Триер

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Трир
Триер


Трг у Триру

Застава
Застава

Грб
Грб
Основни подаци
Држава  Њемачка
Градоначелник Клаус Јенсен (СПД)
Савезна држава Рајна-Палатинат
Становништво
Становништво 104.640[1]
Густина становништва 893 ст./км²
Географија
Координате 49°45′24″Н 6°38′29″Е / 49.756667°Н 6.641389°Е / 49.756667; 6.641389
Временска зона УТЦ+1, љети УТЦ+2
Надморска висина 124 - 427 м
Површина 117,1 км²
Трир на мапи Њемачке
Трир
Трир
Трир (Њемачке)
Остали подаци
Поштански код 54290
Позивни број 0651
Регистарска ознака ТР
Wеб-страница www.триер.де

Триер је град у њемачкој савезној покрајини Порајњу и Фалачкој. Налази се на ријеци Моселле, близу границе с Француском и Луксембургом. Град броји преко 100.000 становника.

Триер је основан 16. пне., чиме је најстарији град у Њемачкој. Такођер је најстарије сједиште бискупа сјеверно од Алпа.

У граду се налази познато Свеучилиште.

Порта Нигра

Повијест

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Хисторија Триера

Према средњовјековној збирци легенди Геста Треверорум (Дјела Тревера), град је основао Требета, Асирски принц, стољећима прије старих Римљана. Његов отац је био Нинус, асирски краљ, чија је жена, а Требетова маћеха Семирамида, након краљеве смрти преузела краљевство, а Требета протјерала у Еуропу. Након многих лутања, око 2000 пр. Кр. Требета је с групом колонизатора дошао у Њемачку и населио се у мјесту које ће постати Триер. Након његове смрти, становници Триера су његово тијело кремирали на брду Петрисберг.

Римско Царство је покорило народ Тревере у 1. ст. пне., и око 30. год. пне. основан је град Аугуста Треверорум (латински за „Племенити град Тревера“). Назив је вјеројатно почивао на титули тадашњег владара Царства, Цезара Аугуста. Град је постао пријестолницом покрајине Галлиа Белгица, али и цијеле префектуре Галије. Као пријестолница Западног Римског Царства, римски Триер је био родно мјесто светог Амброзија. Год. 395., римска администрација је напустила град препустивши локалном становништву да организира одбрану града. На тај начин је прекинут ауторитет Римљана у Галији.

Триерска првостолница

Франци су заузели град око 459. год., а већ 870. год. био је дио Источне Франачке, која ће се развити у Свето Римско Царство. Реликвије Светог Матије које су донешене у град, потакнуле су развој ходочасничких путовања. Јачањем бискупа, Триерска надбискупија је призната као електорат царства, једна од најснажнијих њемачких државица. Свеучилиште у Триеру је основано 1473. год.

Засједање Реицхстага, на којему су установљене регионалне марке Светог Римског Царства, је одржано у Триеру 1512. год. У 17. стољећу, Триерски надбискупи и принчеви-електори премјестили су своју пријестолницу у дворац Пхилиппсбург у Ехренбреитстеин, покрај Кобленза.

У 17. и 18. ст. Француска је тијеком Тридесетогодишњег рата полагала право на Триер који је 1794. год., тијеком револуције успјела и освојити, те распустити изборну надбискупију. Након Наполеонских ратова, 1815. год., Триер је припао Краљевини Прусији. Карл Марx је рођен у овом граду 1818. год.

Као дио пруског порања, Триер се економски развио тијеком 19. стољећа. Након револуционарне 1848. год. побуњеници су били присиљени на помирбу, а дијелом Њемачког Царства постаје 1871. год.

У липњу 1940. год., преко 60,000 британских ратних Дункирк и сјеверне Француске, марширали су за Триер који је постао главном постајом за све њемачке ратне заробљенике прије одласка за друге логоре. Тијеком 1944. год. град је претрпио бомбардирање Савезничких зракоплова. Након Другог свјетског рата припао је њемачкој покрајини Рхинеланд-Палатинате. Свеучилиште, које је распуштено 1797. год., поновно је основано 1970их, а Триерска катедрала је поновно отворена 1974. год. Триер је прославио 2000 годишњицу оснутка града 1984. год.

Знаменитости

[уреди | уреди извор]
Госпина црква у Триеру
Римски мост у Триеру
Остаци Триерских царских терми
Триерска изборна палача с Константиновом базиликом у позадини

Свјетска баштина

[уреди | уреди извор]

Стари је (римски) дио града на попису УНЕСЦО-ве Свјетске баштине:

Остале знаменитости

[уреди | уреди извор]
  • капела св. Матеја (Абтеи Ст. Маттхиас) је самостан у чијој средњовјековној цркви је покопан један од апостола – Свети Матија (једини сјеверно од Алпа).
  • црква св. Ганглофа; градска црква на тржници која је парирала надбискупској катедрали.
  • црква св. Павла; најважнија барокна црква у покрајини Рхинеланд-Палатинате којој је дијелове радио славни архитект Балтхасар Неуманн.
  • старо жидовско гробље (Wеидегассе)[2].
  • Два лучна крана, један готички "Стари кран" (Алте Крахнен) или "Триер Моселле Кран" (Триерер Моселкрахн) из 1413. год., и други из 1774. год., барокни кран назван "(Стари) царински кран" ((Алтер) Золлкран) или "Млађи Моселле кран" (Јüнгерер Моселкран).

Познати становници

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. Број становника по њем. Савезном заводу за статистику. Стање 30. 6. 2010.
  2. ДЕ (њем.)

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Бергер, Диетер (1999). Геограпхисцхе Намен ин Деутсцхланд. Библиограпхисцхес Институт. ИСБН 3411062525. 
  • Фулброок, Марy (1991). А Цонцисе Хисторy оф Германy. Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-521-36836-0. 
  • Гаретх, Схаw (2011). Урбан Хисторицал Геограпхy: Рецент Прогресс ин Бритаин анд Германy (Цамбридге Студиес ин Хисторицал Геограпхy) (Репринт едитион изд.). Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 0521189748. 
  • Хоме, Wиллиам Р.; Павловиц, Зоран (2007). Германy (Модерн Wорлд Натионс) (2 ед. изд.). Цхелсеа Хоусе Пуб. ИСБН 0791095126. 
  • Хамм, Ингрид; Wердинг, Мартин; Сеитз, Хелмут (3540681353). Демограпхиц Цханге ин Германy (8. изд.). Неw Yорк: Спрингер-Верлаг. ИСБН 2007. 
  • Бергхахн, V. Р. (2004). Модерн Германy: Социетy, Ецономy анд Политицс ин тхе Тwентиетх Центурy (2. изд.). Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 0521347483. 
  • Јäхниг, Бернхарт; Биеwер, Лудwиг (1991). Клеинер Атлас зур деутсцхен Территориалгесцхицхте (2. изд.). Бонн: Културстифтунг дер Деутсцхен Вертриебенен. ИСБН 3885570963. 
  • Дорнбусцх, Јоацхим; Анер, Еккехард (1997). Гроссер Атлас зур Wелтгесцхицхте. Браунсцхwеиг: Wестерманн. ИСБН 3075095206. 

Вањске везе

[уреди | уреди извор]
У Wикимедијиној остави има још материјала везаних за: Триер