1946

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Миленијум: 2. миленијум
Вјекови: 19. вијек – 20. вијек – 21. вијек
Деценија: 1910-е  1920-е  1930-е  – 1940-е –  1950-е  1960-е  1970-е
Године: 1943 1944 1945 – 1946 – 1947 1948 1949
1946. по календарима
Грегоријански 1946. (MCMXLVI)
Аб урбе цондита 2699.
Исламски 1365–1366.
Ирански 1324–1325.
Хебрејски 5706–5707.
Бизантски 7454–7455.
Коптски 1662–1663.
Хинду календари
• Викрам Самват 2001–2002.
• Схака Самват 1868–1869.
• Кали Yуга 5047–5048.
Кинески
• Континуално 4582–4583.
• 60 година Yанг Ватра Пас
(од кинеске Нг.)
Холоценски календар 11946.
п • р • у
Подробније: Календарска ера

Година 1946 (MCMXLVI) била је редовна година која почиње у уторак.

Догађаји

[уреди | уреди извор]

Јануар/Сијечањ

[уреди | уреди извор]
Амблем НР Албаније
Први Савет безбедности Уједињених нација

Фебруар/Вељача

[уреди | уреди извор]
Иван Рибар и Тито 1943 - сада председник президијума скупштине и председник владе
  • 1. 2. - Јосип Броз Тито први председник новоформиране Владе ФНРЈ.
  • 1. 2. - Золтáн Тилдy, из Ситнопоседничке странке, први је председник мађарске републике (до 1948), премијер је од 4-ог Ференц Нагy из исте странке (до 1947).
  • 1. 2. - Тајни споразум СССР и Сирије о војној помоћи.
Трyгве Лие
  • 2. 2. - Норвежанин Трyгве Лие постаје први Генерални секретар Уједињених народа (до 1952).
  • 2. 2. - Од јужног Сахалина и Курилских отока, узетих прошле године од Јапана, основана Јужносахалинска област - догодине део шире Сахалинске области Руске СФСР.
  • 3. 2. - Гузенкова афера: новинар Дреw Пеарсон објављује вест о пребегу совјетског шифранта прошлог септембра у Канади, са доказима о шпијунској мрежи у тој земљи, САД и УК - канадска влада неколико дана касније оснива истражну комисију.
  • 3. 2. - Инцидент у Тонгхуа: неуспела побуна јапанских заробљеника које су држали кинески комунисти, у дослуху са Куоминтангом, праћена је масакром.
  • 4. 2. - Милан Недић извршио самоубиство у притвору у Београду.
  • 4 - 5. 2. - Америчка и британска влада признале румунску владу, којом доминирају комунисти.
  • 5. 2. - На снази је уговор о пољско-совјетској граници од прошлог августа (још две измене 1948. и '51.).
  • 5. 2. - Америчка фирма ТWА отвара прву редовну трансатлантску авионску линију, Неw Yорк Цитy - Парис, авионом Лоцкхеед Цонстеллатион.
  • 7. 2. - Инцидент у Београду, амерички наредник Цхарлес Ницолофф убио совјетског војника Ивана Ивановића Васиљенка, наводно у самоодбрани (ослобођен у децембру пред војним судом у Напуљу)[1].
  • ца. 7. 2. - Закон о овлашћењу Влади ФНРЈ за доношење уредаба по питањима из народне привреде (јачање државне интервенције у привреду).
  • 8. 2. - Ким Ил-сунг постаје председник Привременог народног комитета за север Кореје, уз подршку совјетских окупационих власти (ген. Терентиј Штиков). Ускоро се спроводи редистрибуција земље, национализација тешке индустрије и неке социјалне мере.
  • 8. 2. - Амерички департман рата објављује да ће отпустити Југословене који служе са окупационим снагама у Немачкој; 12-ог се извештава о рацији међу Пољацима и Југословенима, како би се спречило формирање армија непријатељских према владама у постојбинама. (Неw Yорк Тимес)
  • 9. 2. - Стаљинов говор у Бољшом театру: капиталистички развој чини ратове неизбежним (схваћено као претња Западу), најављује нове петогодишње планове и напоре.
  • 12. 2. - Покрет за грађанска права (САД): црни ветеран Исаац Wоодард је пребијен и ослепљен у Јужној Каролини - шериф који је то учинио је ослобођен.
  • 13. 2. - Федерална Држава Босна и Херцеговина постаје Народна Република Босна и Херцеговина.
  • 14. 2. - Меморандум владе ФНРЈ о "антијугословенском ставу" пољске емигрантске армије (Андерсова армија).
ЕНИАЦ
  • 14. 2. - Јавности представљен ЕНИАЦ, први програмабилни рачунар опште сврхе.
  • 14. 2. - Лабуристичка влада национализовала Банку Енглеске - следи принципе кејнзијанизанске економике, ниске камате и подршка агрегатној потражњи.
  • 16. 2. - Полетео Сикорскy С-51, први комерцијални хеликоптер.
  • 16. 2. - Основан француски Саарски протекторат, одвојен од остатка Немачке под савезничком окупацијом (прикључен Западној Немачкој 1957).
  • 18. 2. - У Бомбају избија побуна у Краљевској индијској морнарици, због лоше хране - проширила се лукама целе Британске Индије, до гушења 24-ог страдало је више од 200 људи.
  • 18. 2. - "Велика конзисторија": папа Пио XII произвео је 32 кардинала, међу којима је и Јóзсеф Миндсзентy из Мађарске.
  • 19. 2. - Федерална Држава Србија постаје Народна Република Србија.
  • 20. 2. - Експлозија у руднику угља у Бергкамену на северу Рура, погинуло 405 рудара.
  • 22. 2. - Утицајни "Дуги телеграм" службеника америчке амбасаде у Москви Георга Ф. Кеннана о начину на који СССР посматра свет (совјетски амбасадор у Wасхингтону Николај Новиков ће у септембру послати "Новиковљев телеграм" о виђењу америчких планова).
  • 24. 2. - Јуан Перон изабран за председника Аргентине (преузима у јуну па до 1955. и опет 1973-74). Његова партија добија већину у парламенту. Декларисани циљеви су социјална правда и економска независност.
  • 26. 2. - Федерална Држава Хрватска постаје Народна Република Хрватска.
  • 26. 2. - Почетак опажања "фантомских ракета" изнад Скандинавије, што се наставља у остатку године.
  • 28. 2. - Први број француског спортског листа L'Éqуипе.
  • 28. 2. - Франко-кинески споразум о повлачењу кинеских војника са севера Вијетнама (довршено у јуну) и крају француских концесија у Кини. Хồ Цхí Минх телеграмом позива Трумана да подржи независност Вијетнама.
  • фебруар-август - Повреде југословенског ваздушног простора изнад Словеније, од стране америчких и британских авиона.

Март/Ожујак

[уреди | уреди извор]
Нафтне концесије/сфере утицаја СССР и УК у Ирану
  • 2. 3. - Рок за повлачење страних трупа из Ирана: Британци то и чине, Совјети засада одбијају.
  • 4. 3. - Царл Густаф Емил Маннерхеим се повлачи са чела Финске, наслеђује га премијер Јухо Кусти Паасикиви (до 1956) - следи политику демократије и неутралности и добрих односа са СССР (→ финландизација).
  • 5. 3. - Черчилов говор у Фултону, Мисури, о "Гвозденој завеси".
  • 6. 3. - Кинези спречили француско искрцавање у Хаипхонгу на северу Вијетнама (Тонкину). Касније током дана Хо Цхи Минх потписао провизорни споразум, Хо–Саинтенy, о слободној "Републици Вијетнам" у оквиру Француске уније и француским трупама у Тонкину.
  • 7. 3. - Иранска криза: САД захтевају од Совјета да се повуку из Ирана.
  • 8. 3. - Белл 47 је први хеликоптер одобрен за цивилну употребу у САД.
  • 9. 3. - У гомили на стадиону Бурнден Парк у Болтону страдала 33 навијача. Утакмица је настављена после паузе.
  • 10. 3. - У тршћанском предграђу Сервола убијено двоје пројугословенских демонстраната - протести и нереди у граду следећих дана.
  • 10. 3. - Лавовски сабор: Украјинска гркокатоличка црква се под притиском власти прикључује Руској православној (легализована 1989).
  • 10. 3. - Дијамантски јубилеј, 60 година, Аге Кхана III, лидера низаритских исмаилитских шиитских муслимана - његова тежина је у Бомбају одмерена у дијамантима, за социјалне сврхе.
  • 11. 3. - Ухапшен бивши командант Аусцхwитза Рудолф Хöсс (погубљен у априлу 1947).
  • 13. 3. - Дража Михаиловић ухваћен у околини Вишеграда.
  • 13. 3. - Реорганизовна ОЗНА, Одељење за заштиту народа: од Првог и Другог одсека настаје Управа државне безбедности, УДБА, при унутрашњим пословома, а од трећег Контраобвештајна служба, КОС, при војсци.
  • 15. 3. - Британски премијер Цлемент Аттлее објављује намеру дати независност Индији, чим се договоре око устава.
  • март - Совјетско-ирански нафтни споразум је повољан за Совјете, али ирански Меџлис је следеће године одбио ратификацију.
  • 17. 3. - 18. додјела Осцара: најбољи филм је Тхе Лост Wеекенд, укупно четири награде.
  • 18. 3. - Тито у Варшави, потписан Уговор о пријатељству и узајамној помоћи између Пољске и Југославије.
  • 18. 3. - Врховни совјет СССР усвојио закон о Четвртој петолетки - обнова и развитак земље.
  • 19. 3. - Француска Гвајана, Гвадалупа, Мартиник и Реунион су постали прекоморски департмани Француске.
  • 19. 3. - Оболели Михаил Калињин се повлачи с положаја титуларног шефа државе СССР, наслеђује га Николај Шверник (до 1953).
  • 20. 3. - Најгора железничка несрећа у историји Бразила: 185 мртвих код Аракажуа на истоку, након исклизнућа из шина.
  • 20. 3. - Интернација Јапанских Американаца: затворен је последњи од десет логора, Туле Лаке на северу Калифорније.
  • 22. 3. - Лондонски уговор: Трансјордан, део Британског Мандата Палестине, постати ће Хашемитска Краљевина Трансјордан, независна са британским базама.
  • 23. 3. - "Бандунг море ватре": индонежанске снаге се након ултиматума повлаче из јужног дела Бандунга са стотинама хиљада цивила и пале све за собом (на северу Бандунга су Британци, који предају град Холанђанима 17. 4.).
  • 24. 3. - На Цетињу основано Удружење ликовних умјетника Црне Горе.
  • 24. 3. - У Неw Делхи стиже тзв. Кабинетска мисија: жели неподељену независну Индију са троспратном структуром, али између Индијског националног конгреса и Муслиманске лиге влада неповерење.
  • 24. 3. - Умро шаховски првак Александр Аљехин - интеррегнум траје до 1948. и Ботвиникове победе на специјалном турниру.
  • 25. 3. - Отворен лондонски аеродром Хеатхроw, један од највећих на свету.
  • 25. 3. - Радио Москва изјављује да ће се совјетске трупе повући из Ирана.
  • 30. 3. - Нота владе САД влади ФНРЈ поводом хватања Драже Михаиловића - подсећање да је "водио снаге отпора", официри за везу и спасени авијатичари би могли сведочити у процесу (влада ФНРЈ одбија ноту).
  • 31. 3. - Прив избори у Грчкој од 1936: КП Грчке бојкотује, наводећи Бели терор. Успех десних партија, премијер ће постати Константинос Цалдарис. Ноћ пред изборе, комунистичка група је напала полицијску станицу у селу Литохоро, чиме се обнавља Грчки грађански рат (до 1949), у којем ФНР Југославија даје највећу подршку грчким комунистима.

Април/Травањ

[уреди | уреди извор]
Пруге Брчко-Бановићи и Шамац-Сарајево (1947)
  • 1. 4. - Омладинском радном акцијом (ОРА) почела изградња жељезничкепруге Брчко-Бановићи.
  • 1. 4. - Распуштена британска колонија Страитс Сеттлементс: Пенанг и Малацца заједно са Малајским државама чине Малајску унију (Федерација Малаја 1948-63, проширено у Малезију); Сингапур је засебна колонија (део Малезије 1963-65, затим независан).
  • 1. 4. - Операција Роад'с Енд: Американци уништили 24 заробљене јапанске подморнице.
  • 1. 4. - Земљотрес поред Алеутских острва, цунами је смртоносан и на Хавајима.
  • 1. 4. - Саров је изабран за локацију производње совјетског нуклеарног оружја, Арзамас-16.
  • 3. 4. - Титов експозе о вањској политици у Савезној скупштини, извјештава о "прелијетању савезничких војних и других авиона" изнад Југославије.
  • 4. 4. - Иранска криза: Резолуција 3 Савета безбедности УН: Совјети се позивају да њихове трупе што пре напусте Иран.
  • ца. 4. 4. - ФНРЈ: Закон о општој државној контроли (надзире државне органе и њима потчињене установе и предузећа).
  • 5. 4. - Амерички брод УСС Миссоури стигао пред Истанбул с остацима умрлог турског амбасадора (СССР протестује); четири дана касније стиже у Пиреј.
  • 5. 4. - Совјетске трупе напустиле данско острво Борнхолм.
  • 8. 4. - Основана је фирма Éлецтрицитé де Франце (ЕДФ), након национализације око 1.700 фирми из енергетске бранше (приватизована 2004. уз већински владин удео, ренационализација најављена 2022).
  • 10. 4. - Први вишестраначки избори у Јапану од 1937. и први са женским гласањем - највише мандата добила Либерална партија, али њеном лидеру Ицхирō Хатоyами није дозвољено да поведе владу.
  • 11. 4. - На иницијативу Фéлиxа Хоупхоуëт-Боигнyја, посланика из Обале Слоноваче, француска скупштина укида принудни рад у колонијама.
  • 13. 4. - Влада ФНРЈ признала Шпанску републиканску владу у избеглиштву.
  • 13. 4. - Закон Мартхе Рицхард укида борделе у Француској.
  • 16. 4. - Прво лансирање ракете V-2 у САД, на полигону Wхите Сандс у Новом Мексику.
  • 16. 4. - Хооверова мисија: кратак боравак у Београду, на пропутовању из Беча у Атину.
  • 17. 4. - Последњи француски војници напуштају Сирију (слави се као Дан евакуације).
  • 17. 4. - Основана Народна техника Југославије.
  • 18. 4. - Влада САД успоставила дипломатске односе са ФНРЈ, тј. признаје Титову владу, не одобравајући политику.
  • 18. 4. - Званично распуштено Друштво народа. Распуштен је и Стални суд међународне правде, замењује га Међународни суд правде.
  • 20. 4. - Објављен Извештај Англо-америчког истражног комитета о проблемима европског јеврејства и Палестине: препоручује се пријем 100.000 Јевреја жртава нацифашистичког прогона. Када британска влада, с недовољним финансијским и војним средствима, то одбије, наћи ће се на удару јеврејских напада.
  • 21. 4. - Прва пријатељска фудбалска утакмица Црвене Звезде и Партизана.
  • 21. 4. - Основана Социјалистичка партија јединства Немачке (СЕД), спајањем комунистичке и социјалдемократске партије у руској зони - владајућа партија Источне Њемачке до 1989.
Једна рана веспа
  • 23. 4. - Италијанска фирма Пиаггио је патентирала мотоцикл-скутер под називом Веспа.
  • 23. 4. - Филм Тхе Оутлаw из 1943. је редистрибуиран, истакла се Јане Русселл.
  • 24. 4. - Први летови два совјетска млазњака, МиГ-9 и Јак-15.
  • ца. 26. 4. - Совјети се повлаче са североистока Кине, комунисти преузимају Харбин, Qиqихар, Цхангцхун.
  • 29. 4. - Почиње Токијски процес јапанским ратним злочинцима.
  • ца. 29. 4. - ФНРЈ: Уредба о откупу житарица у економској 1946/1947 години (обавезни или принудни откуп) - циљ је снабдевање градова, војске и нове индустрије; нереалне процене и идеолошки приступ доводе до незадовољства и ексцеса на селу.
  • 29. 4. - Амерички летачи траже од Трумана да помогне Михаиловићу. (НYТ)
  • април - Тадао Касхио у Јапану основао фирму, будући Цасио; први већи производ: прстен-држач за цигарету.

Мај/Свибањ

[уреди | уреди извор]
  • 1. 5. - Чувар амбасаде САД Wиллиам Wедге службеним џипом под утицајем алкохола усмртио официра ЈА (у септембру осуђен на осам година)[2].
  • 2. 5. - На министарском савету у Паризу одлучено да Палагружа припадне Југославији, под условом да не буде милитаризована и да се заштите италијанска рибарска права.[3] На овој конференцији нема напретка поводом Трста.
  • 2. 5. - Приказан филм Тхе Постман Алwаyс Рингс Тwице.
  • 3. 5. - Токијски процес: Међународни војни трибунал за Далеки исток почиње суђење (до 1948).
  • 5. 5. - Предлог француског устава, усвојен прошлог месеца, одбијен је на референдуму са 52,8% гласова - следе нови избори за Конституанту 2. јуна и нови нацрт у септембру.
  • 5. 5. - Конзервативац Мариано Оспина Пéрез је изабран за председника Колумбије (до 1950), захваљујући подели међу либералима - врхунац извоза кафе, градња инфраструктуре и социјалне мере, али и пораст политичких сукоба, нарочито од 1948. (Боготазо, Ла Виоленциа).
  • 7. 5. - Компанија Сонy је основана као Токијски телекомуникациони инжењеринг, са 20 запослених.
  • 7. 5. - Виктор Абакумов је нови министар државне безбедности СССР уместо Всеволода Меркулова (до 1951) - Стаљин жели сузити Беријин утицај у министарствима силе, крајем прошле године овог је на челу министарства унутрашњих послова заменио Сергеј Круглов (до 1956, с паузом 1953).
  • 7. 5. - Велика четворка потврђује Румунији целу Трансилванију.
Умберто II, "мајски краљ"
  • 9. 5. - Италијански краљ Виторио Емануеле III абдицирао у корист сина, Умберта II - референдум о уређењу је за мање од месец дана.
  • 9. 5. - Прва утакмица фудбалске репрезентације нове Југославије: Чехословачка - Југославија 0:2 у Прагу[4]. У Београду је потписан уговор о пријатељству и узајамној помоћи Југославије и Чехословачке. Парада и велики митинзи у Београду и Загребу поводом првог Дана победе.
  • 9. 5. - Њујоршка НБЦ-јева станица WНБТ приказује Хоур Гласс, први редовни ТВ варијете шоу - од новембра у мрежи са станицама у Филаделфији и Скенектадију.
  • 11 - 15. 5. - Трећи конгрес УСАОЈ у Загребу, име промењено у Народна омладина Југославије, председник Ратко Дугоњић.
  • 13. 5. - Министар наоружања Дмитриј Устинов је задужен за совјетски ракетни програм.
  • 14. 5. - Америчка нота понавља захтев да амерички летачи сведоче у корист Михаиловића. (НYТ)
  • 15. 5. - Инцидент у Крфском каналу, 1. део: са албанске обале отворена ватра на британске бродове ХМС Орион и ХМС Суперб.
  • 15. 5. - Сицилија добија аутономију у Италији (заступници независности ће добити само 8,8% на изборима).
  • 16. 5. - Јацк Муллин је у Сан Францисцу показао немачки уређај Магнетопхон. Презентацији присуствују инжењери фирме Ампеx, која ће, почевши од Модела 200 (1948), бити лидер технологије аудио трака.
  • мај - Почело повлачење совјетских трупа из Ирана.
  • 18. 5. - Потписан уговор о предаји Сараwака из управе "Белог раџе" Цхарлеса Вyнера Броокеа у режим британске крунске колоније, након што је предлог изгласан са 19:16 - Брооке није имао наследника ни финансијских средстава.
  • 20. 5. - Британски Доњи дом гласао за национализацију индустрије угља.
  • 22. 5. - Схигеру Yосхида је нови јапански премијер (до 1947. и 1948-54).
  • 23. 5. - Кинески националисти одузели Цхангцхун комунистима (до 1948).
  • 23. 5. - Штрајк железничара у САД - договор постигнут два дана касније под претњом војне интервенције.
  • 21. 5. - У ФНРЈ донесен Општи закон о народним одборима.
  • 25. 5. - Јордан Окончањем Британског мандата (мада званично 17. јуна), настаје независна Хашемитска Краљевина Трансјордан (од 1948. Јордан). Емир Абдулах I Јордански постаје краљ (до убиства 1951).
  • 26. 5. - Избори у Чехословачкој: комунисти добили релативну већину од 38% гласова у целој земљи; Словачки Демократи добили 62% у полуаутономној Словачкој. Комунистички лидер Клемент Готтwалд постаје премијер почетком јула (до 1948, затим председник до смрти 1953).
  • 28. 5. - Блум–Бyрнесов споразум: САД опрашта ратне дугове Француској и даје кредит у замену за отварање филмског тржишта (филмска индустрија у Француској је најважнија после железнице).
  • 28. 5. - 10. 6. - Тито у посети СССР-у.
  • 29. 5. - Основан Мински тракторски завод, једна од највећих творница трактора на свијету (гусенични трактор од 1950, точкаш од 1953).
  • 31. 5. - У Новосибирску основан Пројектантски завод Антонов (премештен у Кијев 1952).
  • 31. 5. - Варто–Хıнıски земљотрес на истоку Турске, између 800 и 1.300 жртава.

Јун/Јуни/Липањ

[уреди | уреди извор]
  • 1. 6. - Погубљен Ион Антонесцу, ратни вођа Румуније.
  • 1. 6. - Застава АР Кошинкина Французи признају јужни крај Вијетнама за Аутонономну Републику Кошинкина, противно споразуму са Хо Ши Мином - основа Јужног Вијетнама (1955-75).
  • 2. 6. - Референдум о монархији у Италији: 54,3% за Републику Италију (на југу већина за монархију). Изабрана је и Уставотворна скупштина, први пут су гласале жене. Де Гасперијеви демокршћани добијају 207 мандата, Неннијеви социјалисти 115, Тоглиаттијеви комунисти 104...
  • 2. 6. - Избори за нову Конституанту у Француској: Популарни народни покрет (демокршћани) преузимају релативну већину од комуниста: 166 према 153 мандата.
  • ца. 3. 6. - ФНРЈ: Закон о општедржавном привредном плану и државним органима за планирање (планске комисије на свим нивоима; "највиши израз административне интервенције државе").
Јуан Перóн је председник Аргентине
  • 4. 6. - Перон започиње председнички мандат.
  • 6. 6. - Споразум о економској сарадњи СССР и ФНРЈ, у принципу договорена заједничка предузећа (финални споразум следећег фебруара)
  • 6. 6. - У Њујорку основана Кошаркашка асоцијација Америке (БАА) - Национална кошаркашка асоцијација НБА настаје 1949. спајањем са Националном кошаркашком лигом.
  • 7. 6. - ББЦ наставља телевизијски програм прекинут 1939.
  • 8. 6. - Потписани споразуми о економској сарадњи ФНРЈ и СССР, до фебруара ће бити основана заједничка предузећа ЈУСТА и ЈУСПАД (цивилна авијација одн. дунавско паробродарство).
  • 8. 6. - Велика прослава победе у Лондону, од савезника нису дошли СССР, Југославија и Пољска.
  • 9. 6. - Укинуте војне комисије при партијским руководствима - централизација послова народне одбране, Војни савет при ЦК КПЈ, на челу са Титом.
  • 9. 6. - Тајландски краљ Ананда Махидол /Ананта Махидон/ Рама VIII је пронађен устрељен у кревету. Наслеђује га брат Бхумибол Адулyадеј, /Пумипон Адун'јадет/ Рама IX (до 2016, крунисан 1950).
Београдски процес: Дража Михаиловић и Драги Јовановић
  • 10. 6. - Београдски процес: почело суђење Дражи Михаиловићу пред Војним већем Врховног суда ФНРЈ, као и још 23-ици, 10 у одсуству, од којих ће укупно 11 бити осуђено на смрт.
  • 10. 6. - Амблем Италије (1948) Проглашена Република Италија, Умберто II заувек напушта земљу три дана касније.
  • јун - Баруцхов план предлаже међународну организацију за регулацију нуклеарне енергије: СССР одбија, одн. предлаже свој план нуклеарног разоружања.
  • јун - У америчкој зони Немачке основана Гехленова организација, на челу са нацистичким обавештајцем Реинхардом Гехленом - претходница Савезне обавјештајне службе (1956).
  • јун - Јединице фелџандармерије које су одржавале ред у западним зонама, последње су немачке јединице које су положиле оружје.
  • 16/17. 6. - "Ноћ мостова": јеврејска Хаганах уништила девет од циљаних 11 мостова, везâ Мандатне Палестине са суседним територијама, уз то је изведено око 50 диверзионих акција.
  • 17. 6. - Основана "Југословенска књига".
  • 25. 6. - Ген. Луциус Цлаy обуставља демонтажу индустрије у америчкој зони Немачке, док се не утврди хоће ли земља бити економска јединица.
  • 26. 6. - Кинески грађански рат се наставља пуном снагом након примирја, националисти покрећу кампању против комуниста.
  • 27. 6. - Донесен је Закон о канадском држављанству, којим је оно од 1. јануара одвојено од британског.
  • 27. 6. - Министри Велике четворке додељују Додеканезе Грчкој, неколико италијанских места Француској (Брига, Тенда, Монт Ценис).
  • 28. 6. - Други контролни споразум у Аустрији: смањена доминација савезника над властима. Процењује се да су Совјети за годину дана послали на исток индустријску опрему вредну пола милијарде долара.
  • 29. 6. - Британци покренули Операцију Агатха у Палестини: ухапшено 2.700 Јевреја.
  • 30. 6. - У Пољској одржан референдум о укидању Сената, дистрибуцији земље, национализацији индустрије и новим границама.
  • 30. 6. - Нереди у Трсту, америчка патрола рањена од гранате, нереди и штрајк и следећих дана. (НYТ)

Јул/Јули/Српањ

[уреди | уреди извор]
Проба на Бикинију
  • 1. 7. - Америчка Операција Цроссроадс, тест Абле на пацифичком атолу Бикини: прва мирнодопска атомска проба и прва детонација атомске бомбе од Јапана прошлог августа. Испробаван је ефекат на флоту бродова.
  • 1. 7. - Сараwак постаје британска крунска колонија (део Малезије од 1963).
  • 3. 7. - Енвер Хоџа завршио посету Београду.
  • 4. 7. -  Филипини постижу самосталност након 47 година владавине САД и 381 годину западне власти.
  • 4. 7. - Погром у Киелцу: у пољском месту Киелце убијено 42 Јевреја повратника из конц-логора, након антисемитских клевета - Јевреји након овога масовно напуштају Пољску.
  • 5. 7. - У Паризу представљен бикини, креација Лоуиса Рéарда. Пре око месец дана, Јацqуес Хеим је представио атоме, дводелни купаћи костим оскуднији него '30-тих, али суздржанији од Реардовог, тако да ће се у почетку боље продавати.
  • 6. 7. - Нереди у Трсту због одлуке о "интернационализацији" града.
  • 7. 7. - Комунистичка директива у Кини покреће 18 месеци конфискације имовине земљопоседника - многи су убијени.
  • 9. 7. - Уговор о пријатељству и узајамној помоћи између Албаније и Југославије.
  • 10. 7. - Нехру изјављује да провинције не требају бити обавезне придруживати се групама и да Индијски национални конгрес није обвезан планом Кабинетске мисије - након овога и Муслиманска лига одустаје од плана 29. 7..
  • 13. 7. - Америчка патрола убила двојицу југословенских војника на Моргановој линији код Трста. (НYТ)
  • 14. 7. - Објављена "Здраворамска књига о неговању бебе и детета" Бењамина Споцка.
  • 15. 7. - Англо-амерички зајам: САД дају 3,75 милијарди долара зајма Уједињеном Краљевству, и Канада 1,19 милијарди, с каматом од 2% - услов конвертибилности стерлинга ће изазвати проблем следеће године (отплаћено 2006).
  • 17. 7. - Дража Михаиловић је стрељан два дана након смртне пресуде.
  • 17. 7. - Шведска победила Југославију 3:2 у финалу европске зоне Давис цупа.
  • 18. 7. - ЦК КПЈ преко синдиката организује демонстрације против Франка, поводом 10-годишњице његовог пуча у Шпанији (потежу се и питања Трста и Јулијске крајине, критика Запада).
  • 19. 7. - Југославија изгубила од шведског домаћина у финалу европске зоне Давис Цуп-а са 3:2 (за Југославију играли Драгутин Митић и Јосип Палада).
  • 19. 7. - На сарајевској станици Бјелаве измјерено 40 степени.
  • 21. 7. - Први вишестраначки избори у Турској, али неслободни, са јавним гласањем и тајним бројањем: велика већина за ЏХП.
  • 21. 7. - Врхунац нереда у Ла Пазу: не знајући да је председник ген. Гуалберто Вилларроел поднео оставку, гомила упада у председничку палату, убија га и веша на бандеру.
  • 21. 7. - Први пут да млазњак слети на носач авиона, Пхантом ПХ на УСС Франклин D. Роосевелт.
  • 22. 7. - Милитантни ционисти из Иргуна подметнули бомбу у јерусалимски хотел "Кинг Давид", седиште британских власти у Палестинском мандату - 91 жртва, од чега 28 Британаца, 41 Арапа и 17 Јевреја.
  • 23. 7. - Андрија Штампар је на челу прелазног комитета УН након Кроткова из СССР (WХО основан 1948).
  • 25. 7. - Деан Мартин и Јеррy Леwис први пут наступили као тим (партнерство траје до 1956).
  • 25. 7. - Тест Бакер на Бикинију: подморска нуклеарна експлозија.
  • 26. 7. - Генерални директор УНРРА Фиорелло Х. Ла Гуардиа стигао у посету Београду.
  • 29. 7. - У Паризу почела мировна конференција земаља-победница у Другом светском рату. Мировни уговори, усаглашени током заседања конференције до 16. октобра, потписани 10. фебруара 1947.
  • 31. 7. - Објављен Моррисон–Градyјев план или План провинцијске аутономије: самоуправне арапске и јеврејске провинције под британским надзором, Јерусалим и Негев директно под Британцима - сви га одбијају.
  • лето - Велика суша доводи до лоше жетве у СССР и глади са врхунцем следећег пролећа - број мртвих се процењује од неколико стотина хиљада до два милиона.

Август/Аугуст/Коловоз

[уреди | уреди извор]
  • 1. 8. - Враћена мађарска форинта, уместо пенгова, чиме је окончана хиперинфлација у тој земљи. Једна форинта је заменила 4×1029 пенгова (прошлог месеца је издата новчаница од 100.000.000.000.000.000 пенгова).
  • 1. 8. - Основан Сцандинавиан Аирлинес Сyстем, конзорциј авио-компанија Данске, Норвешке и Шведске.
  • 7. 8. - Криза турских мореуза: СССР тражи преиспитивање режима у Мореузима и сазивање нове конференције - напетост траје до октобра. Совјети имају и претензије на територије на североистоку Турске, које су некада припадале царској Русији.
  • 8. 8. - Први лет шестомоторног елисног бомбардера Цонваир Б-36 Пеацемакер - главни преносник нуклеарног оружја 1948-55.
  • 9. 8. - Код Крања присилно спуштен амерички авион C-47 који је наводно залутао услед олује (повреде ваздушног простора трају од фебруара).
  • 9. 8. - Нереди у Горици, вероватно у вези са недавним нацртом уговора и предложеним границама. (НYТ)
  • 9. 8. - Резолуција X пленума бугарских комуниста о македонском питању - за уједињење Македонаца око НР Македоније, на основу уговора о савезу Бугарске и Југославије.
  • 9. 8. - У Лујзијани пронађено тело линчованог црног ветерана Јохна Цецила Јонеса - случај ће добити националну пажњу, Труман у децембру оснива Комитет о грађанским правима.
  • 10. 8. - У београдском Жаркову основан Ваздухопловнотехнички институт.
  • 12. 8.. - Британска је влада наредила заустављање усељавања у Палестину, а преостале Жидове који су жељели имигрирати интернирала је на Ципар.
  • 14. 8. - Декрет оргбироа ЦК СКП(б) "О часописима 'Звезда' и 'Лењинград'" почетак је "Ждановизма" у совјетској култури.
  • 15. 8. - Приказан Хитцхцоцков филм Ноториоус.
  • 15. 8. - Редован програм америчке ТВ мреже ДуМонт са две станице, у Њујорку и Вашингтону (мрежа угашена 1956).
  • 16. 8. - "Дан директне акције" у Калкути, почетак "Седмице дугих ножева" у којој је погинуло неколико хиљада муслимана и хиндуиста у међусобним обрачунима, након што је Мухамед Али Џина позвао на генерални штрајк у подршку оснивању Пакистана.
  • 16. 8. - Думарсаис Естимé је нови председник Хаитија (до 1950)
  • 18. 8. - Експлозија на Вергароли у Пули, под савезничком војном администрацијом, око 70 мртвих.
  • 19. 8. - Код Бледа оборен амерички транспортни авион C-47, пет мртвих (овај и авион од 9. 8. спустили/оборили југословенски ловци Јак-3). Погинули летачи добили споменик на Арлингтону 1950.
  • 20. 8. - Званично распуштање Wехрмацхта - на западу ће бити основан Бундесwехр (1955), на истоку Национална народна армија (траје 1956-90).
  • 20. 8. - Америчка 88. дивизија парадира близу Морганове линије. (НYТ)
  • 21. 8. - САД захтевају од Београда да ослободи авијатичаре у року од 48 сати или ће ствар бити изнесена пред Савет безбедности. (НYТ)
  • 23. 8. - У британској зони, на западу Немачке, реформирају пруске провинције: основана је Сјеверна Рајна-Вестфалија, од Вестфалије и северног дела Рајнске провинције, чему је догодине додата Слободна Држава Липпе. Провинција Сцхлесwиг-Холстеин постаје посебна земља. Провинција Хановер постаје држава, али само до новембра.
  • 23. 8. - Приказан филм Тхе Биг Слееп са Богартом и Бацалл.
  • 24. 8. - Норма Јеан Бакер је потписала уговор са 20тх Центурy-Фоxом под новим именом - Марилyн Монрое (ипак, прва значајнија улога је тек у МГМ-овој "Џунгли на асфалту" 1950).
  • 24. 8. - Комунистички лидер Јуан Фелео је отет и убијен на Филипинима - долази до Хукбалахапске побуне на острву Лузон (до 1954).
  • ца. 26. 8. - Посланик ФНРЈ Изидор Цанкар напушта Грчку.
  • 27. 8.. - Француски протекторат Лаос: закључен је споразум којим је Лаос постао краљевина у оквиру Француске уније (независан 1953).
  • 30. 8. - Протестна нота владе ФНРЈ поводом прелетања америчких авиона.
  • 30. 8. - Завршен Рупников процес у Љубљани: Леон Рупник и још двојица на смрт; три затворске казне, бискуп Грегориј Рожман и политичар Миха Крек у одсуству.
  • 30. 8. - У француској зони Њемачке основана држава Порајње-Фалачка.
  • 31. 8. - Француске трупе напуштају Либан, чиме се окончава Мандат за Сирију и Либан.

Септембар/Рујан

[уреди | уреди извор]
  • 1. 9. - Плебисцит у Грчкој, 68,4% за повратак краља - подстицај грађанском рату.
  • 1. 9. - Титова нота изражава жаљење због смрти америчких летача. (НYТ)
  • 2. 9. - Постављена је привремена влада Индије, на челу је Јаwахарлал Нехру као потпредседник извршног већа (муслимани ипак улазе у октобру).
  • 3. 9. - Председник Труман је тајном директивом одобрио операцију Спајалица и проширио је на још 1000 особа.
  • 3 - 7. 9. - Четири авионске несреће у пет дана, код Копенхагена (Аир Франце, 22 мртвих), Париза (Аир Франце, 20), Елка у Невади (Транс-Луxурy Аирлинес, 21 од 22) и код Батхурста у Гамбији (Бритисх Соутх Америцан Аирwаyс, 23 од 24).
  • 4. 9. - Избија муслиманско-хиндуистичко улично насиље у Бомбају.
  • 5. 9. - Споразум Де Гаспери-Грубер: Јужни Тирол остаје у Италији, с аутономијом.
  • 5. 9. - Лучки радници у САД одбијају да утоваре брод са УНРРА-ином помоћи за Југославију. (НYТ)
  • 6. 9. - Државни секретар Јамес Ф. Бyрнес одржао говор у Стуттгарту "Реформулација политике о Немачкој", назван и "Говор наде": одбачен Моргентхауов план, Немачка ће бити реконструисана, наизглед доведена у питање нова граница са Пољском.
  • 6. 9. - Грчки авион оборен изнад Југославије. (НYТ 7. 9., или присилно спуштен, авион и пилот ослобођени следећег месеца, НYТ 21. 10.)
  • 8. 9. - Савезнички војни полицајци пуцају на пројугословенску масу у Трст, након што је на њих бачена граната. (НYТ)
  • 10. 9. - Сестра Ањезë Гонxхе Бојаxхиу, још увек југословенска држављанка, доживела надахнуће у Индији да се посвети сиромашнима - Мајка Тереза ће основати Мисионарке милосрђа 1950.
  • 13. 9. - "Биерутови декрети": особе немачке националности су искључене из пољске народне заједнице.
Амблем НР Бугарске, 1948-67
  • 15. 9. - На основу плебисцита од пре седам дана, проглашена је Народна Република Бугарска.
  • 18. 9. - Ухапшен надбискуп Степинац.
  • 18. 9. - Бразил је добио пети устав: за разлику од Варгасовог, сужена је моћ председника (траје до 1967).
  • 20. 9. - 5. 10. - Поново покренут Кански филмски фестивал (први је требао бити одржан у септембру 1939, Златна палма уведена 1955).
  • 23. 9. - Лøгтинг, скупштина Фарских отока гласа 12:11 за неовисност, на основу плебисцита од 15. 9. - али дански краљ га распушта сутрадан. Отоци добивају широку аутономију 1948.
  • 24. 9. - Председник Труман добио тајни Цлиффорд-Елсеyјев извештај: односи и споразуми са СССР и како их Совјети крше - препоручено "обуздавање и ограничавање" њиховог утицаја (→ Цонтаинмент).
  • 25. 9. - Бугарски министар одбране Дамјан Велчев из странке "Звено" смењен под сумњом да је имао везе са Дражом Михаиловићем[5].
  • 25. 9. - Амерички летачи су сахрањени на Арлингтону, а лучки радници гласају да наставе утовар помоћи за Југославију. (НYТ, служба за летаче је држана и у њујоршкој цркви св. Саве 29-тог)
  • 26. 9. - Затворена америчка читаоница у Београду - опет отворена у децембру али уз ограничен опсег информација.
  • 26. 9. - Грчки краљ Ђорђе II се вратио у земљу.
  • 28. 9. - Грчки краљ Ђорђе II се вратио у земљу (умире пола године касније).
  • 29. 9. - Прва утакмица фудбалске репрезентације Југославије у земљи: Југославија - Чехословачка 4:2 на недовршеном стадиону ЈНА у Београду[4].
  • 29. 9. - 29. 10. - У Београду одржана изложба "Сликарство и вајарство народа Југославије XIX и XX века", касније и у Загребу и Љубљани, као и у источним земљама до 1948.[6].

Октобар/Листопад

[уреди | уреди извор]
Оптужени на Нüрнбершком процесу
  • 1. 10. - Нüрнбершки процес: изречене су казне - 12 смртних, једна у одсуству, седам затворских, тројица ослобођена.
  • 1. 10. - У УК основана Менса Интернатионал.
  • 2. 10. - Фараwаy Хилл је прва сапуница на ТВ мрежи у САД, на ДуМонту.
  • 3. 10. - DC-4 ударио у брдо на Њуфаундленду - са 39 мртвих, најгора авионска несрећа до тада.
  • 5/6. 10. - 11 тачака у Негеву: Јевреји постављају кампове на северу Негева, који би по Моррисон–Градyјевом плану припао арапској провинцији.
  • 6. 10. - Умро шведски премијер Пер Албин Ханссон, наследиће га Таге Ерландер (до 1969).
  • 7. 10. - Јапански парламент је усвојио нови устав - на снази од следеће године.
  • 9. 10. - ФНРЈ ће платити 150.000 долара за страдале авијатичаре. (НYТ)
  • 10. 10. - На међународној конференцији у Паризу одобрен мировни споразум са Италијом - договорено стварање Слободног Територија Трста (уговор потписан 1947).
  • 10. 10. - На југоистоку данашњег Бангладеша почињу Ноакхалиски нереди, прогон хиндуиста. Гандхи ће боравити у региону од новембра до марта.
Надбискуп Алојзије Степинац на суђењу
  • 11. 10. - Надбискуп Алојзије Степинац осуђен на 16 година затвора за велеиздају и ратне злочине; на робију осуђен и Иван Шалић, а Ерих Лисак на смрт (пресуда Степинцу поништена 2016).
  • 12. 10. - Индустријализација Бразила: у Волта Редонди отворена Цомпанхиа Сидерúргица Национал, прва челичана у Јужној Америци (приватизована 1993).
  • 14. 10. - Основана Међународна организација за стандардизацију - ИСО.
  • 14. 10. - Ватикан екскомуницирао југословенске званичнике повезане са Степинчевом осудом - нису наведена имена, претпоставља се да је усмерено против Тита.
  • 15. 10. - Посљедњи састанак Мировне конференције у Паризу, који ФНРЈ бојкотује.
  • 15. 10. - Основано Народно позориште "Тоша Јовановић" у Зрењанину.
  • 16. 10. - Рано ујутру обешена десеторица осуђених на смрт у Нüрнбершком процесу, Гöринг се убио претходне вечери.
  • 16. 10. - РМС Qуеен Елизабетх је коначно запловио као луксузни путнички брод, пошто је превозио трупе током рата (плови до 1969).
  • 20. 10. - Избори за државне скупштине у совјетској немачкој зони, највише мандата добија Социјалистичка партија јединства.
  • 20. 10. - Укинута Рајнска покрајина Пруске (догодине и Пруска).
  • 21. 10. - У Бамаку основана антиколонијална партија Афричко демократско окупљање, на челу са Фéлиxом Хоупхоуëт-Боигнyјем.
  • 22. 10. - Инцидент у Крфском каналу, 2. део: британски бродови Саумарез и Волаге налетели на мине, погинула 44 морнара (за полагање мина осумњичени Југословени).
  • 22. 10. - Операција Осоавиахим: Совјети су пребацили преко 2.200 немачких експерата у СССР
  • 24. 10. - Прва фотографија Земље из свемира је снимљена са ракете V-2 Но. 13 лансиране из Wхите Сандс.
  • 24. 10. - Почињу Бихарски нереди у Индији: хиндуисти циљају муслимане до 11. 11., што је одговор на Ноакхалиске нереде на југоистоку данашњег Бангладеша.
  • 27. 10. - Након што је раније током месеца прихваћен на плебисциту од 53% гласача, донесен је нови Устав Француске који дефинира Четврту републику (замењен 1958).
  • 28. 10. - Грчки грађански рат: КП Грчке основала Генералну партизанску команду на челу са Маркосом Вафиадисом, од децембра под називом Демократска армија Грчке.
  • 29. 10. - Луцкy Луциано, који је прошлог фебруара протеран из САД у Италију, тајно стиже на Кубу.
  • 31. 10. - Индонежански националисти уводе рупију (иначе се користи холандско-индијски гулден).

Новембар/Студени

[уреди | уреди извор]
  • 1. 11. - Утакмица Торонто Хускиес - Неw Yорк Кницкербоцкерс, прва је Кошаркашке асоцијације Америке, касније НБА.
  • 1. 11. - Карол Wојтyла (26) заређен је за свећеника у Кракówу.
  • 1. 11. - Званични датум оснивања Доње Саксоније у британској зони Немачке: Држави Хановер су прикључени Браунсцхwеиг, Олденбург и Сцхаумбург-Липпе.
  • 3. 11. - Габриел Гонзáлез Видела је нови председник Чилеа (до 1952); убрзо раскида са комунистичким савезницима, чију партију забрањује 1948.
  • 3. 11. - Антијугословенске демонстрације у Трсту, нападнута штампа и Словенци (НYТ), док је италијански вицепремијер Тоглиатти у посети у Београду. НYТ извештава 8. 11. да је Тито "понудио" Трст за Горицу, што Италија одбија, касније током месеца се уз Горицу помиње и Тржич (Монфалцоне, НYТ 26. 11.).
  • 4. 11. - На снази је повеља којом је основан УНЕСЦО - прва генерална конференција је отворена касније током месеца, за првог директора ће бити изабран Јулиан Хуxлеy.
  • 5. 11. - Избори за Конгрес САД: Републиканци преузимају већину у оба дома, због непопуларности председника Трумана. Међу новим конгресменима су Рицхард Ниxон, Јохн Ф. Кеннедy (Дом) и Јосепх МцЦартхy (Сенат). Демократи ће за две године повратити већине.
  • 6. 11. - Апел масовним организацијама у Југославији за прикупљање помоћи Албанији, коју су крајем октобра погодиле велике поплаве.
  • 7. 11. - Након 190 дана завршена прва савезна радна акција омладине на градњи жељезничке пруге Брчко–Бановићи, дуге 190 км. У акцији учествовало око 70.000 особа из цијеле земље и 2.000 из иностранства.
  • 9. 11. - Сарајевска опера започела своју умјетничку дјелатност свечаном премијером "Продана невјеста" Бедрицха Сметане.
  • 10. 11. - Једнопартијски избори за Уставотворну скупштину у Србији и за Уставотворни сабор НР Хрватске.
  • 10. 11. - Први избори за скупштину француске четврте републике: комунисти добијају релативну већину.
  • 10. 11. - Земљотрес у перуанском региону Анцасх односи процењених 1.400 жртава.
  • 12. 11. - У Индонезији примирје између националиста и холандске армије.
  • 12. 11. - Приказан Диснеyјев филм Сонг оф тхе Соутх.
  • 12-13. 11. - Инцидент у Крфском каналу, 3. део: Британци чисте мине у албанским територијалним водама.
Панчевачки мост

Децембар/Просинац

[уреди | уреди извор]
  • 1. 12. - Мигуел Алемáн Валдéс је председник Мексика након M. А. Цамацха (до 1952), први цивил од 1920. Спроводи програм супституције увоза и градње инфраструктуре (→ Мексичко чудо), али расту и корупција и ортачки капитализам.
  • 2. 12. - Основана Међународна комисија за лов на китове.
  • 3. 12. - Мијо Керошевић, касније проглашен за народног хероја, погинуо код Бијељине у потери за четничким одметницима.
  • 4. 12. - Усвојен нови бугарски устав.
  • 5. 12. - У ФНРЈ донесен Закон о национализацији приватних привредних предузећа, и то савезног и републичког значаја (многа су већ под секвестром): целокупно банкарство, спољна трговина и унутрашња трговина на велико, као и сва предузећа саобраћаја и средстава за везу.
  • 8. 12. - Свесловенски конгрес у Београду.
  • 9. 12. - Окупила се Уставотворна скупштина Индије, нема представника Муслиманске лиге.
  • 10. 12. - Резолуција 12 Савета безбедности УН, у вези Грчког питања: представници Грчке и Југославије ће бити позвани да учествују у дискусији, без права гласања; Албанија и Бугарска су позване да дају изјаве.
  • 11. 12. - Генерална скупштина Уједињених нација основала УНИЦЕФ, Међународни фонд Уједињених нација за помоћ деци у земљама разореним ратом.
  • 12. 12. - Резолуцијом Генералне скупштине, УН прекидају односе са Франковом Шпанијом (забрана укинута 1950).
Крај курдске и азерске сецесије у Ирану

Кроз годину

[уреди | уреди извор]

1946. у темама

[уреди | уреди извор]
Трансјордан
Филипини

Рођења

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: :Категорија:Рођени 1946.

Јануар/Сијечањ

[уреди | уреди извор]

Фебруар/Вељача

[уреди | уреди извор]

Март/Ожујак

[уреди | уреди извор]

Април/Травањ

[уреди | уреди извор]

Мај/Свибањ

[уреди | уреди извор]

Јун/Јуни/Липањ

[уреди | уреди извор]

Јул/Јули/Српањ

[уреди | уреди извор]

Август/Аугуст/Коловоз

[уреди | уреди извор]

Септембар/Рујан

[уреди | уреди извор]

Октобар/Листопад

[уреди | уреди извор]

Новембар/Студени

[уреди | уреди извор]

Децембар/Студени

[уреди | уреди извор]

Кроз годину

[уреди | уреди извор]

Смрти

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: :Категорија:Умрли 1946.

Јануар/Сијечањ – Март/Ожујак

[уреди | уреди извор]

Април/Травањ – Јун/Липањ

[уреди | уреди извор]

Јул/Српањ – Септембар/Рујан

[уреди | уреди извор]

Октобар/Листопад – Децембар/Просинац

[уреди | уреди извор]

Кроз годину

[уреди | уреди извор]

Нобелове награде

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ↑ Т. Јаковина, Амерички комунистички савезник, п. 203
  2. ↑ Јаковина, п. 207
  3. ↑ Рецорд оф Децисионс, Цоунцил оф Фореигн Министерс, Сецонд Сессион, Севентх Меетинг, Палаис ду Луxембоург, Парис, Маy 2, 1946, ноон. хисторy.стате.гов
  4. ↑ 4,0 4,1 Милан Бајец, Иван Долничар, 1981, стр. 99
  5. ↑ Ретурн то Диверситy, А Политицал Хисторy оф Еаст Централ Еуропе Синце Wорлд Wар II - Јосепх Ротхсцхилд & Нанцy M. Wингфиелд, п. 116
  6. ↑ Милан Бајец, Иван Долничар, 1981. 114
  7. ↑ Милан Бајец, Иван Долничар, 1981, стр. 96
  8. ↑ Маровић, Б. Међудржавни уговори закључени између Југославије и Албаније 1946. године. растко.рс

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Милан Бајец, Иван Долничар (1981). Југославија 1941-1981, Београд: Експорт прес.
Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=1946&oldid=41869100”