Хром

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
За остала значења, види Хром (разврставање).
V - Цр - Мн
 
Цр
Мо  
 
 

Општи подаци
Име, симбол,атомски број Хром, Цр, 24
Припадност скупу прелазних метала
група, периода ВИБ, 5
густина, тврдоћа 7140 кг/м3, 8,5
Боја сребрноплава
Особине атома
атомска маса 51,9961 у
атомски радијус 140 (166) пм
ковалентни радијус 127 пм
ван дер Валсов радијус бд
електронска конфигурација [Ар]3д51
е- на енергетским нивоима 2, 8, 13, 1
оксидациони бројеви 6, 3, 2
Особине оксида јако кисели
кристална структура регуларна просторно
центрирана
физичке особине
агрегатно стање чврсто
температура топљења 2130 К
(1857 °Ц)
температура кључања 2945 К
(2672 °Ц)
молска запремина 7,23×10-3 м3/мол
топлота испаравања 344,3 кЈ/мол
топлота топљења 16,9 кЈ/мол
притисак засићене паре 990 Па (2130 К)
брзина звука 5940 м/с (293,15 К)
Остале особине
Електронегативност 1,66 (Паулинг)
1,56 (Алред)
специфична топлота 450 Ј/(кг*К)
специфична проводљивост 7,74×106 С
топлотна проводљивост 93,7 W/(м*К)
I енергија јонизације 652,9 кЈ/мол
II енергија јонизације 1590,6 кЈ/мол
III енергија јонизације 2987 кЈ/мол
IV енергија јонизације 4743 кЈ/мол
V енергија јонизације 6702 кЈ/мол
VI енергија јонизације 8744,9 кЈ/мол
Најстабилнији изотопи
изотоп заст. в.п.р. н.р. е.р. МеВ п.р.
50Цр 4,35% > 1,8×1017 з.е.   50V
51Цр (веш.) 27,7025 дана з.е. 0,753 51V
52Цр 83,789% стабилни изотор са 28 неутрона
53Цр 9,501% стабилни изотор са 29 неутрона
54Цр 2,365% стабилни изотор са 30 неутрона
тамо где другачије није назначено,
употребљене су СИ јединице и нормални услови.

Објашњења скраћеница:

заст.=заступљеност у природи,
в.п.р.=време полу распада,
н.р.=начин распада,
е.р.=енергија распада,
п.р.=производ распада,
з.е=заробљавање електрона

Хром или кром (Цр, латински цхромиум) је метал. Електронска конфигурација његовог атома одређује његову припадност ВИБ групи. Поседује 13 изотопа чије се атомске масе налазе између 45-57. Изотопи 50, 52, 53 и 54 су постојани.

Откривен је 1797. године од стране Н.L. Вауqеллина (Лоуис Ницолас Вауqуелин).

Заступљеноист

[уреди | уреди извор]

Хром је заступљен у земљиној кори у количини од око 102 ппм. (енг. партс пер миллион), углавном у облику минерала хромита.

Намирнице најбогатије хромом су пекарски квасац, кукуруз, кувана јунетина, јабука, црнихлеб, овсане пахуље.

Метални хром је сјајнобео метал веома отпоран на корозију. Користи се као спољашњи слој који покрива челичне елементе, поправљајучи њихов изглед и штитећи их од корозије. Хром је састојак нерђајућих челика.

Хром је најмање растворан од свих метала. Иако има негативни стандардни редокс-потенцијал на површини хрома ствара се пасивно стање, те се не раствара у азотној киселини, ни у царској води, док се у разблаженој хладној хлороводоничној и сумпорној киселини раствара, а растварање у врућим киселинама престаје.Хром ништа не ваља.

Једињења

[уреди | уреди извор]

Најважнија руда хрома је хромит ФеЦр2О4 познато као хромит. Ово једињење се користи као активан слој на магнетним тракама. Редукцијом хромита коксом настаје ферхром (Фе + 2Цр)л који се у металургији користи за добијање других легура које садрже хром.

Раствори соли Цр(III) и Цр(VI) поседују веома интензивне боје (зелену и наранџасту) што се користи у фотохемији.

Мешавина На2Цр2О7 са сумпорном киселином се користи за прање лабараторијских стакала.

Оксид хрома(III) се користи за бојење.

Соли хрома(VI) су отровне и изазивају рак.

биолошки значај

[уреди | уреди извор]

Хром је састојак многих ензима и спада у микроелементе неопходне за живот. Олакшава прелазак глукозе из крви у ћелије. Смањује потребе за инсулином. Смањује ризик од инфаркта пошто спушта ниво холестерола у крви.

Његова дневна употреба би требало да износи минимум 1 милиграм дневно. Недостатак хрома може да изазове развој шећера код одраслих особа и болести транспортног система.