Homo erectus – razlika između verzija
Nema sažetka izmjene |
|||
| Red 39: | Red 39: | ||
Ovoj vrsti pripadaju i fosili pronađeni u [[Kina|Kini]], nedaleko od [[Peking]]a, koji pripadaju [[Pekinški čovek|Pekinškom čoveku]] (''[[Sinanthropus pekinensis]]''), kao i jednom broju fosila koji su otrkiveni u [[Afrika|Arfici]]. |
Ovoj vrsti pripadaju i fosili pronađeni u [[Kina|Kini]], nedaleko od [[Peking]]a, koji pripadaju [[Pekinški čovek|Pekinškom čoveku]] (''[[Sinanthropus pekinensis]]''), kao i jednom broju fosila koji su otrkiveni u [[Afrika|Arfici]]. |
||
'''Pekinški čovek''' ( |
'''Pekinški čovek''' ({{jez-lat|Sinanthropus pekinensis}}) je takođe biće iz iste porodice kao i ''Homo erectus'', ponekad nazvan i {{jez-lat|Homo erectus pekinensis}}. Lokalitet na kome su otkriveni nalazi se na 48 kilometara jugozapadno od [[Peking]]a, na brdu [[Longuošan]], blizu sela [[Džoukoudian]], u oblasti [[Fangšan]]. |
||
Lokalitet je otkrio švedski [[geologija|geolog]] Johan Anderson (Johan Gunnar Andersson). U Džoukoudianu su [[1927]]. otkrivena tri čovečija [[zub]]a, a [[1929]]. kineski arheolog [[Pej Venčong]] otkrio je tokom iskopavanja prvu lobanju pekinškog čoveka. |
Lokalitet je otkrio švedski [[geologija|geolog]] Johan Anderson (Johan Gunnar Andersson). U Džoukoudianu su [[1927]]. otkrivena tri čovečija [[zub]]a, a [[1929]]. kineski arheolog [[Pej Venčong]] otkrio je tokom iskopavanja prvu lobanju pekinškog čoveka. |
||
== Karakteristike Homo erektusa == |
== Karakteristike Homo erektusa == |
||
Verzija na datum 17 juni 2014 u 02:09
| Homo erectus | |
|---|---|
.jpg)
| |
| Homo erectus | |
| Status zaštite | |
 Status zaštite: Izumrli ({{{kada}}}) (IUCN 3.1) | |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | Animalia |
| Koljeno: | Chordata |
| Razred: | Mammalia |
| Red: | Primates |
| Porodica: | Hominidae |
| Rod: | Homo |
| Vrsta: | †H. erectus |
| Sinonimi | |
|
†Sinanthropus pekinensis
†Pithecanthropus erectus | |
Homo erectus (lat. Homo erectus - uspravan čovek) je biće iz roda Homo. Smatra se da je nasledio forme Australopithecusa i da je predak Homo sapiensa.
Kao i australopiteci, i erectus forme naseljavale su područje Afrike. Najstariji podaci o naseljavanju potiču iz vremena od pre 1 500 000 godina. Zbog prirodnih odlika Afrike, meso je postalo dominantno u ishrani. Zbog toga, tokom ranog Pleistocena, erectus napušta afrički kontinent i kreće se preko Bliskog istoka u Aziju, ponekad i u Evropu.
Uspravni ljudi erectus forme naviknuti su na mesnu ishranu, a koriste i vatru, tako da se pretpostavlja da su oni započeli ishranu karakterističnu za modernog čoveka. Vatru nisu znali stvarati, već su je koristili iz prirode.
Najstariji podaci o vatri potiču sa lokaliteta Kobi Fora u istočnoj Africi (1 500 000/1 400 000 godina), ali pouzdane podatke za vatru imamo iz perioda prije 800/700 000 godina na dva nalazišta, Eskalp u Francuskoj i Cukutjen u Kini.
Za Homo erectusa se također vezuje kanibalizam. Veruje se da se kod njih razvio govor.
Otrkića Sinanthropusa i Pithecanthropusa
Javanski čovek (Pithecanthropus erectus) je podvrsta Homo erectusa, kojeg je 1891. godine otkrio holandski antropolog Ežen Diboa u provinciji Java Timur na ostrvu Java, na obali reke Solo blizu sela Trinil. Na ovom lokalitetu otkrivena je lobanjska kalota i godinu dana kasnije i 15 metara od mesta prvog otkrića i femur (butna kost) i još tri zuba.
Lobanjska kapa bila je debelih zidova, duga i niska, bez čela i imala jake grebene obrva. Kranijalni kapacitet procenjen je na 900 cm³, a femur je bio sličan ljudskom i dokazao je da je ovo biće hodalo uspravno zbog čega je i nazvan uspravnim čovekolikim majmunom ili Pithecanthropus erectusom.
Ovoj vrsti pripadaju i fosili pronađeni u Kini, nedaleko od Pekinga, koji pripadaju Pekinškom čoveku (Sinanthropus pekinensis), kao i jednom broju fosila koji su otrkiveni u Arfici.
Pekinški čovek (lat. Sinanthropus pekinensis) je takođe biće iz iste porodice kao i Homo erectus, ponekad nazvan i lat. Homo erectus pekinensis. Lokalitet na kome su otkriveni nalazi se na 48 kilometara jugozapadno od Pekinga, na brdu Longuošan, blizu sela Džoukoudian, u oblasti Fangšan.
Lokalitet je otkrio švedski geolog Johan Anderson (Johan Gunnar Andersson). U Džoukoudianu su 1927. otkrivena tri čovečija zuba, a 1929. kineski arheolog Pej Venčong otkrio je tokom iskopavanja prvu lobanju pekinškog čoveka.
Karakteristike Homo erektusa
Homo erectus ima centre za govor koji su smešteni u brokinim kvrgama. To su dva udubljenja sa unutrašnje strane čeone kosti koje predstavljaju otisak centara za govor koji su postojali u mozgu. Stariji Homo erectus nije znao artikulisano govoriti. Do tog zaključka se došlo analizom građe kičmenih pršljenova. Bio je uspravan, zdepaste građe. Mozak mu je bio oko 30% manji od mozga savremenog čoveka.
Karakteristike Homo erectusa:
- starost - (?)1,5 miliona godina - 200 000 godina
- visina tela - 160-165 cm
- moždana zapremina - 700-1000 cm³
- odlike lobanje: neznatno presvođavanje moždanog dela lobanje, nadočni lukovi masivni i naglašeni, postorbitalno stezanje slepoočnog ugla, koštani zidovi veoma debeli, u okcipitalnoj projekciji širina lobanje leži nisko
- odlike lica: velika širina nosnog otvora, mandibula velika i masivna, kao i zubi, obradak ravan, očnjaci nešto više odvojeni
- postkranijalni skelet ima karakteristike hominida
- kultura: kultura kamenih jezgra, počinje upotreba vatre
- oblast rasprostiranja: jugoistočna Azija, centralna Evropa, severna i istočna Afrika.
Homo heidelbergensis imao je mozak sličan današnjem čoveku. Pre oko pola miliona godina preci počinju da liče na nas mentalno i fizički. Evolucija ima dalje izdanke u sapiens formama, koje su tako nazvane po mogućnostima mentalnog rasuđivanja i reagovanja. Te misleće sapientne forme granaju se u dva smera: neandertalskog pračoveka, koji je označen kao arhajski sapiens, i na drugoj strani tip sapiens sapiens, anatomski savremeni čovek.
Vidi još
Spoljašnje veze
 |
