Хром
За остала значења, види Хром (разврставање).
„Кром” преусмјерава овдје. За остала значења, в. Кром (разврставање).
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Општи подаци | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Име, симбол,атомски број | Хром, Цр, 24 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Припадност скупу | прелазних метала | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| група, периода | ВИБ, 5 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| густина, тврдоћа | 7140 кг/м3, 8,5 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Боја | сребрноплава 
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Особине атома | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| атомска маса | 51,9961 у | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| атомски радијус | 140 (166) пм | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| ковалентни радијус | 127 пм | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| ван дер Валсов радијус | бд | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| електронска конфигурација | [Ар]3д54с1 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| е- на енергетским нивоима | 2, 8, 13, 1 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| оксидациони бројеви | 6, 3, 2 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Особине оксида | јако кисели | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| кристална структура | регуларна просторно центрирана | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| физичке особине | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| агрегатно стање | чврсто | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| температура топљења | 2130 К (1857 °Ц) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| температура кључања | 2945 К (2672 °Ц) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| молска запремина | 7,23×10-3 м3/мол | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| топлота испаравања | 344,3 кЈ/мол | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| топлота топљења | 16,9 кЈ/мол | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| притисак засићене паре | 990 Па (2130 К) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| брзина звука | 5940 м/с (293,15 К) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Остале особине | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Електронегативност | 1,66 (Паулинг) 1,56 (Алред) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| специфична топлота | 450 Ј/(кг*К) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| специфична проводљивост | 7,74×106 С/м | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| топлотна проводљивост | 93,7 W/(м*К) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| I енергија јонизације | 652,9 кЈ/мол | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| II енергија јонизације | 1590,6 кЈ/мол | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| III енергија јонизације | 2987 кЈ/мол | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| IV енергија јонизације | 4743 кЈ/мол | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| V енергија јонизације | 6702 кЈ/мол | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| VI енергија јонизације | 8744,9 кЈ/мол | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Најстабилнији изотопи | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| тамо где другачије није назначено, употребљене су СИ јединице и нормални услови.
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Објашњења скраћеница: заст.=заступљеност у природи, в.п.р.=време полу распада, н.р.=начин распада, е.р.=енергија распада, п.р.=производ распада, з.е=заробљавање електрона
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Хром или кром (Цр, латински цхромиум) је метал. Електронска конфигурација његовог атома одређује његову припадност ВИБ групи. Поседује 13 изотопа чије се атомске масе налазе између 45-57. Изотопи 50, 52, 53 и 54 су постојани.
Откривен је 1797. године од стране Н.L. Вауqеллина (Лоуис Ницолас Вауqуелин).
Заступљеноист
[уреди | уреди извор]Хром је заступљен у земљиној кори у количини од око 102 ппм. (енг. партс пер миллион), углавном у облику минерала хромита.
Намирнице најбогатије хромом су пекарски квасац, кукуруз, кувана јунетина, јабука, црнихлеб, овсане пахуље.
Особине
[уреди | уреди извор]Метални хром је сјајнобео метал веома отпоран на корозију. Користи се као спољашњи слој који покрива челичне елементе, поправљајучи њихов изглед и штитећи их од корозије. Хром је састојак нерђајућих челика.
Хром је најмање растворан од свих метала. Иако има негативни стандардни редокс-потенцијал на површини хрома ствара се пасивно стање, те се не раствара у азотној киселини, ни у царској води, док се у разблаженој хладној хлороводоничној и сумпорној киселини раствара, а растварање у врућим киселинама престаје.Хром ништа не ваља.
Једињења
[уреди | уреди извор]Најважнија руда хрома је хромит ФеЦр2О4 познато као хромит. Ово једињење се користи као активан слој на магнетним тракама. Редукцијом хромита коксом настаје ферхром (Фе + 2Цр)л који се у металургији користи за добијање других легура које садрже хром.
Раствори соли Цр(III) и Цр(VI) поседују веома интензивне боје (зелену и наранџасту) што се користи у фотохемији.
Мешавина На2Цр2О7 са сумпорном киселином се користи за прање лабараторијских стакала.
Оксид хрома(III) се користи за бојење.
Соли хрома(VI) су отровне и изазивају рак.
биолошки значај
[уреди | уреди извор]Хром је састојак многих ензима и спада у микроелементе неопходне за живот. Олакшава прелазак глукозе из крви у ћелије. Смањује потребе за инсулином. Смањује ризик од инфаркта пошто спушта ниво холестерола у крви.
Његова дневна употреба би требало да износи минимум 1 милиграм дневно. Недостатак хрома може да изазове развој шећера код одраслих особа и болести транспортног система.
