Кајмански отоци

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Кајмански Отоци
Цаyман Исландс
Грб Кајманских Отока
Грб
Химна: "Год Саве тхе Кинг"
Локација Кајманских Отока
Главни градГеорге Тоwн
19°20′0″Н81°24′0″W
Највећи градглавни_град
Службени језициенглески
Етничке скупине
40% мулати, 20% Европљани 20% Западноафриканци, 20% остали[1]
Демоним(и)Кајманци
ВладаБритански прекоморски територији
• Краљ
Цхарлес III
Хелен Килпатрицк

МцКеева Бусх
Стварање
• Одвајање од Јамајке
1962
Површина
• Укупно
264 км2 (217..)
Становништво
• Процјена за 2006
51,900[2] (195..)
• Попис из 1999
40.786
• Густоћа
139,5 /км2 (63рд.)
БДП (ППП)процјена за 2004 
• Пер цапита
32,300 (н/а.)
ХДИ (2003)н/а
Грешка: Погрешан унос
Валутакајмански долар (КYД)
Временска зонаУТЦ-5
• Љети (ДСТ)
УТЦ-5 (нема)
Позивни број+1-345
Веб-домена.кy

Кајмански Отоци су Британски прекоморски териториј који се налази у западном Карипском мору, то је архипелаг од три отока: Велики Кајман, Мали Кајман и Кајман Брац. Захваљујући туризму и оффсхоре пословању Кајмански отоци су једна од најбогатијих средина у Карибима.

Хисторија

[уреди | уреди извор]

До Кајманских отока први је допловио Кристофор Колумбо 10. маја 1503., за вријеме своје посљедње експедиције у Западну Индију.[3][4] Архипелаг се испрва звао по шпањолском Лас Тортугас због бројних корњача у водама архипелага, али се од 1530. почео се употребљавати назив Кајмански отоци (а не више корњачини) због бројних кајмана једне врсте алигатора (цаимáнес) који су живјели по отоцима. Прво стално насеље на отоцима основано је у периду 1661.-1671. на Кајман Брацу на иницијативу гувернера Јамајке Тхомаса Модyфорда, али оно није дуго опстало због сталних напада шпањолских пирата на насеље, па их је Модyфордов насљедник преселио натраг на Јамајку.[4]

Енглеска је 1655. заузела Кајманске отоке па је након потписивања Мировног уговора у Мадриду 1670., Шпањолска то прихватила, препустивши Јамајку и Кајманске отоке Енглеској.[3][4] Чак и након тога отоци су остали без сталног насеља, једини који су се користили њима за опскрбу својих бродова, и као привремене базе, били су бројни пирати као Едwард Теацх (Црнобради), Неал Wалкер, Георге Лоwтхер и Тхомас Антис, који су наставили са пиратством чак и након потписивања Споразума из Утрецхта 1713. по којем је забрањено гусарење. Гувернери из Јамајке почели су додјељивати земљу заинтересираним плантажерима од 1734.[4] тако да је прво стално насеље основано је на Великом Кајману крајем 18. вијека. Већина становника били су британски морнари, дезертери, случајни бродоломци и афрички робови и досељени плантажери са Јамајке.

Први попис становништва проведен је на Великом Кајману 1802., тад је оток имао 933 становника, од којих су 545 били афрички робови. Прије службене аболиције ропства 1834, на читавом архипелагу живјело је 950 робова у посједу 116 породица.[4] Након аболиције кајмански робови добро су се уклопили у друштво, тако да Кајмански отоци нису попут других имали неке велике расне проблеме.

Неконтролирани излов корњача, довео је при крају 18. вијека до њиховог физичког истребљења, што је тешко погодило оточку економију јер је у то вријеме била готово једина исплатива дјелатност. Кајмански рибари наставили су ловити корњаче све даље од свог архипелага, траживши нова легла, али како су временом порасла међународна ограничења за излов корњача, лов на њих је на крају знатно смањен.[3]

Туризам је најважнија привреда грана Кајманског архипелага

Кајмански отоци били су у саставу Јамајке, све до јула 1959. када су добили ограничену самоуправу. Кад је Јамајка прогласила независност 1962., Кајманци су на изненађење многих тражили да остану британска крунска колонија.[3] Нови оточки устав одобрен је 1972. он је оточанима дао висок ступањ аутономије за већину локалних ствари. Од тад су Кајмански отоци снажно развили оффсхоре банкарство и туризам, што им је накрају омогућило да не траже више финанцијску помоћ од Лондона. Оточки устав допуњен је 1994. бројним амандманима који је оточанима и њиховој скуштини дао већа права на самостално одлучивање.[3]

Након притиска Сједињених Америчких Држава због недовољне транспарентности оффсхоре пословања, Кајмански отоци су закључили споразуме са Сједињеним Америчким Државама да ће им пружати међународну правну помоћ и размјенивати информације у вези порезних истрага и финанцијског криминала.[3] С друге стране се и Британска влада 1999. побринула да уведе реда у то мутно пословање које је омогућило многим новонасталим тајкунима из Источне Европе да оперу велике количине новца, па је објавила закон којим се потврђује да се њене колоније требају третирати као Британски прекоморски територији и да се као такви морају држати стандарда Европске уније о људским правима и финанцијској регулативи, јер према том закону, грађани прекоморских територија имају пуноправно британско држављанство. Почетком 21. вијека покренут је процес модернизације устава, па је владин комитет поднио нацрт новог устава законодавној скупштини 2001. Нови устав одобрили су грађани на референдуму у мају 2009., а ступио је на снагу у новембру исте године. Нови устав дао је већа права оточанима и кодифицирао њихова темељна људска права и забранио бројне врсте дискриминације и прогласио енглески службеним језиком.[3]

Кајмански отоци нашли су се на путу Урагана Иван, најразорније олује 2004. нарочито тешко је страдао Велики Кајман који је претрпио велика разарања, нарочито туристички објекти, због тог је проглашена елементарна непогода националних размјера. Влада је покренула велике напоре за санирања штета на плажама и оточкој инфраструктури, па се туризам углавном опоравио у неколико наредних година.[3]

Географија

[уреди | уреди извор]
Карта Кајманског архипелага

Кајмански отоци су врхови великог подводног гребена познатог као Кајмански гребен (или Кајманско узвишење). Гребен граничи са Кајманском браздом, дубоком 6 000 м. која лежи 6 км јужније. То је мали архипелаг од три отока; Велики Кајман, Кајман Брац и Мали Кајман који леже на сјеверозападу Карипског мора, 366 км јужно од Кубе око 500 км сјеверозападно од Јамајке и око 700 км јужно од Миамија.[3]

То су углавном ниски отоци, једино је Кајман Брац нешто виши са својим средишњим гребеном који покрива 90 % његове површине. Обале су им покривене вапненачким стијенама, насталим таложењем бројних морских фосила, мјестимице прекинуте пјешчаним плажама, окруженим кораљним гребенима. Велики Кајман је највећи и најнасељенији оток, око 35 км дуг и 13 км широк, с укупном површином од 197 км². На сјеверозападу отока налази се велики заљев Wест баy површине 93 км², изузетно богате морске флоре и фауне. Слиједећи по величини је Кајман Брац, удаљен око 143 км сјевероисточно од Великог Кајмана, то је око 19 км дуги, и око 1. 6 км широки оток, са највишим врхом на цијелом архипелагу од 42 м, укупне површине од 36 км². Најмањи је Мали Кајман, који лежи удаљен 8 км западно од Кајман Браца, то је 16 км дуг, широк 3 км, укупне површине 26 км². На архипелагу нема ријека.[3]

Кајмански отоци леже на граници двију тектонских плоча, једна се креће према истоку а друга према западу, тако да се с времена на вријеме осјети мање подрхтавање кад се плоче крећу. У децембру 2004. забиљежен је потрес веће магнитуде на Великом Кајману, који ипак није проузрочио људске жртве, нити већа оштећења.[3]

Угодна тропска клима је један од највећих адута архипелага, па је туризам најважнија привредна грана. Температуре су умјерене током цијеле године, у просјеку је то око 27 °Ц годишње. Кишна сезона протеже од средине маја до октобра, а суха сезона траје остатак године. Најхладније је од новембра до марта, с температурама у распону од 18 до 24 °Ц. На главни град Георге Тоwн просјечно падне око 1500 мм кише годишње, али су источни дистрикти Великог Кајмана и остали отоци знатно сушнији. Чести су урагани, који се појављују од јуна до новембра.[3]

Мангрове мочваре покривају готово трећину површине архипелага. По отоцима расту комерцијално корисна стабла, између осталог кокосове палме, хљебовци, банане, мангои и цитруси, сламнате палме, кампеши махагонији. Једини аутохтони сисавци су агутији. По отоцима живе бројни гмазови, укључујући и зелене морске корњаче које је запазио Кристофор Колумбо, затим игуане и други гуштери, жабе и бројне птице.[3]

Становништво

[уреди | уреди извор]

Око 90% од укупно 27 000 становника живе на највећем отоку, Великом Кајману. Вијекови заједничког живота на отоцима изњедрила су шаролико становништво, врло поносно на квалитетан суживот без обзира на различито поријекло појединих група оточана. Обичаји и навике становништва још су увијек под снажним утјецајем усељеника из 18. вијека, који су дошли с Британских отока. Већина становика су кршћани.

Привреда

[уреди | уреди извор]

Кајманске отоке зову још и Карипска Швицарска, јер готово све веће свјетске банке имају овдје своју експозитуру. Тај статус су отоци стекли као подручје без пореза. Као резултат такве либералне фискалне политике финанцијско тржиште главнога града Георге Тоwна постало је пето по величини у свијету. Сва три отока имају аеродроме.

Знаменитости

[уреди | уреди извор]

Све знаменитости Георге Тоwна могу се обићи за једно поподне, то су; Звоник краља Георгеа V., зграда суда и главна пошта. На шетници уз обалу је Цаyман Маритиме анд Треасуре Мусеум с најразличитијим излошцима. У МцКееовом Мусеују изложени су различити предмети изроњени из бродова потопљених у 16.у и 17. вијеку. Поред града налази се Кајманска фарма корњача, једина те врсте са зеленим корњачама. У Бодден Тоwну, бившем главном граду, налази се систем подземних спиља које су у 18. вијеку служиле као гусарско скровиште.

Љубитељи природе не би смјели пропустити одлазак на најмањи оток Мали Кајман. То је једно од задњих недирнутих мјеста на Карибима, резерват несита и корморана.

Поред Кајман Браца, свега 200 м од обале на дубини од 27 м[5] лежи олупина кубанска фрегате класе Кони дуга 100 м изграђена у совјетским бродоградилиштима 1984. која је потонула 1996. То је једини совјетски ратни брод, на западној хемисфери до којег се лако може ронити, због тог је јако популаран међу рониоцима који су га прекрстили по имену локалног политичара Капетан Кеитх Тиббеттс.

Куповина

[уреди | уреди извор]

Георге Тоwн је омиљено мјесто за бесцаринску куповину: скупоцјена роба и накит свих свјетски познатих марки као и накит од мјесних материјала, као што су црни кораљи, могу се овдје купити изузетно повољно. Неизоставно треба посјетити драгуљарницу "Блацк Цорал", која је, као што и име каже, специјализирана за накит од црних кораља којих има још само на Куби.

Спорт и друге активности

[уреди | уреди извор]

Велики је Кајман познат по својим изузетним кораљним гребенима који су од 1978. законски заштићени. Овај предивни подводни свијет може се посјетити, осим ронећи, и с двије подморнице. У сваком хотелском комплексу на Великом Кајману нуде се и друге могућности активног одмора, а не само купање и сунчање. Мали Кајман је особито погодан за шетње јер има недирнуту природу. Посебно привлачан за роњење је Кајман Брац, око 143 км удаљен од Великог Кајмана. То је раван оток с једном литицом високом 46 м, много спиља и спектакуларним подводним свијетом.

Панорама плаже Седам миља на Великом Кајману
Панорама плаже Седам миља на Великом Кајману
  1. Бацкгроунд Ноте: Цаyман Исландс
  2. „Абоут Цаyман”. Архивирано из оригинала на датум 2020-08-07. Приступљено 2009-08-26. 
  3. 3,00 3,01 3,02 3,03 3,04 3,05 3,06 3,07 3,08 3,09 3,10 3,11 3,12 Цаyман Исландс (енглески). Енцyцлопæдиа Британница Онлине. Приступљено 13. 5. 2012. 
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 4,4 Хисторy (енглески). Цаyман Исландс Говермент. Архивирано из оригинала на датум 2006-04-27. Приступљено 13. 5. 2012. 
  5. Фотографија прамца фрегате са портала Хунтзингер.цом

Вањске везе

[уреди | уреди извор]