Бермуди

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Бермуди
Бермуда
Гесло"Qуо Фата Ферунт"  (латински)
"Гдје [нас] судбине носе"
Химна: "Год Саве тхе Кинг (службена)
Хаил то Бермуда (неслужбена)"
Локација Бермуда
Главни градХамилтон
32°18′0″Н64°47′0″W
Највећи градглавни_град
Службени језициенглески1
Други језиципортугалци1
Етничке скупине
54,8% црнци
34,1% бијелци
6.4% вишерасно становништво
4,3% остало
0,4% неспецифицирано[1]
Демоним(и)Бермуђани
ВладаБритански прекоморски територији
Цхарлес III
Сир Рицхард Гознеy
Едwард Давид Бурт
Површина
• Укупно
53,2 км2 (224..)
Становништво
• Процјена за 2009
67.837 (205.2.)
• Густоћа
1.239 /км2 (7..)
БДП (ППП)процјена за 2007[2] 
• Укупно
5,85 мрлд. $[2] (149..)
• Пер цапита
91.477 $[2] (1..)
ВалутаБермудски долар3 (БМД)
Временска зонаУТЦ-4 (Атлантска)
Позивни број+1-441
Веб-домена.бм

Бермуди (енгл. Бермуда [бəрˈмјуːдə]; претходно Сомерс Ислес [ˈсʌмəрз аɪлз]), Британски прекоморски териториј у сјеверном Атлантику, који је око 600 наутичких миља удаљен од САД. Састоји се од 138 отока, укупне површине 53,3 км². Највећи оток је познат као Маин Исланд (Главни оток) гдје се налази главни град Хамилтон. Бермуди имају једну од најнапреднијих привреда на свијету, с посебно снажним финанцијским сектором. Такођер су познати као популарно туристичко одредиште.

Повијест

[уреди | уреди извор]

Бермуде је "открио" један шпањолски истраживач, али се због опасних гребена који окружују отоке није усудио искрцати на обалу.

Први насељеници су били енглески колонисти који су били на путу за Виргиниу и након бродолома 1609. се искрцали на оток. Бродоломци су провели на отоку 10 мјесеци а њихови извјештаји о отоку су у Енглеској изазвали велику позорност тако да је краљ Јаков I 1615. дао право управљања отоцима Бермуда Цомпанy. Око 60 колониста је 1612. основало Ст. Георге. 1620 је постављено прво представништво владе и тиме су Бермуди постали самостална колонија.

Због велике удаљености од матице земље, господарство се усредоточило на трговину са соли и за бродоградњу врло погодним цедровим дрвом. Главним градом постао је 1815. Хамилтон, град који је основан 1620.

За вријеме другог свјерског рата су Бермуди важна база америчке војске. 1941. је америчка војска саградила двије базе, а у замјену су британске снаге добиле америчке разараче. Америчке, канадске и британске базе на отоцима затворене су 1995.

Након Другог свјетског рата Бермуди су се успјешно развијали и постали значајни финанцијски центар на отвореном мору. 1968. је усвојен Устав који од тада појачава тежње за независношћу иако је становништво 1995 референдумом одбило независност.

Политика

[уреди | уреди извор]

Бермуди су прекоморско подручје Уједињеног краљевства. Државни поглавар је краљ Цхарлес III кога заступа именовани генерални гувернер. Све важне политичке одлуке, нарочито питања из подручја вањске и обрамбене полике доноси директно влада у Лондону.

Географија

[уреди | уреди извор]

Бермудски отоци су постали познати прије свега због Бермудског трокута. То је подручје на којем се, наводно, свако толико догоди да тајанствено нестане брод или авион.

Клима је на Бермудима суптропска, влажно-топла. Но без обзира на ту класификацију, у сијечњу температура може пасти и на 5°Ц. У рујну су урагани честа појава.

Највиша точка је Тоwн Хилл са 79 м надморске висине. На отоцима има упадљиво пуно крашких шпиља. Отоци су окружени кораљним гребенима који су на овом мјесту најсјевернији на земљи. Како на отоку нема ријеке, мора се скупљати кишница у цистернама.

За отоке је типична суптропска вегетација разне врсте гумоваца, разне врсте жалфија и бермудски цесар. На неким дијеловима обале расту и мангрове.

На бермудским отоцима је и гњездиште готово изумрлих птица Бермуда-Петрел.

На отоцима постоји више националних паркова, како на копну тако и под водом.

Господарство

[уреди | уреди извор]

Најважнија господарска грана је туризам с око 40% друштвеног бруто производа. Око 90% туриста долази из САДа, али расте и број туриста из Западне Еуропе. Како су Бермуди "порезни рај" (са ниским порезним стопама), на отоцима су се смјестиле кредитне установе и осигуравајуће твртке.

Суптропска клима омогућује интензивну пољопривреду. Узгаја се прије свега јужно воће, крумпир, поврће, духан и цвијеће (прије свега љиљани). Риболов само покрива властите потребе. Осим вапна које се користи у грађевинарству, нема других сировина. Мали индустријски погони прерађују мирисе и производе лијекове и козметику.

Извозе се прије свега јужно воће, поврће, цвијеће, биљни екстракти и фармацеутски и козметички производи. Све врсте прехрамбених производа, нафтне прерађевине као и аутомобили се увозе.

Бермуди имају прилично густе зрачне линијске везе са Лондоном као и с америчким копном. Са Еуропом су повезани чартер линијама. На отоцима се промет одвија државним аутобусима. Велики отоци повезани су насипима и мостовима.

Становници отока смију имати само један аутомобил по обитељи. Туристи могу бирати између бицикла, аутобуса, таксија, коњских кочија и мопеда. Мопед је иначе национално пријевозно средство на отоцима.

За међународни морски промет, значајне су луке Фреепорт, Хамилтон и Саинт Георге.

Историјски град Ст. Георге и припадајућа утврђења, Бермуда
Свјетска баштинаУНЕСЦО
 Уједињено Краљевство
Регистриран:2020.
Врста:Културно добро
Мјерило:ив,
Угроженост:но
Референца:УНЕСЦО

Становништво

[уреди | уреди извор]

70% становништва су црнци и мулати, а 30% су бијелци. Тамнопуто становници су потомци афричких робова, док су бијелци британског поријекла. Главни град Хамилтон има око 3.000 становника. Службени као и свакодневни језик је британски енглески. Већина становника су протестанти (претежно англиканци), док су 15% римокатолици.

Животни стандард је врло висок. Незапослености практично нема. Више од 80% прорачуна се издваја за социјална давања и за образовање.

Школска обвеза траје од 6. до 17. године живота. На Бермудима се може школовати до високошколског ступња, а на студије се одлази у САД или Канаду.

Већина становника обавља различите послове. Непознато је подцјењивање било којег посла. Додуше, обојеној већини је тек од 1961. године дозвољено сједити уз бијелце у аутобусу, кину или ресторану, али данас интеграција различитих боја функционира као ријетко гдје другдје, што вриједи и за туристе. Различитих злочина готово да уопће нема, па је сићушни затвор углавном празан.

На Бермудима се његује британска традиција. То се види на разним парадама, на свечаним униформама, на изгледу градова као и у кухињи.

Свјетска баштина

[уреди | уреди извор]

Град Ст. Георге, основан 1612. године, изванредан је примјер најранијег енглеског урбаног насеља у Новом свијету. Околна утврђења илустрирају развој енглеског војног инжењерства од 17. до 20. стољећа, прилагођавајући се развоју артиљерије у овом периоду. Године 2021. уврштени су на листу УНЕСЦО-ове свјетске баштине.[3]

  1. „Бермуда Wорлд Фацт Боок”. Архивирано из оригинала на датум 2020-06-04. Приступљено 2009-09-04. 
  2. 2,0 2,1 2,2 Бермуда леадс ин ГДП пер цапита, Тхе Роyал Газетте, 07/12/08
  3. „Историјски град Ст. Георге и припадајућа утврђења, Бермуда - ИД 983”. УНЕСЦО: Свјетска баштина. Приступљено 19. 1. 2023. 

Вањске везе

[уреди | уреди извор]