1968

Ово је чланак о години 1968.

За остала значења, види 1968 (разврставање).

< | 19. вијек | 20. вијек | 21. вијек | >
< | 1930-е | 1940-е | 1950-е | 1960-е | 1970-е | 1980-е | 1990-е | >
<< | < | 1964. | 1965. | 1966. | 1967. | 1968. | 1969. | 1970. | 1971. | 1972. | > | >>

1968. по календарима

Грегоријански	1968. (MCMLXVIII)
Аб урбе цондита	2721.
Исламски	1387–1388.
Ирански	1346–1347.
Хебрејски	5728–5729.
Бизантски	7476–7477.
Коптски	1684–1685.
Хинду календари
• Викрам Самват	2023–2024.
• Схака Самват	1890–1891.
• Кали Yуга	5069–5070.
Кинески
• Континуално	4604–4605.
• 60 година	Yанг Земља Мајмун (од кинеске Нг.)
Холоценски календар	11968.
Подробније: Календарска ера

Година 1968 (MCMLXVIII) била је пријеступна година која почиње у понедјељак.

Догађаји

Јануар/Сијечањ

• 1. 1. - Политикин забавник прелази на формат часописа.
• 1. 1. - У Мађарској почиње реформа Нови економски механизам (Úј газдасáги мецханизмус).
• 2. 1. - Јужноафриканац Пхилип Блаиберг је трећа особа са пресађеним срцем - живи до августа 1969.
• 3. 1. - Пантонова столица излази на тржиште - прва пластична столица из једног комада, без ногу.
• 5. 1. - У Чехословачкој је Алеxандер Дубчек наслиједио Антонíна Новотног на мјесту првог тајника Централног комитета КП Чехословачке - то се сматра почетком Прашког пролећа (Новотнý остаје предсједник земље до ожујка).
• 7. 1. - 8. 2. - Тито у посети Авганистану, Пакистану, Камбоџи, Индији, Етиопији и Египту. У Камбоџи, са принцом Сихануком, изјављује подршку Северном Вијетнаму и Вијетконгу. У Индији се срео са совјетским министром Косигином.
• 8. 1. - Кардинал Фрањо Шепер именован за префекта Конгрегације за наук вјере (до 1981).
• 8. 1. - Премијер Харолд Wилсон подржао кампању I'м Бацкинг Бритаин - кратка и неуспешна кампања за јачање британске привреде.
• 9 - 10. 1. - Предсједник СИВ Мика Шпиљак у посјети Италији и Ватикану, потписан споразум о истраживању Јадрана и о границама на мору.
• 10. 1. - Сурвеyор 7, последњи из програма припреме за Аполло, слетео на Месец.

Алеxандер Дубчек

• 12. 1. - Објављено да је из СКЈ искључено 400 чланова (Тито је 30. 12. најавио чистку конзервативаца).
• 12. 1. - Процес четворке или Дело Гинзбурга и Галанскова: песници у СССР осуђени на принудни рад због самиздата.
• 13. 1. - Принц Нородом Сиханоук изјавио да је камбоџанска полиција растурила кинеску заверу за атентат на Тита (НYТ).
• 13. 1. - Лаошки грађански рат: северни Вијетнамци одлучујуће поразили краљевску лаошку војску у долини Нам Бац.
• 13. 1. - Јохннy Цасх свира у затвору Фолсом, што ће бити објављено на популарном албуму Ат Фолсом Присон.
• 15. 1. - Земљотрес на западу Сицилије, 380 мртвих.
• 15. 1. - Побуна студената на Католичком универзитету у Леувену, због наставка предавања на француском, поред фламанског - универзитет се у јуну дели на холандски и француски.
• 16. 1. - Британски премијер Харолд Wилсон објавио парламенту да ће до 1971. бити повучено војно присуство са Блиског истока и остатка Азије, осим Хонг Конга.
• 17. 1. - Грађански рат у Камбоџи: Црвени Кмери покрећу прву акцију (дан оснивања Кампучијске револуционарне армије).
• 17. 1. - Почињу студентски протести у Јапану: посета америчког носача авиона Ентерприсе луци Сасеба изазива вишедневне протесте организације Зенгакурен и сукобе с полицијом.
• 19. 1. - Петар Стамболић председник председништва ЦК СК Србије уместо Добривоја Радосављевића.
• 21. 1. - Турска је прва чланица НАТО-а која је службено признала грчки војни режим.
• 21. 1. - Севернокорејска командоска јединица стигла надомак Плаве куће, где је требала убити јужног председника Парк Цхунг-хееа.
• 21. 1. - Основана Израелска лабуристичка странка, доминантна до 1977
• 21. 1. - Б-52 са четири хидрогенске бомбе пао на Гренланду, дошло је до радиоактивне контаминације.
• 21. 1. - 8. 4. - Вијетнамски рат: Битка код Кхе Санха, обе стране тврде да су победиле.
• 23. 1. - Северни Корејци заробили амерички обавештајни брод УСС Пуебло (посада пуштена следећег децембра); ово се догодило убрзо након што је амерички морнарички официр Јохн Антхонy Wалкер почео да сарађује са Совјетима.
• 25. 1. - Тек купљена израелска подморница ИНС Дакар потонула Између Крита и Кипра, 69 мртвих. Прва од четири потонуле подморнице различитих земаља ове године.

Председник Тито прима акредитиве од амбасадора СР Немачке (јун 1968)

• 25. 1. - Основана Суботичка бискупија, први бискуп је Матиша Звекановић (до 1989).
• 26. 1. - У француском Цаену избили нереди након полицијске бруталности према штрајкујућим радницима фабрике камиона.
• 27. 1. - Француска подморница Минерве потонула близу своје луке Тоулон, 52 мртвих.
• 28. 1. - Куба: осуда Анибала Есцалантеа и 36 припадника "микрофракције", оптужених за контрареволуционарни рад у дослуху са СССР.
• 30. 1. - Вијетнамски рат: почела Тет офанзива, низ изненадних напада Виет Цонга широм Јужног Вијетнама - политички успех комуниста, мада војни пораз.
• 31. 1. - Југославија и СР Немачка обновиле дипломатске односе, прекинуте 1957. због признања ДР Немачке.
• 31. 1. - Пуна снага офанзиве Тет: нападнута амбасада САД у Сајгону, опкољена председничка палата, заузет Хуế.
• 31. 1. - Науру независан од аустралско-новозеландско-британског труста УН.
• 31. 1. - Њуорлеански тужилац Јим Гаррисон гостује код Јохннyја Царсона и излаже своје теорије о Кеннедyјевом убиству.

Фебруар/Вељача

Тет офанзива: разарања у Хуếу

• 1. 2. - Вијетконговац Нгуyен Ван Лем осумњичен за убиство породице једног официра и погубљен на улици по кратком поступку - ТВ снимак обилази свет и подстиче антиратни покрет.
• 6. 2. - Грађански рат у Северном Јемену: ројалисти прекидају опсаде Сане, што практично значи победу републиканаца, мада сукоби трају до 1970.
• 6. 2. - 18. 2. - X. Зимске олимпијске игре у Греноблу, Француска.
• 8. 2. - Протести око сегрегиране куглане у Орангебург, Соутх Царолина, кулминирају погибијом тројице студената у интервенцији полиције.
• 8. 2. - Премијера филма "Планета мајмуна".
• 8 - 10. 2. - Осми конгрес Савеза омладине Југославије, нови председник је Јанез Коцијанчич, након Томислава Бадовинца.
• 11. 2. - У Неw Yорку отворен четврти по реду Мадисон Сqуаре Гарден.
• 11. 2. - Први чадски грађански рат: лидер ФРОЛИНАТ-а Ибрахим Абатцха погинуо у окршају са војском.
• 12. 2. - Почиње штрајк црних радника чистоће у Мемпхису (слоган "I Ам а Ман!").
• фебруар - Погоршани односи између СФРЈ и Бугарске због питања Македоније, Југословене љути и то што их Бугари класификују као западну земљу.
• фебруар - XVII сједница ЦК СК БиХ дефинира Муслимане као посебан народ.
• фебруар - Рехабилитовани Албанци осуђени на Призренском процесу 1956.
• фебруар - У Румунији враћена жупанија (јудеț) као подела земље - има их 39 уместо 16 региона. Овим је окончан и Муреш-Мађарски Аутономни Регион (МАР основан 1952, разводњен 1960).
• фебруар - Масакри у Вијетнаму, у местима Пхонг Нхи, Пхонг Нхат и Ха Мy.
• фебруар - Беатлес-и стигли у Индију, на Махарисхијев курс трансценденталне медитације у Рисхикесху - остају различито време, написали су доста песама. Тамо су и Миа Фарроw, Донован и Мике Лове.
• 18. 2. - Експлозија направе у подруму југословенске амбасаде у Паризу, једна особа погинула - само један у низу напада на југословенске дипломатске објекте, као и у земљи.
• 18. 2. - Труциал Статес: пошто су Британци најавили одлазак, владари Абу Дабија и Дубаија договорили стварање федерације, у коју зову и остале емирате (УАЕ основани 1971).
• 19. 2. - Међународна арбитража даје Пакистану 10% области Качки ран (Ранн оф Кутцх), у спору са Индијом (један од тројице чланова арбитраже био судија Уставног суда Југославије, Алеш Беблер, којег је номиновала индијска влада).
• 21. 2. - Радници у Каиру се побунили због благих осуда виновника за пораз 1967, убрзо им се придружују студенти.. Нассер одговара самокритиком, постављањем више цивила у владу и програмом реформе.
• 21. 2. - Белгијски премијер Паул Ванден Боеyнантс даје оставку услед Леувенске језичке кризе, расписани ванредни избори.
• 24. 2. - Хуế враћен у јужновијетнамске руке. Масакр у Хуếу: неколико хиљада људи страдало од обе стране током окупације и након ње.
• 26. 2. - Чехословачки генерал Јан Шејна затражио азил у САД конзулату у Трсту, изгледа бежећи од криминалне истраге.
• 27. 2. - ТВ водитељ Wалтер Цронките каже у специјалном извештају да је америчка војска заглављена у пат-позицији и да су преговори једини рационалан пут - ово је наводно утицало на председника Јохнсона.
• 28. 2. - Конференција комунистичких партија у Будимпешти, Румунија напушта скуп.
• 28. 2. - У Индији инаугуриран експериментални град Ауровилле.
• 29. 2. - Бриселска конвенција о узајамном признању пресуда у грађанским и привредним случајевима у Европској заједници, почетак Бриселског режима.
• 29. 2. - Извештај Кернерове комисије о прошлогодишњим расним нередима у САД: крив је бели расизам.

Март/Ожујак

• 1. 3. - Битка у Валле Гиулиа: сукоб полиције и студената у Риму.
• 1. 3. - Еаст L.А. wалкоутс, протест цхицаноских средњошколаца у Лос Ангелесу.
• 3. 3. - Послије три стољећа, затворен посљедњи рудник угља у енглеској Блацк Цоунтрy.
• 4. 3. - Мартин Лутхер Кинг, Јр. најављује за 22. април Марш сиромашних на Wасхингтон.
• 5. 3. - Прашко прољеће: у Чехословачкој смењен Јиří Хендрyцх, секретар за идеолошка питања, главни сарадник Антонíна Новотног. Укинута је цензура.
• 5. 3. - Рат у Чаду: северни народ Тоубоу се придружио ФРОЛИНАТ-у и заузео Аоузоу.
• 7. 3. - Крај Прве битке за Сајгон.

Пољски март 1968.: спомен-плоча

• 8. 3. - "Мартовски догађаји" у Пољској - студенти демонстрирају у Варшави, полиција их растура, али окупљања током месеца било и у другим градовима. Антисемитска кампања води емиграцији већине преосталих Јевреја из земље.
• 8. 3. - Совјетска подморница К-129 потонула недалеко од Хаваја са 98 чланова посаде.
• 11. 3. - Северновијетнамци и Патхет Лао заузели америчко навигационо постројење Лима Сите 85 у Лаосу.
• 12. 3. - Маурицијус независан од британске власти.
• 13. 3. - Дугwаyски помор оваца: Тест нервног агенса нервни изазива смрт или еутаназију преко 6.000 оваца близу Дугwаy, Утах.
• 14. 3. - Комитет за народну одбрану и организационо-политичка питања Савезне скупштине подржао у принципу оснивање скупштинске комисије за контролу Службе државне безбедности, предложено да војна обавештајна служба буде под контролом Већа народне одбране (а не скупштине), о чему нема сагласности.
• 15. 3. - Лондонско тржиште злата затворено након јучерашњег великог промета.
• 16. 3. - Масакр у Мy Лаиу: америчка јединица напала јужновијетнамско село Мy Лаи и побила, према вијетнамским подацима, 507 становника, међу њима и 246 дојенчади и дјеце (јавност у САД сазнала у новембру 1969).
• 16. 3. - Роберт Ф. Кеннедy улази у трку за демократску номинацију, четири дана након што је предс. Јохнсон једва победио Еугенеа МцЦартхyја у Неw Хампхсиру.
• 17. 3. - Аутобус се преврнуо код Лазаревца, 10 мртвих; други пао у Ибар код Краљева, 9 мртвих.
• 18. 3. - Крај златног стандарда: Конгрес САД укида обавезу да златна резерва подупире долар. Исто чине и друге западне земље. ММФ ће догодине креирати обрачунску јединицу специјална права вучења.
• 18. 3. - Слабо објашњени Масакр Јабидах, погубљење побуњених муслиманских филипинских војника, повод је за почетак Муслиманског покрета за независност на Минданау и архипелагу Сулу.
• 21. 3. - Рат исцрпљивања, Битка у Карамех: сукоб израелских снага са Палестинцима и Јорданцима.
• 22. 3. - Даниел Цохн-Бендит и другови окупирају административне канцеларије Универзитета Нантерре - зачетак мајских догађаја.
• 22. 3. - Антонíн Новотнý одступа под притиском с положаја председника Чехословачке, наследића га Лудвíк Свобода (до 1975).
• 25. 3. - Председник Тито отворио Хидроелектрану Требиње I (два агрегата, трећи 1975).
• 27. 3. - Јуриј Гагарин погинуо у паду авиона.
• 27. 3. - Сухарто је и званично председник Индонезије, након годину дана у в.д. стању (остаје до 1998).
• 28. 3. - У Рио де Јанеиру убијен студент Едсон Луíс де Лима Соуто током протеста због скупе хране у кантини - почетак немирне године у Бразилу под војном хунтом.
• 31. 3. - Амерички предсједник Лyндон Б. Јохнсон изненада одустао од кандидатуре за нови мандат. Објавио обустављање бомбардовања Северног Вијетнама северно од 20. паралеле и ограничење слања нових војника.
• 31. 3. - Нигеријски грађански рат: Бијафранци приредили заседу нигеријској војној колони код Абагане и нанели им бар 500 жртава - једини већи успех у рату.

Април/Травањ

• 2. 4. - Премијера 2001: А Спаце Одyссеy.
• 2. 4. - Наводна појава Богородице Зејтунске на коптској цркви у Каиру.
• 2/3. 4. - Из протеста против политичких и друштвених односа у Западној Њемачкој четири радикална члана АПО-а (изванпарламентарне опозиције), међу којима и Андреас Баадер и Гудрун Енсслин запалили су у Франкфурту на Мајни двије робне куће.

Последице нереда након Кинговог убиства

• 4. 4. - Мартин Лутхер Кинг, Јр. убијен хицем из снајпера на балкону хотелске собе у Мемпхису, у савезној држави Теннессее; у већим градовима САД избијају нереди који трају неколико дана.
• 4. 4. - Звиждуци на српски део програма поводом Дана студената у Приштини - илустрација националистичких ексцеса од стране албанских студената на Космету и другде у СФРЈ.
• 5. 4. - Прашко прољеће: у Чехословачкој објављен Акциони програм КПЧ.
• 6. 4. - Песма Евровизије: победила нумера из Шпањолске, а југославенски "Дубровачки трубадури" седми с пјесмом "Један дан".
• 6. 4. - Студенти протестују против Вијетнамског рата испред америчке читаонице у Београду, потукли се са милицијом.
• 6. 4. - Експлозије гаса и барута у радњи спортске робе у Рицхмонд, Индиана, 41 жртва.
• 6. 4. - У Чикаго, где су нарочито јаки нереди, стиже Национална гарда Илиноја, као и оклопне и пешадијске снаге САД.
• 6 - 30. 4. - Тито у посети Јапану, Монголији, СССР и Ирану.
• 9. 4. - Акциони програм Чехословачке КП предвиђа слободу изражавања и мишљења, путовања без ограничења, законску превенцију мешања државних органа у приватност, увођење федеративног система, право на рехабилитацију итд.
• 9 - 11. 4. - Конференција прогресивних покрета и организација медитеранских земаља (учествују и СКЈ и ССРНЈ).
• 10. 4. - 40. додјела Осцара: више нема три засебне категорије за црно-беле и колор филмове; најбољи филм је Ин тхе Хеат оф тхе Нигхт, укупно пет награда од седам номинација; најбољи страни филм је Остřе следованé влакy, у ужој конкуренцији су били и "Скупљачи перја".
• 11. 4. - Покушај убиства Рудија Дутсцхкеа, студентског вође у Западној Немачкој - студенти ће блокирати дистрибуцију таблоида Билд-Зеитунг, којег су сматрали непријатељским.
• 11. 4. - У САД потписан Закон о грађанским правима, укључујући Фаир Хоусинг Ацт, који предвиђа једнаке могућности становања, тј. забрану дискриминације при продаји, изнајмљивању и финансирању домова.
• 12. 4. - Први уговори о страним капиталним инвестицијама у СФРЈ, по закону од прошлог јула: "Црвена застава" са ФИАТ-ом, вредности 10 милиона долара, а касније током месеца Цеље Цинк са једном источнонемачком фирмом.
• 19. 4. - Војни удар у Сиерра Леонеу води повратку цивилне власти (Сиака Стевенс, премијер 1968-71, председник 1971-85).
• 20. 4. - Либерал Пиерре Трудеау постаје премијер Канаде (1968-79. и 1980-84).
• 20. 4. - Британски политичар Еноцх Поwелл одржао тзв. Говор о рекама крви, против имиграције из земаља Комонвелта у V. Британију.
• 20. 4. - Соутх Африцан Аирwаyс Флигхт 228: авион пао у Југозападној Африци (Намибији), 123 мртвих.
• 21. 4. - У Београду одржана аутомобилска трка, гледаоци се шетају по стази, један је ударен.
• 22. 4. - XIV седница Председништва и Извршног комитета ЦК СК Србије - "покрајина Косово и Метохија треба више да буде категорија федерације и да се јасније изрази као саставни део федерализма".
• 22 - 23. 4. - На конференцији у Приштини препоручено да се за Албанце у Југославији прихвати књижевни језик из Албаније.
• 23 - 30. 4. - Студенти Универзитета Цолумбиа се потукли са полицијом и заузели неке зграде универзитета протестујући против градње спортске дворане у Харлему и Вијетнамског рата, док их полиција није рашчистила (→ роман Тхе Страwберрy Статемент, и лабаво повезан филм истог назива).
• 25. 4. - На пленуму Румунске КП осуђен Цеауșесцуов ривал Алеxандру Дрăгхици а рехабилитована његова жртва Луцреțиу Пăтрășцану.
• 26. 4. - Операција Цросстие, тест Боxцар - у Невади детонирана хидрогенска бомба од 1,3 мегатоне.
• 27. 4. - Снимање филма Цастле Кееп у Новом Саду: експлозија измакла контроли и уништила сет вредан милион долара (НYТ).
• 27. 4. - У Великој Британији легализован абортус (не и у Северној Ирској).
• 29. 4. - Мјузикл "Коса" креће на Броадwаyу.
• 29. 4. - 30. 5. - Мајска офанзива или Мали Тет: још једна офанзива Северновијетнамске армије и Вијетконга, крваво на обе стране (овај мај је најгори месец за Американце у целом рату).
• пролеће - Предложено да се назив покрајине скрати у Косово, користи ознака "Албанац" а не "Шиптар", званични албански језик на Косову исти као у Албанији, тј. јужни дијалект.
• април - Мехмет Хоxха на седници ССРН Србије: ако 370.000 Црногораца може имати републику, може и 1,2 милиона Албанаца на Косову.

Мај/Свибањ

• 2. 5. - Састанак Тито-Чаушеску у Београду, реафирмисана вера у немешање у унутрашње ствари других држава (у вези совјетских притисака на Чехословачку).
• 3. 5. - Окупљање студената на париској Сорбонне-и, протестују због затварања Универзитета Нантерре претходног дана.
• 6. 5. - Мај 1968. у Француској: Сукоб полиције и студената у Паризу који су протестовали због полицијског присуства на Сорбонне-и.
• 9. 5. - Чехословачки радио позива Совјете да не понављају интервенцију, као у Мађарској 1956 (НYТ).
• 10. 5. - Представници САД и Северног Вијетнама се први пут састали у Паризу, разговарају о будућим мировним преговорима.
• 10. 5. - Студенти и ђаци дижу барикаде око Латинске четврти у Паризу, следеће ноћи је окршај са полицијом.

Мај 1968.: студенти заузели позориште Одеон

• 12. 5. - Битка за Кхам Дуц: северни Вијетнамци заузели амерички логор и оборили транспортни авион са 156 људи, углавном јужновијетнамских избеглица.
• 12 - 15. 5. - Југословенски министар спољних послова Марко Никезић у Прагу, подржава чехословачку политику.
• 13. 5. - Француска: једнодневни генерални штрајк, милион људи маршира Паризом; наредних дана се и радници придружују протестима ("окупације" фабрика).
• 16. 5. - Ронан Поинт: експлозија плина на 18. спрату нове стамбене зграде у источном Лондону изазива пад читавог угла зграде - промене у прописима, губитак поверења у солитере.
• 17. 5. - Цатонсвиллеских деветоро католичких активиста запалило напалмом новачке досијее у Цатонсвилле, Марyланд.
• 17. 5. - Контејнеризација: запловио Америцан Ланцер, први наменски грађени контејнерски брод, капацитета 1210 ТЕУ, први из класе осам бродова.

Саркофаг цара Душана

• 18. 5. - Мошти цара Душана пренете у цркву Светог Марка у Београду.
• 18. 5. - Филмски фестивал у Цаннесу прекинут из солидарности са радницима и студентима.
• 19. 5. - Избори у Италији: победили демохришћани премијера Алда Мора (+ 9 мандата), успешни и комунисти (+ 27).
• 19. 5. - Нигеријски грађански рат: Бијафранци опкољени заузећем Порт Харцоурта, још већа глад.
• 20. 5. - Покушај обарања Франçоис Дувалиера на Хаитију: стари бомбардер Б-25 покушао да бомбардује председничку палату, а група емиграната заузела аеродром код Цап-Хаïтиена.
• 22. 5. - У интервјуу за Неw Yорк Тимес, председник Тито поздравља демократизацију у Чехословачкој.
• 22. 5. - Код Азора потонула америчка нуклеарна подморница УСС Сцорпион, 99 мртвих.
• 23. 5. - Експлозија на железничкој станици у Београду, 14 повређених (Иван Јелић погубљен 2. новембра).
• 29. 5. - Француски председник Цхарлес де Гаулле накратко побегао у Немачку, где се уверио у подршку армије (детаљи откривени 1982).

Добрица Ћосић

• 29 - 30. 5. - XIV седница ЦК СК Србије. Добрица Ћосић на седници ЦК СК Србије изјавио да се на Косову врши терор над Србима и да косовске власти ништа не чине да би то спречиле, критикује положај Србије у СФРЈ; Историчар Јован Марјановић критикује стварање "вештачких нација" (Муслимани, Црногорци); ЦК се оградио од ових ставова, овај догађај означио је почетак Ћосићевог дисидентства. Он и Марјановић ће бити искључени из ЦК.
• 30. 5. - Де Гол распустио парламент - расписивањем нових избора окончана претња револуције у Француској. Масовни контрамитинг Де Голових присталица у Паризу.
• 30. 5. - У Немачкој донесени Ванредни закони (Нотстандгесетзе), чиме су окончана специјална овлашћења Савезничких сила из 1949, а влада добила могућност да ускрати грађанске слободе током кризе - немирни студенти се противили њиховом доношењу.
• пролеће - Јака пролећна суша у Југославији и околним земљама - смањени приноси у пољопривреди.

Јун/Јуни/Липањ

"Липањска гибања"

• 1. 6. - Новоизграђена Творница минералних гнојива у Кутини, међу десет највећих у свијету, удружује се са ранијом Творницом кемијских производа (чађара, вапнара, глинара).
• 2. 6. - Увече чарка између бригадиста и студената у близини Студентског града у Београду, милиција интервенише.
• 3. 6. - Студентске демонстрације 1968. у Југославији: Студенти кренули у стари део Београда, милиција их пресреће код надвожњака и пребија; Резолуција студентских демонстрација: против социјалне неједнакости, незапослености, бирократије и лошег стања на универзитету.
• 3. 6. - Радикална феминисткиња Валерие Соланас упуцала и ранила Андy Wархола.
• 4. 6. - Студенти у групицама долазе до својих факултета широм Београда, почиње штрајк, средиште је на Филозофском факултету. Међу општим захтевима су: незадовољство због неједнакости, незапослености, ометања демократије и самоуправљања, захтевају се демократизација и слободе . Универзитет преименован у "Црвени универзитет Карл Маркс". Стево Жигон игра монолог из драме "Дантонова смрт".
• 4. 6. - Председништво конференције Савеза студената Југославије подржава већину захтева студената и осуђује бруталност милиције и писање штампе (студенте подржавају и Председништво и ИК ЦК СК Србије али захтеви "само демократским путем").

† Роберт Ф. Кеннедy

• 5. 6. - Атентат на Роберта Кенедија, америчког сенатора и кандидата на страначким изборима за председничку трку, тек што је победио у Калифорнији (умро рано следећег дана).
• 7. 6. - Прво, непланирано, убиство извршено од баскијске сепаратистичке групе ЕТА: припадник Цивилне гарде убијен приликом провере докумената на путу, након чега је убијен и починилац Тxаби Етxебарриета (у акцијама 1968-2010. убили су 820 људи, од чега 340 цивила).
• 7. 6. - У данском Биллунду отворен први тематски парк Леголанд.
• 7. 6. - Болест Yусхō у Јапану: први случајеви људи отрованих пиринчаним уљем са две хемијске супстанце - умрло 500 од 14.000 оболелих, раније током године страдало је и 400.000 перади.
• 9. 6. - Тито у ТВ обраћању даје за право студентима. Донесене "Смернице" Председништва и ИК ЦК СКЈ о најважнијим задацима СК у развијању система друштвено-економских и политичких односа. Студентски протест завршен 11. јуна.
• 5 - 10. 6. - У Италији Европско првенство у фудбалу: 1. Италија, 2. Југославија 3. Енглеска; финале Италија-Југославија је играно 8. јуна (1:1) и коначно 10. јуна (2:0).
• 12. 6. - Генерална скупштина УН мења име Југозападне Африке у Намибија - земља је под окупацијом Јужне Африке, а СWАПО се сматра представником народа.
• 12. 6. - Приказан филм Росемарy'с Бабy.
• 12 - 14. 6. - Канцелар Wиллy Брандт у посети СФРЈ.
• 14. 6. - Др. Бењамин Споцк и још тројица осуђени у Бостону јер су помагали избегавање регрутације (пресуда укинута 1969).
• 14. 6. - Астероид 1566 Ицарус пришао на 6.355.200 км од Земље, тј. 16,533 Месечевих даљина - први астероид осматран радаром.

Глад у Бијафри

• јун - Кардинал Еугèне Тиссерант у 12-дневној посети Југославији.
• 17. 6. - Комунисти започињу нови устанак у Малезији (до 1989).
• 18. 6. - Операција Шумава: редовни маневри Варшавског пакта у Чехословачкој, али неколико совјетских дивизија се није повукло након завршетка 30. јуна (отишли су 22. јула).
• 20. 6. - Аустин Цуррие и др. избачени из куће у Северној Ирској, а која је била неправилно додељена протестанткињи - прво скретање пажње британске јавности на проблем неједнакости у покрајини.
• 23. 6. - На утакмици Боца Јуниорс – Цлуб Атлéтицо Ривер Плате у стисци страдало 74 људи.
• 23 и 30. 6. - Парламентарни избори у Француској: деголистичка Унија демократа за Републику однела убедљиву победу (354 од 487 мандата), социјалисти и комунисти преполовљени.
• 24. 6. - Током параде за Ивањдан, празник Квебека, сепаратисти изазвали немире испред трибине са премијером Трудеауом.
• 25. 6. - Посвећена Коптска православна катедрала у Каиру. Папа Павао VI је пре овога предао честицу моштију светог Марка високој делегацији коптске цркве.
• 26. 6. - Бонинска острва, укључујући Иwо Јиму, враћена Јапану након америчке окупације.
• 26. 6. - Шести конгрес Савеза синдиката Југославије у Београду.
• 26. 6. - Атеље 212 гостује у Њујорку: изводе "Развојни пут Боре Шнајдера" а 28. 6. "Краља Ибија". Продукцију "Ко се боји Вирџиније Вулф" неки оценили занимљивијом од америчког оригинала
• 27. 6. - У Чехословачкој објављен манифест Двије тисуће ријечи који позива на акцију у циљу обране реформи - у Москви се након овога први пут помиње "контрареволуција".
• 30. 6. - Први лет Лоцкхеед C-5 Галаxy, дуговеког транспортног авиона.

Јул/Јули/Српањ

• 1. 7. - Ступа на снагу царинска унија земаља Европске економске заједнице и увођење заједничких царинских стопи према остатку света.
• 1. 7. - Уговор о неширењу нуклеарног оружја отворен за потписивање (на снази од 1970).
• 3 - 11. 7. - 15. пленум СК Косова и Метохије се залаже за пуну равноправност албанског језика у покрајини. Донесене одговарајуће резолуције.
• 4. 7. - Алец Росе (59) завршио самостално једрење око света након 354 дана.
• 5. 7. - Американци напустили базу Кхе Санх.
• 9. 7. - Експлозија бомбе потресла југословенску и кубанску мисију при УН.
• 10. 7. - Француски премијер Георгес Помпидоу даје оставку након шест година, наслеђује га ранији ино. министар Маурице Цоуве де Мурвилле (Помпидоу ће бити председник 1969-74).
• 11. 7. - Експлозија поливинила у Електрохемијском комбинату Биттерфелд, са 42 погинулих најгора индустријска несрећа у Источној Немачкој.
• 12. 7. - У Хонг Конгу забележен први случај грипа А, субтип Х3Н2, познатог као хонгконшки грип - у августу проглашена пандемија, у септембру стиже до Европе.
• 13. 7. - Бомбашки напад у београдском биоскопу 20. октобар - један погинули, 75 повређених.
• 14 - 15. 7. - Варшавски састанак СССР, Пољске, Мађарске, Источне Немачке и Бугарске: "Варшавско писмо" је ултиматум упућен КП Чехословачке.
• 15. 7. - Чехословачка тражи ревизију Варшавског пакта: једнакост чланица, ротацију у команди и забрану коришћења у политичке сврхе.
• 15. 7. - Успостављена комерцијална авионска линија између Москве и Њујорка.
• 17. 7. - Револуција 17. јула у Ираку: оборен је председник Абдул Рахман Ариф, власт узима ирачки огранак партије Баас на челу са Ахмед Хассан ал-Бакром (председник до 1979), потпредседник је Саддам Хуссеин (председник 1979-2003).
• 18. 7. - Основан Интел.

Вера Николић

• 20. 7. - Вера Николић постигла светски рекорд на 800 метара у Лондону.
• 22. 7. - Припадници Народног фронта за ослобођење Палестине отели Ел Ал Флигхт 426 Лондон-Тел Авив и одвели га у Алжир - последњи таоци су пуштени тек крајем августа.
• 23/24. 7. - Гленвиллска пуцњава у Цлевеланду, погинула по тројица полицајаца и црних националиста и један пролазник, истовремено почињу тродневни нереди.
• 25. 7. - Енциклика Хуманае Витае - католичка црква је против контрацепције.
• 27. 7. - Културна револуција: Мао послао 30.000 радника на пекиншки универзитет како би смирио сукоб између фракција Црвене гарде - неколико радника је погинуло, али гарди је дошао крај.
• 26. 7. - Почетак студентског покрета у Мексику.
• 26. 7. - Велика Британија забранила је улазак у земљу члановима сциентолошке секте основане у САД.
• 26. 7. - Законом о позориштима, после 230 година укинута цензура позоришних комада у Уједињеном Краљевству.
• 26. 7. - 2. 8. - 15. Филмски фестивал у Пули, Велика златна арена за филм "Кад будем мртав и бео".
• 28. 7. - У Миннеаполису основан Амерички индијански покрет.
• 29. 7. - 1. 8. - Чехословачко-совјетски састанак у Чјерни.
• 30. 7. - Унутрашњи сукоб у ирачкој власти: премијер Абд ар-Раззаq ан-Наиф принуђен на оставку, председник Ал-Бакр преузео и премијерску позицију.
• 31. 7. - Прва епизода ББЦ-јеве комедије Дад'с Армy - 80 епизода до 1977.

Август/Аугуст/Коловоз

• 2. 8. - Прво планирано ЕТА-ино убиство: полицијски мучитељ Мелитóн Манзанас.
• 3. 8. - Састанак у Братислави лидера Чехословачке и пет земаља Варшавског пакта. Братиславска декларација истиче међусобну солидарност и очување социјализма. Петорица конзервативаца из чс. политбироа уручила "позивно писмо" Брежњеву, изговор за инвазију (откривено 1992).
• 5. 8. - Мао Це Дунг шаље поруку радницима на универзитету, назива их трајним управницима образовног система и поклања им сандук манга, који ће мало више од годину дана бити религиозно обожавани у НР Кини.
• 7. 8. - Преко 2.000 мртвих од поплаве и последичне колере у индијској држави Гуџарат.
• 8. 8. - Рицхард Ниxон номинован од републиканаца за председничке изборе. Следи Јужну стратегију која користи противљење тог региона расној интеграцији и другим либералним политикама Џонсонове администрације.
• 8. 8. - Приштинска издавачка кућа "Рилиндја" склопила споразум са фирмом из Тиране за увоз књига, образовних помагала и музичких плоча.
• 9 - 11. 8. - Тито у посети Прагу (посета је одлагана од јула).
• 13. 8. - Неуспели атентат на војног диктатора Грчке Јоргоса Пападопулоса, у организацији Александроса Панагулиса.
• 14. 8. - СФРЈ договорила са Светском банком кредит од 16 милиона долара за увоз индустријске опреме - од 1949. СБ је обезбедила 350 милиона долара, прошлог марта дат је грант од 50 милиона долара за пругу Београд-Бар. На свим нивоима (савезни, републички, општински, предузећа) у СФРЈ је уложено две милијарде долара страних зајмова, не рачунајући стабилизационе кредите, помоћ после рата и сл..
• 16. 8. - Први тест америчке ракете УГМ-73 Посеидон је и прво лансирање ракете са брода.
• 17. 8. - Вијетнамски рат: покренута и трећа фаза Тет офанзиве, борбе трају шест седмица.
• 18. 8. - Одрон бацио два аутобуса у јапанску реку Хида, код града Камигахара - 104 мртвих.

Инвазија Варшавског пакта на Чехословачку

• 20/21. 8. - Инвазија Варшавског пакта на Чехословачку: трупе Варшавског пакта ушле у Чехословачку. Југославија и Румунија, мада чланица пакта, осуђују инвазију (Чаушеску држи говор на масовном митингу у Букурешту).
• 22. 8. - Влада СФРЈ изражава крајњу забринутост због нелегалног уласка страних трупа и окупације Чехословачке, који "представља најгрубљи вид гажења суверенитета и територијалног интегритета једне независне земље, као и директно негирање опште-прихваћених принципа међународног права и Повеље УН". Подигнута борбена готовост (копање ровова и позиви на војне вежбе наредних недеља). У Београду данас организован протестни скуп.
• 24. 8. - Француска детонирала у Полинезији своју прву хидрогенску бомбу (сада их имају све сталне чланице Савета безбедности).
• 24. 8. - Северноирска асоцијација људских права организовала први протестни марш - полиција га зауставила пре завршетка, али прошао је мирно.
• 25. 8. - Демонстрација на Црвеном тргу против инвазије на Чехословачку - осморо учесника је одмах ухапшено.
• 26. 8. - Објављен сингл Хеy Јуде, најуспешнији Тхе Беатлес-а.
• 26. 8. - Вођство ЧССР потписало Московски протокол - идеолошко одрицање од Прашког пролећа.
• 26. 8. - 6. 9. - Друга Латиноамеричка епископска конференција у Меделлíну: католичка црква треба бити наклоњена опцији за сиромашне (→ Теологија ослобођења).

Антиратни протести у Чикагу, пре Демократске конвенције

• 28. 8. - Демократска национална конвенција у Чикагу је номиновала потпредседника Хуберта Хумпхреyа. Велики окршај полиције и антиратних демонстраната (Тхе wхоле wорлд ис wатцхинг!).
• 28. 8. - Јохн Гордон Меин је први амерички амбасадор убијен на положају, у Гватемали - починитељи су из комунистичких Фуерзас Армадас Ребелдес.
• 28. 8. - Председник Чада Франçоис Томбалбаyе затражио помоћ од француских трупа због побуне у округу Тибести.
• 29. 8. - У Ослу су се вјенчали пријестолонасљедник Харалд од Норвешке и Соња Харалдсен. Како би остварио женидбу с грађанком, принц је запријетио одрицањем од пријестоља.
• 31. 8. - 1. 9. - Два снажна потреса у источном Ирану, више хиљада мртвих.

Септембар/Рујан

• 1. 9. - Аустрија је прва западна земља која прима совјетски гас.
• 4. 9. - Председник Републике Конго Алпхонсе Массамба-Дéбат принуђен на оставку од стране војске, следи Мариен Нгоуаби (1969-77).
• 6. 9. - Свазиленд независан од V. Британије.
• 7. 9. - Други талас феминизма: покрет Радикалне жене Неw Yорка протестују против избора за Мисс Америце у Атлантиц Цитyју. Извештава се да су паљени брустхалтери, што постаје метафора тадашњег феминизма. Засебно се бира и Мисс Црне Америке.
• 8. 9. - Рат исцрпљивања: јако египатско гранатирање израелских положаја на Суецком каналу, 10 мртвих.

Рицхтерови небодери у Загребу

• 11. 9. - Италија и Грчка уверавају СФРЈ да неће користити притисак Варшавског пакта за оживљавање старих компликација.
• 11. 9. - Аир Франце Флигхт 1611: авион пао у море испред Нице - 95 мртвих, међу којима и генерал Ренé Цогнy. Званични разлог је пожар, али претпоставља се да је авион погођен ракетом са брода током вежби.
• 13. 9. - Албанија напушта Варшавски пакт због инвазије на Чехословачку (не учествује активно још од 1962).
• 13. 9. - "Марш тишине", масовне демонстрације против владе у Мексико Ситију.
• 14. 9. - Објављена "Загребачка Библија", први хрватски пријевод Библије тискан у Хрватској.
• 14 - 21. 9. - Совјетска мисија Зонд 5 носи животиње на орбиту око Месеца.
• септембар? - Дозвољена слободна употреба албанских националних симбола на Космету.
• 22. 9. - После четири године завршена операција преношења храмова у Абу Симбелу, на 65 метара вишу позицију изнад Нила.
• 23. 9. - Срушио се пјешачки мост у Титограду, шесторо мртвих.
• 24. 9. - На америчком ЦБС-у креће 60 Минутес.
• 24. 9. - Председник СИВ Мика Шпиљак упозорава Бугарску против територијалних претензија и евентуалног напада - бугарска влада званично демантује то 28. 9.
• 25. 9. - Експлозија бомбе у гардероби београдске Главне железничке станице, више повређених (такође осуђен Миљенко Хркач).
• 26. 9. - Чланак у "Правди" формулира оно што је познато као Брежњевљева доктрина: државама Варшавског пакта допуштен тек ограничен суверенитет.
• 27. 9. - Пошто је португалски диктатор Антóнио де Оливеира Салазар (владао од 1933) повријеђен 3. 9., наслиједио га је Марцело Цаетано (посљедњи премијер режима Естадо Ново, до 1974).
• 29. 9. - Диктатура пуковника у Грчкој: плебисцитом потврђен нови устав. Гаранције грађанских права суспендоване до повратка цивилне власти а избори ће бити одржани када се промени менталитет народа.
• 29. 9. - Пиерре Мулеле, један од лидера Побуне Симби, вратио се у ДР Конго намамљен Мобутуовим обећањем амнестије - ухапшен је, мучен и погубљен.
• 30. 9. - Боеинг 747 представљен јавности (први лет следећег фебруара).
• 30. 9. - Завршен железнички део Нанкиншког моста преко Јангцеа (колски у децембру) - први велики мост изграђен кинеском експертизом.

Октобар/Листопад

• 1. 10. - Код Париза пронађено тело Стевана Марковића, телохранитеља Алаина Делона - почетак Афере Марковић у коју ће бити имплицирани Делон и бивши премијер (и будући председник) Георгес Помпидоу.
• 1. 10. - Приказана Нигхт оф тхе Ливинг Деад.

Масакр у Тлателолку: споменик

• 2. 10. - Масакр у Тлателолку: крвопролиће над студентима и другим демонстрантима у Мексико Ситију, можда стотине мртвих.
• 3. 10. - Војни удар у Перуу: председник Фернандо Белаúнде Террy збачен због непопуларног нафтног споразума, долази левичарски генерал Јуан Веласцо Алварадо (до 1975, а Террy се враћа 1980-85).
• 5. 10. - Полиција избатинала демонстранте за људска права у (Лондон)Деррy-ју, Северна Ирска, што је један од тренутака који се сматра почетком 30-годишњег Сукоба у Сјеверној Ирској(Тхе Троублес).
• 8. 10. - Започела дуга операција Сеалордс - америчке и јужновијетнамске снаге ремете линије Виет Конга у делти Меконга.
• 11 - 22. 10. - Мисија Аполло 7 је прва са посадом - провера командног/сервисног модула у ниској Земљиној орбити.
• 11. 10. - Војни удар у Панами: Арнулфо Ариас збачен десет дана након почетка мандата, Омар Торријос долази на власт са колегом, изгнаним следеће године, и остаје лидер земље до 1981.
• 11. 10. - У Њујорку приказана Барбарелла.
• 12. 10. - Екваторијална Гвинеја независна од Шпаније, први председник Францисцо Мацíас Нгуема (до 1979).
• ца. 12. 10. - Војни маневри близу Вараждина, на њима учествују и нове добровољачке јединице, претходница Територијалне одбране (закон о томе је донет следећег фебруара).
• 12 - 27. 10. - XIX Олимпијске игре у Мексику. Прије свега због надморске висине на којима су се одвијале (2240 метара), постигнута су чак 34 свјетска рекорда. Учинак Југославије: три златне медаље (Мирослав Церар, Ђурђица Бједов и ватерполисти), три сребрне (Ђурђица Бједов, рвач Стеван Хорват и кошаркаши) и две бронзане (боксер Звонимир Вујин и рвач Бранислав Симић).
• 16. 10. - "Поздрав црне моћи" двојице црних америчких атлетичара на победничком подију.
• 16. 10. - Роднеyјеви немири на Јамајци: студенти и др. протестују због протеривања гвајанског проф. Wалтера Роднеyа.

Поздрав Блацк Поwер на Олимпијади

• 17. 10. - Амерички државни подсекретар Ницхолас Катзенбацх посетио Београд - забринутост због совјетских претњи, САД подржавају Југославију.
• 17. 10. - Приказан филм Буллитт са Стеве МцQуееном.
• 18. 10. - Јохн Леннон и Yоко Оно ухапшени у Лондону због поседовања канабиса.
• 20. 10. - Јацqуелине Кеннедy, удовица убијенога америчког предсједника Ј. Ф. Кеннедyја, удала се за грчког мултимилијардера и бродовласника Оназиса.
• 20. 10. - Дицк Фосбурy освојио у Мексику злато за скок увис, употребом нове технике леђима напред (Фосбурy Флоп).
• 21. 10. - Масовне антиратне манифестације блокирале токијску железничку станицу Схињуку.
• 22. 10. - Приказан филм Виxен!, први са новим X рејтингом.
• 22. 10. - У САД потписан Закон о контроли оружја: забрањена продаја преко поштанске наруџбе.
• 24. 10. - Титов састанак са руководством АП Косово и Метохија - забринутост због спорог економског развоја, подршка већој аутономији и потпуној националној једнакости. Ових дана су се догодиле и "националистичке манифестације" албанских студената у Призрену, Пећи и Сувој Реци.
• 25. 10. - Лед Зеппелин први пут свирају под тим именом.
• 26. 10. - У Мüнцхену убијена тројица хрватских исељеника, Миле Рукавина, Крешимир Тољ и Вид Маричић.
• 29. 10. - На дражби у паришком хотелу Дроуот за 885 њемачких марака продан је прамен косе Наполеона Бонапартеа који му је 1815. на Елби одрезао слуга.
• 30. 10. - Искрцавање 120 севернокорејских командоса на североисточној обали Ј. Кореје - неуспешан покушај изазивања устанка.
• 31. 10. - На основу напретка на париским мировним преговорима председник САД Џонсон обуставља ваздушно, артиљеријско и поморско бомбардовање Северног Вијетнама од сутрадан.
• 31. 10. - Операција Шок: израелски командоси уништили мост и оштетили брану и трафо станицу у горњем Египту.
• 31. 10. - Заточени Лиу Схаоqи је и формално смењен с положаја председника НР Кине.

Новембар/Студени

Рицхард Ниxон

• 1. 11. - Систем филмских рејтинга МПАА замењује тзв. Хаyсов кодекс из 1930-тих.
• 3. 11. - Јак земљотрес погодио Бар у Црној Гори, погинула једна жена.
• 5. 11. - Предсједнички избори у САД: републикански кандидат Рицхард Милхоус Ниxон 32 државе и 301 електор, демократ Хуберт Хумпхреy 13 држава + DC и 191 електор, Георге Wаллаце из Америчке неовисне партије 5 држава и 46 електора. На изборима за Представнички дом и Сенат већину су задржали демократи, мада су изгубили неколико мјеста. Ниxон је успио приближити САД Кини и СССР-у те окончати вијетнамски рат.
• 5. 11. - Чланак у албанским новинама Зëри и Популлит поново напада "титоистичке ревизионисте".
• 7. 11. - Југославија друга на 18. шаховској олимпијади у швајцарском Лугану (СССР први).
• 8. 11. - Потписана Бечка конвенција о друмском саобраћају (цестовном промету), на снази од 1977.
• 9. 11. - Откривен Бакићев Споменик побједи народа Славоније у Каменској на Папуку (миниран 1992); у Шушњарима је Муртићев мозаик "Шушњарска битка".

Споменик побједи народа Славоније

• 10. 11. - "Бечејски вулкан": ерупције гаса на месту бушотине ће потрајати неколико месеци - Тито их је посматрао следећег априла.
• 11. 11. - Почела америчка операција Цоммандо Хунт за прекидање Хо Ши Минове стазе (траје до 1972, без успеха).
• 11. 11. - Султанат Малдиви постају република.
• 12. 11. - Основан Факултет политичких наука Универзитета у Београду.
• 15. 11. - Конференција ино. министара НАТО-а у Бриселу: државни секретар Деан Руск каже да су Југославија и Аустрија у јасној вези са сигурносним интересима алијансе - упозорење Совјетима.
• студени - "Наши дани" загребачке Групе 220 први је роцк албум у СФРЈ.
• 17. 11. - Отворен Пашки мост између копна и отока Паг.
• 18. 11. - Секретар за народну одбрану Никола Љубичић извештава скупштину да ће издаци за одбрану у 1969. порасти на 7,31 милијарду динара (585 милиона долара), тј. 61% националног буџета (НYТ).

Пашки мост

• 19. 11. - Изложба "Паул Клее. Слике, акварели, цртежи" у београдском Музеју савремене уметности (до 12. јануара).
• 19. 11. - Први председник Малија Модибо Кеïта збачен у војном удару - поручник Моусса Траорé је председник до 1991.
• 21 - 23. 11. - Шести конгрес СК Србије, партија има ново руководство - Марко Никезић председник (раније савезни секретар ино. послова), Латинка Перовић секретарица Извршног комитета. Почетак "либералне" ере у СКСр. - наглашава се индустријски развој, модернизација, тржиште, немешање у послове других република.
• 22. 11. - Аутобомба на јерусалимској пијаци Махане Yехуда, 12 мртвих.
• 22. 11. - Издат албум Тхе Беатлес, познат и као "Бели албум".
• 22. 11. - Емитована епизода Стар Трек-а Плато'с Степцхилдрен са међурасним пољупцем.
• 24. 11. - "Запаљив" чланак у албанским новинама Зери и Популлит: "Титоисти" су Македонцима дали републику а косовским Албанцима само право на заставу.
• 25. 11. - Пловидбу завршава знаменити британски путнички брод "РМС Qуеен Елизабетх" да би 1970. био отегљен у Хонг Конг и послужио као пловеће свеучилиште, али не задуго, јер је већ 9. 1. 1972. изгорио.
• 27. 11. - У Приштини одржане демонстрације на којима су студенти албанске националности тражили да Косово постане република у оквиру СФРЈ; демонстрације и у Урошевцу, Гњилану, Подујеву, као и западној Македонији; разбијају се излози и преврћу аутомобили, погинуо један демонстрант, повређено 10 припадника снага реда.
• 28. 11. - Тенкови и јединице ЈНА спречавају демонстрације за албански Дан заставе.
• 30. 11. - Титова конференција за штампу у Јајцу: нема опасности од совјетске инвазије; напада и конзервативце и "екстремно либералне елементе", нарочито око Праxиса, Ђиласу поручује да би било боље да даје мање изјава током посете САД.

Децембар/Просинац

• 2. 12. - ЦК СКЈ подржао ПК СК Косова и Метохије и ЦК СК Србије, укључујући активности против недавних изгреда.
• 3. 12. - Тзв. '68 Цомебацк Специал - Елвис Преслеy се после седам година враћа концертима.
• 4. 12. - Председник Тито пустио у погон нова постројења рафинерије нафте у Босанском Броду.
• 5 - 7. 12. - Шести конгрес СК Хрватске: подмлађено руководство али Владимир Бакарић и Мика Шпиљак су реизабрани за предсједника ЦК одн. тајника Извршног комитета.
• 6. 12. - Тхе Роллинг Стонес објавили албум Беггарс Банqует, с нумером Сyмпатхy фор тхе Девил.
• 9. 12. - Милован Ђилас добио у САД Награду слободе коју додељује Фреедом Хоусе.
• 9. 12. - Тхе Мотхер оф Алл Демос: Доуглас Енгелбарт представља у Сан Франциску НЛС, пионирски систем хипертекста, компјутерски миш и неке друге елементе модерне информатичке технологије.
• 9 - 11. 12. - Шести конгрес СК Словеније, на челу је Франце Попит.
• 12. 12. - Уставна комисија Савезне скупштине одобрила предлог да се "Косово и Метохија" скрати у "Косово".
• 12. - 14. 12. - Пети конгрес СК Црне Горе: подмлађено руководство, одбијен предлог да трећина чланова нове партијске конференције буду стални чланови, за разлику од других републичких савеза. Нови председник СКЦГ Веселин Ђурановић.
• 13. 12. - Војна диктатура у Бразилу: предс. Артур да Цоста е Силва донео АИ-5 ("Уставни акт бр. 5") којим почиње најтврђи период војне владавине (до 1978).
• 15. 12. - У Сиднеyу посвећена прва хрватска црква, Св. Антуна Падованског у Суммер Хиллу.
• 18. 12. - Снима се сцена рушења моста за филм "Битка на Неретви" (али употребљен снимак макете).
• 18. 12. - Прва совјетска интерконтинентална ракета са чврстим горивом РТ-2 (СС-13 Саваге) улази у службу.
• 20. 12. - Верује се да је Зодиац Киллер убио прве две жртве.
• 22. 12. - Мао Тсе-тунг сматра да би образована урбана омладина у Кини требала бити реедукована на селу - почетак покрета "Горе у планине и доле у села".
• 22. 12. - Венчали се Давид Еисенхоwер, унук бившег председника, и Јулие Ниxон, кћерка изабраног.

Еартхрисе: Земља са Аполла 8

• 24. 12. - Аполло 8 у орбити око Месеца: посада (Борман, Ловелл, Андерс) су први људи с друге стране нашег сателита. Снимљена је и фотографија Еартхрисе.
• 25. 12. - Привредно веће Савезне скупштине одбацило амандман на устав којим би се преобликовала скупштина (НYТ).
• 26. 12. - Амандмани VII-XIX на Устав СФРЈ - даље сужавање савезних овлашћења; аутономне покрајине (сада "Социјалистичке А. П.") су конститутивни елементи федерације и имају свој Врховни суд и уставне законе. Назив "Косово и Метохија" скраћен у "Косово".
• 26. 12. - Двојица Палестинаца напала у Атини израелски путнички авион, Ел Ал Флигхт 253, један путник убијен.
• 28. 12. - Операција Поклон: израелске специјалне снаге уништиле 12 путничких и два карго авиона на бејрутском аеродрому.
• децембар-јануар - Врхунац пандемије хонгконшког грипа (категорија 2, смртност мања од 0,5%).

Кроз годину

• Уређен Спомен-парк Дотршчина у Загребу.
• Изграђен војни аеродром Жељава код Бихаћа.
• Српски патријарх Герман изабран за једног од шесторице председника Светског савета цркава.
• Романи: "Мемоари Пере богаља" Слободана Селенића и "Кад су цветале тикве" Драгослава Михаиловића (представа по овом другом у ЈДП ће бити забрањена).
• Јамајка прва пут успоставила дипломатске односе са једном источноевропском земљом - са Југославијом.
• Почиње Сахелска суша - први период до 1974, затим '80-тих.

• 
  Главна пошта у Београду 1968.
• 
  Тито у парку Бубањ
• 
  Боливијски акредитиви
• 
  Пријем министра Аустралије

1968. у темама

• Лидери СФРЈ:
  • Председник Републике: Јосип Броз Тито
  • Председник Савезног извршног већа: Мика Шпиљак
  • Председник Савезне скупштине: Милентије Поповић

• Телевизија. ТВ серије: "Горски цар", "Код Лондона", "Максим нашег доба", "Самци", "Спавајте мирно", "Парничари" (1967-68), "Првокласни хаос", "Сачулатац" (1968-69), "Наше приредбе" (?), "ТВ Буквар" ("Кика Бибић", 1968-69), "Занати", "Двоглед" (1968-78) (ТВ Београд); "Дневник Оченашека", "Маратонци" (ТВ Загреб).
• Неки домаћи филмови: "Подне", "Делије", "Вишња на Ташмајдану", "Биће скоро пропаст света", "Узрок смрти не помињати", "Имам двије маме и два тате" (→ Категорија:Филмови 1968.).
• Нека возила уведена 1968:

• 
  Пеугеот 504 (Европски ауто године 1969)
• 
  БМW Е3
• 
  Мерцедес-Бенз W114
• 
  Волксwаген тип 4

Рођења

Јануар/Сијечањ

• 1. 1. - Давор Шукер, хрватски ногометаш
• 2. 1. - Цуба Гоодинг Јр., амерички глумац
• 5. 1. - ДЈ БоБо, музичар, продуцент
• 12. 1. - Богољуб Митић - Ђоша, глумац († 2017)
• 14. 1. - ЛЛ Цоол Ј, репер
• 18. 1. - Драгана Мирковић, српска пјевачица
• 30. 1. - Фелипе VI од Шпањолске, краљ

Фебруар/Вељача

• 1. 2. - Лиса Марие Преслеy, певачица († 2023)
• 2. 2. - Бојан Зулфикарпашић, француско-српски џез пијаниста
• 2. 2. - Ивана Жигон, глумица
• 3. 2. - Владе Дивац, српски кошаркаш
• 7. 2. - Марк Теwксбурy, канадски пливач
• 12. 2. - Дијана Чуљак, новинарка
• 12. 2. - Јосх Бролин, глумац
• 18. 2. - Моллy Рингwалд, глумица, певачица
• 19. 2. - Радован Јелашић, економиста, гувернер НБС

Март/Ожујак

• 2. 3. - Даниел Цраиг, глумац
• 4. 3. - Патсy Кенсит, глумица
• 4. 3. - Киријакос Мицотакис, премијер Грчке
• 9. 3. - Yоури Дјоркаефф, глумац
• 15. 3. - Сабрина Салерно, певачица
• 15. 3. - Милорад Улемек Легија, командант Црвених беретки
• 17. 3. - Драган Маринковић Маца, глумац, ТВ личност
• 21. 3. - Јаyе Давидсон, британски глумац
• 23. 3. - Дамон Албарн, фронтмен Блур-а
• 23. 3. - Фернандо Хиерро, фудбалер
• 27. 3. - Шако Полумента, певач
• 28. 3. - Ћана, певачица
• 28. 3. - Олег Новковић, режисер
• 30. 3. - Целине Дион, певачица

Април/Травањ

• 3. 4. - Себастиан Бацх, фронтмен Скид Роw
• 8. 4. - Патрициа Арqуетте, глумица
• 11. 4. - Љубинко Друловић, фудбалер, тренер
• 17. 4. - Миланка Опачић, хрватска политичарка
• 19. 4. - Асхлеy Јудд, америчка глумица
• 19. 4. - Мсwати III, краљ Свазиленда
• 23. 4. - Тимотхy МцВеигх, терорист одговоран за бомбашки напад на Оклахома Цитy († 2001)
• 24. 4. - Хасхим Тхаçи, лидер ОВК, премијер Косова
• 27. 4. - Цристиан Мунгиу, филмски режисер
• 29. 4. - Колинда Грабар-Китаровић, предсједница Хрватске
• 30. 4. - Т. Т. Боy, глумац, продуцент
• 30. 4. - Сењанин Маглајлија, рукометаш, тренер

Мај/Свибањ

• 1. 5. - Оливер Биерхофф, фудбалер
• 7. 5. - Траци Лордс, глумица
• 8. 5. - Невзет Нанић, командир вода за специјална дејства "Газије"
• 8. 5. - Иван Микулић, хрватски пјевач
• 16. 5. - Маја Благдан, хрватска пјевачица
• 20. 5. - Милица Милша, глумица
• 23. 5. - Гуиневере Турнер, америчка глумица и редитељка
• 24. 5. - Суада Дилберовић, прва жртва опсаде Сарајева († 1992)
• 26. 5. - Фредерик X, краљ Данске
• 28. 5. - Кyлие Миногуе, аустралска пјевачица
• 30. 5. - Зацариас Моуссаоуи, завереник

Јун/Јуни/Липањ

• 1. 6. - Јасон Донован, певач
• 1. 6. - Матхиас Руст, слетео на Црвени трг
• 5. 6. - Мицхаел МацЛеннан, канадски сценариста и продуцент
• 8. 6. - Иван Гавриловић, певач
• 9. 6. - Недељко Бајић Баја, певач
• 11. 6. - Алоис, насљедни принц Лихтенштајна
• 14. 6. - Yасмине Блеетх, глумица
• 17. 6. - Санди Ценов, пјевач
• 20. 6. - Петер Паиге, амерички глумац и редитељ
• 26. 6. - Паоло Малдини, фудбалер

Јул/Јули/Српањ

• 3. 7. - Рамусх Харадинај, официр ОВК, премијер Косова
• 5. 7. - Ален Витасовић, хрватски глазбеник
• 8. 7. - Тхом Фитзгералд, америчко-канадски редитељ и сценариста
• 9. 7. - Паоло Ди Цанио, фудбалер, тренер
• 12. 7. - Игор Маројевић, српски књижевник
• 13. 7. - Роберт Гант, амерички глумац
• 24. 7. - Драган Шутановац, српски политичар
• 27. 7. - Мариа Гразиа Цуцинотта, глумица
• 30. 7. - Роберт Корзениоwски, атлетичар

Август/Аугуст/Коловоз

• 2. 8. - Стефан Еффенберг, фудбалер
• 5. 8. - Марине Ле Пен, француска политичарка
• 5. 8. - Цолин МцРае, рели возач († 2007)
• 6. 8. - Зехра Бајрактаревић, пјевачица
• 9. 8. - Гиллиан Андерсон, америчка глумица
• 9. 8. - Ериц Бана, аустралски глумац
• 13. 8. - Златан Стипишић - Гибонни, хрватски глазбеник
• 16. 8. - Славиша Јокановић, српски фудбалер
• 16. 8. - Матеја Свет, скијашица
• 25. 8. - Рацхаел Раy, ТВ куварица

Септембар/Рујан

• 1. 9. - Мохамед Атта, један од лидера напада 11. септембра († 2001)
• 4. 9. - Јохн ДиМаггио, гласовни глумац
• 7. 9. - Марцел Десаиллy, фудбалер
• 10. 9. - Гуy Ритцхие, филмски режисер
• 11. 9. - Славен Билић, хрватски ногометаш и тренер
• 13. 9. - Медина Џанбеговић, босанска пјесникиња
• 15. 9. - Орсат Миљенић, правник, министар РХ
• 17. 9. - Анастациа, кантауторка
• 17. 9. - Тито Виланова, фудбалер, тренер († 2014)
• 18. 9. - Тони Кукоч, хрватски кошаркаш
• 19. 9. - Дамир Урбан, хрватски пјевач
• 25. 9. - Wилл Смитх, амерички пјевач и глумац
• 25. 9. - Дражен Кутлеша, загребачки надбискуп
• 28. 9. - Мика Хäккинен, фински возач Формуле 1
• 28. 9. - Наоми Wаттс, глумица
• 30. 9. - Анита Манчић, глумица

Октобар/Листопад

• 2. 10. - Јана Новотнá, тенисерка
• 8. 10. - Звонимир Бобан, хрватски ногометаш
• 12. 10. - Хугх Јацкман, глумац
• 15. 10. - Дидиер Десцхампс, фудбалер, тренер
• 22. 10. - Схаггy, музичар
• 25. 10. - Весна Томинац Матачић, хрватска глумица
• 26. 10. - Роберт Јарни, хрватски ногометаш
• 26. 10. - Јосип Вранковић, кошаркаш
• 26. 10. - Ненад Радовановић, наставник Средње занатске школе

Новембар/Студени

• 3. 11. - Аца Лукас, певач
• 6. 11. - Игор Микља, српски новинар
• 7. 11. - Слађана Делибашић, певачица
• 12. 11. - Бранка Невистић, ТВ водитељка
• 18. 11. - Оwен Wилсон, амерички глумац
• 22. 11. - Ирина Привалова, атлетичарка

Децембар/Студени

• 2. 12. - Луцy Лиу, америчка глумица
• 3. 12. - Брендан Фрасер, глумац
• 11. 12. - Фабризио Раванелли, фудбалер, тренер
• 18. 12. - Рацхел Гриффитхс, глумица
• 27. 12. - Дубравка Мијатовић, глумица

Кроз годину

• Јошко Томичић, хрватски пјевач († 2000.)
• Ксенија Јанићијевић, глумица
• Јасна Жалица, глумица

Смрти

Јануар/Сијечањ – Март/Ожујак

• 6. 1. - Драго Перовић, лијечник и анатом (* 1888)
• 7. 1. - Марио Роатта, италијански генерал (* 1887)
• 9. 1. - Анка Јелачић, хрватска оперна пјевачица (* 1909.)
• 10. 1. - Вука Костић, српска глумица (* 1891)

• 2. 2. - Иван Рибар, предратни и послератни политичар (* 1881)
• 4. 2. - Неал Цассадy, лик са Беат сцене (* 1926)
• 8. 2. - Мага Магазиновић, прва жена новинар у Србији (* 1882)
• 11. 2. - Илија Милкић, члан III Интернационале (* 1884)
• 20. 2. - Срђан Будисављевић, бивши краљевски намесник (* 1884)

• 20. 3. - Царл Тхеодор Дреyер, филмски режисер (* 1889)
• 20. 3. - Цхарлес Цхаплин, Јр., глумац (* 1925)
• 27. 3. - Јуриј Гагарин, космонаут, пилот (* 1934.)
• 27. 3. - Тодор Манојловић, драмски писац (* 1883)
• 29. 3. - Лазар Возаревић, сликар (* 1925)

Април/Травањ – Јун/Липањ

• 1. 4. - Љев Ландау, физичар, нобеловац (* 1908)
• 4. 4. - Мартин Лутхер Кинг, активиста за људска права, нобеловац за мир (*1929.)
• 5. 4. - Божидар Масларић, друштвено-политички радник, народни херој (* 1895)
• 7. 4. - Јим Цларк, возач Ф1 (* 1936)
• 12. 4. - Пелагија Белоусова, прва супруга Јосипа Броза (* 1904)
• 20. 4. - Милутин Радовановић, зоолог, академик САНУ (* 1900)
• 20. 4. - Сораyа Тарзи, бивша краљица-супружница Афганистана (* 1899)
• 22. 4. - Милорад Панић-Суреп, српски писац (* 1912)
• 25. 4. - Роберт Јеан Ивановић, кипар (* 1889)
• 25. 4. - Хyазинтх Граф Страцхwитз, немачки генерал (* 1893)
• 29. 4. - Лав Мирски, хрватски диригент (* 1893.)

• 28. 5. - Кеес Ван Донген, француски сликар низоземског подријекла (* 1877.)

• 1. 6. - Хелен Келлер, америчка књижевница и активистица глуво-слепих (* 1880.)
• 4. 6. - Доротхy Гисх, глумица (* 1898)
• 6. 6. - Роберт Ф. Кеннедy, амерички политичар (* 1925)
• 6. 6. - Рандолпх Цхурцхилл, британски политичар (* 1911)
• 11. 6. - Иван Рибар, бивши председник Скупштине Краљевине СХС и Президијума ФНРЈ (* 1881)
• 14. 6. - Салваторе Qуасимодо, талијански пјесник и преводитељ, нобеловац (* 1901)
• 16. 6. - Вера Ђукић, српска глумица (* 1928)
• 18. 6. - Адела Милчиновић, књижевница (* 1879)
• 25. 6. - Анте Шерцер, хрватски лијечник (*1896.)

Јул/Српањ – Септембар/Рујан

• 5. 7. - Јосип Берковић, бивши хрватски политичар (* 1885)
• 9. 5. - Рудолф Бићанић, економист, господарски повјесничар (* 1905)
• 20. 7. - Војислав Јовановић Марамбо, књижевник, дипломата (* 1884)
• 27. 7. - Лилиан Харвеy, англо-немачка глумица (* 1906)
• 28. 7. - Отто Хахн, њемачки физичар, нобеловац (* 1879)

• 3. 8. - Константин Рокосовски, маршал СССР и Пољске (* 1896)
• 4. 8. - Милан Сацхс, оперни диригент и складатељ (* 1884)
• 19. 8. - Георге Гамоw, физичар, космолог (* 1904)
• 21. 8. - Ратко Софијанић, генерал-пуковник ЈНА, народни херој (* 1915)
• 29. 8. - Јован Стефановић Курсула, оперски певач (* 1900)

• 23. 9. - Пио из Пиетрелцине, фратар, мистик, светац (* 1887)
• 24. 9. - Бранислав Секулић, фудбалер, тренер (* 1906)
• 25. 9. - Цорнелл Wоолрицх, амерички писац (* 1903)
• 29. 9. - Пауло Радмиловиц, ватерполиста, пливач (* 1886)

Октобар/Листопад – Децембар/Просинац

• 2. 10. - Марцел Дуцхамп, сликар, скулптор (* 1887)
• 22. 10. - Владимир Турина, хрватски архитект (*1913.)
• 27. 10. - Лисе Меитнер, физичарка (* 1878)

• 1. 11. - Драгутин Саили, друштвено-политички радник (* 1899)
• 7. 11. - Бéла Хамвас, књижевник, филозоф (* 1897)
• 23. 11. - Стјепан Дебељак Бил, друштвено-политички радник, народни херој (* 1908)
• 25. 11. - Уптон Синцлаир, књижевник (* 1878)
• 25. 11. - Радоје Љутовац, артиљерац из Првог светског рата (* 1887)
• 28. 11. - Енид Блyтон, списатељица за децу (* 1897)

• 12. 12. - Таллулах Банкхеад, америчка глумица (* 1902)
• 15. 12. - Станислав Краков, стари четник, уметник, новинар (* 1895)
• 20. 12. - Јохн Стеинбецк, књижевник, нобеловац (* 1902)
• 20. 12. - Маx Брод, новинар, писац (* 1884)
• 30. 12. - Трyгве Лие, први генерални секретар УН (* 1896)

Кроз годину

• Милош Московљевић, лингвиста, филолог, политичар (* 1884)
• Драгиша Стојадиновић, стари четник, спортиста, политичар, филмски сниматељ (* 1886)

Нобелова награда за 1968. годину

• Физика: Луис Алварез (одлучујући доприноси физици елементарних честица, нарочито откриће великог броја резонантних стања, омогућено његовим развијањем технике употребе водоничне мехурне коморе и анализе података)
• Кемија: Ларс Онсагер (откриће реципрочних релација с његовим именом, које су фундаменталне за термодинамику неповратних процеса)
• Физиологија и медицина: Роберт W. Холлеy, Хар Гобинд Кхорана и Марсхалл W. Ниренберг (тумачење генетске шифре и њене функције у синтези протеина)
• Књижевност: Yасунари Каwабата (наративно мајсторство, које с великом осећајношћу изражава суштину јапанског ума)
• Мир: Ренé Цассин (учешће у састављању Универзалне декларације о људским правима)

Референце

Литература

• Милан Бајец, Иван Долничар (1981). Југославија 1941-1981, Београд: Експорт прес.

Спољне везе

• Грлом у јагоде 1968, YоуТубе
• Оса Арцхивум Цаталог - Субјецт Геограпхицал Терм: Yугославиа; Цреатион Дате: 1968
• Yугослав Фореигн Полицy то бе Децентрализед Архивирано 2011-08-17 на Wаyбацк Мацхине-у, Слободан Станковић, Опен Социетy Арцхивес - Радио Фрее Еуропе
• Yугослав Тхеоретицианс Дисцусс а Мулти-Партy Цоммунист Сyстем Архивирано 2016-03-09 на Wаyбацк Мацхине-у, Слободан Станковић, ОСА-РФЕ
• Фоллоwинг Студент Унрест ин Yугославиа Архивирано 2011-08-17 на Wаyбацк Мацхине-у, С. Станковић, ОСА-РФЕ
• Yугослав Траде Унионс Фигхт фор Море Индепенденце Архивирано 2011-08-17 на Wаyбацк Мацхине-у, Зденко Антић, ОСА-РФЕ
• Ис Yугославиа'с Милитарy Аллианце wитх Грееце анд Туркеy Стилл Легаллy Валид? Архивирано 2011-08-17 на Wаyбацк Мацхине-у, С. Станковић, ОСА-РФЕ
• Тито анд Цоллеагуес Схарплy Цондемнинг Руссиан Инвасион оф Цзецхословакиа Архивирано 2011-08-17 на Wаyбацк Мацхине-у, С. Станковић, ОСА-РФЕ
• Леадинг Марxист Пхилосопхерс Протест Агаинст тхе Инвасион оф Цзецхословакиа Архивирано 2011-08-17 на Wаyбацк Мацхине-у, З. Антић, ОСА-РФЕ
• Тхе Сербиан Партy ин Еxтремис Архивирано 2011-08-17 на Wаyбацк Мацхине-у (?), С. Станковић, ОСА-РФЕ
• Море Либералс Пропосед Фор тхе Неw Yугослав Партy Леадерсхип Архивирано 2011-08-17 на Wаyбацк Мацхине-у, З. Антић, ОСА-РФЕ
• Yугослав Пресс Дисцуссинг Полисх Евентс Архивирано 2011-08-17 на Wаyбацк Мацхине-у, ОСА-РФЕ
• Хунгарy, Руманиа анд Цзецхословакиа Дисцуссед бy Yугослав Пресс Архивирано 2011-08-17 на Wаyбацк Мацхине-у, С. Станковић, ОСА-РФЕ
• Yугославиа Стилл Оппосинг Будапест Цонференце Архивирано 2011-08-17 на Wаyбацк Мацхине-у, С. Станковић, ОСА-РФЕ
• Тхе Wестерн ЦПс анд тхе Прагуе Спринг: Тхе Импацт оф ан Инвасион Архивирано 2011-08-17 на Wаyбацк Мацхине-у (1978), Кевин Девлин, ОСА-РФЕ
• А Yугослав Поем Агаинст тхе Берлин Wалл Архивирано 2011-08-17 на Wаyбацк Мацхине-у, С. Станковић, ОСА-РФЕ
• Мацедониан Централ Цоммиттее Дисцуссес Натионал Миноритy Проблемс Архивирано 2011-08-17 на Wаyбацк Мацхине-у, З. Антић, ОСА-РФЕ
• Сербиан анд Косовар Оффициалс Еxамине Косово'с Проблемс Архивирано 2011-08-17 на Wаyбацк Мацхине-у, ОСА-РФЕ
• Белграде Папер Децрyинг Полисх Анти-Yугослав Пропаганда ин Цзецхословакиа Архивирано 2011-08-17 на Wаyбацк Мацхине-у, С. Станковић, ОСА-РФЕ
• Загрее Wееклy Аттацкс Гомулка; Борба Цлаимс Гомулка'с Про-Совиет Лине Дисликед бy Пеопле Архивирано 2011-08-17 на Wаyбацк Мацхине-у, С. Станковић, ОСА-РФЕ
• Yугослав Пресс Цонтинуинг Анти-Инвасион Цампаигн; Полисх Леадерс Цхаргед wитх Инцонсистенцy Архивирано 2011-08-17 на Wаyбацк Мацхине-у, ОСА-РФЕ
• "Праxис" Пеопле Аццусед оф Беинг Америцан Агентс Архивирано 2011-08-17 на Wаyбацк Мацхине-у, С. Станковић, ОСА-РФЕ
• Цроат Партy Фунцтионарy Аттацкс Цардинал Сепер овер Цхурцх Ацтивитиес Архивирано 2011-08-17 на Wаyбацк Мацхине-у, С. Станковић, ОСА-РФЕ
• тхе "2000 Wордс" Опен Неw Ера ин Цзецхословакиа Белграде Даилy Саyс Архивирано 2011-08-17 на Wаyбацк Мацхине-у, С. Станковић, ОСА-РФЕ
• Цондитионс фор Сталин'с Персоналитy Цулт Wере Цреатед ин Ленин'с Лифетиме, Yугослав Профессор Цлаимс Архивирано 2011-08-17 на Wаyбацк Мацхине-у, С. Станковић, ОСА-РФЕ
• Тwентy Yеарс оф тхе Yугослав Партy'с Wитхеринг Аwаy Архивирано 2011-08-17 на Wаyбацк Мацхине-у, С. Станковић, ОСА-РФЕ

1968 на Wикимедијиној остави