Аполон
Аполон (грч. Ἀπόλλων [Апóллōн]) је у грчкој митологији бог глазбе, љепоте и сунца. I Римљани су свог бога Сунца звали Аполон. Аполонов је храм у Делфима.
Аполон и Хелиос
[уреди | уреди извор]Аполон је испрва био бог глазбе. Послије је постао бог Сунца, наиме, преузео је лик Хелиоса. Хелиос је убијен заједно са својим оцем Хиперионом. Хелиосова сестра Селена, божица Мјесеца, починила је самоубојство. Тако је Аполон постао "Хелиос Аполлон", али Грци нису сматрали да он путује небом у кочији, то су римски писци писали у својим дјелима. Људи су поштивали Аполона јер је доноситељ свјетлости и љепоте, симбол склада.
Рођење Аполона и Артемиде
[уреди | уреди извор]Зеус се заљубио у Лету, божицу сточара, која је остала трудна, а носила је близанце. Хера се наљутила, као и обично, те послала змију Питона с главом змаја да прогони Лету. Посејдон је створио нови оток Делос на којем се Лета сакрила, а оток је плутао на води. Био је окружен лабудовима. Зеус је приковао Делос за дно оцеан да више не плута и Лета роди близанце Аполона и Артемиду. Тај оток је посвећен Аполону. За све то вријеме, Илитији, божици рађања, није било допуштено помоћи Лети. Аполон је окусио амброзију и нектар те изрекао: "Китара (врста глазбала, лира) ће ми бити драга, као и закривљени лук, и приопћават ћу људима Зеусову непогрешиву вољу." Кад је одрастао, Аполон је постао свирач и добар стријелац, о чему говори Хомер: "Пхоибос Аполон ("сјајни Аполон") спустише се низ врхове Олимпа, обузет љутњом у срцу, носећи лук и тоболац са стријелама, стрелице звечаху ударајући о његова рамена како се бијесни бог креташе, и спусти се он на Земљу као ноћ."
Убијање Питона
[уреди | уреди извор]
Аполон је добио златне стријеле и лук, а такођер и лиру. Кренуо је у Делфе да би се осветио Питону који је прогонио и покушао силовати његову мајку. Нашао га је у једној ували под Парнасом и убио га стријелама, а његово је тијело закопао у тло. Ту је основао свој храм и дао моћ пророчици Питији да прориче. У тој је ували пронађен извор вреле воде из које излазе паре. Аполон је у Делфе смјестио "пупак Земље" или "омпхалос камен". Аполон нема супругу, али има љубавнице и дјецу од којих је најпознатији Асклепије, којег је Зеус убио. Аполон је убио Киклопе и служио краљу Адмету. Рекао је Мојрама, Суђеницама, да не убију Адмета. Аполон мрзи јесен и зиму, обожава прољеће и љето. Многи су богови љубоморни на Аполовову љепоту.
Тројански рат
[уреди | уреди извор]Аполоновом стријелом започиње и Хомерова Илијада. Наиме, Аполон шаље стријеле које носе кугу на грчке таборе за вријеме Тројанског рата, зато што је Агамемнон увриједио Аполонова свећеника Хриса отевши му кћер. Хрисеида је враћена, али Агамемнон је као надокнаду узео љупку Брисеиду, Ахилејеву робињу и дружицу. Ахилеј бјесни. Кад је Диомед озлиједио Енеју, Аполон га је спасио, након што је то покушала учинити и Афродита, али Диомед је и њу озлиједио. Аполон је затим завио Енеју у облак и пренио га у Пергам, светиште у Троји, а Парису је помогао да убије Ахилеја тако што је водио стријелу из његова лука у Ахилејеву пету, једино рањиво мјесто на његову тијелу. Један је могући узрок тај да је Ахилеј убио Троила, Аполонова и Хекабина сина на Аполонову олтару у храму.
Бисексуални бог
[уреди | уреди извор]Ерос је бог љубави те је донио невоље Аполону који га је исмијавао, тако што му је дао бисекуалност. Дафна се тако претворила у ловор који је постао посвећен Аполону. Аполонова је љубав и смртница Леукотеја. Коронида је родила Асклепија. Асклепија је поучавао Кентаур Хирон. С Хекабом, женом краља Пријама, има сина Троила. Аполон се такођер заљубио у Касандру, кћи Хекабе и краља Пријама. Аполови су љубавници Хијацинт и Акант. Краљица Ниоба се хвалила својом дјецом, па су Аполон и Артемида убили ту дјецу.
Вањске везе
[уреди | уреди извор]
Примордијална божанства
|