Ҁ (слово ћирилице)
Овом чланку потребни су додатни извори због проверљивости. |
Ћириличко слово Ҁ ҁ | ||||||
---|---|---|---|---|---|---|
Позиција у Уникоду | ||||||
Велико: U+0480 | ||||||
Мало: U+0481 | ||||||
Слова словенских језика | ||||||
А | А́ | А̀ | А̄ | Б | В | Г |
Ґ | Ѓ | Д | Ђ | Е | Ѐ | Е́ |
Е̄ | Ё | Є | Ж | З | З́ | Ѕ |
И | Ѝ | И́ | І | Ї | Й | Ј |
К | Ќ | Л | Љ | М | Н | Њ |
О | О́ | О̀ | Ō | П | Р | С |
С́ | Т | Ћ | У | У́ | У̀ | Ў |
Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш | Щ |
Ъ | Ы | Ь | Э | Ю | Я | |
Слова несловенских језика | ||||||
Ӑ | Ӓ | Ә | Ӛ | Ӕ | Ғ | Ҕ |
Ӻ | Ӷ | Г̧ | Г̑ | Ԁ | Ԃ | Ꚉ |
Ԭ | Ԫ | Ꚁ | Ӗ | Ӂ | Җ | Ӝ |
Ԅ | Ӟ | Ҙ | З̌ | З̱ | З̣ | Ԑ |
Ӡ | З́ | Ԇ | Ꚅ | Ӣ | Ҋ | Ӥ |
Қ | Ӄ | Ҡ | Ҟ | Ҝ | Ԟ | Ԛ |
Ӆ | Ԓ | Ԡ | Ԉ | Ԕ | Ӎ | Ӊ |
Ң | Ӈ | Ԩ | Ҥ | Ԣ | Ԋ | Ӧ |
О̃ | Ө | Ӫ | Ҩ | Ԥ | Ҧ | Ҏ |
Р̌ | Ԗ | Ҫ | Ԍ | Ҭ | Ꚑ | Ԏ |
Ӯ | Ӱ | Ӳ | Ү | Ү́ | Ұ | Х̑ |
Ҳ | Ӽ | Ӿ | Һ | Ꙡ | Ҵ | Ҷ |
Ӵ | Ӌ | Ҹ | Ꚇ | Ꚓ | Ҽ | Ҿ |
Ы̄ | Ӹ | Ы̆ | Ҍ | Ӭ | Э̆ | Э̄ |
Э̇ | Ю̆ | Ю̈ | Ю̄ | Є̈ | Я̆ | Я̄ |
Я̆ | Я̈ | Ԙ | Ԝ | Ӏ | ||
Историјска слова | ||||||
Ꙉ | Ѻ | Ѹ | Ꙋ | Ѡ | Ѽ | Ѿ |
Ҁ | Ѣ | Ꙓ | Ꙗ | Ѥ | Ѧ | Ѫ |
Ѩ | Ѭ | Ѯ | Ѱ | Ѳ | ֹѴ | Ѷ |
Ꙟ | Ꚏ | Ꚗ | Ꙥ | Ꙧ | Ꙣ | Ꙑ |
Ꙭ | Ꙩ | ꙮ | ||||
Диграфи ћирилице | ||||||
Сва слова ћирилице |
Ҁ ҁ (Ҁ ҁ; курзив: Ҁ ҁ) је архаични словни број ћириличног писма. Зове се копа. Његов облик (и савремени назив) потиче од грчког слова Коппа (Ϙ ϙ).[1]
Копа је коришћена као нумерички знак за број у најстаријим ћириличним рукописима, представљајући вредност 90 (баш као што је то чинио њен грчки предак). Релативно рано је замењено ћириличним словом Че (Ч ч), које је сличног изгледа и првобитно није имало бројчану вредност. Изоловани примери Ч који се користи као број налазе се у источнословенским и јужнословенским областима већ у XI веку, иако је копа наставила да се редовно користи у XVI веку. У неким варијантама западне ћирилице, међутим, копа је задржана, а Ч је коришћен са вредношћу 60, замењујући ћирилично слово кси (Ѯ ѯ)
Ћирилична копа никада није имала фонетску вредност и никада није коришћена као писмо ни у једном националном језику користећи ћирилицу. Међутим, поједини савремени уџбеници и речници старословенског језика убацују овај знак међу остала слова ране ћирилице, или између П и Р (да би се репродуковао грчки алфабетски ред) или на самом крају листе.
Рачунарски кодови
[уреди | уреди извор]Знак | Ҁ | ҁ | ||
---|---|---|---|---|
Назив у Уникоду | CYRILLIC CAPITAL LETTER KOPPA | CYRILLIC SMALL LETTER KOPPA | ||
Врста кодирања | децимална | хексадецимална | децимална | хексадецимална |
Уникод | 1152 | U+0480 | 1153 | U+0481 |
UTF-8 | 210 128 | D2 80 | 210 129 | D2 81 |
Нумеричка референца знака | Ҁ | Ҁ | ҁ | ҁ |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Kempgen, Sebastian (2016-11-24). Slavic Alphabet Tables: Volume 3 - Odds and Ends (1530-1963) (на језику: руски). University of Bamberg Press. стр. 8. ISBN 978-3-86309-446-1.
Литература
[уреди | уреди извор]- Старославянский словарь (по рукописям X—XI веков), под редакцией Р. М. Цейтлин, Р. Вечерки и Э. Благовой, Москва, “Русский язык”, 1994, ISBN 5-200-01113-2 (an Old Slavonic dictionary compiled by manuscripts of 10-11 c.).
- Lunt, Horace G. Old Church Slavonic grammar. Berlin, New York: Mouton de Gruyter, 2001 (7th ed.), ISBN 3-11-016284-9.