Гибралтар

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
За остала значења, види Гибралтар (разврставање).
Гибралтар
ГеслоНулли Еxпугнабилис Хости  (латински)
"Непокорен од иједног непријатеља."1
Химна: "Гибралтар Антхем"
Локација Гибралтара
Главни градГибралтар
36°8′0″Н5°21′0″W
Највећи градглавни_град
Службени језициенглески
Други језицишпански
Лланито
Етничке скупине
Гибралтарци (настали мијешањем Ђеновежана, Малтежана, Португуалаца и Андалужана), Британци, Мароканци и Индијци
Демоним(и)Гибралтарци
Говернмент
Цхарлес III
Сир Давид Стеел
Фабиан Пицардо
Догађај 
Датум
4. аугуст 1704.[1]
11. април 1713.[2] (Мировни уговор из Утрецхта)
10. септембар
29. јануар
Површина
• Укупно
6,8 км2 (229тх.)
Становништво
• Процјена за јан. 2008
28.875 (208..)
• Густоћа
4.290 /км2
БДП (ППП)процјена за 2005 
• Укупно
1066 мил. $ (197..)
• Пер цапита
38.200 $ (н/а.)
ВалутаГибралтаркса фунта £3

(ГИП)
Временска зонаУТЦ+1
• Љети (ДСТ)
УТЦ+2 (ЦЕСТ)
Формат датумадд/мм/yyyy
Позивни број3506
Веб-домена.ги5
  1. Натионал Сyмболс оф Гибралтар
  2. као специјална територија чланице Уједињено Краљевство.
  3. Кованице и новчанице издаје влада Гибралтара.
  4. За разлику од свих осталих зависних територија УК осим БИОТ.
  5. Домена .еу се такођер користи, јер се дијели с осталим чланицама Европске уније.
  6. Прије 10. фебруара 2007, 9567 из Шпаније.

Гибралтар (енгл. изг. [дʒɨˈбɹɒлтə], шпањ. изг. [xиβɾалˈтаɾ], арап. جبل طارق [дʒæбæл тˤаːˈрɪq]: Тариково брдо), британски прекоморски териториј врло мале површине, на размеђи Атланског оцеана и Средоземног мора који лежи на истоименом тјеснацу (Гибралтарски тјеснац) који раздваја Европу од Африке.

Име је добио по Тариqу ибн Зиyаду, арапском војсковођи који се на њега искрцао и одатле године 711. започео освајање Шпаније.

Хисторија

[уреди | уреди извор]

Гибралтар је био насељен од прахисторијских времена. На њему су године 1848. пронађени остаци неандерталаца, годину дана прије открића остатака прачовјека у њемачкој долини Неандер према којој су неандерталци добили име. Остаци датирају из релативно касног периода, те се сматра како припадају једној од посљедњих скупина неандерталаца која се из Европе повлачила пред најездом хомо сапиенса али јој је пут до оближње Африке запријечило море.

Иако су Гибралтар посјећивали Феничани, Картажани, Римљани и Визиготи, прво трајно насеље су године 1160. подигли Алмохади. Град је године 1309. опсјео и освојио кастиљски краљ Фердинанд IV. Године 1333. су га у муслиманске руке повратили Мариниди. Кастиљанци су Гибралтар у кршћанске руке коначно вратили године 1462. током завршних фаза Реконквисте. Отада је Гибралтар било једно од најважнијих поморских упоришта уједињене Шпаније.

Кључни догађај за хисторију Гибралтара збио се године 1704. када су га за вријеме Рата за шпанско наслијеђе опсјеле и освојиле британске снаге. Након тога је Велика Британија од Гибралтара учинила једну од најважнијих и најбоље утврђених база Краљевске морнарице из које се могао контролирати Медитеран. Због тога је Гибралтар имао важну улогу у ратовима 18, 19. и 20. вијека, при чему су многе континенталне силе управо освајањем Гибралтара настојале скршити британску поморску моћ. Посљедњи такав покушај био је њемачки план Операција Фелиx за вријеме другог свјетског рата, који није остварен због невољкости шпанског фашистичког диктатора Францисца Франца да грађанским ратом исцрпљену државу директно укључи у свјетски сукоб. Умјесто тога су Гибралтар од године 1940. до 1943. нападали италијански поморски диверзанти, тзв. људи жабе.

Британски суверенитет над Гибралтаром био је вијековима предмет оспоравања од стране Шпаније, а британска влада је у периоду деколонизације настојала тим шпанским захтјевима изаћи у сусрет. Но, године 1967. је план о заједничком суверенитету одбијен на референдуму, што се догодило и са сличним планом године 2002.

Политички сустав

[уреди | уреди извор]
Подробније информације: Политички статус Гибралтара

Заступнички дом (Хоусе оф Ассемблy) је заступничко тијело (парламент) с 15 заступника, а бира се опћим изборима отприлике сваке четири године. Гибралтар има само једну изборну јединицу. Гувернер најчешће именује вођу најјаче странке за премијера.

Иако је преко Велике Британије дио Европске Уније, одређени дијелови европског законодавства се не примјењују на Гибралтар.

  1. Гибралтар је освојен 24. јула 1704. по јулијанском и 4. аугуста 1704. по грегоријанском календару
  2. Мировни уговор је потписан 31. марта 1713. по јулијанскоми 11. априла 1713. по грегоријанском календару - с:ен:Пеаце анд Фриендсхип Треатy оф Утрецхт бетwеен Франце анд Греат Бритаин

Екстерни линкови

[уреди | уреди извор]