Idi na sadržaj

Tour de France 2015.

S Wikipedije, slobodne enciklopedije
Tour de France 2015.
Ruta Tour de Francea 2015.
Detalji utrke
Datum4–26. juli
Etape21
Dužina3358,3 km[1]
Rezultati
Pobjednik  Chris Froome (UK) Sky
Drugi  Nairo Quintana (KOL) Movistar
Treći  Alejandro Valverde (ŠPA) Movistar
Sprinter  Peter Sagan (SLK) Tinkoff-Saxo
Brdski  Chris Froome (UK) Sky
Mladi  Nairo Quintana (KOL) Movistar
Borbenost  Romain Bardet (FRA) Ag2r-La Mondiale
Tim Španija Movistar
← 2014.
2016 →

Tour de France 2015. bio je 102. izdanje najpoznatije biciklističke utrke na svijetu. Utrka je startala iz Utrechta (Holandija).[2]

Ovo je bio šesti put da je Tour de France startao iz Holandije (nakon 1954, 1973, 1978, 1996. i 2010), što je rekord za zemlju koja ne graniči s Francuskom.

Promjene pravila

[uredi | uredi izvor]

Za ovo izdanje utrke vraćene su vremenske bonifikacije za prva tri mjesta (10, 6 i 4 sekunde) na etapama 2-8. Sprintersko takmičenje promijenjeno je na način da pobjednik etape dobije 50 bodova (umjesto 45), drugoplasirani 30 (umjesto 35), a trećeplasirani 20 (umjesto 30). Promjene su nastale jer se željelo postići da se više vrednuje etapna pobjeda.[3] Ovo je vrijedilo samo za prvih šest ravnih etapa (2, 5, 6, 7, 15 i 21). U sedam etapa (etapa s kaldrmom i 6 brdovitih – 3, 4, 8, 10, 13, 14 i 16) pobjednik je dobio 25 bodova, drugoplasirani 22 itd.[4] Za 1. etapu i brdske etape (1, 11, 12, 17, 18, 19 i 20) pobjednik je dobio 20 bodova. U 9. etapi (timski hronometar) bodovi nisu dodijeljeni.[5]

Timovi

[uredi | uredi izvor]

Svih 17 timova koji imaju UCI ProTeam licencu imalo je obavezu učestvovati u ovoj utrci. Osim njih, u utrci je učestvovalo i 5 timova s licencom Pro-kontinental koji su dobili pozivnicu organizatora.[6]

†: pozvani Pro-kontinentalni timovi

Spisak etapa[7]
Etapa Datum Start-cilj Dužina Tip Pobjednik
1. 4. juli Utrecht – Utrecht 13,8 km Pojedinačni hronometar  Rohan Dennis (AUS)
2. 5. juli Utrecht – Neeltje Jans 166 km Ravna etapa  André Greipel (NJE)
3. 6. juli Antwerpen – Huy 159,5 km Umjereno brdska etapa  Joaquim Rodríguez (ŠPA)
4. 7. juli Seraing – Cambrai 223,5 km Ravna etapa s kaldrmom  Tony Martin (NJE)
5. 8. juli Arras – Amiens 189,5 km Ravna etapa  André Greipel (NJE)
6. 9. juli Abbeville – Le Havre 191,5 km Ravna etapa  Zdeněk Štybar (ČEŠ)
7. 10. juli Livarot – Fougères 190,5 km Ravna etapa  Mark Cavendish (UK)
8. 11. juli Rennes – Mûr-de-Bretagne 181,5 km Umjereno brdska etapa  Alexis Vuillermoz (FRA)
9. 12. juli Vannes – Plumelec 28 km Timski hronometar BMC Racing Team
13. juli Slobodan dan (Pau)
10. 14. juli Tarbes – La Pierre St. Martin 167 km Brdska etapa  Chris Froome (UK)
11. 15. juli Pau – Cauterets 188 km Brdska etapa  Rafał Majka (POLJ)
12. 16. juli Lannemezan – Plateau de Beille 195 km Brdska etapa  Joaquim Rodríguez (ŠPA)
13. 17. juli Muret – Rodez 198,5 km Umjereno brdska etapa  Greg Van Avermaet (BEL)
14. 18. juli Rodez – Mende 178,5 km Umjereno brdska etapa  Steve Cummings (UK)
15. 19. juli Mende – Valence 183 km Brdovita etapa  André Greipel (NJE)
16. 20. juli Bourg-de-Péage – Gap 201 km Umjereno brdska etapa  Rubén Plaza (ŠPA)
21. juli Slobodan dan (Gap)
17. 22. juli Digne-les-Bains – Pra Loup 161 km Brdska etapa  Simon Geschke (NJE)
18. 23. juli Gap – Saint-Jean-de-Maurienne 186,5 km Brdska etapa  Romain Bardet (FRA)
19. 24. juli Saint-Jean-de-Maurienne – La Toussuire - Les Sybelles 138 km Brdska etapa  Vincenzo Nibali (ITA)
20. 25. juli Modane – Alpe d'Huez 110,5 km Brdska etapa  Thibaut Pinot (FRA)
21. 26. juli Sèvres – Pariz 109,5 km Ravna etapa  André Greipel (NJE)

Razvoj poredaka

[uredi | uredi izvor]

Četiri su glavna poretka bila na Tour de Franceu 2015. Najvažniji je generalni poredak, koji se računa tako što se završna vremena svih biciklista sabiraju nakon svake etape. Biciklist s najkraćim ukupnim vremenom vodeći je u utrci i oblači žutu majicu; pobjednik u ovom poretku smatra se pobjednikom cijelog Toura. Ove godine vraćena je vremenska bonifikacija za prva tri mjesta u svakoj etapi (deset sekundi za prvo mjesto, šest za drugo i četiri za treće).

Sljedeći je poredak sprintera, u kojem se vodeći nagrađuje zelenom majicom. U ovom poretku biciklisti dobijaju bodove za završavanje među najboljima u finišu etape ili u srednjim sprintovima. Biciklist s najviše bodova vodi u poretku i nosi zelenu majicu.[8]

Postoji i poredak penjača. Organizatori kategoriziraju određene uspone kao vankategorijske te kao uspone prve, druge, treće i četvrte kategorije. Bodove u ovom poretku osvajaju prvi biciklisti koji dođu do vrha ovih uspona, s tim da se za uspon veće kategorije dobija i više bodova. Biciklist s najviše bodova je vodeći u ovom poretku i dodjeljuje mu se tačkasta majica.[8] Tu su još i dvije posebne nagrade: "Henri Desgrange" za vozača koji bude prvi na najvišem usponu na Touru i "Jacques Goddet" za vozača koji prvi prođe pokraj spomenika Jacquesu Goddetu na Col du Tourmaletu. Za ove uspone ne dobijaju se bodovi za poredak penjača, nego novčana nagrada od 5000 . Za ovu godinu bilo je određeno da se nagrada "Henri Desgrange" dodijeli na Col du Galibieru u 20. etapi, ali devet dana prije početka utrke objavljeno je da se neće voziti tim usponom. Umjesto njega vozilo se uz Col d'Allos.

Četvrti pojedinačni poredak je poredak mladih vozača; vodeći u ovom poretku nosi bijelu majicu. Računao se na isti način kao generalni, ali učestvovali su samo vozači rođeni 1. januara 1990. ili poslije.[8]

U timskom poretku sabiraju se vremena trojice najboljih biciklista svakog tima u svakoj etapi; vodeći tim je onaj s najkraćim ukupnim vremenom. Vozači u timu koji vodi u ovom poretku dobijaju majice sa žutim brojevima, a od 2012. i žute kacige.

Nagrada za borbenost (ili nagrada za najagresivnijeg vozača) dodjeljuje se nakon svake etape onom vozaču za koga se smatra da je bio najborbeniji u toj etapi, a određuje se glasanjem žirija. Dobitnik nosi crveni broj na leđima sljedećeg dana. Po završetku Toura biciklist koji je dobio najviše glasova gledano u svim etapama dobija priznanje kao najborbeniji vozač na cijelom Touru.

Etapa Pobjednik Generalni poredak
Poredak sprintera
Poredak penjača
Poredak mladih vozača
Timski poredak
Nagrada za borbenost
1. Rohan Dennis Rohan Dennis Rohan Dennis Nema nagrade Rohan Dennis LottoNL-Jumbo Nema nagrade
2. André Greipel Fabian Cancellara André Greipel Tom Dumoulin BMC Racing Team Michał Kwiatkowski
3. Joaquim Rodríguez Chris Froome Joaquim Rodríguez Peter Sagan Jan Bárta
4. Tony Martin Tony Martin Vincenzo Nibali
5. André Greipel Michael Matthews
6. Zdeněk Štybar Daniel Teklehaimanot Perrig Quéméneur
7. Mark Cavendish Chris Froome Anthony Delaplace
8. Alexis Vuillermoz Peter Sagan Bartosz Huzarski
9. BMC Racing Team Nema nagrade
10. Chris Froome André Greipel Chris Froome Nairo Quintana Team Sky Kenneth Vanbilsen
11. Rafał Majka Peter Sagan Daniel Martin
12. Joaquim Rodríguez Movistar Team Michał Kwiatkowski
13. Greg Van Avermaet Thomas De Gendt
14. Steve Cummings Pierre-Luc Périchon
15. André Greipel Peter Sagan
16. Rubén Plaza
17. Simon Geschke Simon Geschke
18. Romain Bardet Joaquim Rodríguez Romain Bardet
19. Vincenzo Nibali Romain Bardet Pierre Rolland
20. Thibaut Pinot Chris Froome Alexandre Geniez
21. André Greipel Nema nagrade
Konačni Chris Froome Peter Sagan Chris Froome Nairo Quintana Movistar Team Romain Bardet
Napomene
  • U drugoj etapi Tony Martin, koji je tada bio drugi u poretku sprintera, nosio je zelenu majicu jer je Rohan Dennis (prvoplasirani) nosio žutu majicu kao vodeći u generalnom poretku. Osim toga, Tom Dumoulin, koji je bio drugi u poretku mladih vozača, nosio je bijelu majicu iz istog razloga.[9]
  • U sedmoj etapi niko nije nosio žutu majicu nakon što se Tony Martin, koji je bio vodeći u generalnom poretku, povukao s Toura zbog povrede.
  • U devetoj etapi Warren Barguil, koji je bio drugi u poretku mladih vozača, nosio je bijelu majicu jer je Peter Sagan (prvoplasirani) nosio zelenu majicu kao vodeći u poretku sprintera.
  • U desetoj etapi Nairo Quintana, koji je bio drugi u poretku mladih vozača, nosio je bijelu majicu jer je Peter Sagan (prvoplasirani) nosio zelenu majicu kao vodeći u poretku sprintera. Bartosz Huzarski, koji je dobio nagradu za borbenost u 8. etapi, nosio je crvenu majicu budući da u 9. etapi nagrada za borbenost nije dodijeljena.[10]
  • U 11. i 12. etapi Richie Porte, koji je bio drugi u poretku penjača, nosio je tačkastu majicu jer je Chris Froome (prvoplasirani) nosio žutu majicu kao vodeći u generalnom poretku.[11]
  • Od 13. do 18. etape Joaquim Rodríguez, koji je bio drugi u poretku penjača, nosio je tačkastu majicu jer je Chris Froome (prvoplasirani) nosio žutu majicu kao vodeći u generalnom poretku.[12]
  • U 21. etapi Romain Bardet, koji je bio treći u poretku penjača, nosio je tačkastu majicu jer je Chris Froome (prvoplasirani) nosio žutu majicu kao vodeći u generalnom poretku, a Nairo Quintana (drugoplasirani) nosio je bijelu majicu kao najbolji mladi vozač.

Pobjednici

[uredi | uredi izvor]

Generalni poredak

[uredi | uredi izvor]
Generalni poredak
Plas. Biciklist Tim Vrijeme Zaostatak
Ujedinjeno Kraljevstvo Chris Froome Sky 84 h 46 min 14 s
Kolumbija Nairo Quintana Movistar 84 h 47 min 26 s 1 min 12 s
3. Španija Alejandro Valverde Movistar 84 h 51 min 39 s 5 min 25 s
4. Italija Vincenzo Nibali Astana 84 h 54 min 50 s 8 min 36 s
5. Španija Alberto Contador Tinkoff-Saxo 84 h 56 min 02 s 9 min 48 s
6. Nizozemska Robert Gesink Lotto NL-Jumbo 84 h 57 min 01 s 10 min 47 s
7. Nizozemska Bauke Mollema Trek 85 h 01 min 28 s 15 min 14 s
8. Švicarska Mathias Frank IAM Cycling 85 h 01 min 53 s 15 min 39 s
9. Francuska Romain Bardet Ag2r-La Mondiale 82 h 12 min 33 s 16 min 00 s
10. Francuska Pierre Rolland Europcar 82 h 14 min 03 s 17 min 30 s
11. Sjedinjene Američke Države Andrew Talansky Cannondale-Garmin 82 h 18 min 39 s 22 min 06 s
12. Španija Samuel Sánchez BMC 82 h 19 min 23 s 22 min 50 s
13. Belgija Serge Pauwels MTN-Qhubeka 82 h 27 min 36 s 31 min 03 s
14. Francuska Warren Barguil Giant-Alpecin 82 h 27 min 48 s 31 min 15 s
15. Ujedinjeno Kraljevstvo Geraint Thomas Sky 82 h 28 min 12 s 31 min 39 s
16. Francuska Thibaut Pinot FDJ 82 h 35 min 25 s 38 min 52 s
17. Češka Roman Kreuziger Tinkoff-Saxo 82 h 59 min 24 s 1 h 2 min 51 s
18. Francuska Mikael Cherel Ag2r-La Mondiale 83 h 01 min 33 s 1 h 5 min 00 s
19. Kolumbija Jarlinson Pantano IAM Cycling 83 h 05 min 41 s 1 h 09 min 08 s
20. Belgija Jan Bakelants Ag2r-La Mondiale 83 h 13 min 09 s 1 h 16 min 36 s