Гуернсеy

За остала значења, види Гуернсеy (разврставање).

Надстојништво Гуернсеy Баилиwицк оф Гуернсеy Баиллиаге де Гуернесеy
Застава Грб
Химна: ""Год Саве тхе Кинг" (службена) "Сарниа Цхерие" (службена за посебне прилике)"
Главни град	Ст Петер Порт 49°27′0″Н, 2°33′0″W
Службени језици	енглески (доминантни) француски (законодавство)
регионални језици	Гуернéсиаис, Серцqуиаис и данас изумрли Аурегнаис
Етничке скупине	Британци норманског поријекла, остали Европљани
Влада	Британска крунска зависна територија
• Државни поглавар	Цхарлес III, Војвода од Нормандије
• Вицегувернер	Сир Фабиан Малбон
• Надстојник (баилифф)	Геоффреy Роwланд
• Главни министар	Лyндон Тротт
Британска крунска зависна територија
• Одвајање од Нормандије	1204
• Ослобођење од нацистичке Њемачке	9. мај 1945
Површина
• Укупно	78 км2 (223..)
Становништво
• Процјена за јул 2007	65.573 (197..)
• Густоћа	836.3 /км2
БДП (ППП)	процјена за 2003
• Укупно	2,59 млрд. $ (176..)
• Пер цапита	$40,000 (9.2.)
ХДИ (н/а)	н/а  (н/а.)
Валута	Фунта стерлинга3 (ГБП)
Временска зона	ГМТ
• Љети (ДСТ)	УТЦ+1
Веб-домена	.гг

Гуернсеy [ˈɡɜːнзи] (енгл.; франц. Гуернесеy [ɡɛʁнəˈзɛ]), други по величини оток британских Каналских отока. Каналски отоци нису нити дио Уједињеног краљевства нити крунска колонија. Они су краљевски посјед, па тиме директно подложни британској Круни.

Историја

Због подизања тла, острво Гернзи се одвојило од полуострва и континенталне Европе око 6000 године пре нове ере. У то време, људи из неолитског периода су се населили на острво, саградивши долмене (камене куће). За време сеоба у Бретању, Бритони су населили острва Ленур (стари назив за Каналска острва), укључујући Сарнију или Лисија (стари назив за Гернзи) и Ангиа (Џерзи). Веровало се да је стари назив за Гернзи био Сарниа, али модерна истраживања су закључила да је то био латински назив за суседно острво Сарк. Хришћанство на острво је донео Свети Сампсон, дошавши из краљевине Гвент.

Острво су освојили Нормани 933. године. Године 1066, Војвода Вилијам извршио је инвазију на Енглеску, поставши енглески краљ. Од 1204, губитком енглеске власти на копненом делу Нормандије, Каналска острва постају посебан део који припада круни. Традиционална титула енглеског монарха (тренутно Елизабете II) је "војвода од Нормандије".

За време Енглеског грађанског рата, Гернзи је прешао на страну парламента, док је Џерзи остао лојалан монархији, због великог броја калвинистичких и осталих реформаторских верника, као и због одбијања Чарлса I да предузме нешто за ослобођење морнара са острва у Шпанији. Та одлука није била једногласна, због којег је било неколико побуна монархиста у југозападном делу острва, док је дворац Корнет био у поседу гувернера, сер Питера Озборна.

За време рата између Француске и Шпаније у 17 и 18. веку, власници и капетани бродова са острва су се бавили гусарством. Због повећане глобалне поморске трговине у 19.веку, као и повећања трговине камењем, на острву се добро живело. Вилијам ле Лашер (Wиллиам Ле Лацхеур) је започео трговину кафом између Европе и Костарике.

За време Првог светског рата око 3.000 становника је служило у британској војсци, док је за време Другог светског рата острво окупирала нацистичка Немачка. Пре окупације већина деце је евакуисана у Енглеску, и многа од њих се нису спојила са породицама после рата. За време окупације, један део становништва је био депортован у логор у југозападној Немачкој. На Гернзију су Немци направили мањи логор, смештен на острву Олдерни, са присилном радном снагом из источне Европе. То је уједно и једини логор на британском тлу у којем је после рата направљен споменик у сећање погинулима.

Географија

Мапа острва

Острва Гернзи, Олдерни, Сарк, Херм и неколико мањих острва чине територију од 78 км² и обале око 50 км. Само острво Гернзи чини површину од 63 км² и налази се 48 км западно од обале Нормандије, у Француској и 121 км јужно од Вејмонта у Енглеској. Група острва се налазе у Ламаншу. Висинске разлике варирају. Највиша надморска висина је 114 м на острву Сарк, док је највећа висина на острву Гернзи 110 м, Олдерни 93 м, Јехтоу 75,6 м и Херму 98 м. Острво Гернзи се састоји из два географска региона, Хаут Пас, високи јужни плато, који је више руралан и не насељен; и Бас Пас, равничарски и пешчани део острва, који је насељенији и развијенији.

Клима је умерена, са благим зимама и умереним летима. Два најтоплија месеца су август и септембар, када температуре достижу 26 °Ц, док је најхладнији месец фебруар, у коме је у протекле две године падао и снег. Ипак, температура ретко пада испод нуле, иако понекад хладни артички ветрови стварају такву атмосферу. Да је Гернзи део Уједињеног Краљевства, био би најсунчанији део земље.

Политика

Гернзи је крунска владавина, што значи да острва нису део Уједињеног Краљевства ни Европске уније, већ директно подложни Британској круни. Инострани послови и одбрана су у надлежности УК-а.

Генералног гувернера поставља монарх да га представља. Од 18. октобра 2005, представник Елизабете II је Вице-Адмирал Сир Фабиан Малбон.

Парламент Гернзија (службени назив тхе Статес оф Делибератион) се састоји од 45 посланика изабраних на период од четири године. Два представника се бирају на острву Олдерни, само-владајући бејлиф. У парламенту се налазе два члана који се не бирају на изборима, Генерални сектретар и генерални адвокат (Атторнеy Генерал и Солицитор Генерал), које поставља монарх.

Острво је подељено на десет парохија (парисх). Парохијом управља дозејн (Доузаине), који се бира на састанку парохије у новембру, од стране парохијана на мандат од шест година. Дозејн се бира два управника полиције (Цонстаблес) на период од једне до три године.

Мапа Гернзија са приказаним парохијама

Бр.	Парохије	Становништво (2001.)	Површина (км²)
1	Кастел	8.975	10.1
2	Форест	1.549	4,2
3	Сент Ендру	2.409	4,4
4	Сент Мартин	6.267	7,3
5	Сент Питер Порт	16.488	6,5
6	Сент Пјер ди Боа	2.188	6,2
7	Сент Сампсон	8.592	6,0
8	Сент Сејвиор	2.696	6,2
9	Тортвал	973	3,1
10	Вејл	9.573	8,8

Становништво

Мала капела, Лес Вауxбелетс

На острву је 2004. живело 65.031 становника. Становништво чине потомци Британаца, Норманских Француза и Португалаца. Од религија, најзаступљеније су англиканска и методистичка црква; као и: римокатоличка, пресбетериска, баптистичка и методистичка.

Енглески језик је једини језик којег зна велика већина становништва, док гернзијски, нормански језик, течно говори око 2% становништва (према подацима из 2001.). Ипак, 14% становништва поседује неко основно знање језика, које се предаје у школама на острву. До почетка 20. века француски је био једини службени језик на острву, што се види данас по називима насеља и именима мештана. Португласки се такође учи у неколико школа и говори га око 2% острвљана.

Становање

Крунске владавине су део имиграционе контроле Уједињног Краљевства, али Гернзи по уставу има право на одређена ограничења за грађане који нису са острва, као и контролу својих граница.

Тржиште некретнинама је подељено на два дела: локално тржиште и отворено тржиште. Свако има право да живи на имовини са отвореног тржишта, али на локалним некретнинама могу бити само они који испуњавају одређене услове - или су рођени на Гернзију, или су добили дозволу, или деле власништво са некиме ко има дозволу. Дозволе се издају на одређено време и обично вреде док је особа запослена код послодавца са острва. Ова ограничења важе без обзира да ли је имовина у власништву или је на издавање, тј вреди само за особу која живи на имању. Када дозвола за становање истекне, особа је и даље власник, само без права да живи ту. Права на становање могу изгубити и особе ако живе предуго у иностранству, чак и особе рођене на острву и које су дуго живеле на Гернзију.

Иако су становници Гернзија пуноправни британски држављани, постоје одређена ограничења у другим земљама Европске уније. Наиме, на пасошима које имају становници Каналских острва и Острва Ман не пише "Европска унија", стога нису држављани Европске уније (види још: специјалне територије Европске уније). За особе које у Уједињеном Краљевству живе дуже од пет година, или им је тамо рођен бар један од родитеља, та ограничења не важе.

Економија

Финансијске услуге, као што су банкарство и осигурање чине око 55% од укупних прихода за малу економију острва. Туризам, производња и хортикултура (углавном парадајза и цвећа) имају све мањи утицај у економији Гернзија. Захваљујући ниским порезима и одсуству царина, Гернзи је популарни оффсхоре финансијски центар. Ипак, нове чланице Европске уније терају Гернзи да се прилагођава међународној конкуренцији. Гернзи мења начин свог пореског система да задржи своју конкурентност.

Гернзи штампа свој ковани и папирни новац. Гернзијска фунта је исте вредности као и фунта стерлинга. Џерсијска фунта и новчанице Уједињеног Краљевства слободно циркулишу и примају се свуда на острву.

Јавне компаније, као што је електропривреда, телекомуникације и пошта су приватизоване одлуком парламента и на тржишту наступају као компаније. Пошта (Гуернсеy Пост Лимитед) и електропривреда (Гуернсеy Елецтрицитy Лимитед) су у целости власништво државе, али раде као независне компаније. Говорнице и поштански сандучићи на Гернзију су истог дизајна као и они у Британији, али су обојени у плаво уместо у црвено.

Култура

Статуа у сећање Виктору Игоу на острву

Виктор Иго је написао своја најлепша дела док је био у прогонству на Гернзију. Његов дом је био у Сент Питер Порту, вила Хаутевилле, сада музеј под управом града Париза. 1866. године је издао роман, Траваиллеурс де ла Мер чија се радња одиграва на острву. Један од најпознатијих мештана је и Г. Б. Евдардс, који је написао роман у коме је, поред осталог приказан и живот на Гернзију за време 20. века.

Национална животиња је магарац и Гернзијска крава. Према старим причама, магарци су носили терет у стрмим улицама Сент Питер Порта (за разлику од равничарског града Ст. Хелиер на Џерсију), али магарац такође представља тврдоглавост мештана. Гернзијска крава је препознатљив симбол за острво. Мештани Гернзија имају традиционални надимак магарци или âнес, посебно од стране становника суседног острва Џерси (које су мештани Гернзија назвали жабе). Становници одређених парохија такође имају надимке, али у већини случајева су заборављене од становника који говоре енглески језик.

Од јула 2006. пушење на јавним местима је забрањено.

Спорт

Гернзи учествује самостално у играма Комонвелта, као и у острвским играма, којима је био и домаћин 2003. године. У спортским наступима, Гернзи није међународно признат. Спортисти Гернзија се такмиче у оквиру екипе Уједињеног Краљевства, или, у такмичењима где се Енглеска, Шкотска, Велс и Северна Ирска такмиче посебно, могу сами да одаберу екипу. Традиционална спортска боја је зелена.

Екстерни линкови

Гуернсеy на Wикимедијиној остави

Гуернсеy - информације на страници Wикивоyаге

• (en) Статес оф Гуернсеy - Званична веб-страница
• (en) (fr) (de) Гуернсеy Тоурисм Архивирано 2006-08-04 на Wаyбацк Мацхине-у - Туристичке информације
• (en) Тхис Ис Гуернсеy - Локалне новости
• (en) Библиотека Гуилле-Аллèс
• (en) Аеродром на острву (ЕГЈБ) Архивирано 2008-07-03 на Wаyбацк Мацхине-у
• (en) Локални интернет претраживач Архивирано 2006-08-08 на Wаyбацк Мацхине-у