Аустралија

Ово је чланак о држави. За континент, види Аустралија (континент). За остале употребе, види Аустралија (разврставање).

„Аустралиа” преусмјерава овдје. За остала значења, в. Аустралиа (разврставање).

Комонвелт Аустралија Цоммонwеалтх оф Аустралиа
Застава Грб
Химна: "Адванце Аустралиа Фаир"
Главни град	Цанберра
Највећи град	Сyднеy
Службени језици	нема
национални језици	енглески
Влада	Федерална парламентарна уставна монархија
• Монарх	Цхарлес III
• Генерални гувернер	Сам Мостyн
• Премијер	Антхонy Албанесе
Легислатура	Парламент
• Горњи дом	Сенат
• Доњи дом	Представнички дом
Независност  од Уједињеног Краљевства
• Устав	1. сијечња 1901.
• Wестминстерски статут	11. просинца 1931.
• Закон о усвајању Статута	9. листопада 1942. (на снагу ступа 3. рујна 1939.)
• Закон о Аустралији	3. ожујка 1986.
Површина
• Укупно	7.692.024 км2 (6.)
Становништво
• Процјена за 2019.	25,243,800 (51.)
• Попис из 2016.	23,401,892
• Густоћа	3.3 /км2 (236.)
БДП (ППП)	процјена за 2013.
• Укупно	$998.265 млрд. (18.)
• Пер цапита	$42,640 (13.)
БДП (номинални)	процјена за 2013.
• Укупно	$1.525 трилијуна (12.)
• Пер цапита	$67,722 (5.)
Гини (2006)	30.5 средњи (19.)
ХДИ (2013)	▲ 0.938 јако висок (2.)
Валута	аустралски долар (АУД)
Временска зона	УТЦ+8 до +10.5 (различите)
• Љети (ДСТ)	УТЦ+8 до +11.5 (различите)
Формат датума	дд-мм-yyyy
Позивни број	+61
Веб-домена	.ау
Службена краљевска химна Аустралије је "Год Саве тхе Qуеен" те се иста свира у присуству члана краљевске обитељи када су они у Аустралији. У свим другим приликама, свира се национална химна "Адванце Аустралиа Фаир". Енглески језик нема де иуре статус у Аустралији. Постоје мање варијације у односу на три основне временске зоне.

Аустралија (енглески: Аустралиа), службено Комонвелт Аустралија (енглески: Цоммонwеалтх оф Аустралиа), је држава на јужној хемисфери која обухваћа копно истоименог најмањег континента на свијету, оток Тасманију, као и бројне друге отоке у Јужном, Индијском и Тихом оцеану. Површина Аустралије износи 7,741,220 км² и по површини је 6. у свијету. Окружена је Индонезијом, Источним Тимором и Папуом Новом Гвинејом на сјеверу, Соломонским Отоцима, Вануатуом и француским прекоморскимм посједом Новом Каледонијом на сјевероистоку те Новим Зеландом на југоистоку.

По попису становништва из 2011., Аустралија је имала 21,507,717 становника. Главни град је Цанберра, смјештен у Територију главног града Аустралије. Највећи градови су Сyднеy, Мелбоурне, Брисбане, Пертх и Аделаиде, у којима живи већина становника Аустралије.

Аустралски домороци насељавају аустралско копно више од 42,000 година. Након спорадичних посјета рибара са сјевера и еуропских истраживача и трговаца у XVII. вијеку, Велика Британија је запосјела источну половину отока током 1770. године, гдје је слала људе по казни у колонију названу Нови Јужни Wалес, која је формирана 26. сијечња 1788. године. Како је број становника растао и како су откривани нови територији, током XIX. вијека формирано је још пет великих аутономних Британских прекоморских територија. Дана 1. сијечња 1901. године, шест колонија формирало је федерацију названу Цоммонwеалтх Аустралија. Као федерација, Аустралија је успоставила стабилан либерално-демократски политички систем, остајући чланица Цоммонwеалтха.

Етимологија

Сам назив Аустралија настало је од латинске речи аустралис, што значи "с југа". Приче о "непознатој јужној земљи" (латински: Терра Аустралис Инцогнита) из доба старог Рима биле су уобичајене у средњовјековној географији, иако нису имале упориште у стварном знању о постојању континента. У енглеском језику, ријеч Аустралиа први пут је употребљена 1625. године у дјелу "А ноте оф Аустралиа дел Еспíриту Санто, wриттен бy Сир Рицхард Хаклуyт". Придјев Аустралисцхе користили су низоземски службеници у Батавији од 1638. године како би именовали новооткривено копно на југу. Име Аустралија кориштено је и 1693. године у пријеводу књиге Лес Авентурес де Јацqуес Садеур данс ла Дéцоуверте ет ле Воyаге де ла Терре Аустрале, француског аутора Габриела де Фоигнyја, који је писао под псеудонимом Јацqуес Садеур.

Алеxандер Далрyмпле користио је исти термин у дјелу Ан Хисторицал Цоллецтион оф Воyагес анд Дисцовериес ин тхе Соутх Пацифиц Оцеан из 1771. године, реферирајући на читаво јужнопацифичко подручје. Георге Схаw и Јамес Едwард Смитх објавили су 1793. године књигу Зоологy анд Ботанy оф Неw Холланд, у којој су писали о "огромном отоку, или боље — континенту, Аустралији, Аустралазији или Новој Холандији".

Назив "Аустралија" популаризирао је истраживач Маттхеw Флиндерс у својој књизи А Воyаге то Терра Аустралис, мада се сам термин у књизи спомиње тек једном. Овом књигом, Флиндерс је тој ријечи дао опће значење. Гувернер Новог Јужног Wалеса, Лацхлан Мацqуарие, касније је користио ту ријеч у службеним извештајима које је слао у Енглеску, да би 1817. предложио да она буде усвојена као службено име. Британска морнарица је 1824. службено назвала овај континент Аустралијом.

Хисторија

Повијест домородаца (Абориџина)

Ријеч "абориџин" значи "од почетка", а Абориџини и вјерују да се у Аустралији налазе од почетка времена. Сматра се да су у далекој прошлости преко индонезијског оточја дошли из Азије. Вишестољетна изолираност увјетовала је да су аустралски домороци имали засебан развојни пут те сачували културу каменог доба. Абориџини имају особине људске прарасе и успоређују се с еуропским прачовјеком. Кожа им је тамно смеђа, а имају бујну косу и браду. Хране се прикупљеним плодовима, коријењем и ситним животињама, а баве се и риболовом. Оружје су им копље и бумеранг – необично дрво за бацање које се у лету, ако погријеши циљ, враћа у руку бацаћа.Познат је њихов народни инструмент диггери-доо; дрвени рог великих пропорција. Немају одјеће.

Међу домороцима развијено је више језика па се међусобно не разумију. Вјерују у невидљиви свијет духова. Доласком Еуропљана потиснути су у суху унутрашњост и на сјевер, у резервате гдје се због неповољних увјета живота њихов број смањивао. Узроци готово потпуног уништења били су сукоби с дошљацима, алкохол и заразне болести, те опијум што је дошао с првим Кинезима. Почетком XX. вијека господарски развијена Аустралија мијења однос према домороцима, запошљавајући их на фармама или у кућанствима бијелаца. Од 1967. године постали су равноправни грађани, враћа им се тек дио одузете земље током 1990-тих. Аустралска влада много улаже у очување њихове културе и традиције, кроз државне медије: телевизија и радио.

Абориџини су израдили и властиту заставу која је комбинација трију боја - црна је симбол народа Абориџина, црвена је симбол земље, а жута је симбол Сунца.

Британска колонизација

Еуропска истраживања тадашње Нове Холандије до 1812. године:

  1606 Wиллем Јансзоон

  1606 Луис Вáез де Торрес

  1616 Дирк Хартог

  1619 Фредерицк де Хоутман

  1644 Абел Тасман

  1696 Wиллем де Вламингх

  1699 Wиллиам Дампиер

  1770 Јамес Цоок

  1797–1799 Георге Басс

  1801–1803 Маттхеw Флиндерс

Портрет капетана Јамеса Цоока, првог Еуропљанина који је дошао до источне обале Аустралије.

У старом и средњем вијеку за Аустралију се у Еуропи није знало, али се претпостављало да у јужним морима постоји копно које би "одржавало равнотежу" између копна и мора на Земљи. Њега су средњовјековни географи називали "Непозната јужна земља" (Терра аустралис инцогнита). Отуда име Аустралија које се јавља први пут у XVI. стољећу. Несумњиво је да су у њу прије Еуропљана долазили Индонежани. До сјеверних обала први су од Еуропљана допрли Португалци и Шпањолци. Португалац Луис Ваес де Торрес је око 1588. године прошао кроз морски пролаз између отока Нове Гвинеје и полуотока Yорк, данас зван Торресов пролаз. С већим истраживањима обала Аустралије започели су од 1605. до 1606. Низоземци чији је морепловац Абел Јанссен Тасман, опловљавајући је са сјевера, запада и југа, доспио на оток за који је сматрао да је "Терра Инцогнита". Тај је оток по њему добио име Тасманија.

Низоземци се, имајући у посједу богата индонежанска оточја, нису особито занимали за економско искориштавање релативно неплодне и готово безводне Аустралије. Тек ју је британски морепловац Јамес Цоок подробније истражио. Задатак његове експедиције био је да се открије путања планете Венере. Вршио је истраживања од 1768. до 1789., а годину дана по завршетку те експедиције погинуо је на Хавајима од стране домородаца. Цоок и његова флота упловили су 24. травња 1770. у Ботанy Баy (Заљев биља), мјесто будућег града Сyднеyа и тиме је откривена источна обала Аустралије. Исте године Цоок је Аустралију прогласио британским колонијалним посједом.

Аустралија је испрва служила као земља за прогон британских кажњеника. Дана 26. сијечња 1788. у Ботанy Баy упловљава флота од 11 бродова под заповједништвом Артхура Пхиллипа (290 морнара и редарственика, 770 кажњеника, међу којима 197 жена), а убрзо успоставља и прво стално насеље Еуропљана, Порт Јацксон, данас град Сyднеy, нешто сјеверније од мјеста Цооковог сидришта. Рачуна се да је у првих 80 година у Аустралију било допремљено око 170,000 кажњеника. Кажњеници су створили темеље сувремене Аустралије, крчили су шуме, градили цесте, допремали еуропске биљке (пшеницу, кукуруз и др.) и животиње (овце, говеда, коње).

Крајем XVIII. вијека и почетком XIX., у Аустралију се досељавају колонисти из Еуропе, посебице из Велике Британије. Све до средине XIX. вијека усељавање је било споро, али све већи пораст економске активности у Аустралији и господарске кризе у Еуропи које су многе раднике остављале без посла допринијели су бржем насељавању земље. Транспорт затвореника у Аустралију укинут је 1840. Проналазак злата у данашњој савезној држави Вицториа потакнуо је велику имиграцију слободних колониста у Аустралију. У доба златне грознице од 1850. до 1860. број становника повећао се са 437,000 на 1,146,000. Многи ловци на срећу нису нашли злато, али су остали у Аустралији и претворили се у рударе, овчаре, ратаре.

Брзом насељавању земље допринијело је и оснивање сточарских фарми оваца које су давале висококвалитетну вуну енглеској текстилној индустрији. Тијеком XIX. вијека британска колонијална власт проширила се на цијели континент. У то вријеме формирају се многе самоуправне колоније које су касније постале савезне државе или територији. У оба свјетска рата Аустралија је ратовала на страни Велике Британије, односно савезника. Природна изолација показала је и своје позитивне утјецаје – аустралско копно било је углавном поштеђено ратних дјеловања, иако су Јапанци 1942. бомбардирали Дарwин на сјеверу земље.

Модерно доба

Аустралија је добровољно судјеловала у Првом свјетском рату. Многи Аустралци сматрају пораз Војних снага Аустралије и Новог Зеланда на Галипољу догађајем којим је рођена аустралска нација. У Другом свјетском рату, аустралске су се трупе бориле против Јапана на азијском копну и Пацифику, те против Њемачке и Италије у Еуропи и сјеверној Африци.

Закон о Аустралији из 1986. године.

Wестминстерским статутом 1931. године, којег је Аустралија прихватила 1942., формално су прекинуте скоро све уставне везе између Аустралије и Уједињеног Краљевства. Шок изазван поразом Велике Британије у Азији током 1942. и страх од јапанске инвазије, утјецали су на то да се Аустралија окрене Сједињеним Државама као новом савезнику и заштитнику. Од 1951. године, Аустралија је и формално постала војни савезник Сједињених Држава под окриљем АНЗУС уговора. Након Другог свјетског рата, Аустралија је потицала масовну емиграцију из Еуропе; од седамдесетих и укидања политике бијеле Аустралије, оснажена је имиграција из Азије и других нееуропских дијелова свијета. Као посљедица тога, аустралска демографија, култура и опћа слика драматично су промијењени. Посљедње уставне везе између Аустралије и Велике Британије докинуте су 1986., усвајањем Закона о Аустралији, чиме је британска улога у аустралској власти завршена. Године 1999., Аустралци су на референдуму 55%-тном већином одбацили приједлог да Аустралија постане република, с предсједником којега би бирао парламент. Од избора Гоугха Wхитлама за премијера 1972. године, Аустралија је усмјерена на будућност у оквиру азијско-пацифичке регјие.

Политика

Зграда парламента Аустралије у Цанберри.

Аустралија је уставна монархија с парламентарним системом власти. Краљ Цхарлес III. је аустралски монарх, али се његова улога разликује од оне коју има у осталим крунским земљама Цоммонwеалтха. На федералном нивоу, Монарха представља генерални гувернер Аустралије, док се гувернери нижег ранга налазе на челу држава чланица. Иако устав даје широка овлаштења генералном гувернеру, он их користи само уз препоруку премијера. Најпознатији случај употребе ових овлаштења мимо сугласности премијера било је распуштање Wхитламове владе током уставне кризе из 1975. године.

Сустав тродиобе власти у Аустралији изгледа овако:

• Законодавна власт: Парламент Аустралије, којег сачињавају Монарх, Сенат и Представнички дом; Монарха представља генерални гувернер Аустралије, чије су овласти сведене на пристајање на законе.
• Извршна власт: Савезно извршно вијеће, на чијем се челу налази генерални гувернер, ког "савјетују" извршни савјетници; у пракси, они који стварно савјетују гувернера су премијер и државни министри.
• Судска власт: Високи суд Аустралије и други савезни судови. Усвајањем Закона о Аустралији 1986., државни судови постали су формално независни од Британије.

Дводомни парламент чине Монарх, Сенат (горњи дом) са 76 сенатора, и Представнички дом (доњи дом) са 150 чланова. Чланови доњег дома бирају се на изборима, у оквиру посебних изборних јединица, тзв. електората, који дају по једног представника. Број делегата из сваке државе одређен је на основи броја становника, при чему је свакој држави загарантиран минимум од пет представника. У Сенату, сваку државу представља 12 сенатора, а територије (Териториј главног града и Сјеверни) по два. Избори за оба дома одржавају се сваке три године; мандат сенатора траје шест година, па се на сваким изборима бира половина горњег дома, осим у случају двоструког распуштања. Странка с највећим бројем представника у Представничком дому формира владу, а њен лидер постаје премијер.

Три највеће политичке странке су су Лабуристичка странка Аустралије, Либерална странка и Национална странка. Неколико малих странака, укључујући и Зелене и демократе, имају своје представнике у парламенту, као и неколико независних кандидата. Гласачко право, на нивоу територија, држава и федерације, имају сви пунољетни грађани (навршених 18 година), а гласање је обавезно у свим јединицама, изузев у Јужној Аустралији.

Административна подјела

Аустралија се састоји од шест држава, три територија на копну и седам вањских територија.

Референтна мапа за државе и територије Аустралије

Западна Аустралија Сјеверни териториј Јужна Аустралија Qуеенсланд Нови Јужни Wалес АЦТ Вицториа Тасманија Индијски оцеан Тиморско море Заљев Царпентариа Арафурско море Велики Аустралски заљев Тасманово море Бассов пролаз Кораљно море ● ● ● ● ● ● Јужни Тихи оцеан Јужни оцеан ● ● Велики кораљни гребен

Државе и територији Аустралије

Застава	Држава/териториј	Скраћеница	ИСО	Пошта	Тип	Главни град (или највеће насеље)	Популација	Површина (км²)
	Отоци Асхморе и Цартиер				Вањски		0	199
	Аустралски антарктички териториј				Вањски	(Маwсон Статион)	1,000	5,896,500
	Териториј главног града Аустралије	АЦТ	АУ-АЦТ	АЦТ	Териториј	Цанберра	373,100	2,358
	Божићни оток		CX		Вањски	Флyинг Фисх Цове	2,072	135
	Кокосови отоци		CC		Вањски	Wест Исланд	596	14
	Отоци Кораљног мора				Вањски	(Wиллис Исланд)	4	10
	Оток Хеард и оточје МцДоналд		ХМ		Вањски	(Атлас Цове)	0	372
	Териториј Јервис Баy			ЈБТ	Териториј	(Јервис Баy Виллаге)	377	70
	Нови Јужни Wалес	НСW	АУ-НСW	НСW	Држава	Сyднеy	7,272,800	800,642
	оток Норфолк		НФ		Вањски	Кингстон	2,302	35
	Сјеверни териториј	НТ	АУ-НТ	НТ	Териториј	Дарwин	233,300	1,349,129
	Qуеенсланд	Qлд	АУ-QЛД	QЛД	Држава	Брисбане	4,560,059	1,730,648
	Јужна Аустралија	СА	АУ-СА	СА	Држава	Аделаиде	1,650,600	983,482
	Тасманија	Тас	АУ-ТАС	ТАС	Држава	Хобарт	512,100	68,401
	Вицториа	Виц	АУ-ВИЦ	ВИЦ	Држава	Мелбоурне	5,603,100	227,416
	Западна Аустралија	WА	АУ-WА	WА	Држава	Пертх	2,451,400	2,529,875

Вањска политика и војска

Искрцавање аустралских трупа на Галипоље, 25. травња 1915. године.

Током посљедњих десетљаћа, аустралска вањска политика почива на блиској вези са Сједињеним Државама, кроз АНЗУС пакт, али и сурадњи с државама азијско-пацифичког круга, преко уговора АСЕАН и Форума пацифичких отока. Аустралија је 2005. постала чланица Источноазијског самита, да би потом потписала и Уговор о пријатељству и сурадњи. Аустралија је чланица Цоммонwеалтха, чији се вође окупљају на посебним скуповима. Земља се активно залаже за либерализацију у свјетској трговини. Предводила је формирање Цаирнс групе и АПЕЦ-а, чланица је Организације за економску сурадњу и развој те Свјетске трговинске организације. Аустралија је иницирала неколико важних билатералних уговора о слободној трговини, међу којима је најновији Аустралско-амерички уговор о слободној трговини. Једна је од земаља оснивача Уједињених нација, а судјелује и у међународном програму помоћи, који дјелује у више од 60 земаља.

Аустралке обрамбене снаге састоје се од Краљевске аустралске морнарице (РАН), Аустралске војске (АА) и Краљевског аустралског ратног зракопловства (РААФ), и чини их 55,068 редовних, односно 25,493 резервних чланова. Сви војни сектори ангажирани су у регионалним и свјетским мировним мисијама Уједињених нација (посљедње у Источном Тимору, на Соломонским Отоцима и у Судану), у санирању посљедица катастрофа, као и у оружаним конфликтима, укључујући и инвазију на Ирак из 2003. године. Влада поставља шефа обрамбених снага, бирајући га из редова једног од три сектора.

Географија и клима

Топографска карта Аустралије.

Климатолошка карта Аустралије темељена на Кöппеновој класификацији.

Аустралски континент, површине 7,617,930 км², дио је Индо-аустралске плоче. Окружена Индијским, Јужним и Тихим оцеаном, Аустралија је од Азије одвојена Арафурским и Тиморским морем. Аустралска обала дуга је 34,218 км (не рачунајући прекоморске отоке), а земља посједује пространу Ексклузивну економску зону од 8,148,250 км², не рачунајући Аустралски антарктички териториј.

Велики кораљни гребен, највећи те врсте на свијету, налази се близу сјевероисточне обале и простире на више од 2,000 км². Моунт Аугустус, која се сматра највећим монолитом на свијету, налази се у Западној Аустралији. Са 2,228 метара надморске висине, Моунт Косциусзко је највећа планина на аустралском копну, иако је врх Маwсон на удаљеном аустралском отоку Хеард висок 2,527 метара.

Природне регије

Аустралију можемо подијелити на три велике природне регије:

• Велико разводно горје
• Средишња завала
• Западна висораван

У регији Велико разводно горје налазе се највише планине Аустралије. Додуше, у успоредби с другим високим планинама у свијету те су планине размјерно ниске. Највиши планински врх регије и цијеле Аустралије је Мт. Косциуско, висок 2228 метара. Обална раван додирује пјешчане плаже и стјеновите клифове дуж тихооцеанске обале. У подручју обалне равни падне више кише него било гдје у Аустралији. То је основни разлог зашто је ЈИ дио регије, од Брисбанеа до Мелбоурнеа, најгушће насељени дио Аустралије. На нешто вишим надморским висинама налазе се равни. Неке равни имају плодно тло и користе се за усјевне културе, док су друге под пашњацима и шумом. Шуме су честе у Источном побрђу, али већином су, осим далеко на сјеверу, искрчене ради пољопривредних површина и градова.

Средишња завала је најнижи простор у Аустралији. У крајолику превладава раван. Већи дио завале је врло сух и врућ за усјеве. Због тога је нужно наводњавање пољопривредних површина. У западном дијелу регије простире се пјешчана пустиња. У неким дијеловима, ближе сјеверној или јужној обали, тло је прекривено грубом травом или грмљем (бусх). Ти се простори користе за испашу стоке. На југу Средишње завале, гдје има више падалина, пољопривредници сију пшеницу. У регији нема великих градова, тако да два највећа (Моунт Иса и Брокен Хилл) имају једва око 30.000 становника. То су заправо два рударска града.

Западна висораван заузима 2/3 Аустралије. Регија је нешто виша од Средишње завале, али је већином заправо равница. Средишњи дио Западне висоравни је полупустиња и пустиња. Према југу и сјевероистоку пустиње поступно прелазе у простор с травом и грмљем. Већина такве земље користи се за испашу стоке. Ниже планине такођер су пашњачко подручје. Највише кише пада на крајњем сјеверу и југозападу, што омогућава развој пољопривреде.

Клима

Највећи дио Аустралије чине пустиње или полусушне области. Аустралија је најравнији континент с најстаријим и најнеплоднијим земљиштем, а уједно је и насуши насељени континент. Умјерена клима простире се само на југоистоку и југозападу земље, гдје и живи највећи број становника. Пејсаж сјевера, с тропском климом, обухваћа тропске шуме, шумовите области, травнате површине, мочваре и пустиње. На климу значајно утјечу оцеанске струје, укључујући и струју Ел Ниñо, што узрокује периоде суше и сезонски систем ниског тлака зрака, који ствара циклоне у сјеверној Аустралији.

Флора и фауна

Коала с младим - један од најпрепознатиљивијих симбола Аустралије у свијету.

Иако највећи дио Аустралије чине пустиње и полусушне области, она обухваћа широк спектар природних станишта, од планинских врхова до тропских кишних шума те се убраја у једну од земаља са највећим биодиверзитетом. Због старости и, као посљедица тога, ниске плодности земљишта, изразито нетипичног распореда вода и дуготрајне географске изолације, аустралски живи свијет је разноврстан и јединствен. Око 85% критосјемењача, 84% сисаваца, више од 45% птица и 89% риба из умјереног копненог појаса припадају ендемским врстама. Човјекова активност угрожава многе аустралске екорегије и врсте које их насељавају. Савезни Закон о заштити животне средине и конзервацији биодиверзитета из 1999. године представио је правни оквир за заштиту угрожених врста. У оквиру националног Акцијског плана о биодиверзитету, формиране су бројне заштићене зоне како би се сачували и заштитили јединствени екосистеми; 64 мочварна подручја уписана су на листу Рамсарске конвенције, док је 16 локација уврштено на попис Свјетске баштине.

Већина аустралских дрвених биљака су зимзелене, а многе, попут еукалиптуса и акације, прилагодиле су се дуготрајним сушама и честим пожарима. У Аустралији расту разноврсне бобичасте врсте које бујају на солима сиромашном земљишту. У добро познате аустралске животињске спадају монотермати (чудновати кљунаш и кљунасти јежак); тоболчари (клокани, коале, вомбати) и птице ему и кокабура. Динго је донесен у Аустралију око 3,000 п.н.е., трговином аустронезијских народа с аустралским урођеницима. Многе биљне и животињске врсте су изумрле након доласка људи, укључујући и аустралијску мегафауну; друге су нестале доласком Еуропљана, међу њима и тасманијски тигар.

Становништво

Религија у Аустралији (2011.)
Религија			Постотак
Римокатолицизам			25.3%
Англиканство			17.1%
Остали кршћани			18.7%
Будизам			2.5%
Ислам			2.2%
Хиндуизам			1.3%
Јудаизам			0.5%
Остали			0.8%
Без религије			22.3%
Нису се изјаснили			9.4%

Већина Аустралаца су потомци еуропских досељеника из XVIII. и XIX. вијека, посебно Британаца и Ираца. Од краја Првог свјетског рата, аустралска популација се учетворостручила, потицана амбициозним програмима за имиграцију. Након Другог свјетског рата, па до 2000. године, скоро 5,900,000 људи имиграрало је у земљу, што значи да је скоро двоје на сваких седам Аустралаца рођено у иноземству. Имигранти су углавном обучени, али имиграцијска квота обухваћа и категорије за чланове обитељи и избјеглице. Током 2001. године, пет највећих група које чине 23,1% Аустралаца рођених у иноземству, потјечу из Уједињеног Краљевства, Новог Зеланда, Италије, Вијетнама и Кине. Убрзо након укидања политике бијеле Аустралије 1973. године, влада је организирала и подтицала бројне иницијативе како би промовирала расну хармонију базирану на политици мултикултурализма.

Аустралских старосједиоца, Абориџина и оточана Торесовог мореуза, према попису из 2001. било је 410,003 (2,2% укупне популације), што је значајно повећање у односу на 1976., када их је било 115.953. Ниво незапослености код аустралских домородаца је изнад аустралског просјека, чешће су предмет ухићења, лошије су образовани и с мање животног искуства у односу на остало становништво. Око 50 000 аустралских држављана (0.25% од укупног становништва) говори неким од абориџинских језика као материнским, а најраспрострањенији су западни пустињски (7 400) и аррернте (5 500).

Попут других високоразвијених земаља и Аустралија се суочава са израженим промјенама у старосној структури становништва, које су повећале број одлазака у мировину, смањујући број радно активног становништва. Велики број Аустралаца живи ван државе у којој су рођени.

Иако нема статус службеног језика, енглески језик је језик којим се највише говори и пише, и то у облику који је познат као аустралски енглески. Према попису из 2001., енглески као једини језик у кући користи око 80% становништва. Сљедећи најучесталији језик је кинески (2,1%), па талијански (1,9%) те арапски (1,4%).

Многи припадници прве или друге генерације потомака миграната говоре два језика. Вјерује се да је у вијеме првих контаката са Еуропљанима, постојало између 200 и 300 аустралских абориџинских језика. До данас је преживјело свега 70, од чега само њих 20 није у опасности од изумирања. Доморадачки језик остао је основни језик за око 50,000 људи (0,25%). Знаковни језик познат као ауслан користи око 6,500 Аустралаца.

Аустралија нема државну религију. На попису из 2006., 68% Аустралаца сматра себе кршћанима: 26% њих се изјаснило католицима, а 19% англиканцима. Аустралаца који се не изјашњавају као кршћани, има око 5%. Око 19% испитаних не подржава ни једну религију (што обухваћа атеизам, хуманизам, агностицизам и рационализам), док се 12% испитаних одбило изјаснити или дати адекватне одговоре. Попут других западних земаља, активно судјеловање грађана у црквеним активностима је на знатно нижем нивоу; цркву једном тједно посећује око 1,500,000 Аустралаца, што чини око 7,5% популације.

Школско образовање је обавезно од 6. до 15. године (16. у Јужној Аустралији и Тасманији, односно 17. у Западној Аустралији), што је утјецало на то да стопа неписмености буде мања од 1%. Аустралска влада је подржала оснивање 38 универзитета и, иако је у међувремену отворено неколико приватних, већина се финанцира средствима из државног буџета. Постоји и државни систем колеџа за стручну обуку, познат као ТАФЕ институти, а многи синдикати организирају обуку нових радника. Око 58% Аустралаца између 25. и 64. године има стручно или високо образовање, а са 49% факултетски образованог становништва, Аустралија је на првом мјесту међу земљама чланицама Организације за економску сурадњу и развој. Однос домаћих и иноземних студената на аустралским факултетима највећи је у ОЕЦД-у.

Култура

Од 1788. па све до средине XX. вијека, англо-келтска културна традиција била је основ аустралске културе и развијала се под утјецајем специфичног окружења и култура старосједиоца. Од тог раздобља, аустралска култура се развијала под снажним утјецајем америчке поп културе (телевизије и филма прије свега), масовне емиграције из земаља неенглеског говорног подручја и азијских сусједа. Богата и оригинална аустралска умјетност — књижевност, филм, опера, музика, сликарство, театар, плес и занати — позната је и призната широм свијета.

Зграду Сyднеyјске опере дизајнирао је дански архитект Јøрн Утзон. Она данас остаје један од глобално најпрепознатиљивијих симбола Аустралије, а од 2007. се налази под заштитом УНЕСЦО-а.

Аустралија има дугу хисторију ликовних умјетности коју су зачели аустралски домороци, цртајући по пећинским зидовима или на кожи. Од доласка Еуропљана крајем XVIII. вијека, најчешћи мотив аустралског сликарства је аустралски пејсаж, виђен у радовима Артхура Стреетона, Артхура Боyда и Алберта Наматјире, између осталих. Традиција старосједиоца углавном је преношена усмено и у уској је вези с обичајима и предаји о тзв. правремену (Дреамтиме). Музика аустралских Абориџина, њихов плес и сликарство, видљиво утјечу на сувремену ликовну и сценску умјетност. Аустралија има живу традицију у музици, балету и теарту; многе театарске трупе се финанцирају из савезног буџета. Сваки главни град има симфонијски оркестар, док је аустралска опера постала позната са чувеном дивом Јоан Сутхерланд; аустралска музика обухваћа класичну, јазз и многе популарне жанрове.

Патрицк Wхите

I аустралска књижевност је инспирирана окружењем; дјела писаца попут Бањоа Патерсона и Хенрyја Лаwсона доносе упечатљив доживљај аустралске дивљине. Обиљежја колонијалне Аустралије, описана у раној књижевности, обрађују период до модерне Аустралије, наглашавајући идеје једнакости, повезаности међу људима (тзв. матесхип) и антиауторитарианизма. Патрицк Wхите је једини Аустралац који је 1973. добио Нобелову награду за књижевност; многи га сматрају једним од најзначајнијих писаца на енглеском језику у XX. вијеку. Аустралски енглески је основна варијанта енглеског језика; његова граматика и изговор углавном се базирају на британском енглеском, али је обогаћен бројним локалним лексичким правилима и фразама, од којих су неке ушле и у стандардни енглески.

Аустралски ногомет настао је у Вицторији касних педесетих година XIX. вијека, а играо се како на аматерском, тако и на професионалном нивоу. Ријеч је о спорту који привлачи највећу пажњу публике у Аустралији; утакмице су веома посјећене, а члансто у клубовима масовно.

Спорт је важан дио аустралске културе. Специфична клима допушта бројне вањске делатности; 23,5% Аустралаца старијих од 15 година редовно судјелује у организираним спортским активностима. На међународном нивоу, Аустралија има јаке тимове у крикету, хокеју, нетбаллу (игра слична кошарци), рагбију, а добре резултате остварује и у бициклизму, веслању и пливању. Други популарни национални спортови су трке коња, ногомет и аутомобилизам. Аустралија је судјеловала на свим Љетним олимпијским играма новог доба, као и на сваким Играма Цоммонwеалтха. Била је домаћин Олимпијаде 1956. у Мелбоурнеу и 2000. у Сyднеyју, а од 2000. године налази се међу првих пет олимпијских земаља у односу на број освојених медаља. Аустралија је такођер била домаћин Игара Цоммонwеалтха 1938., 1962., 1982. и 2006. године. У остале значајне међународне спортске догађаје који се редовно органиирају у Аустралији спадају Аустралиан Опен, први од четири Гранд Слам тениска турнира, годишњи међународни турнири у крикету и Велика награда Аустралије у Формулу 1.

Вањске везе

Аустралија на Wикимедијиној остави

• Абоут Аустралиа Архивирано 2014-12-31 на Wаyбацк Мацхине-у фром тхе Департмент оф Фореигн Аффаирс анд Траде wебсите
• Говернментс оф Аустралиа wебсите (федерал, статес анд территориес)
• Аустралиан Говернмент wебсите
• Аустралиан Буреау оф Статистицс
• Цоммунитy органисатионс портал Архивирано 2010-05-02 на Wаyбацк Мацхине-у
• Тоурисм Аустралиа
• Аустралиа - информације за путнике на пројекту Wикивоyаге
• Аустралиа ат УЦБ Либрариес ГовПубс
• Аустралија на Пројекту Опен Дирецторy