Прекамбриј

Пракамбриј или Криптозоик је период геолошке кронологије од настанка Земље око 4500 Ма (милиона година) до еволуције мноштва макроскопских и тврдољуштурних фосила која означава почетак камбрија прије отприлике 542 милиона година. Прилично мало се зна о пракамбрију, иако он представља седам осмина Земљине хисторије, а оно мало што се сазнало је откривено углавном у посљедња четири до пет десетљећа.

Вјерује се да се Земља коагулирала од материјала у орбити око Сунца отприлике 4500 Ма 4500 Ма те да ју је можда ударио врло велики планетезимал величине Марса убрзо након што се створила, избацујући материјал од кога ће се створити Мјесец (в. Теорија великог удара). Стабилна кора се створила око 4400 Ма, јер отада датирају најстарије земаљске стијене. Не зна се када се створио живот, али угљик пронађен у 3800 милиона година старим стијенама западно од Гренланда може бити органског поијекла. Добро очуване бактерије старије од 3460 милиона година су пронађене у Западној Аустралији. Могући остаци фосила 100 милиона година старији су пронађени у истом подручју. Постоје врло добри трагови бактеријског живота у остатку пракамбрија.

Осим неколико сумњивих извора о много старијим формама у Тексасу и Индију, први сложени вишестанични облици живота су се појавили отприлике око 600 Ма. Прилично разноврсна колекција мекушастих облика је позната са локација широм свијета старих између 600 и 542 Ма. О њима се често говори о Едиакаранским или Вендијанским биотама. Тврдољускава створења су се појавила крајем тог период. Врло разнолика колекција се појавила око 544 Ма, започињући крајем пракамбрија са слабо познатом "малом шкољколиком фауном" и завршавајући у раном камбрију с врло разноликом и прилично модерном "Бургессовом фауном" чије се нагло ширење назива Камбријском експлозијом живота.

Детаљи о покретању тектонских плоча и сличним процесима су слабо познати у случају пракамбрија. Вјерује се како се већина Земљиних копненинх маса скупила у један суперконтинент око 1000 Ма. Суперконтинент, познат као Родинија, раздвојио се око 600 Ма. Бројни периоди глацијализације су идентифицирани још у Хуронској епохи, отприлике око 2200 Ма. Најбоље проучена је Стуртијанско-варангијанска глацијација, око 600 Ма, која је могла довести до ледених увјета све до екватора, резултирајући у "Грудви Земљи".

Атмосфера ране Земље је слабо позната, али се сматра да је била загушена шкодљивим плиновима, садржавајући врло мало слободног кисика. Млади планет је био црвенкасте боје, а за мора се сматра да су била маслинасте боје. Многи материјали који садрже неотопиве оксиде изгледа да су били дио оцеана милионима година након стварања Земље. Када је еволуција живих бића довела до фотосинтезе, кисик се почео појављивати у великим количинама. Кисик се испочетка везао у кемијским реакцијама, углавном са жељезом, све док више није остало површина које су могле оксидириати. Након тога се развила модерна атмосфера с великим пстотком кисика. Старије стијене садрже масивне наслаге везаног жељеза које су се очигледно наталожиле када су се жељезо и кисик по први пут спајали.

Прилично различита терминологија је еволуирала у настојању да се покрију ране године постојања Земље, али се с временом напушта јерје радиометријско датирање омогућило да се специфичним формацијама и облицима дају реални датуму. Израз Археј (старији од 2500 Ма), Протерозоик (2500 - 600 Ма) и Неопротерозоик (600 - 542 Ма) се још употребљавају. Неки додатни изрази се користе у геолошкој кронологији.

• Протерозоик : Оригинално кориштен за све старије од камбријске границе, која је била навођена у различитим периодима и различитим ауторима (али се данас установила 542 Ма). Модерно кориштење је често у као горе наведеном одломку, 600-2500 Ма.
  • Неопротерозоик : Отприлике од камбријске границе до 900 Ма. Модерна употреба представља нешто краћи интервал: 542-600 Ма. Неопротерозоик је истовјетан "Прецамбриан З" стијенама старије сјеверноамеричке геологије.
    • Едиакаран : У марту 2004. Међународна унија геолошких наука службено је дефинирала овај израз као геолошки период. Овај период започиње у доба таложења сепцифичне стратиграфске међе, око 620 Ма. Период завршава почетком камбрија 542 Ма.
  • Мезопротерозоик : Отприлике око 900-1600 Ма. Одговара Пракамбријским Y стијенама старије сјеверноамеричке геологије.
  • Палеопротерозоик : Отприлике око 1600-2500 Ма. Одговара Пракамбријским X стијенама старије сјеверноамеричке геологије.
• Археј : Отприлике 2500-3800 Ма.
• Хад : Прије 3800 Ма. Израз је вјеројатно требао покривати прије него што су било које сачуване стијене наталожене. Врло мало стијена изгледа да је старије од 3800 Ма.

Вањске везе

Прекамбриј на Wикимедијиној остави

• ПАЛЕОМАП Пројецт: Лате Прецамбриан Суперцонтинент анд Ице Хоусе Wорлд