Риба
| Рибе Временски распон: 535–0 Ма Миаолингиан – Холоцен | |
|---|---|
| |
| Баракуда напада мање рибе | |
| Научна класификација | |
| Домена: | Еукариоти |
| Царство: | Животиње |
| Кољено: | Свитковци |
| Поддивизија: | Олфацторес |
| Поткољено: | Краљежњаци |
Рибе (Писцес) су хладнокрвне животиње из скупине краљежњака које живе готово искључиво у води и дишу уз помоћ шкрга. Нарочито добро осјетило које је развијено код риба јест осјетило бочне линије. Око половина свих краљежњака су рибе, а најстарији познати фосили су стари 450 милијуна година. Процват су доживјеле у геолошком раздобљу девон, који се због тога назива доба риба. Дијеле се на бесчељусте и чељустоусте, које се затим опет дијеле на хрскавичњаче (Цхондрицхтхyес) (у које се између осталих убрајају морски пси и ражовке), и коштуњаче (Остеицхтхyес) које обухваћају све остале рибе. Скупина коштуњача далеко је најбројнија врстама. Некада су постојале и рибе оклопњаче (Плацодерми) и бодљикави морски пси (Ацантходии), али су изумрли. Данас на свијету постоји око 28,000 врста риба.
Дијеле се и на: морске и слатководне, иако постоје и међуоблици. Рибе су широко распрострањене у готово свим воденим екосистемима на Земљи. Нађене су на високопланинским потоцима и језерима пасве до највећих океанских дубина.
Знаност која се бави рибама зове се ихтиологија.
Облик и функције тијела
[уреди | уреди извор]Облик
[уреди | уреди извор].svg)
(1) - оперцулум (шкржни заклопац), (2) и (5) - бочна пруга, (3) - прва леђна пераја, (4) - друга леђна пераја, (6) - репна пераја, (7) - анална пераја, (8) - пхотопхорес, (9) - трбушна пераја, (10) - прсна пераја
Облик тијела риба је, према начину живота, врло различит, често увјетован околишем у којем обитава, као и начином живота. Брзи пливачи имају тијело које личи на торпедо, рибе које живе на дну су спљоштене, а оне које живе уз кораљне гребене и у шумама морске траве су бочно спљоштене. I величине одраслих риба јако варирају овисно о врсти. Тако постоје врсте једва веће од једног центиметра, па до око 18 м.
Кожа се састоји од два слоја, танке поусмине и дебље усмине. Поусмина садржи двије врсте слузних жлијезда које луче слуз, смањујући тако трење при пливању. Усмину граде стратум спонгиосум и стратум цомпацтум. Ту су везивно ткиво, живци, пигментне станице и љуске (које се преклапају).
Разликују се бијели и црвени мишићи. Бијели мишићи се контрахирају анаеробно па за енергију користе глукозу, док се црвени се мишићи контрахирају аеробно, па за енергију користе масти.
Посебни органи
[уреди | уреди извор]- Електрични органи: јака поља за напад или одбрану, слаба за примање електричних осјета или за комуникацију, у муљевитим водама. Настају преобразбом мишића у станице које се називају електроцити.
- Свјетлећи органи: налазе се код риба које живе на великим дубинама и у већине риба које живе испод 50 метара дубине. У многих врста свјетлост стварају свјетлеће бактерије смјештене у појединим органима.
Грађа костију
[уреди | уреди извор]Костур се састоји од хрскавице (хрскавичњаче) или костију (коштуњаче). На лубањи имају шкржни костур који има од пет до седам шкржних лукова од којих је предњи преобликован у доњу чељуст. Краљежница им је повезана с лубањом. У мишићном ткиву коштуњаче имају рибље кости које су заправо окоштало везивно ткиво. За управљање и пливање им служе пераје које су све појачане (осим тзв. "масних пераја" неких врста које им се налазе између леђне и репне пераје) зракасто распоређеним танким костима. Имају по пар прсних и трбушних пераја, које су повезане с раменим и бочним појасом. Непарне пераје, леђна, репна и анална, су повезане с краљежницом.
