Канада

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Кингдом оф Цанада
Краљевина Канада
Гесло: А мари усqуе ад маре
Химна: "О Цанада
"
Краљевска химна: "Год Саве тхе Кинг
"
Положај Канаде у Европи
Главни град Оттаwа
Службени језициенглески
француски
Леадерс
• Краљ
Цхарлес III
Марy Симон
Јустин Трудеау
независност 
од Уједињеног Краљевства
1. јули 1867.
11. децембар 1931.
17. април 1982.
Површина
• Воде (%)
11,76
Становништво
• Попис из 2021.
36.991.981[1]
• Густоћа
3,7 /км2
БДП (ППП)процјена за 2023. 
• Укупно
$ 2,379 милијарди (16.)
• Пер цапита
$ 59.813 (28.)
БДП (номинални)процјена за 2023. 
• Укупно
$ 59.813 милијарди (10.)
• Пер цапита
$ 59.813 (18.)
Валутаканадски долар $‎
Временска зонаУТЦod UTC-3:30 do UTC−8 (ЦЕТ)
• Љети (ДСТ)
УТЦod UTC-2:30 do UTC−7 (ЦЕСТ)
Позивни број+1
ИСО 3166 код[[ИСО 3166-2:Шаблон:ИСО 3166 код|Шаблон:ИСО 3166 код]]
Веб-домена.ца

Канада (енгл. Canada, фр. Canada) је држава у Северној Америци која се налази северно и источно од Сједињених Америчких Држава. На западу Канаде се налази Тихи океан, на северу Северни ледени океан, а на истоку Атлантски океан. Канада је са површином од 9.976.670 км² друга по величини држава у свету, после Русије. Главни град Канаде је Отава, а највећи град је Торонто. Остали већи градови су Монтреал, Едмонтон, Цалгарy, Qуебец, Ванкувер и Винипег. Број становника Канаде према процени из 2009. износи 33.674.000.[2]

Територију данашње Канаде су, пре доласка Европљана, већ неколико хиљада година насељавала бројна домородачка племена. Почевши од краја 15. века, британске и француске експедиције су истражиле и населиле атлантску обалу Канаде. После Седмогодишњег рата, Француска је 1763. године, морала предати све своје колоније у Северној Америци Великој Британији. Године 1867. уједињењем три британске северноамеричке колоније у федерални доминион од четири провинције основана је Канада. Овим је започело придруживање провинција и територија и процес осамостаљења од Велике Британије. Ова широка аутономија је проширена Вестминстерским статутом из 1931, а кулминирала је Канадским законом из 1982. којим су прекинуте све законске зависности од британског парламента.

Данас је Канада федерација која се састоји од десет провинција и три територије. Према државном уређењу је парламентарна демократија и уставна монархија са краљицом Елизабетом II као врховним сувереном. Двојезична је држава, где су осим на федералном нивоу, енглески и француски језик званични и у провинцији Нови Брунсwицк. Такође, економски је једна од најразвијенијих држава света, те је чланица бројних организација као што су Г8, НАТО, ОЕЦД, СТО, ОАД, АПЕЦ и УН.

Име

[уреди | уреди извор]
Жак Картије
Сателитска слика Канаде. Тајге преовлађују на стеновитом Канадском штиту. Лед и тундра су истакнути у арктичком делу. Глечери су видљиви на Канадским стеновитим планинама и Обалским планинама. Равнице и плодне прерије су погодне за пољопривреду. Из Великих језера истиче Река Саинт Лаwренце (на југозападу), где живи највећи део становништва Канаде.

Име Канада долази од ирокешке речи каната, што значи насеље. Године 1535. домородачко становништво на територији данашњег града Qуебец је употребило ову реч да упути француског истраживача Јацqуес Цартиера према насељу Стадакона.[3] Картије је касније користио реч Канада не мислећи само на ово насеље, већ на читаву област којом је владао Донакона (старешина Стадаконе). До 1545. европске књиге и мапе су почеле да називају ову област Канада.[4]

Од почетка 17. века, тај део Нове Француске који је лежао дуж реке Саинт Лаwренце и северних обала Великих језера је назван Канада. Након Париског споразма из 1763. та област је подељена у две британске колоније, Доњу и Горњу Канаду, и та се подела одржала све до њиховог уједињења у провинцију Канада 1841. Након оснивања конфедерације 1867. име Канада је усвојено као име нове државе.[5]

Географија

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Географија Канаде

Положај

[уреди | уреди извор]

Канада заузима најсевернији део Северне Америке. Протеже се од Атлантског океана на истоку до Тихог океана на западу, а са севера је запљускује Северни ледени океан. Преко копна на југу се граничи само са Сједињеним Америчким Државама, а са територијално издвојеном америчком савезном државом Аљаском се граничи на северозападу. Граница између Канаде и САД представља најдужу небрањену границу на свету. Морску границу дели с Данском, тј. њеним поседом Гренландом. По укупној површини, Канада је друга највећа држава на свету после Русије и највећа на америчком континенту.[6] Од 1925. Канада полаже право на део Арктика између 60° и 141° ЗГД, али ово њено право није опште прихваћено. Најсеверније насеље у Канади и у свету је база канадске војске Алерт на северном делу острва Елсмир, само 817 км од Северног пола.[7] Канада има најдужу морску обалу на свету дугу 243.000 км.[8]

Западно од Онтарија, простире се Велика равница до Стеновитих планина, које је одвајају од Британске Колумбије. Готово половина Канаде отпада на Северноканадску низију, која је на југу обрасла четинарском шумом, а према северу прелази у мочварну и пусту тундру, па се на крају разбија на бројна острва Арктичког архипелага. На северозападу Канаде, река Мацкензие, после Мисисипија најдужа река Северне Америке, истиче из Великог ропског језера у Северни ледени океан. Копнени део северне Канаде је окружен великим архипелагом у коме се налазе нека од највећих острва на свету.

Геологија и рељеф

[уреди | уреди извор]

Северно од области Великих језера лежи широки Канадски штит, изграђен од прекамбријских стена — гранита, гнајса и пешчара. То је заравњена стеновита област просечне надомрске висине од 100–500 м, обликована повлачењем леда у последњем леденом добу, богата рудама, језерима и рекама. Територија Канаде је геолошки активна у свом западном делу, са бројним земљотресима и потенцијално активним вулканима, међу којима су Маунт Мигер, Маунт Гарибалди, Маунт Кејли и Маунт Едзиза.[9] Ерупција вулкана Сијакс из 1775. је изазвала катастрофалне последице, убивши 2000 припадника племена Нисга и уништењем њиховог насеља у долини реке Нас у северној Британској Колумбији. Ерупција је произвела поток лаве дугачак 22,5 километара и према легенди племена Нисга блокирала је ток реке Нас.[10] Исток Канаде, које највећим делом заузима Канадски штит, је геолошки врло мирно и стабилно подучје.

Канада има више језера од било које државе и у њој се налази велики део слатке воде у свету.[11][12] Канадски штит се на северу и североистоку наставља у виду великог броја острва у канадском арктичком архипелагу, од којих су највећа Саутемптон, Бафиново острво, Девон, Елсмир, Самерсет и друга.

Призор из канадског приморја у Новој Шкотској.

Река Саинт Лаwренце на свом ушћу образују највећи естуариј на свету пре него што се улије у Залив Саинт Лаwренце. Залив окружују Неwфоундланд на северу и Канадско приморје на југу. Канадско приморје се продужује на исток дуж планина Апалачи, од северне Нове Енглеске и полуострва Гаспе у Qуебецу. Нови Брунсwицк и Нову Шкотску раздваја залив Фанди, у ком су забележене највеће разлике плиме и осеке на свету. Онтарио и Хадсонов залив доминирају средњим делом Канаде.

Воде

[уреди | уреди извор]
Моренско језеро у Националном парку Банф

У Канади се налазе велике залихе воде; кроз њене реке протиче скоро 9% обновљивих водотокова у свету,[13] у њој се налази четвртина ритова на Земљи, а трећа је по броју глечера у свету (иза Антарктика и Гренланда). Због знатног глацијалног процеса у Канади се налази више од 2 милиона језера; од оних који се налазе у потпуности унутар граница Канаде, њих више од 31.000 је површине између 3 и 100 км², док је 563 веће од 100 км².[14]

Залеђена река Мацкензие

Поред Великих језера на граници са Сједињеним Државама, остала већа језера су Велико ропско језеро, Винипег, Велико медвеђе језеро, Атабаска, Манитоба, Мало ропско језеро, Нипигон, Саками и др.

Канада располаже великим хидроенергетским потенцијалом. Ледницима обликоване долине река пружају повољне могућности за градњу хидролектрана, међутим, већина река је залеђена више месеци током године, па се њихова вода не може искоришћавати. Реке Канаде отичу у три океана и два залива: Тихи океан, Северни ледени океан, Атлантски океан, Хадсонов залив и Мексички залив. У Тихи океан отичу Yукон, Цолумбиа и Фрејзер. Сливу Северног леденог океана припада Мацкензие са својим притокама Атабаском, Лајардом и Писом, затим Копермајн, Елис и Бек. Најзначајније река атлантског слива је Саинт Лаwренце, а осим ње у Атлантик утичу и неке мање реке — Ромен, Литл Мекатина, Наташкуан и др. У Хадсонов залив се уливају реке Нелсон, Черчил, Северн, Олбани и Мус, док сливу Мексичког залива припада Млечна река са својим притокама.

Флора и фауна

[уреди | уреди извор]
Предео мешовитих шума у Qуебецу
Црногорична шума Канаде

Огромне ненасељене површине, посебно у планинским регионима и северним регионима тундре, заузимају око 70% површине Канаде. То износи негде око 20% светских ненасељених подручја (без Антарктика). Ипак, само мали део тих површина је покривен шумом[15]. Северна шумска граница пролази источном обалом Лабрадора, преко полуострва Унгава у правцу југа, уз источну обалу Хадсоновог залива, наставља се кривудавом линијом у правцу северозапада према доњем току Макензија и води даље према Аљасци. Северно од шумске границе, у тундри, скоро да не постоји плодно земљиште. Вегетација јужније тундре се састоји из ниског шипражја, трава и оштрица. Негде око десетина северних делова тундре је покривена маховинама, типичним биљкама поларне пустиње.

Канада има 418 милиона хектара шума, тј. 41,9 % укупне површине државе[16]. Гледано од севера према југу биоми Канаде су: тундра и тајга у арктичком делу, широколисне и мешовите шуме умерених предела у источном делу земље, прерије у државама Алберта, Манитоба и Саскатцхеwан и четинарске шуме умерених предела у Британској Колумбији.

Територија Канаде се простире у Холарктичком флористичком царству. У оквиру њега на крајњем северу, обухватајући острва и континентални део до Хадсоновог залива, издваја се Арктичка флористичка подобласт коју карактеришу тундре и тајге. Јужно, уз обалу Пацифик, па све до источних падина Кордиљера издваја се Северноамеричко-пацифичка флористичка подобласт где су смештене густе четинарске шуме цуге и тује. Од Кордиљера до Манитобе издаваја се Северноамеричко-преријска флористичка подобласт са мешовитим листопадним шумама и преријама. На крајњем истоку Канаде од Манитобе до Лабрадора издаваја се Северноамеричко-атлантска флористичка подобласт са листопадним шумама јавора, букве и храста и четинарским шумама борова, смрче и ариша[17].

Амерички лос

Јужно од шумске границе, од Аљаске до Неwфоундланда, се простире једно од највећих светских подручја црногоричне шуме. На истоку, од Великих језера, па све до обале океана, се простиру мешовите шуме јавора, букве, брезе, бора, ариша и јеле. Долине на југу су покривене белогоричним дрвећем. Ту преовладава храст, кестен, јавор, брест и орах. У западним планинским пределима се најчешће могу видети смрча, дуглазија (Псеудотсуга мензиесии) и усукани бор (Пинус цонторта). На висоравнима расту између осталог топола и жути бор (Пинус пондероса). Вегетацијом обале Пацифика доминирају густе шуме високих дуглезија, кедра (Цедрус) и јела. Прерија је превише сува да би у њој могло расти више од појединачних шумарака. У том пределу се простире познати „појас житарица“ - житница Канаде и САД.

У погледу фауне, Канада спада у Холарктичку зоогеографску област, где се на северу до Хадсоновог залива издваја Арктичка зоогеографска подобласт, а на југу Канадска зоогеографска подобласт. Најкарактеристичније животињске врсте Канаде су: лос, вапити, шумски бизон, гризли, канадски рис, амерички дабар, бизон, бизамски пацов, америчко бодљикаво прасе, канадска гуска и лештарка. На северу, у арктичким пределима живе бели медведи, поларна лисица, бела сова, карибу, вук, морж и ендемично мосушно говече[18].

Земљиште

[уреди | уреди извор]

На територији Канаде се простиру следећи типови тла: На крајњем североистоку доминирају тла тундри, која се ка југу, све до Великих језера настављају на подзоли. У централном јужном делу Канаде су распрострањени чернозем и смеђа преријска тла. На Пацифичкој обали од границе са САД, па све до Бофоровог мора доминирају типична планинска тла[19]

Клима

[уреди | уреди извор]

У Канади се може пронаћи неколико типова климе, чије простирање зависи од географског положаја и климатолошких фактора који делују на датом подручју. Према Кепеновој класификацији климата, највећи део Канаде има влажну бореалну климу (Дф). Крајњи југ Канаде, уз границу са САД има подтип влажне бореалне климе с топлим летом (Дфб), док се северније налази поручје влаже бореалне климе са свежим летом (Дфц). Зиме су оштре, с просечним дневним температурама од –15 °Ц, а могу се спусти и испод −40 °Ц.[20] У областима даљим од обале, снег може да се задржи и до 6 месеци годишње. Просечне највише температуре се крећу од 20 до 25 °Ц, док на обалама просечна највиша летња температура варира од 25 до 30 °Ц, са повременим екстремним врућинама у неким областима у унутрашњостима које прелазе 40 °Ц.[21][22]

Западно приморје у провинцији Британска Колумбија је изузетак од генерално оштре климе земље. Ту преовладава умерено влажни (океански) тип климе (Цф), односно њен подтип влажна субтропска клима (Цфа), а местимице (југ острва Викторија) се јавља и медитерански тип (Цс), с подтипом медитеранске климе са топлим летима (Цсб). Зиме су у овом подручју благе и кишовите. Крајни север земље има поларни тип климе (ЕТ) с тундром као преовладавајућом вегетацијом.

Историја

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Историја Канаде
Рестаурирано викиншко насеље у Ланс о Медоуз

Археолошка истраживања показују да су људи у северном Yукону живели још пре 26 500 година, а у јужном Онтарију од пре 9 500 година.[23][24]. Ти аутохтони народи су стигли у Северну Америку преко Беринговог мореуза између Аљаске и источног Сибира.

I Индијанци (у Канади се користи термин Први народи) и Ескими (Инуити) су живели од лова и риболова. Сваки народ је био организован у одређеним регионима и имао своје културне посебности, које су све биле повезане са природом. I поред тога анимизам је била главна религија свих домородачких народа.

Беотуци, народ који је некада живео на острву Неwфоундланд, били су први аутохтони народ који је ступио у контакт с Европљанима. Они су заслужни за израз Црвени Индијанци, који ће се накнадно односити на друге индијанске народе у Северној Америци. Због своје изолације од других аутохтоних народа, Ескими ће постати шире познати Европљанима крајем 19. и почетком 20. века, када су их француско-канадски истраживачи срели на далеком северу.

Европљани су се први пут појавили када су Викинзи населили у Ланс о Медоузу око 1000. године. Након неуспеха те колоније није било покушаја истраживања Северне Америке све до 1497. када је Џон Кабот истраживао атлантску обалу Канаде за рачун Енглеске и Јацqуеса Цартиера 1534. за рачун Француске.

Досељавање Европљана

[уреди | уреди извор]
Трговина крзном је била најважнија делатност у Канади до 19. века

Француски истраживач Самуел де Цхамплаин је стигао до Канаде 1603. и основао прва стална европска насеља у Порт Роyалу 1605. и Qуебец 1608. Ова насеља су постала седишта Акадије и Канаде. Од француских колониста у Новој Француској, Канадијенци су се населили дуж реке Саинт Лаwренце, Акадијци су се населили у данашње Канадско приморје, док су француски трговци крзном и католички мисионари истражили Велика језера, Хадсонов залив и слив Мисисипија до Луизијане. Око контроле трговином крзном избили су ратови између Француза и домаћих Ирокеза. Енглези су основали своје рибарске станице у Неwфоундланду око 1610. и колонизовали су 13 колонија на југу.

Колонијално доба

[уреди | уреди извор]

Низ од четири интерколонијална рата је избио у периоду од 1689. до 1763. између Енглеске (касније Велике Британије) и Француске. Рат краља Вилијама (1689-1697) није донео територијалне промене, али их је дошло након Рата краљице Ане (1702-1713). Копнени део Нове Шкотске (Акадија, Неwфоундланд и област Хадсоновог залива) је дошао под британску власт по Утхрехтском миру из 1713, а по окончању Седмогодишњег рата Париским миром (1763) Канада и већи део Нове Француске су предате Великој Британији. Британци су 1745. током Рата краља Џорџа заузели француску тврђаву Луизбург на острву Кејп Бретон, али су је вратили назад 1748. одредбом Ахенског мира. По окончању Седмогодишњег рата Париским миром (1763) Канада и већи део Нове Француске су предате Великој Британији.

Краљевском објавом из 1763. од Нове Француске образована је Qуебец, а острво Цапе Бретон је припојено Новој Шкотској. Она је такође ограничила језичка и верска права француских насељеника. Године 1769. Острво светог Џона (данас Оток Принца Едwарда) је постало посебна колонија. Да би се спречили сукоби у Qуебецу, 1774. године је донет Квебечки закон, који је проширио територију Qуебеца до Великих језера и долине Охаја, а поново су дозвољени француски језик, католичка вера и француско грађанско право у Qуебецу. Ово је разљутило многе становнике 13 колонија, што је убрзало Америчку револуцију.[25]Париским миром из 1783. је призната независност Сједињених Америчких Држава, којима су припале територије јужно од Великих језера. У Канаду је из Сједињених Држава избегло око 50.000 лојалиста верних Великој Британији.[26], као и њених индијанских савезника попут Мохиканаца. Нови Брунсwицк је издвојен из Нове Шкотске као део реорганизације насеља лојалиста у канадском приморју. Да би се угодило енглеским лојалистима у Qуебецу, новим Уставним законом Qуебец је 1791. подељен на франкофонску Доњу Канаду и англофонску Горњу Канаду, чиме је обемама странама загарантована њихова изабрана законодавна скупштина.

Британска Северна Канада

[уреди | уреди извор]

Канада (Горња и Доња) су биле главни фронт у Рату 1812. између Велике Британије и САД. Одбрани Канаде је допринела осећај заједништва међу канадским Британцима.

Од 1815. започела је масовна имиграција Британаца и Ираца у Канаду. Дрвна индустрија је престигла трговину крзном као главну привредну делатност почетком 1800их.

Потреба за одговорном владом довела је до оружаног устанка 1837. и 1838. као знак незадовољства политичким реформама и етничким сукобима. Последица тога је био Закон о унији из 1840. који је ујединио Горњу и Доњу Канаду у Уједињену провинцију Канаду. Канађани и енглеског и француског порекла су заједно радили у парламенту на враћању права Французима. Одговорна влада је успостављена у свим Британским Северноамеричким провинцијама до 1849.

Две трговачке компаније, Компанија Хадсоновог залива и Северозападна компанија, контролисале су трговину у огромној области прерија и канадског севера. Компанија Хадсоновог залива је 1670. закупила Рупертову земљу, што јој је омогућило да има монопол над трговином крзном. Али када је Северозападна компанија покушала да ту стекне упориште, долазило је то сталних оружаних сукоба. После окршаја код Седам Храстова у Колонији Црвена река (данас Манитоба), ове две компаније су се 1821. спојиле, а нова компанија је проширила свој монопол на готово цео северозапад континента. Гранични спор са САД је разрешен 1846. године и граница је повучена по 49. паралели, западно од Великих језера. Ово је омогућило каснију колонизацију западних провинција и оснивање колоније на острву Ванкувер 1849. и колоније Британска Колумбија 1858.

Постконфедерална Канада

[уреди | уреди извор]
„Очеви конфедерације“, слика Роберта Хариса

После низа уставних конференција, Уставним законом из 1867., такође познатим и као Британски Северноамерички закон, основана је Канадска конфедерација, која је уједињена у један доминион Канада 1. јула 1867. са четири провинције: Онтарио, Qуебец, Нова Шкотска и Нови Брунсwицк[27]. Године 1870. од Рупертове земље и Северозападне земље створене су Северозападне територије и провинција Манитоба. Следеће године у доминион је ушла провинција Британска Колумбија, а 1873. и Оток Принца Едwарда.

Територијални развој Канаде

Оснивање државе и политичког система је одиграло важну улогу на развој Канаде у погледу колонизације, развоја индустрије, пољопривреде и саобраћаја.

тхумб

Канада је британском објавом рата Немачкој 1914. аутоматски ушла у Први светски рат. Канада је слала своју војску на Западни фронт, и она је одиграла важну улогу у том рату.

Године 1919. Канада се самостално (независно од Уједињеног Краљевства) придружила Лиги народа. Вестминстерским статутом, који је донео Парламент Уједињеног Краљевства, потврђена је независност Канаде.

Велика криза од 1929. до 1933. је донела економске проблеме целој Канади. Канада је објавила рат нацистичкој Немачкој три дана након што је то урадило Уједињено Краљевство. Канадска војска је играла значајну улогу у борбама на Атлантику, инвазији на Италију, десанту на Бретању, бици за Нормандију, ослобођењу Холандије и другим операцијама. У том периоду економија Канаде је доживела нагли развој као резултат војних набавки за Канаду, Уједињено Краљевство, Кину и Совјетски Савез. Други светски рат Канада ја завршила са једном од најбројнијих војски на свету[28]. Током рата, Канада је постала један од земаља оснивача Уједињених нација.

Године 1949. Неwфоундланд и Лабрадор су се придружили Канадској конфедерацији као десета провинција. Економски развој је допринео повећању наталитета и имиграције из бројних европских земаља.[29]. Овај раст, уз политику неколико узастопних влада Либералне странке, је довео до појаве новог канадског идентитета, што је обележено усвајањем садашње заставе са јаворовим листом 1965, увођењем званичне двојезичности 1969. и званичне мултикултуралности 1971. Коначно, после низа уставних конференција, Канадским законом из 1982. су прекинуте све законске зависности од британског парламента. Устав Канаде је усвојен 1982, истовремено са усвајањем Повеље о правима и слободама грађана као проширењем уставног система Канаде.

У исто време, у Qуéбецу су се одвијале дубоке друштвене и економске промене кроз Тиху револуцију, што је довело до раста националистичког покрета у овој провинцији[30] и радикалнијег Фронта за ослобођење Квебека, чије су акције покренуле Октобарску кризу 1970. Једну деценију касније одржан је неуспешан референдум о независности провинције и међудржавном повезивању с Канадом. Потоњи покушаји покушаји уставне реформе су пропали 1989. Други референдум о независности Qуебеца одржан је 1995., којим је независност одбијена тесном већином од 50,6% према 49,4%.[31] Врховни суд Канаде је пресудио да би једнострано проглашење независности било неуставно, а у парламенту је усвојен Закон о јасноћи којим су прецизирани услови договорног напуштања конфедерације.[31]

Током 1980-их, за време премијера Бриана Мулронеyа, Канада се приближила САД у економским и политичким односима. Са САД, а касније и са Мексиком је потписан споразум о слободној трговини (познат као НАФТА - северноамерички споразум за слободну трговину).

Након разних миротворних мисија од 1950-их до 1990-их, Канада је учествовала у рату у Авганистану 2001, али је одбила да учествује у инвазији Ирака 2003. За то време у Канади, након бројних правних борби, као и уз неке насилне сукобе, Канада је 1999. омогућила ескимску самоуправу оснивањем територије Нунавут, и испунила захтеве народа Низга у Британској Колумбији.

Политика и државно уређење

[уреди | уреди извор]
Канадски парламент у Отави
Главни чланак: Федерализам у Канади

Канада је федерална уставна монархија на челу са краљем Цхарлесом III. Британски монарх је истовремено и владар још 15 земаља у оквиру Комонвелта, што ставља Канаду у заједницу са тим државама преко персоналне уније. Представник краља у Канади је генерални гувернер, који има улогу одобравања закона и остале државне функције.

Устав Канаде се састоји од писаног текста и неписаних традиција и правила[32]. Уставни закон од 1867. године (до 1982. познат као Британски акт о Северној Америци) је успоставио управу на основама парламентарног преседана сличном оном у Великој Британији, и поделио је власт између савезне и провинцијских влада. Уставни закон из 1982. је додао Повељу о правима и слободама, која гарантује Канађанима основна права и слободе које се обично не могу ограничити на било ком нивоу власти (мада секција 33 Повеље о слободама и правима пружа могућност савезном и провинцијским парламентима да заобиђу неке секције Повеље на рок од пет година).

Јустин Трудеау, садашњи премијер Канаде

Премијера бира већина у парламенту, а потврђује га гувернер. Тренутни премијер Канаде је Јустин Трудеау.

Парламент је дводоман: изабрани представници у Доњем дому и именовани посланици у Сенату. Сваког члана доњег дома бира већина у његовој изборној јединици (већински изворни систем). Изборе расписује гувернер, по савету премијера. Максимално трајање мандата је 5 година. Чланове Сената бира премијер, а именује их гувернер, и чланови истају у Сенату до своје 75. године.

Четири партије које су изабране у федерални парламент на изборима 2008. су: Конзервативна, Либерална партија, Нова демократска партија и Блок за Квебек.

Највишу судску власт има Врховни суд, који има 9 чланова које именује гувернер са савет премијера и министра правде. Све судије на највишем и апелационим нивоима се именују након консултација са невладиним правним телима. Англосаксонско опште право преовладава у свим провинцијама осим у Qуебецу, у ком преовладава француско грађанско право. Кривични закон је одговорност федералне владе и јединствен је у целој Канади. Спровођење закона, што укључује и кривичне судове, је одговорност провинција, али у руралним областима свих провинција осим у Онтарију и Qуебецу, спроводи га Краљевска канадска коњичка полиција.

Канада и САД деле најдужу небрањену границу на свету, сарађују у војним кампањама и вежбама, а међусобно су највећи трговински партнери. I поред тога, Канада има независну спољну политику, посебно у односима са Кубом, Кином и Ираком. Поред тога, Канада одржава и традиционалне везе са Великом Британијом, Француском и са земљама Комонвелта и Франкофоније.

Административна подела

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Канадске провинције
Провинције и територије Канаде

Канада се састоји од 10 провинција и 3 територије. На западу се налазе Британска Колумбија, Алберта, Саскатцхеwан и Манитоба. У централном делу Канаде налазе се Qуéбец и Онтарио, а атлантски део Канаде чине Нови Брунсwицк, Оток Принца Едwарда, Нова Шкотска и Неwфоундланд и Лабрадор. Три територије (Yукон, Нунавут и Северозападне територије) чине северну Канаду. Провинције имају већу аутономију од територија. Свака има своје провинцијске или територијалне симболе. Провинције су одговорне за већину социјалних програма Канаде (као што су здравствена и социјална заштита и образовање) и заједно скупе више прихода од федералне владе. Федерална влада може да уведене националне законе на територији провинције, али провинције имају дискреционо право да се изузму од тога, али то ретко чине.

Провинције и територије Канаде
Провинција/Територија Поштански/
ИСО код 		Главни град Највећи град Улазак у конфедерацију Становништво
(2008)[33] 		Површина (км²)
Копно Вода Укупно
Онтарио ОН Торонто Торонто 1. јул 1867. 12 891 787 917 741 158 654 1 076 395
Qуебец QЦ Qуебец Монтреал 7 744 530 1 356 128 185 928 1 542 056
Нова Шкотска НС Халифаx Халифаx 935 962 53 338 1 946 55 284
Нови Брунсwицк НБ Фредерицтон Саинт Јохн 751 527 71 450 1 458 72 908
Манитоба МБ Винипег Винипег 15. јул 1870. 1 196 291 553 556 94 241 647 797
Британска Колумбија БЦ Вицториа Ванкувер 20. јул 1871. 4 428 356 925 186 19 549 944 735
Оток Принца Едwарда ПЕ Цхарлоттетоwн Цхарлоттетоwн 1. јул 1873. 139 407 5 660 — 5 660
Саскатцхеwан СК Регина Саскатоон 1. септембар 1905 1 010 146 591 670 59 366 651 036
Алберта АБ Едмонтон Цалгарy 3 512 368 642 317 19 531 661 848
Неwфоундланд и Лабрадор НЛ Ст. Јохн'с Ст. Јохн'с 31. март 1949. 508 270 373 872 31 340 405 212
Северозападне територије НТ Yеллоwкнифе Yеллоwкнифе 15. јул 1870. 42 514 1 183 085 163 021 1 346 106
Yукон YТ Wхитехорсе Wхитехорсе 13. јун 1898. 31 530 474 391 8 052 482 443
Нунавут НУ Иqалуит Иqалуит 1. април 1999. (издвојен из Северозападних територија) 31 152 1 936 113 157 077 2 093 190

Војска

[уреди | уреди извор]

Канада има професионалну војску коју чини око 65 000 редовних и 26 000 резервних војника.[34] Војска Канаде се састоји од копнене војске, ваздухопловства и морнарице. У свом арсеналу Канада има 1.400 оклопних возила, 34 ратна брода и 861 ваздухоплов.[35]

Јака повезаност англофоног дела Канаде са Уједињеним Краљевством и Комонвелтом допринело је великом учешћу Канаде у британској кампањи у Другом бурском рату, Првом светском рату и Другом светском рату. Канада је била једна од оснивача Уједињених нација 1945. и НАТО пакта 1949. Током Хладног рата, Канада је значајно учествовала у снагама Уједињених нација у Корејском рату. Заједно са САД Канада је основала Северноамеричку команду за противваздушну команду против потенцијалних напада из ваздуха из Совјетског Савеза.

Привреда

[уреди | уреди извор]
Шлеповање балвана у Ванкуверу

Канада је једна од најбогатијих држава на свету, са високим приходима по глави становника, и члан је Организације за економску сарадњу и развој и Г8. По обиму трговине она је међу првих десет држава света.[36] Економија у Канади је мешовита. Од почетка 1990их, канадска привреда је брзом успону, са ниским стопама незапослености и суфицитима на савезном нивоу. Данас, Канада подсећа на САД по тржишно оријентисаном привредном систему, моделу производње, као и високом животном стандарду.[37]

У фебруару 2009, национална стопа незапослености је била 7,77%. Стопа незапослености по провинцијама варира од мале - 3,6% у Алберти до високе од 14,6% у Неwфоундланду и Лабрадору.[38]

У прошлом веку, раст индустрије, рударства, као и услужног сектора је трансформисао државу углавном руралне економије у претежно индустријску и урбану земљу. Као и у свим богатим државама, канадском привредом доминира услужни сектор, која запошљава око три четвртине Канађана.[39] Међутим, Канада је необична међу развијеним земљама по значају примарног сектора, пошто су дрвна и нафтна индустрије две најважније индустрије у Канади.

Канада је једна од ретких развијених земаља која је извозник енергената.[37] Канада у Атлантском океану има огромне резерве природног гаса, а налазишта нафте и гаса су сконцентрисана и у Алберти. Атабаскански катрански песак пружа Канади друге по величини резерве нафте у свету, одмах иза Саудијске Арабије[40] У Qуéбецу, Британској Колумбији, Неwфоундланду и Лабрадору, Новом Брунсwицку, Онтарију, Манитоби и Yукону, хидроелектране престављају јефтин и чист извор обновљивих извора енергије.

Канада је један од најважнијих светских снабдевача пољопривредним производима. Канадске прерије су један од највећих произвођача пшенице, уљане репице и других житарица.[41] Канада је највећи светски произвођач цинка и уранијума и светски лидер у производњи других природних ресурса, као што су злато, никл, алуминијум и олово.[42]

Многи градови у северном делу земље се налазе у близини рудника или подручја под шумом. Канада такође има значајан индустријски сектор сконцентрисан у јужном Онтарију и Qуебецу, са аутомобилском и ваздухопловном индустријом као посебно важнима.

Представници влада Канаде, Мексика и Сједињених Америчких Држава потписују споразум НАФТА 1992. године

Економска интеграција са САД се значајно повећала после Другог светског рата. То је натерало Канађане да се забрину за културну и економску аутономију у доба глобализације и америчких телевизијских емисија, филмова и корпорација које су постале свеприсутне. Трговинским споразум о аутомобилским провизводима из 1965. уклоњене су царине за трговину производима ауто-индустрије. Током 1970их бриге око енергетске самодовољности и страног власништва у индустријском сектору приморали су либералну владу Пиерра Трудеауа да уведе Национални енергетски програм и оснује Агенцију за надзор страних улагања.[43]

Током 1980их, прогресивни конзервативци Бриана Мулронеyа укинули су НЕП и променили име у Агенцију за надзор страних улагања у Инвестиције Канада у циљу подстицања страних улагања. Споразум о слободној трговини Канаде и Сједињених Држава из 1988. елиминисао је царине између две земље, док је Северноамерички споразум о слободној трговини (НАФТА) из 1990. проширио зону слободне трговине на Мексико.

Средином 1990-тих, либерална влада Жана Кретјена почела је да пријављује годишњи буџетски суфицит и полако да отплаћује национални дуг. Од 2001. године Канада је избегавала економску рецесију и задржала је најбоље укупне економске учинке међу чланицама Г8.[44] Светска економска криза из 2008. проуроковала је рецесију у Канади и могућност повећања незапослености у земљи до 10%.[45] Упркос глобалној рецесији, тржишту рада у Канади је и даље потребно неколико стотина хиљада страних радника.[46]

Саобраћај

[уреди | уреди извор]
Боинг 767, Ер Канада

С обзиром на њен географски положај, Канада има добро развијену, али не тако густу саобраћајну мрежу. Највећи транзит се остварује у уском појасу уз границу са САД, не ширем од 200-300 километара. Друмски саобраћај је интензиван у појасу од Онтарија до Ванкувера. Од Вицторие на пацифичкој обали до Ст. Јохн'са на атлантској обали изграђен је Трансканадски аутопут у дужини од 8.000 километара, који је једини аутопут у овој држави[47]. Од Торонта полази пут 401, са чак 16 коловозних трака, што га чини једним од најширих путева на свету[48].

Како су северни делови државе неприступачни за друмски саобраћај, ваздушни саобраћај игра велику улогу. Постоји чак 75 авио компанија укључујући и државну Аир Цанаду. Међународни аеродроми налазе се у следећим градовима — Торонто, Qуебец, Монтреал, Цалгари, Едмонтон, Халифаx и Ванкувер[49].

Трансканадски аутопут у Алберти

Железнички саобраћај доживео је процват током 19. века, захваљујући успешној владиној промоцији овог вида превоза. Међутим, током 1930-их година железница губи значај, а главни кривац била је екпанзија друмског саобраћаја. Данас железнички саобраћај обављају ВИА Раил Цанада и бројне приватне компаније.

Главне луке у Канади се налазе на ушћу реке Саинт Лаwренце и у Ванкуверу. Највећи значај за унутрашњи водени саобраћај имају Велика језера, захваљујући вештачким каналима којима су повезана током 19. века. У прошлости саобраћај на рекама се обављао у кануима, а данас за то служе бродови.

Велики канадски градови попут Торонта и Монтреала још од средине 20. века имају изграђене метрое. Цалгарy и Едмонтон од 1980-их имају лаки метро, док у Qуебецу постоје чак и тролејбуси.

Становништво

[уреди | уреди извор]
Највећи град Торонто

Канаду су првобитно формирале три етничке групе: Први народи, који су домороци Канаде; Французи који су се први населили на просторима данашње Канаде; и Енглези, који су војно поразили Французе и заузели њихове колоније средином 18. века. 1763. године, Француска је предала своје канадске територије Енглеској потписивањем Паришког мира.

По густини становништва, са 3,5 становника по квадратном километру, Канада је међу врло ретко насељеним државама на свету.[50] У источном делу Канаде најгушће насељени део земље је појас између Qуебец и Wиндсора (јужни Qуебец—јужни Онтарио), који се протеже уз област Великих језера и реке Саинт Лаwренце на југоистоку.[51]

Канада је на попису становништва имала 31.612.897 становника, што је повећање од 5,4% од 2001.[52] Узрок раста популације је имиграција, и у мањем проценту, природни прираштај. Око три четвртине становништва Канаде живи у појасу широком око 150 км од границе са Сједињеним Државама.[53] Сличан проценат становништва живи у градским срединама, сконцентрисан у коридору Qуебец-Wиндсор (где се налазе и Торонто, Монтреал и Отаwа), приморје Британске Колумбије (у региону око Ванкувера) и у коридору Цалгарy-Едмонтон у Алберти.[54]

Према попису из 2006. постоје 43 етничке групе у Канади са најмање 100.000 припадника.[55]

Канада има највећу стопу имиграције по становнику,[56] што је заслуга економске политике и окупљања породица; Канада такође прима велики број избеглица.

Као што је то случај са другим развијеним државама, и у Канади просечна старост становништва се повећава, са све више особа у пензији и мање становништва у радном добу. Године 2006. просечна старост становништва је било 39,5 година.[57] Резултати са овог пописа су такође показали да упркос повећању имиграције од 2001, просечно старење становништва Канаде није се успорило у том периоду.

Етничке групе

[уреди | уреди извор]

Највећа етничка група су Енглези (21%), затим Французи (15,8%), Шкоти (15,2%), Ирци (13,9%), Немци (10,2%), Италијани (5%), Кинези (4%), Украјинци (3,6%) и Први народи (3,5%). Отприлике једна трећина испитаника се изјаснило као „Канађани“.[58] Природни прираштај канадског домородачког становништа је скоро два пута већи од националног просека, а 2006. 3,8% канадског становништва се изјаснило као потомци домородаца.

Језици

[уреди | уреди извор]
Највећи франкофонски град Монтреал

Енглески и француски језик су два службена језика Канаде. Двојезичност у Канади је законски загарантована Повељом о правима и слободама. Ова два језика се равноправна у федералним судовима, парламенту и у другим федералним установама.

Енглески је матерњи језик 59,7% а француски 23,2% становништва[59]. 98,5% Канађана прича енглески или француски. Иако 85% франкофоног становништва живи у Qуебецу, постоји значајна франкофонска популација и у Онтарију, Алберти, Манитоби и атлантским провинцијама.

Неколико индијанских језика такође има службени статус у Северозападним територијама. Инуктитут је већински језик у Нунавуту и један од три службена језика у тој територији. 200 725 држављана Канаде (6% од укупног становништва) говори неким од индијанских језика као материнским, највише црее језиком (120 000).[60]

Неслужбени језици се исто така важни у Канади, пошто се 5.202.245 грађана изјаснило за неки други језик као матерњи[59] Од значајнијих неслужбених језика најзначајнији су кинески (853.745 говорника), италијански (469.485), немачки (438.080), и пенџапски (271.220).[59]

Религија

[уреди | уреди извор]
Религије у Канади (По попису из 2001)
хришћанство
  
 77.0%
атеисти
  
 16.2%
ислам
  
 2.0%
јудаизам
  
 1.1%
будизам
  
 1.0%
хиндуизам
  
 1.0%
сикизам
  
 0.9%

Подршка верском плурализму је важан део канадске политичке културе. Према попису из 2001.[61] 77,1% Канађана су се изјаснили као хришћани, а од тога католици чине највећу групу (43,6% свих Канађана). Највеће протестантске заједнице су Уједињена црква Канаде (9,5%), затим англиканци (6,8%), баптисти (2,4%), лутерани (2%), остали хришћани 4,4%.[62] Око 16,5 Канађана се изјаснило као атеисти, а преосталих 6,3% припада нехришћанским религијама, од којих су најзначајнији ислам (1,9%) и јудаизам (1,1%).

Највећи градови

[уреди | уреди извор]

У Канади постоји шест милионских градова, највећи је Торонто, а следе га Монтреал, Ванкувер, главни град Отава са Гатиноом, Цалгарy и Едмонтон.

Највеће метрополе на попису 2006. Провинција/територија Становника
Торонто Онтарио 5.113.149
Монтреал Qуебец 3.635.571
Ванкувер Британска Колумбија 2.116.581
Отава-Гатино Онтарио-Qуебец 1.130.761
Цалгарy Алберта 1.079.310
Едмонтон Алберта 1.034.945
Qуебец Qуебец 715.515
Винипег Манитоба 694.668
Хамилтон Онтарио 692.911
Лондон Онтарио 457.720
Китцхенер Онтарио 451.235
Ст. Цатхаринес-Ниагара Фаллс Онтарио 390.317
Халифаx Нова Шкотска 372.858
Осхаwа Онтарио 330.594
Вицториа Британска Колумбија 330.088
Wиндсор Онтарио 323.342
Саскатоон Саскатцхеwан 233.923
Регина Саскатцхеwан 194.971
Схерброоке Qуебец 186.952
Ст. Јохн'с Неwфоундланд и Лабрадор 181.113

Култура

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Култура Канаде
Тотем и традиционална „велика кућа“ у Вицторији, престоници Британске Колумбије.

Канадска култура је историјски била под утицајем британске, француске и домородачких култура и обичаја. Она је такође под великим утицајем америчке културе, због близине Сједињених Држава и миграција између две државе. Велика већина енглеских досељеника у Канаду између 1755. и 1815. су били Американци из 13 колонија (Унитед емпире лоyалистс). Они су избегли из Сједињених Држава због верности Великој Британији током Америчког рата за независност, или су се доселили због обећања да ће добити земљу у замену за оданост Британској монархији.

Амерички медији и забава су популарни у англофоној Канади. Такође, многа канадска дела културе и забаве су популарна у Сједињеним Државама и широм света.[63] Популарни поп и рок музичари из Канаде су Бриан Адамс, Паул Анка, Мицхаел Бублé, Леонард Цохен, Целине Дион, Неллy Фуртадо, Аврил Лавигне, Аланис Морисет, Даниел Поwтер, Схаwн Мендес и Сханиа Тwаин. Познати глумци су Јим Царреy, Дан Аyкроyд, Доналд Сутхерланд, Мицхаел Ј. Фоx, Памела Андерсон, Натасха Хенстридге.

Програми федералне владе помажу законски и финансијски посебне канадске облике културе. На томе раде државна телевизија ЦБЦ, Национални филмски одбор Канаде и Канадска радио-телевизијска и телекомуникациона комисија (ЦРТЦ).[64]

Канада је просторно огромна и етнички веома разноврсна земља. На канадску културу су јако утицале културе из свих делова света. Већина Канађана цени своје мултикултурално друштво и канадску културу схвата као такву.[65]

Главни национални симбол је јаворов лист (користи се од раног 18-ог века, налази се на застави Канаде, на новчићу од једног пенија и на државном грбу.[66] Други симболи су: дабар, канадска гуска, монархија, Краљевска канадска коњичка полиција,[66], тотеми и инукшук.

Образовање

[уреди | уреди извор]
Хокејашка утакмица на Универзитету Макгил у Монтреалу 1901.

Провинције и територије Канаде су одговорне за образовање. Сваки систем је сличан, али одражава регионалну историју, културу и географију.[67] Узраст деце која похађају обавезну школу варира у распону од 5–7 до 16–18 година,[67]. Писменост одраслог становништва је 99%.[37] За више образовање су такође одговорне провинцијске и територијалне владе, које плаћају већину трошкова; федерална влада одобрава додатну помоћ за истраживања, студентске кредите и стипендије. У 2002. години 43% Канађана старости између 25 и 64 године је имало више образовање; од оних између 25 и 34 године проценат становништва са вишим образовањем износи 51%.[68]

Спорт

[уреди | уреди извор]

Званични национални спортови Канаде су хокеј на леду зими и лакрос лети.[69] Хокеј је спорт са највише гледалаца у држави. Такође је најпопуларнији спорт који Канађани играју, са 1,65 милиона активних играча 2004.[70] Највећи градови Канаде: Торонто, Монтреал, Ванкувер, Отава, Цалгарy и Едмонтон имају клубове који играу у канадско-америчкој НХЛ лиги. После хокеја, други популарни спортови су карлинг и канадски фудбал. Голф, бејзбол, скијање, фудбал, одбојка и кошарка се такође играју на омладинским и аматерским нивоима,[70] али професионалне лиге и клубови нису тако популарни.

Канада је била домаћин неколико великих међународних спортских догађаја, међу којима су Летње олимпијске игре 1972. у Монтреалу и Зимске олимпијске игре 1988. у Цалгарyју. Канада ће бити домаћин Зимских олимпијских игара 2010. у Ванкуверу и Вислеру.

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ↑ „Ценсус Профиле, 2021 Ценсус оф Популатион”. Цанада Статистицс. Натионал Статистицал Оффице. 2021. Приступљено 10. 3. 2024. 
  2. ↑ „Цанада'с популатион цлоцк”. Статистицс Цанада. Архивирано из оригинала на датум 2008-03-23. Приступљено 2010-10-24. 
  3. ↑ Триггер, Бруце Г.; Пендергаст, Јамес Ф. (1978). „Саинт-Лаwренце Ироqуоианс”. Хандбоок оф Нортх Америцан Индианс Волуме 15. Wасхингтон: Смитхсониан Институтион. стр. 357–361. ОЦЛЦ 58762737. 
  4. ↑ Јацqуес Цартиер (1545). „Релатион оригинале де Јацqуес Цартиер”. Тросс (1863 едитион). Приступљено 23. 02. 2007. 
  5. ↑ Мартин, Роберт (1993). „1993 Еугене Форсеy Мемориал Лецтуре: А Ламент фор Бритисх Нортх Америца”. Тхе Мацхраy Ревиеw (Праyер Боок Социетy оф Цанада). Архивирано из оригинала на датум 2005-10-17. Приступљено 2008-11-05. »Стрицтлy спеакинг, тхе оффициал наме оф тхе неw цоунтрy wас, симплy, "Цанада," бут усаге санцтионед "Доминион оф Цанада".« 
  6. ↑ „Wорлд Фацтбоок: Ареа Цоунтрy Цомпарисон Табле”. 
  7. ↑ Натионал Дефенце Цанада (15. 08. 2006.). „Цанадиан Форцес Статион (ЦФС) Алерт”. Натионал Дефенце Цанада. Архивирано из оригинала на датум 2007-06-09. Приступљено 03. 10. 2006. 
  8. ↑ Натурал Ресоурцес Цанада (19. 12. 2006.). „ЦоастWеб: Фацтс абоут Цанада'с цоастлине”. Натурал Ресоурцес Цанада. Архивирано из оригинала на датум 2007-11-16. Приступљено 13. 07. 2007. 
  9. ↑ Еткин, Давид; Хаqуе, C.Е. анд Броокс, Грегорy Р. (30. 04. 2003.). Ан Ассессмент оф Натурал Хазардс анд Дисастерс ин Цанада. Спрингер. стр. 569, 582, 583. ИСБН 978-1402011795. 
  10. ↑ „Тсеаx Цоне”. Цаталогуе оф Цанадиан волцаноес. Геологицал Сурвеy оф Цанада. 19. 08. 2005.. Архивирано из оригинала на датум 2010-05-23. Приступљено 29. 07. 2008. 
  11. ↑ Тхе Атлас оф Цанада (02. 04. 2004.). „Драинаге паттернс”. Натионал Ресоурцес Цанада. Архивирано из оригинала на датум 2008-06-15. Приступљено 18. 05. 2006. 
  12. ↑ Енцарта (2006). „Цанада”. Мицрософт Цорпоратион. Архивирано из оригинала на датум 2006-06-13. Приступљено 12. 06. 2006. 
  13. ↑ Атлас оф Цанада (Фебруарy 2004). „Дистрибутион оф Фресхwатер”. Приступљено 01. 02. 2007. 
  14. ↑ Атлас оф Цанада (Април 2004). „Фацтс абоут Цанада - Лакес”. Архивирано из оригинала на датум 2013-01-22. Приступљено 01. 03. 2007. 
  15. ↑ „Улрицх Кохнле: Дер Wалд ин Канада унд сеине Нутзунг, 2009”. Архивирано из оригинала на датум 2009-06-14. Приступљено 2010-10-24. 
  16. ↑ Шабић Дејан, Шумарство Канаде
  17. ↑ Дукић, стр. 120-125
  18. ↑ Дукић, стр 338-340
  19. ↑ Атлас света, стр. 40, одељак Тла
  20. ↑ Тхе Wеатхер Нетwорк. „Статистицс, Регина СК”. Тхе Wеатхер Нетwорк. Приступљено 18. 05. 2006. 
  21. ↑ Тхе Wеатхер Нетwорк. „Статистицс: Ванцоувер Инт'л, БЦ”. Тхе Wеатхер Нетwорк. Приступљено 18. 05. 2006. 
  22. ↑ Тхе Wеатхер Нетwорк. „Статистицс: Торонто Пеарсон Инт'л”. Тхе Wеатхер Нетwорк. Приступљено 18. 05. 2006. 
  23. ↑ Цинq-Марс, Ј. (2001). „Он тхе сигнифицанце оф модифиед маммотх бонес фром еастерн Берингиа” (ПДФ). Тхе Wорлд оф Елепхантс - Интернатионал Цонгресс, Роме. Архивирано из оригинала на датум 2006-09-20. Приступљено 2006-05-14. 
  24. ↑ Wригхт, Ј.V (2001-09-27). „А Хисторy оф тхе Нативе Пеопле оф Цанада: Еарлy анд Миддле Арцхаиц Цомплеxес”. Цанадиан Мусеум оф Цивилизатион Цорпоратион. Приступљено 2006-05-14. 
  25. ↑ „Wарс он Оур Соил, еарлиест тимес то 1885”. Приступљено 21. 08. 2006. 
  26. ↑ Мооре, Цхристопхер (1994). Тхе Лоyалист: Револутион Еxиле Сеттлемент. Торонто: МцЦлелланд & Стеwарт. ИСБН 0-7710-6093-9. 
  27. ↑ Фартхинг, Јохн (1957). Фреедом Wеарс а Цроwн. Торонто: Кингсwоод Хоусе. АСИН Б0007ЈЦ4Г2. 
  28. ↑ Стацеy, C.П. (1948). Хисторy оф тхе Цанадиан Армy ин тхе Сецонд Wорлд Wар. Qуеен'с Принтер. 
  29. ↑ Харолд Тропер (2000-03). „Хисторy оф Иммигратион то Торонто Синце тхе Сецонд Wорлд Wар: Фром Торонто 'тхе Гоод' то Торонто 'тхе Wорлд ин а Цитy'”. Онтарио Институте фор Студиес ин Едуцатион. Архивирано из оригинала на датум 2006-05-29. Приступљено 19. 05. 2006. 
  30. ↑ Бéлангер, Цлауде (3. 08. 2000.). „Qуиет Револутион”. Qуебец Хисторy. Марионополис Цоллеге, Монтреал. Приступљено 2008. 
  31. ↑ 31,0 31,1 Дицкинсон, Јохн Алеxандер; Yоунг, Бриан (2003). А Схорт Хисторy оф Qуебец (3рд изд.). Монтреал: МцГилл-Qуеен'с Университy Пресс. ИСБН 0-7735-2450-9. 
  32. ↑ Департмент оф Јустице. „Цонститутион Ацтс 1867 то 1982”. Департмент оф Јустице, Цанада. Архивирано из оригинала на датум 2006-04-27. Приступљено 14. 05. 2006. 
  33. ↑ Процене броја становника (1. април 2008)
  34. ↑ Ассистант Депутy Министер (Публиц Аффаирс). „Тхе Натионал Дефенце фамилy”. Департмент оф Натионал Дефенце. Архивирано из оригинала на датум 2006-05-06. Приступљено 14. 05. 2006. 
  35. ↑ Ассистант Депутy Министер (Публиц Аффаирс). „Цанадиан Форцес Еqуипмент”. Департмент оф Натионал Дефенце. Архивирано из оригинала на датум 2007-12-02. Приступљено 14. 05. 2006. 
  36. ↑ WТО (17. 04. 2008.). „Латест релеасе”. WТО. Приступљено 03. 07. 2008. 
  37. ↑ 37,0 37,1 37,2 Централ Интеллигенце Агенцy (16. 05. 2006.). „Тхе Wорлд Фацтбоок: Цанада”. Централ Интеллигенце Агенцy. Архивирано из оригинала на датум 2019-04-30. Приступљено 06. 05. 2007. 
  38. ↑ Статистицс Цанада (04. 08. 2006.). „Латест релеасе фром Лабоур Форце Сурвеy”. Статистицс Цанада. Приступљено 04. 08. 2006. 
  39. ↑ „Емплоyмент бy Индустрy”. Статистицс Цанада. 04. 01. 2007.. Архивирано из оригинала на датум 2008-10-20. Приступљено 2010-10-24. 
  40. ↑ Цларке, Тонy; Цампбелл, Бруце; Лаxер, Гордон (10. 03. 2006.). „УС оил аддицтион цоулд маке ус сицк”. Паркланд Институте. Архивирано из оригинала на датум 2007-06-22. Приступљено 18. 05. 2006. 
  41. ↑ Тхе Цанадиан Енцyцлопедиа (2006). „Агрицултуре анд Фоод: Еxпорт маркетс”. Хисторицал Фоундатион оф Цанада. Приступљено 18. 05. 2006. 
  42. ↑ Тхе Цанадиан Енцyцлопедиа (2006). „Цанадиан Мининг”. Хисторица Фоундатион оф Цанада. Приступљено 18. 05. 2006. 
  43. ↑ Норман Хиллмер. „Фореигн Инвестмент Ревиеw Агенцy”. Тхе Цанадиан Енцyцлопедиа. Хисторица Фоундатион. Архивирано из оригинала на датум 2010-09-21. Приступљено 2010-10-24. 
  44. ↑ Цхретиен, Јеан (04. 12. 2003.). „Нотес фор ан Аддресс бy Приме Министер Јеан Цхрéтиен он тхе Оццасион оф тхе Цоммонwеалтх Бусинесс Форум”. Привy Цоунцил Оффице, Говернмент оф Цанада. Архивирано из оригинала на датум 2007-08-19. Приступљено 07. 08. 2006. 
  45. ↑ Јоблесс рате то пеак ат 10%: ТД Архивирано 2010-02-01 на WебЦите-у. Финанциал Пост. Марцх 13, 2009.
  46. ↑ Цанада то маинтаин иммигратион левелс ин 2009 Архивирано 2009-05-18 на Wаyбацк Мацхине-у, Муцхмор Цанада Магазине, Јануарy 19, 2009
  47. ↑ Трансканадски аутопут, Добављено дана 08. октобра 2009.
  48. ↑ Пут 401
  49. ↑ http://www.aircraft-charter-world.com/airports/northamerica/canada.htm Архивирано 2010-01-05 на Wаyбацк Мацхине-у Списак аеродорма у Канади
  50. ↑ WорлдАтлас.цом (2006-02). „Цоунтриес оф тхе Wорлд (бy лоwест популатион денситy)”. WорлдАтлас.цом. Приступљено 16. 05. 2006. 
  51. ↑ раилwаyпеопле.цом (2006). „Qуебец–Wиндсор Цорридор Јет Траин, Цанада”. раилwаyпеопле.цом. Приступљено 03. 10. 2006. 
  52. ↑ Беауцхесне, Ериц (13. 03. 2007.). „Wе аре 31,612,897”. Натионал Пост. Архивирано из оригинала на датум 2016-04-15. Приступљено 13. 03. 2007. 
  53. ↑ Хиллмер, Норман (25. 01. 2005.). „Цанада Wорлд Виеw – Иссуе 24”. Фореигн Аффаирс анд Интернатионал Траде Цанада. Приступљено 03. 10. 2006. [мртав линк]
  54. ↑ Статистицс Цанада (2001). „Урбан-рурал популатион ас а пропортион оф тотал популатион, Цанада, провинцес, территориес анд хеалтх регионс”. Статистицс Цанада. Приступљено 23. 04. 2009. 
  55. ↑ „Етхноцултурал Портраит оф Цанада Хигхлигхт Таблес, 2006 Ценсус”. Архивирано из оригинала на датум 2013-07-23. Приступљено 2010-10-24. 
  56. ↑ Бењамин Долин анд Маргарет Yоунг, Лаw анд Говернмент Дивисион (31. 10. 2004.). „Цанада'с Иммигратион Програм”. Либрарy оф Парлиамент. Архивирано из оригинала на датум 2010-02-27. Приступљено 29. 11. 2006. 
  57. ↑ Статистицс Цанада 2006 Ценсус: Портраит оф тхе Цанадиан Популатион ин 2006 Архивирано 2008-09-19 на Wаyбацк Мацхине-у
  58. ↑ „Етхноцултурал Портраит оф Цанада Хигхлигхт Таблес, 2006 Ценсус”. Архивирано из оригинала на датум 2013-07-23. Приступљено 30. 06. 2008. 
  59. ↑ 59,0 59,1 59,2 Статистицс Цанада (27. 01. 2005.). „Популатион бy мотхер тонгуе, бy провинце анд территорy”. Статистицс Цанада. Архивирано из оригинала на датум 2006-04-11. Приступљено 14. 05. 2006. 
  60. ↑ www12.статцан.гц.ца, "2011 Ценсус оф Цанада: Топиц-басед табулатионс", приступљено 28. травња 2016.
  61. ↑ Статистицс Цанада (25. 01. 2005.). „Популатион бy религион, бy провинцес, анд территориес”. Статистицс Цанада. Приступљено 14. 05. 2006. 
  62. ↑ ЦИА Фацтбоок, 2009
  63. ↑ Блацкwелл, Јохн D. (2005). „Цултуре Хигх анд Лоw”. Интернатионал Цоунцил фор Цанадиан Студиес Wорлд Wиде Wеб Сервице. Архивирано из оригинала на датум 2014-08-21. Приступљено 15. 03. 2006. 
  64. ↑ Натионал Филм Боард оф Цанада (2005). „Мандате оф тхе Натионал Филм Боард”. Архивирано из оригинала на датум 2006-04-21. Приступљено 15. 03. 2006. 
  65. ↑ Бицкертон, Јамес & Гагнон, Алаин-Г & Гагнон, Алаин (Едс). (2004). Цанадиан Политицс (4тх изд.). Орцхард Парк, НY: Броадвиеw Пресс. ИСБН 1-55111-595-6. 
  66. ↑ 66,0 66,1 Цанадиан Херитаге (2002). Сyмболс оф Цанада. Оттаwа, ОН: Цанадиан Говернмент Публисхинг. ИСБН 0-660-18615-2. 
  67. ↑ 67,0 67,1 Цоунцил оф Министерс оф Цанада. „Генерал Овервиеw оф Едуцатион ин Цанада”. Едуцатион@Цанада. Архивирано из оригинала на датум 2007-10-25. Приступљено 22. 05. 2006. 
  68. ↑ Департмент оф Финанце (14. 11. 2005.). „Цреатинг Оппортунитиес фор Алл Цанадианс”. Департмент оф Финанце Цанада. Архивирано из оригинала на датум 2006-10-08. Приступљено 22. 05. 2006. 
  69. ↑ „Натионал Спортс оф Цанада Ацт (1994)”. Цонсолидатед Статутес анд Регулатионс. Департмент оф Јустице. Архивирано из оригинала на датум 2011-05-20. Приступљено 20. 07. 2006. 
  70. ↑ 70,0 70,1 Цонференце Боард оф Цанада (Децембер 2004). „Сурвеy: Мост Популар Спортс, бy Тyпе оф Партиципатион, Адулт Популатион”. Стренгтхенинг Цанада: Тхе Социо-ецономиц Бенефитс оф Спорт Партиципатион ин Цанада—Репорт Аугуст 2005. Спорт Цанада. Архивирано из оригинала на датум 2011-01-15. Приступљено 01. 07. 2006. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Шабић, Дејан (2008): Северна Америка, Географски факултет, Београд
  • Дукић, Душан (1999): Биогеографија, Географски факултет, Београд
  • Мастило, Наталија (2005): Речник савремене српске географске терминологије, Географски факултет, Београд; ИСБН 86-82657-55-4
  • Група аутора (2007): Атлас света, Монде Неуф, Љубљана (за издавача Политика, Београд); ИСБН 978-86-86809-04-9

Вањске везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Kanada&oldid=41860010”