Главоношци
| Сепиа | |
|---|---|
| |
| Научна класификација | |
| царство
(Регнум) |
животиње
(Анималиа) |
| тип
(Пхyлум) |
мекушции
(Моллусца) |
| класа
(цлассис) |
главоношци
(Цепхалопода) |
| поткласа
(субцлассис) |
колеоидеа
(Цолеоидеа) |
| ред
(Ордо) |
сипе
(Сепиоидеа) |
| Цувиер, 1797. | |
Главоношци (лат. Цепхалопода) су мекушци које карактерише билатерална симетрија и код којих се од стопала образују ручице и мишићни левак. Већина главоножаца има редуковану или сасвим закржљалу љуштуру, која као рудимент постоји у унутрашњости тела (нпр. сипина кост). Једини облик са спољашњом, спиралном љуштуром је наутилус за кога се сматра да је стар око 350 милиона година . Припадају им мекушци који живе искључиво у морима. Представљају једну од најнапреднијих група међу бескичмењацима.
Њихово тело је грађено од:
- главе, на којој се налазе ручице и мишићни левак које опкољавају усни отвор;
- трупа, у коме је утробна кеса у којо су унутрашњи органи.
Број ручица око усног отвора је 8, 10 или више. Ручице су мишићни и јако покретљиви органи, који по унутрашњој површини имају пијавке.
Према броју ручица главоношци се означавају као:
