Карлскога
Карлскога
| |
|---|---|
 | |
| Координате: 59°20′Н 14°31′Е / 59.333°Н 14.517°Е | |
| Држава |  Шведска
|
| покрајина | Вäрмланд |
| грофовија | Öребро |
| Опћина | Карлскога |
| Површина | |
| - Урбано подручје | 27.33 км²[1] |
| - Подручје утјецаја | 470.68 км²[1] |
| Становништво (2010.) | |
| - Урбано подручје | 27,084[1] |
| - Урбана густоћа | 991 стан. / км²[1] |
| - Подручје утјецаја | 29,668[1] |
| - Густоћа подручја утјецаја | 63 стан. / км²[1] |
| Временска зона | УТЦ+1 (УТЦ+2) |
| Службене странице www.карлскога | |
| Карта | |
  Карлскога | |
Карлскога је град од 27,084 становника у средини јужне Шведске, он је и административни центар Опћине Карлскога од 29,668 становника.[1]
Географске карактеристике
[уреди | уреди извор]Карлскога лежи у Грофовији Öребро, на сјеверној обали језера Мöцкелн, удаљена 45 км западно од центра грофовије Öребра и 28 км источно од Језера Вäнерн.
Хисторија
[уреди | уреди извор]Хисторија Карлскоге веже се уз краља Карла IX који је читав тај крај, тада још као принц добио негдје између 1586. - 1589. као феуд.[2] Од тад се зове Карлскога, прије тог се звао Мöцкелнс бодар.
Смјештено између језера Мöцкелн и великих шума насеље је током 17. вијека живјело од експлоатације дрва, од средине вијека кад је откривена жељезна руда читав крај се преорјентирао на уносније рударство и обраду метала. Од око 1640. и током сљедећих декада подигнуто је 14 мануфактурних ливница и 8 ковачница, од којих је већина радила до 1860.[2]
Град Карлскога се развио из два насеља Карлскоге Кyркбy и Бофорса, оба насеља су брзо расла од почетка 19. вијека, кад су се спојила постала су опћина - 1897.[2]
Опћина Карлскога је краљевску повељу о статусу града добила 1940.[2]
За град је била особито важна творницу оружја АБ Бофорс[2] позната по топовима и динамиту ког је управо она прва произвела. Између 1894. па све до своје смрти - 1897. њен власник био је Алфред Нобел. Он је био заслужан за њен развој као тада једног од најреспектабилнијих произвођача оружја. У то вријеме често је љета проводио у Карлскоги у својој вили -Бјöркборн.
Привреда
[уреди | уреди извор]I данас се привреда града веже уз творницу Бофорс.
