Кöппенова класификација климе

Кöппен-Геигер климатска карта свијета

Кöппенова класификација климе темељи се на статистички добивеним, точно одређеним вриједностима годишњих и мјесечних температура и падалина. Битна важност при одређивању типова климе има годишњи ход климатских елемената. У ниским географским ширинама важна је средња температура најхладнијег мјесеца, а у вишим географским ширинама најважнија је средња температура најтоплијег мјесеца. Вегетација је показатељ климе неког краја.

Према Кöппену постоји пет климатских разреда:

• А - климе = тропске кишне климе; средња температура свих мјесеци је једнака или виша од 18 °Ц
• Б - климе = сухе климе; температурне границе нису одређене, него се одређују комбинацијом температуре и падалина
• C - климе = умјерено топле кишне климе; средња температура најхладнијег мјесеца није нижа од -3 °Ц, а најмање један мјесец има средњу температуру вишу од 10 °Ц
• D - климе = бореалне или сњежно – шумске климе; средња темпераутра најхладнијег мјесеца нижа је од -3 °Ц, а средња температура најтоплијег мјесеца је изнад 10 °Ц
• Е - климе = сњежне климе; средња температура најтоплијег мјесеца је једнака или мања од 10 °Ц

Сваки од наведених климатских разреда , осим разреда Е, дијели се у подскупине додавањем другог слова којим се означује ступањ влажности.

1. климе А :
   1. ф - најсуши мјесец има просјечно >= 60 мм падалина, па нема сушног раздобља
   2. с – сушно је раздобље љети
   3. w – сушно је раздобље зими ; најмање мјесец дана, односно најсуши зимски мјесец има <= 60 мм падалина

1. климе Б :
   1. С – степске климе
   2. W – пустињске климе

=> разграничење између пустињских и степских клима овиси о годишњој количини падалина и средњој годишњој температури

1. климе C и D :
   1. ф – падалине више-мање распоређене у тијеку цијеле године, па нема сушног раздобља
   2. w – сухо раздобље је зими, најсуши мјесец има <= 1/10 падалина од најкишовитијег мјесеца у топлом дијелу године
   3. с – сухо је раздобље љети; најсуши мјесец има просјечно <= 40 мм кише и мање од 1/3 од највлажнијег мјесеца

Према температури даље се додају слова за климе Б, C, D :

1. климе Б :
   1. х – вруће; средња год.темп. >= 18 °Ц
   2. к – хладно; средња год.темп. <= 18 °Ц, али је сред.темп.најтоплијег мјесеца > 18 °Ц
   3. к’ – хладно, само је и средња темп. најтоплијег мјесеца <18 °Ц

1. климе C :
   1. а – вруће љето; сред.темп.најтоплијег мјесеца >=22 °Ц
   2. б – топло љето; темп. најтоплијег мјесеца нижа од 22 °Ц, али најмање 4 мјесеца љето има сред.темп.>= 10 °Ц
   3. ц – свјеже љето; само 1 –4 мјесеца има сред.темп. >=10 °Ц, али најхладнији мјесец нема сред.темп.нижу од -3 °Ц

1. климе D :
   1. а – вруће љето; сред.темп.најтоплијег мјесеца >22 °Ц
   2. б – топло љето; средња темп. најтоплијег мјесеца нижа од 22 °Ц
   3. ц – свјеже љето; само 1 – 4 мјесеца има средњу темп. >= 10 °Ц

=> увијек је за а, б, ц средња температура најхладнијег мјесеца нижа од -3 °Ц (али не нижа од -38 °Ц)

1. 1. д – врло хладна зима; средња темп.најхладнијег мјесеца нижа од – 38 °Ц

1. климе Е :
   1. ЕТ – клима тундре; средња темп. најтоплијег мјесеца је између 0 °Ц и 10 °Ц
   2. ЕФ – клима вјечног мраза; сред.темп.најтоплијег мјесеца јаднака или нижа од 0 °Ц тј. све сред.мј.темп. су негативне

11 главних климатских типова :

• Аф – прашумска клима
• Аw – саванска клима
• Бw – пустињска клима
• Бс – степска клима
• Цф – умјерено топла влажна клима
• Цс – средоземна или медитеранска клима
• Цw – синијска клима
• Дф – влажна бореална клима
• Дw – суха бореална клима
• ЕТ – клима тундре
• ЕФ – клима вјечног мраза

Климе Б и D претежно су континентске. Климе А, C, D су климе дрвећа.

Утјецај копна на класификацију очитује се у:

• скретању граница појединих климатских типова (видљиво у изолинијама)
• станичној расподјели подручја неких климатских типова (Б)
• климе D уопће не постоје на маритимној јужној хемисфери у вишим географским ширинама

Кöппенова класификација климе на Wикимедијиној остави