Г (слово ћирилице)
Ћириличко слово Г | ||||||
---|---|---|---|---|---|---|
Бројевна вредност: 3 | ||||||
Позиција у Уникоду | ||||||
Велико: U+0413 | ||||||
Мало: U+0433 | ||||||
Слова словенских језика | ||||||
А | А́ | А̀ | А̄ | Б | В | Г |
Ґ | Ѓ | Д | Ђ | Е | Ѐ | Е́ |
Е̄ | Ё | Є | Ж | З | З́ | Ѕ |
И | Ѝ | И́ | І | Ї | Й | Ј |
К | Ќ | Л | Љ | М | Н | Њ |
О | О́ | О̀ | Ō | П | Р | С |
С́ | Т | Ћ | У | У́ | У̀ | Ў |
Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш | Щ |
Ъ | Ы | Ь | Э | Ю | Я | |
Слова несловенских језика | ||||||
Ӑ | Ӓ | Ә | Ӛ | Ӕ | Ғ | Ҕ |
Ӻ | Ӷ | Г̧ | Г̑ | Ԁ | Ԃ | Ꚉ |
Ԭ | Ԫ | Ꚁ | Ӗ | Ӂ | Җ | Ӝ |
Ԅ | Ӟ | Ҙ | З̌ | З̱ | З̣ | Ԑ |
Ӡ | З́ | Ԇ | Ꚅ | Ӣ | Ҋ | Ӥ |
Қ | Ӄ | Ҡ | Ҟ | Ҝ | Ԟ | Ԛ |
Ӆ | Ԓ | Ԡ | Ԉ | Ԕ | Ӎ | Ӊ |
Ң | Ӈ | Ԩ | Ҥ | Ԣ | Ԋ | Ӧ |
О̃ | Ө | Ӫ | Ҩ | Ԥ | Ҧ | Ҏ |
Р̌ | Ԗ | Ҫ | Ԍ | Ҭ | Ꚑ | Ԏ |
Ӯ | Ӱ | Ӳ | Ү | Ү́ | Ұ | Х̑ |
Ҳ | Ӽ | Ӿ | Һ | Ꙡ | Ҵ | Ҷ |
Ӵ | Ӌ | Ҹ | Ꚇ | Ꚓ | Ҽ | Ҿ |
Ы̄ | Ӹ | Ы̆ | Ҍ | Ӭ | Э̆ | Э̄ |
Э̇ | Ю̆ | Ю̈ | Ю̄ | Є̈ | Я̆ | Я̄ |
Я̆ | Я̈ | Ԙ | Ԝ | Ӏ | ||
Историјска слова | ||||||
Ꙉ | Ѻ | Ѹ | Ꙋ | Ѡ | Ѽ | Ѿ |
Ҁ | Ѣ | Ꙓ | Ꙗ | Ѥ | Ѧ | Ѫ |
Ѩ | Ѭ | Ѯ | Ѱ | Ѳ | ֹѴ | Ѷ |
Ꙟ | Ꚏ | Ꚗ | Ꙥ | Ꙧ | Ꙣ | Ꙑ |
Ꙭ | Ꙩ | ꙮ | ||||
Диграфи ћирилице | ||||||
Сва слова ћирилице |
Г г (Г г; искошено: Г г) је ћириличко слово, еквивалент латиничном слову G и грчком слову гама (Γ γ).
Историја
[уреди | уреди извор]Слово ⟨Г⟩ је настало од грчког слова гама (Γ γ), али је мало слово само мањи облик великог, за разлику од грчког гама.
У старословенској азбуци име слова било је глаголи, што је на тадашњем језику значило »причати«.
У ћириличком бројевном систему, слово ⟨г⟩ је имало вредност броја 3.
Употреба
[уреди | уреди извор]Налази се на четвртом месту код свих језика који употребљавају ћирилицу и најчешће представља звучни веларни плозив, /ɡ/.
Јужнословенски језици
[уреди | уреди извор]У књижевном српском, бугарском и македонском, такође представља звук (/ɡ/). Понекад, као последица брзог говора, у српском језику слово ⟨г⟩ се изговори као /ɣ/, /ɦ/ или пак /k/.
Руски језик
[уреди | уреди извор]Слово ⟨г⟩ у књижевном руском језику представља (/ɡ/), сем када је обезвучено, па пређе у /k/ на крају речи или пре безвучног сугласника, и представља /ɡʲ/ пред предњонепчаним сугласником. У јужном руском дијалекту, тај глас се изговара као /ɣ/, и понекад као /ɦ/ у местима близу границе са Украјином и Белорусијом.
Прихватљиво је изговарати ⟨г⟩ у неким руским речима као /ɣ/ (које се понекад назива и »украјинско г«): Бог, богатый, благо, Господь, али не слажу се с тим сви. Тај звук се углавном сматра нестандардним и дијалектским у руском, и већина образованијих Руса га избегава. Реч »бог« се у номинативу увек изговара као /box/.[1]
У генитивским наставцима -ого, -его, ⟨г⟩ представља /v/, као и у речи сегодня (»данас«, од двају речи: сего и дня).
У речима мягкий и лёгкий се ⟨г⟩ изговара као /x/ испред слова ⟨к⟩.
На почетку речи европског порекла где би се очекивало ⟨х⟩, ставља се ⟨г⟩ из историјских разлога, нпр., реч херој: енгл. hero → рус. герой.
Украјински
[уреди | уреди извор]У украјинском језику, слово ⟨г⟩ представља /ɦ/.
И у украјинском, глас /ɡ/ је присутан само у посуђеницама и записује се словом ⟨Г⟩ са квачицом (Ґ ґ).
И у украјинском и у белоруском, ⟨г⟩ се зове »хе« и трансрибује се као ⟨х⟩.
Белоруски
[уреди | уреди извор]У белоруском, ово слово се изговара као /ɣ/ или као нешто мекше /ɣʲ/.
Као и у украјинском, и у белоруском је /ɡ/ присутно само у посуђеницама, али записује се као диграф ⟨кг⟩.
И у белоруском и у украјинском, ⟨г⟩ се зове »хе« и трансрибује се као ⟨х⟩.
Несловенски језици
[уреди | уреди извор]У великом броју несловенских језика који се пишу ћирилицом, ⟨г⟩ може представљати и /g/ и /ʁ~ɣ/ (с тиме да се други пример употребљава углавном у турским језицима и угрофинским језицима).
Слична и сродна слова
[уреди | уреди извор]- Γ γ: грчко слово Гама
- G g: латиничко слово
- Ґ ґ: ћириличко слово
- Ѓ ѓ: ћириличко слово
- Ғ ғ: ћириличко слово
- ₴: украјинска гривна (ознака за валуту)
Рачунарско кодирање карактера
[уреди | уреди извор]Знак | Г | г | ||
---|---|---|---|---|
Назив у Уникоду | CYRILLIC CAPITAL LETTER GHE | CYRILLIC SMALL LETTER GHE | ||
Врста кодирања | децимална | хексадецимална | децимална | хексадецимална |
Уникод | 1043 | U+0413 | 1075 | U+0433 |
UTF-8 | 208 147 | D0 93 | 208 179 | D0 B3 |
Нумеричка референца знака | Г | Г | г | г |
KOI8-R and KOI8-U | 231 | E7 | 199 | C7 |
CP 855 | 173 | AD | 172 | AC |
Windows-1251 | 195 | C3 | 227 | E3 |
ISO-8859-5 | 179 | B3 | 211 | D3 |
Mac Cyrillic | 131 | 83 | 227 | E3 |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Гласови уместо слова ⟨г⟩ (језик: руски)
Литература
[уреди | уреди извор]- Thomas, Paul-Louis (2012). Grammaire du bosniaque, croate, monténégrin, serbe. Paris. ISBN 978-2-7204-0490-0.