Гранит

Гранит из националног парка Јосемит

Гранит је дубинска магматска стена. Широко је распрострањен у земљиној кори. Настао је хлађењем и учвршћењем ужарене магме у унутрашњости Земље. Један је од најтврђих материјала. Пошто је чврст и отпоран материјал често се користи у грађевинарству. Стари Египћани су га користили за изградњу обелиска. Просечна густоћа гранита је 2750 килограма по метру кубном. Реч гранит долази од латинске речи гранум, која значи зрно. За разлику од других магматских стена гранит није нађен на Месецу.

Налазишта

Гранит чини велики део континенталних кора. Гранит је постајао део земљине коре током свих геолошких периода. Већина је из прекамбријума. Настао је у различитим временима историје Земље, од пре милијарду до неколко десетина милиона година. Најстарије гранитне стене налазе се у Шведској, Британији и Аризони. Широко је распрострањен у земљиној кори и најчешћа је базична стена испод седиментних стена. Често чине огромне неправилне масе, батолите. Иако је широко распрострањен постоје подручја са комерцијално вредним каменоломима гранита:

• Скандинавија, тј. Финска, Норвешка и Шведска
• Шпанија, највише у Галицији и Екстрамадури
• Бразил
• Индија
• јужни део Африке, тј. Ангола, Намибија, Зимбабве, Јужна Африка

• 
  Азул Ноце (Спаин)
• 
  Санта Цецелиа(Бразил)
• 
  Гран Виолет (Бразил)
• 
  Лаванда Блуе (Бразил)

Порекло

Гранит је магматска стена и формирана је из магме. Настала је на дубини, није стена настала изливом магме на површину него унтар земљине коре. Обично се то дешавало на дубинама од 1,5 до 50 километара. Долазило је до кристализације из магме на дубини и мешања са другим стенама. Хемијски састав гранита одражава различиту хемијску структуру стене од које је магма из које је настао гранит. Када настану одређени услови унутар површине настаје гранит. Понекад образује мала дубинска (интрузивна) тела, али познатији је по великим неправилним масама званим батолити, за које не знамо докле сежу у дубину. Површина батолита може бити до десетака хиљада квадратних километара. Батолит Кост Рејнџ у Британској Колумбији је дужине 2000 километра и ширине 200 километара.

Гранитни монолит у Британској Колумбији

Употреба

Црвена пирамида у Египту из 26. века пне. добила је име по изложеним бојама гранитне површине. Трећа је пирамида по висини у Египту. Менкаурова пирамида је грађена помоћу кречњака и гранитних блокова. Кеопсова пирамида има велики гранитни саркофаг. Сви обелисци старог Египта рађени су од гранита из Асуана, где је најстарији каменолом на свету. Како су Египђани секли тврди гранит није баш јасно.

Многи хинду храмови у јужној Индији грађени су од гранита. Највише су грађени у 11. веку у доба краља Раџараџе Чоле I.

Гранит се може углачати до високог сјаја, због тога је естетски јако прихватљив материјал. Гранит се данас много користи као подни камен у јавним и комерцијалним зградама и споменицима. Појавом киселих киша гранит је постао погоднији од мрамора, јер је издржљивији. Често се користи у кухињама као горња површина на којој се ради, а свег због својства гранита да је јако трајан материјал са лепим естетским изгледом.

Користи се и за камене коцке и ивичњаке на цестама, за облагање тунела, за постоља споменика.

Радиоактивност

Гранит у извесној мери садржи радиоактивне елементе. Има уранијума око 10 до 20 делова на милион. С друге стране црни гранит има уранијума 1 до 5 делова на милион, што отприлике одговара кречњаку и седиментним стенама.

Гранит представља потенцијални ризик због радиоактивности, јер се уранијум распада, ствара се гас радон, али највећу опасност представљају алфа честице, које се вежу са прашином. Таква прашина задржавајући се у плућима повећава опасност појаве рака.

Ипак у већини случајева гранит је подједнако опасан као и било која друга стена, односно његово зрачење је на нивоу природне дозе зрачења. Један број гранита има повећан садржај уранијума и такви гранити представљају потенцијалну опасност.

Минерални састав

Гранит се класификује према количини кварца, фелдспата и биотита. Гранит је интрузивна (дубинска) магматска стена, дакле настаје унутар земље. НЈегов еквивалент по саставу је риолит, који настаје као изливна стена на површини. Настаје хлађењем и учвршћењем магме у унутрашњости земље. Гранит се највећим делом састоји од три врсте минерала , а то су

• кварц,
• фелдспат и
• биотит

Постоје и други, али су ређи (циркон, тумалин, гранат, хематит...).Гранит је веома лепих боја, од светло ружичасте , црвенкасте све до сиве.

Хемијски састав је следећи:

• СиО₂ — 72.04%
• Ал₂О₃ — 14.42%
• К₂О — 4.12%
• На₂О — 3.69%
• ЦаО — 1.82%
• ФеО — 1.68%
• Фе₂О₃ — 1.22%
• МгО — 0.71%
• ТиО₂ — 0.30%
• П₂О₅ — 0.12%
• МнО — 0.05%

Види још

• Списак минерала
• Списак стена

Вањске везе

Гранит на Wикимедијиној остави

• Тхе Емплацемент анд Оригин оф Граните Архивирано 2007-06-28 на Wаyбацк Мацхине-у