Рептил

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Гмазови
Аустралски водени змај, Пхyсигнатхус лесуеурии
Научна класификација
Царство: Анималиа
Кољено: Цхордата
Поткољено: Вертебрата
Разред: Сауропсида/Рептилиа
Гоодрицх, 1916.

Гмазови (Рептилиа) или рептили (од лат. рептилис - онај који гмиже) су један разред краљежњака. Као филогенетички таксон или као затворена развојна група, требали би садржавати и птице. Овдје се обрађује сврставање у гмазове према класичној подјели која не одговара природном групирању, јер они нису сви потомци задњих заједничких предака.

То су хладнокрвне животиње, имају реп, кожу с рожнатим љускама и углавном с четири ноге и пет прстију. Изнимка су змије код којих су се ноге повукле. Сви гмазови дишу плућима. Срце гмазова састоји се од једне клијетке и 2 претклијетке, но код крокодила срце има 2 клијетке и 2 претклијетке. Крвоток им је затворен. Легу јаја или рађају живе младе (ововивипарност као нпр. планинска гуштерица), а развијају се директно, што значи без ларве као развојног међуоблика. То су ектотермне и поикилотермне животиње, које температуру тијела колико је то могуће, одређују својим понашањем.

Знаност која се бави гмазовима назива се херпетологија. Знање о њиховој њези и узгоју у тераријима назива се виваристика.

Развојна повијест

[уреди | уреди извор]

Гмазови су се појавили средином карбона, а развили су се из водоземаца. Разликовали су се од водоземаца првенствено по амниотском јајету с љуском која служи за заштиту од исушивања, што им је омогућило да у потпуности воде копнени живот, за разлику од водоземаца. То се показало изнимном предношћу јер су тадашња мора била пуна опасних грабежљиваца. Остали копнени краљежњаци се према том обиљежју називају амниотима. За разлику од водоземаца, амниоти више нису везани у размножавању за воду, а и опћенито су боље прилагођени животу у сухом околишу.

Амниоти се раздвајају на двије гране које се разликују према броју бочних отвора на лубањи у предјелу сљепоочнице (темпорални отвор). Амниоти с једним бочним отвором називају се синапсида (један отвор), а с два диапсида. Праамниоти нису имали ниједан отвор, па их се назива анапсида. Од диапсида потјечу диносаури као и данас изумрли птеросаури. Према најновијим спознајама, као једини и данас живући претставници диносаура сматрају се птице.

До данас није недвосмислено утврђено мјесто које у систематици припада корњачама. Њихова лубања нема бочних отвора, па се због тога ова група сврстава у анапсиде. Неки палеонтолози сматрају, да су се корњаче развиле од диапсида које су накнадно редуцирале ове отворе. Према положају њихове вратне артерије и постојању аорте, данас их се сврстава у гмазове као сестринска група. Но до сад нађени фосили не омогућују дефинитивно објашњење.

Систематика

[уреди | уреди извор]

Верзија 1 (класична верзија): обухваћа и корњаче као подразред (Анапсида) У овом облику гмазови су потпуно умјетна скупина, јер су искључени како синапсиде (са сисавцима) тако и птице:

Верзија 2: Корњаче као сестринска група Архосаура, "гмазови" и птице као Сауропсида

У верзији 1 гмазови још увијек не представљају потпуну природну групу јер не укључује птице. Алтернативна верзија 2, Сауропсида, која укључује и птице као дио диносаура је прави таксон:

Скупине гмазова које данас живе:

  • У прагмазове спадају премосници, које се сматра живим фосилима.
  • Крокодили живе у топлим крајевима, претежно у слаткој, али неке врсте и у сланој води. Све врсте су грабежљивци, опасни и за људе. Имају врло тврд тјелесни оклоп.
  • Корњаче имају оклоп грађен од сраслих костију и рожнатог покрова. Немају зубе.
  • Љускаши немају коштани оклоп. Њихове љуске су рожната кожа. Како се не прилагођава расту организма, морају се тијеком живота више пута "пресвлачити.

Други пројекти

[уреди | уреди извор]
У Wикимедијиној остави налази се чланак на тему: Гмазови
У Wикимедијиној остави има још материјала везаних за: Гмазови
Wикиврсте имају податке о: Гмазовима
Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Reptil&oldid=10223346”