1902

**1902. по календарима**
Грегоријански	1902. (MCMII)
Аб урбе цондита	2655.
Исламски	1319–1320.
Ирански	1280–1281.
Хебрејски	5662–5663.
Бизантски	7410–7411.
Коптски	1618–1619.
	Хинду календари
• Викрам Самват	1957–1958.
• Схака Самват	1824–1825.
• Кали Yуга	5003–5004.
	Кинески
• Континуално	4538–4539.
• 60 година	Yанг Вода Тигар; (од кинеске Нг.)
Холоценски календар	11902.
	п • р • у
	Подробније: Календарска ера

Миленијум:	2. миленијум
Вјекови:	19. вијек – 20. вијек – 21. вијек
Деценија:	1870-е 1880-е 1890-е – 1900-е – 1910-е 1920-е 1930-е
Године:	1899 1900 1901 – 1902 – 1903 1904 1905

Година 1902 (MCMII) била је редовна година која почиње у сриједу по грегоријанском, одн. редовна година која почиње у уторак по 13 дана заостајућем јулијанском календару (линкови показују годишње календаре).

Догађаји

Јануар/Сијечањ

1. 1. - Натхан Стубблефиелд демонстрира бежични телефон у Мурраy, Кентуцкy, изгледа путем кондукције кроз земљу.
1. 1. - У Британској Источној Африци организовани Кинг'с Африцан Рифлес.
јануар - Алфред Лоисy пише L'éвангиле ет л'Еглисе што изазива модернистичку кризу у католичкој цркви. Истог месеца, Фриедрицх Делитзсцх држи предавање у коме тврди да су делови Старог завета позајмљени из бабилонских митова (→ панбабилонизам).
4. 1. - Стојан Данев бугарски премијер (до 1903)
5. 1. - Праизведба "Дантонове смрти" Георга Бüцхнера.
7. 1. - Удова царица Циxи и остатак двора се враћају у Забрањени град у Пекингу - започиње реформску политику.
13. 1. - Ибн Сауд повратио Ријад од Емирата Џабал Шамар - почетак Треће саудијске државе и тридесет година ратова за Уједињење Сауди Арабије.
23. 1. - У мећави на планини Хаккōда гине 199 јапанских војника.
28. 1. - Основан Карнегијев институт за науку.
29. 1. - Социјалдемократске новине Ворwäртс објављују тајни документ о Тирпитзовим плановима за наоружање немачке флоте.
30. 1. - Склопљена Англо-јапанска алијанса - траје до 1921-23, сматра се крајем британске "Сјајне изолације".
30. 1. - Сцоттова Експедиција Дисцоверy открила Земљу краља Едwарда VII на Антарктику.

Фебруар/Вељача

1. 2. - У Кини забрањено укалупљивање женских стопала (забрана убрзо повучена, враћена 1912).
4. 2. - У Паризу одржан први Конгрес османске опозиције (→ Младотурци).
6. 2. - Талијанска влада мобилизира жељезничаре да спријечи штрајк.
15. 2. - Отворен Берлински У-воз.
фебруар - Гуглиелмо Марцони плови бродом СС Пхиладелпхиа из Британије и спроводи стриктне експерименте са радио-таласима - контакт на даљинама од 3.400 км ноћу и 1.100 км дању.
17. 2. - Избори у Бугарској, убедљива победа Прогресивних либерала премијера Данева.
22. 2. - Немачка Гаусова експедиција открила Земљу цара Wилхелма II на Антарктику.
25. 2. - Бури тјерају британску војску на повлачење код Клерксдорпа.

Март/Ожујак

5. 3. (20. 2. по ј.к.) - Извесни Раде Алавантић, карађорђевићевац из Митровице (АУ), покушао да преузме контролу над жандармима у Шапцу.
6. 3. - Основан Реал Мадрид ЦФ.
7. 3. - Други бурски рат: последња победа Бура, заробљени британски генерал и 200 војника.
7. 3. - У Османском царству забрањене школе на јерменском.
март - У Београду окршај великошколаца и жандарма, након што су се први ражестили због тога што је Никола Пашић гласао за владин предлог закона.
март - Лењин објавио у Немачкој памфлет "Што да се ради" - потребна је марксистичка партија посвећених револуционара као авангарда радничке класе.
март-април - Сељачка побуна у полтавској и харковској губернији Руског Царства, угушила је војска.

Април/Травањ

1. 4. - Пуштена у промет прва дионица жељезничке пруге Парензана, Трст-Бује, у просинцу и Бује-Пореч (затворена 1935).
5. 4. - Трагедија на Иброxу: 25 гледалаца фудбалске утакмице Шкотска–Енглеска у Глазгову погинуло када се срушила трибина.
7. 4. - Бугарско-македонски револуционар Методи Патчев погинуо у Кадином Селу код Прилепа.
8. 4. - Руско-кинеска конвенција о повлачењу руских трупа из Манџурије.
13. 4. - У Француској нови аутомобилски рекорд: 119 км/х (фирма Гарднер-Серполлет).
15. 4. - Руски министар унутрашњих послова Дмитриј Сипјагин убијен од стране есера; наслеђује га Вјачеслав фон Плеве (до сопственог убиства 1904) - пех за министра финансија Витеа, који је у лошим односима с новим министром.
18. 4. - Земљотрес у Гватемали, 800 - 2.000 мртвих.
18. 4. - Јосиф Џугашвили ухапшен први пут у Батумију, организовао је радничке демонстрације.
23. 4. - Почиње ерупција Монт Пелéеа на Мартиниqу, вулкан избацује пепео.
25. 4. - Фирма Царл Зеисс патентирала фото-објектив Тессар.
30. 4. - Праизведба Дебуссyјеве опере Пеллéас ет Мéлисанде.

Мај/Свибањ

1. 5. - Првомајске демонстрације у Сормову, предграђу Нижњег Новгорода - догађаји су инспирација за роман Горкога "Мати".
1. 5. - 416 људи погинуло у торнаду у Дацци у Британској Индији.
5. 5. - Босански Срби предали цару Фрањи Јосипу и четврти меморандум о својим проблемима.
6. 5. - Британски пароброд СС Цаморта страдао од циклона у делти Иравадија, страдало свих 737 путника и чланова посаде.
7. 5. - Битка код Тита: Французи поразили Туареге на југу Алжира.
7. 5. - Ерупција вулкана Ла Соуфриèре на Светом Винценту - 1680 мртвих.

8. 5. (Узашашће) - Главна ерупција Монт Пелéеа, 30 000 људи је погинуло од пирокластичног тока произашлог из вулкана у мјесту Ст. Пиерре на отоку Мартиниqуе на француским Карибима.
11. 5. - Парламентарни избори у Француској, други круг: победа Блока левице (социјалисти, радикали, умерени републиканци), Éмиле Цомбес премијер до 1905.
12. 5. - Почиње штрајк рудара антрацита у источној Пенсилванији (до октобра).
15. 5. - Почиње Баилундоанска побуна у португалској Анголи (поражена 1904).
17. 5. - Алфонсо XIII почиње самосталну владавину у Шпанији (до 1931).
20. 5. - Куба добила формалну независност од САД; ступио је на снагу њен први устав, који садржи и Платтов амандман. Први председник је Томáс Естрада Палма, који је до прошле године био држављанин САД.
20. 5. - Још једна јака ерупција Монт Пелеа, страдало 2.000 спасилаца и других.
28. 5. - Чиле и Аргентина закључили Мајске пактове у вези територијалног спора и трке у наоружању.
31. 5. - Миром у Вереенигингу завршен Други бурски рат - Бури се морају разоружати и заклети на верност британској Круни, формиране су колоније Трансваал и Орање (део Јужноафричке Уније од 1910).
31. 5. - Бугарско-руска војна конвенција: помоћ Бугарској у случају румунског напада (није важила у рату 1913).
мај - У Србији накратко пала Вујићева влада, Никола Пашић добио мандат у једном тренутку.
мај - У Косовској Митровици отворен руски конзулат ради заштите српског народа, конзул је Григориј Шчербина.
мај - На изборима за српски Народно-црквени сабор у Угарској победила Радикална странка.

Јун/Јуни/Липањ

7. 6. - Италијани узели у посед концесију у Тјенцину од 46 ха (фактички до 1943).
12. 6. - Закон о праву гласа у Аустралији: друга земља на свету, после Новог Зеланда, која признаје право бирања женама на националном нивоу и прва са правом да буду биране; ипак, право немају неки домороци и други обојени.
јун - Никола Тесла премешта лабораторију у зграду поред Wарденцлyффске куле, која се још увек гради - недостаје му новца јер Ј. П. Морган више није заинтересован за пројекат.
јун - У Њујорку завршена зграда Флатирон.
јун - На Хаитију, где треба бити изабран нови председник, избија грађански рат између присталица Антéнора Фирмина и Пиерре Норд Алеxиса.
17. 6. - Неwландсов закон о рекламацији: обезбеђено финансирање за пројекте наводњавања сушних земаља у 20 западних држава САД. Преко 600 брана ће омогућити наводњавање 4.000.000 хектара земље.
28. 6. - После неколико година отезања, за скопског владику устоличен Фирмилијан Дражић из СПЦ (трзавице Србије и Бугарске).
28. 6. - Обновљен Тројни савез Немачке, Аустроугарске и Италије - али Италија убзо постиже тајни споразум са Француском: биће подржана у Триполитанији, остаће неутрална у случају немачке агресије на Француску.
28. 6. - У САД донесен Споонеров закон: купити имовину француске Нове компаније Панамског канала, ако се може склопити уговор са Колумбијом (друга опција је била Никарагвански канал, одбачена након што су протурене дезинформације о тамошњој вулканској активности).

Јул/Јули/Српањ

1. 7. - Конгрес САД донео Филипински органски закон - предвиђен избор скупштине након периода смиривања и пописа (изабрана 1907).
1. 7. - Први број либералног емигрантског руског листа "Освобожденије"
4. 7. - Званични завршетак Филипинско-америчког рата, али неке групе настављају борбу до 1913 - Филипини постају неинкорпорирана територија САД.
6. 7. - Убијена Мариа Горетти (11), канонизована 1950.
10. 7. - Експлозија у руднику угља Роллинг Милл у Јохнстоwн, Пеннсyлваниа, 112 погинулих.
11. 7. - Британски премијер Лорд Салисбурy се повлачи, долази његов нећак Артхур Балфоур (до 1905).
14. 7. - У Сарајеву основано српско културно-просветно друштво "Просвјета", пружаће знатну помоћ школовању Срба^[1].
14. 7. - Срушио се Звоник Базилике св. Марка у Венецији (обновљен 1912).
17. 7. - Wиллис Царриер представио решење за контролу влажности у једној литографској фирми - почетак климатизације (масовније тек после Другог светског рата).
21. 7. - На Елби близу Хамбурга потонуо пароброд Примус, 103 мртвих.
25. 7. - Принц Мирко Димитрије Петровић-Његош се оженио Наталијом Константиновић, унуком Анке Обреновић - могућност наслеђења србијанског престола.
лето - Британац Едwард Раyмонд Турнер снима прве познате филмове у боји.

Август/Аугуст/Коловоз

1. 8. - Експлозија у руднику Wоллонгонг у Аустралији, 96 мртвих.
9. 8. - Крунисање британског краља Едwарда VII.
19. 8. - У "Српским новинама" од 6. августа по старом календару објављена прва прогноза времена у Србији (Милан Недељковић, оснивач астрономске и метеоролошке опсерваторије у Београду).
22. 8. - Основана ауто-компанија "Цадиллац" - настала из остатака Хенрy Форд Цомпанy након Фордовог повлачења.
22. 8. - Јак земљотрес на северозападу Кине, 2.500 страдалих.
27. 8. - Српска влада тражи у Цариграду да се почне увођење реда и да се престане са повлашћивањем "Арнаута", захтеве подржава руска дипломатија^[2].
29. 8. - Преко 9000 људи умире од колере у Египту.
30. 8. - Нова ерупција Монт Пелéеа, још 1000 мртвих.

Септембар/Рујан

1. 9. - Премијера Мéлиèсовог филма Ле Воyаге данс ла Луне.
1 - 3. 9. - Протусрпске франковачке демонстрације у Загребу, након пренесеног чланка "Срби и Хрвати" у загребачком "Србобрану" (новине касније трансформисане у "Нови Србобран", гл. уредник Светозар Прибићевић).
2. 9. - Инцидент Маркоманниа: хаићанска топовњача Црêте-à-Пиеррот запленила муницију са немачког пароброда, што ће довести до немачке одмазде и самопотапања Црêте-à-Пиеррота 6. 9. како га Немци не би заробили - адмирал Хаммертон Киллицк потонуо с бродом.
15. 9. - Италијански премијер Занарделли борави у Сорренту, у његову част је написана песма Торна а Сурриенто.
септембар - Алфред Тхаyер Махан први пут користи израз Средњи Исток за подручје између Арабије и Индије, у чланку у лондонској Националној ревији.
19. 9. - Боокер Т. Wасхингтон држи говор у црначкој Схилох баптистичкој цркви у Бирмингхам, Алабама, услед забуне долази до стампеда са 115 мртвих.
26. 9. - Циклон погодио источну обалу Сицилије, нарочито Цатанију.

Октобар/Листопад

1. 10. - Основана прва занатска школа у Србији - Грађевинска школа у Београду.
1. 10. - Дакар постаје главни град Француске Западне Африке.
2. 10. - "Причу о зецу Петру" Беатриx Поттер објављује велико издавачко предузеће
10. 10. - Краљ Александар Обреновић сазнао да ни ове године неће бити примљен у Русији - завера против њега добија дефинитиван замах.
12. 10. - Фудбалска утакмица Аустрија-Угарска 5:0 - прва званична утакмица две националне репрезентације ван Британије.
12. 10. - Митинг Друштва Срба из Старе Србије и Македоније у Београду, осуђени злочини над српским народом и турска влада која их не спречава.
15. 10. - У Загребу основан први хрватски мачевалачки клуб.
20. 10. (7. 10. по ј.к.) - У Србији пад владе Михаила Вујића (повод ново отказивање посете Александра и Драге Русији), нови председник министарског савета је Пера Велимировић, такође радикал.
24. 10. - Рат хиљаду дана у Колумбији званично завршен потписивањем мира на плантажи Неерландиа (одн. дефинитивним уговором 21. 11. на америчком броду Wисцонсин) - конзервативци су победили у рату, остају на власти до 1930; рат се помиње у Мáрqуезовим делима; Панама је била главно ратиште у каснијем делу рата.
24 - 26. 10. - Колосална ерупција (ВЕИ 6) вулкана Санта Марíа у Гватемали, најмање 5.000 мртвих.

октобар-новембар - Врховни македонско-одрински комитет покушава дићи Горњоџумајски устанак - организација је забрањена у Бугарској. Ово убеђује велике силе да интервенишу у корист православних хришћана^[3].
јесен? - Књаз Никола у писму уверава краља Александра Обреновића да не стоји иза евентуалних планова принца Мирка, такође му износи мишљења о суседима: "Јачи смо ми Срби од Бугара!... I њих и Хрвате страх је од нас, па зато тутње с њиховом Великом Бугарском и Великом Хрватском"^[4].

Новембар/Студени

1. 11. - Тајни уговор Италије и Француске о разграничењу интересних сфера у северној Африци (Либија и Тунис).
11. 11. - У Сарајеву основано "Хрватско друштво за намјештање дјеце на занате и у трговину", од 1904. "Напредак" (у Мостару у рујну осн. "Хрватско потпорно друштво за сиромашне ђаке и научнике").
15. 11. - Отворен Египатски музеј у Каиру.
15. 11. - Францисцо де Паула Родригуес Алвес нови председник Бразила (до 1906).
15. 11. - Анархист Геннаро Рубино покушао убити белгијског краља Леополда II.

новембар - На лову у Мисисипију, председник Рузвелт одбио да устрели медведа којег су његови пратиоци претукли и везали - догађај ће бити тема карикатура а Моррис Мицхтом је направио пуњеног медведића, теддy беар-а (у исто време, Рицхард Стеифф је у Немачкој направио сличну играчку).
19. 11. (6. 11. по ј.к.) - Пала влада Пере Велимировића, за председника владе постављен генерал Димитрије Цинцар-Марковић, распуштена скупштина (повратак личног режима краља Александра Обреновића).
20. 11. - Уз британску медијацију повучена граница између Аргентине и Чилеа у патагонским Андима.
новембар - Порта објавила реформни програм за румелијске вилајете - Албанци се супротстављају на Косову.

Децембар/Просинац

9. 12. - Отвара се Венецуеланска криза 1902–1903. - британска, немачка и италијанска флота блокира Венецуелу јер ова не плаћа дугове.
10. 12. - Довршена прва Асуанска брана на Нилу.
16. 12. - Андижански земљотрес у данашњем Узбекистану односи преко 4.000 жртава.
17. 12. - У Русији основана телеграфска агенција, Торгово-Телеграфное Агентство ("Трговачко-телеграфска агенција").
18. 12. - Први састанак Одбора за обрану царства у Лондону.
18. 12. - У Москви приказан најпознатији комад Максима Горког, "На дну".
21. 12. - Генерал Пиерре Норд Алеxис постаје председник Хаитија након победе у грађанском рату (до 1908).
25. 12. (12. 12. по ј.к.) - Руски министар иностраних послова Владимир Ламсдорф се у Нишу састао са краљем Александром, како би ублажио последице отказивања посете; Ламсдорф је посетио и Софију, поручује Србији и Бугарској да остану мирне у вези Турске, тј. Македоније.
29. 10. - Драгова доктрина: аргентински министар шаље ноту у Wасхингтон, предлаже да ниједна страна сила, укључујући САД, не би смела користити силу у наплати дугова од латиноамеричких земаља (усвојено на Хашкој конференцији 1907).
30. 12. - Експедиција Дисцоверy: Сцотт, Схацклетон и Wилсон стижу уз велике тешкоће до 82° јужне географске ширине, до тада Најдаљег југа.

Кроз годину

Објављена Домановићева "Страдија".
Ивана Брлић-Мажуранић објављује прво дјело "Ваљани и неваљани".
Милан Ракић објавио прве песме у "Српском књижевном гласнику".
Посвећена Базилика Срца Исусова у Загребу.
Изграђена Суботичка синагога.
Вриједност старе Хрватско-угарске нагодбе (финанцијског дијела) продуљивана је до ове године.
Стјепан Радић долази у Загреб, уређује мјесечник "Хрватска мисао", објављује књигу "Хрвати и Срби".
Основан Главни одбор четничке организације (др Милорад Гођевац, Лука Ћеловић, Васа Јовановић, Жика Рафаиловић, Никола Спасић и Љуба Ковачевић)^[5].
Али Фехми Џабић отишао у Цариград са депутацијом - босанска влада га прогласила неовлашћеним исељеником и забранила му повратак; борбу наставља Шериф Арнаутовић.
Архитектура: завршена Кућа са химерама у Кијеву.
Ернест Рутхерфорд и Фредерицк Соддy представили теорију атомске дезинтеграције - атоми нису неуништиви, већ се могу распасти.
Лéон Теиссеренц де Борт и Рицхард Ассманн независно објављују да је атмосфера раслојена - откриће стратосфере.

Рођења

Главни чланак: :Категорија:Рођени 1902.

Јануар/Сијечањ – Март/Ожујак

8. 1. - Георгиј Маљенков, совјетски премијер († 1988)
9. 1. - Јосемарíа Есцривá, оснивач Опус Деи, католички светац († 1975)
10. 1. - Добриша Цесарић, пјесник († 1980.)
15. 1. - Нâзıм Хикмет, турски пјесник и драматичар († 1963)
15. 1. - Сауд ибн Абд ал-Азиз, први краљ Сауди Арабије († 1969)
15. 1. - Карло Штајнер, југословенски марксиста († 1992)
16. 1. - Ериц Лидделл, тркач († 1945)
19. 1. - Георгије Острогорски, историчар-византолог († 1976)
31. 1. - Таллулах Банкхеад, америчка глумица († 1968)

1. 2. - Лангстон Хугхес, књижевник († 1967)
4. 2. - Цхарлес Линдбергх, амерички авијатичар († 1974.)
10. 2. - Wалтер Хоусер Браттаин, физичар нобеловац († 1987)
23. 2. - Отокар Кершовани, хрватски публицист († 1941.)
24. 2. - Недељко Гвозденовић, сликар, српски академик († 1988)
27. 2. - Јохн Стеинбецк, књижевник нобеловац († 1968)

24. 3. - Тхомас Е. Деwеy, амерички политичар († 1971)

Април/Травањ – Јун/Липањ

3. 4. - Реинхард Гехлен, генерал Wехрмацхта, шеф БНД († 1979)
29. 4. - Владимир Жданов, совјетски генерал († 1964)

10. 5. - Давид О. Селзницк, филмски продуцент († 1965)
21. 5. - Анатоле Литвак, филмски режисер († 1974)

20. 6. - Марко Ристић, српски писац-надреалиста и дипломата († 1984)

Јул/Српањ – Септембар/Рујан

1. 7. - Wиллиам Wyлер, филмски режисер († 1981)
4. 7. - Меyер Ланскy, гангстер († 1983)
27. 7. - Драги Јовановић, квислинг († 1946)
28. 7. - Карл Поппер, филозоф († 1994)

6. 8. - Дутцх Сцхултз, гангстер († 1935)
8. 8. - Паул Дирац, физичар нобеловац († 1984)
10. 8. - Норма Схеарер, глумица († 1983)
13. 8. - Фелиx Wанкел, проналазач врсте ротационог мотора († 1988)
19. 8. - Огден Насх, песник († 1971)
22. 8. - Лени Риефенстахл, немачка режисерка и фотограф († 2003)
24. 8. - Фернанд Браудел, историчар († 1985)
24. 8. - Царло Гамбино, гангстер († 1976)

11. 9. - Жарко Зрењанин, народни херој († 1942)
12. 9. - Јусцелино Кубитсцхек, председник Бразила († 1976)
14. 9. - Николај Камов, конструктор хеликоптера († 1973)
22. 9. - Рухолах Хомеини, врховни лидер Ирана († 1989)
26. 9. - Алберт Анастасиа, гангстер († 1957)
27. 9. - Милан Дединац, књижевник, драматург, управник ЈДП († 1966)
28. 9. - Владимир Мјасишчев, конструктор авиона († 1978)

Октобар/Листопад – Децембар/Просинац

1. 10. - Октавијан Милетић, хрватски филмски режисер (†.1987.)
6. 10. - Миховил Логар, композитор и музички педагог († 1998)
26. 10. - Карло Мразовић, револуционар, народни херој, друштвено-политички радник († 1987)

2. 11. - Мафалда Савојска, италијанска принцеза († 1944)
21. 11. - Марко Челебоновић, сликар († 1986)
21. 11. - Исаац Басхевис Сингер, књижевник († 1991)
21. 11. - Михаил Суслов, совјетски политичар († 1982)
28. 11. - Јелена Лапчевић Билбија, спикер Радио Београда и писац за децу († 1964)

5. 12. - Стром Тхурмонд, амерички политичар († 2003)
19. 12. - Ралпх Рицхардсон, британски глумац († 1983)
20. 12. - Принц Георге, војвода од Кента, члан британске краљевске породице († 1942)

Смрти

Главни чланак: :Категорија:Умрли 1902.

Јануар/Сијечањ – Јун/Липањ

11. 1. - Марија Акачић, глумица (* 1835)
16. 1. - Стеван Р. Поповић, српски економиста, политичар (* 1834)
26. 1. - Коста Таушановић, српски радикалски политичар (* 1854)

8. 2. - Сергеј Мосин, конструктор оружја (* 1849)
16. 2.^[6] - Хаџи Зека, оснивач Пећке лиге (* 1832)
18. 2. - Цхарлес Леwис Тиффанy, драгуљар (* 1812)

6. 3. - Моритз Капоси, лијечник (* 1837)
11. 3. - Фриедрицх Енгелхорн, оснивач фирме БАСФ (* 1821)
21. 3. - Аго Мамужић, писац и новинар (* 1844)
23. 3. - Кáлмáн Тисза, бивши угарски премијер (* 1830)
25. 3. - Јован Стефановић Виловски, први српски хидролог (* 1821)
26. 3. - Цецил Рходес, британски империјалиста (* 1853.)

8. 4. - Јован Живковић, правник, политичар, банкар (* 1826)
15. 4. - Јулес Далоу, скулптор (* 1838)
20. 4. - Јаков Бајлони, српски трговац, индустријалац (* 1839)
25. 4. - Александар Подвинец, сликар (* 1880)

4. 6. - Никола Машић, сликар (* 1852)
19. 6. - Алберт, краљ Саксоније (* 1828)

Јул/Српањ – Децембар/Просинац

4. 7. - Сwами Вивекананда, хинду верски вођа (* 1863)
6. 7. - Мариа Горетти, жртва убиства и најмлађа светица Римокатоличке цркве (* 1890)
29. 7. - Мехмед-бег Капетановић, бивши градоначелник Сарајева (* 1839)
29. 7. - Љубомир Недић, књижевни критичар (* 1858)

8. 8. - Јамес Тиссот, сликар (* 1836)
30. 8. - Стеван Луковић, новинар, књижевник (* 1877)

19. 9. - Марие-Хенриетте, краљица-супружница Белгијанаца (* 1836)
23. 9. - Јохн Wеслеy Поwелл, геолог, истраживач (* 1834)
26. 9. - Леви Страусс, произвођач џинса (* 1829)
28. 9. - Иосиф Ивановици, композитор (* 1845)
29. 9. - Éмиле Зола, француски књижевник (* 1840.)
29. 9. - Wиллиам МцГонагалл, најгори песник енглеског језика (* 1825)

26. 10. - Елизабетх Цадy Стантон, активисткиња за женска права (* 1815)
30. 10. - Јован Пачу, композитор и пијаниста (* 1847)

22. 11. - Фриедрицх Алфред Крупп, индустријалац челика (* 1854)
22. 11. - Wалтер Реед, војни лекар (* 1851)

2. 12. - Рицхард Белцреди, бивши аустријски премијер (* 1823)
4. 12. - Цхарлес Доw, новинар, суоснивач Доw Јонес (* 1851)
7. 12. - Тхомас Наст, амерички карикатурист (* 1840)
22. 12. - Рицхард вон Краффт-Ебинг, сексолог (* 1840)
25. 12. - Драгутин Антун Парчић, хрватски језикословац (* 1832.)

Нобелова награда за 1902. годину

Физика: Хендрик Антоон Лорентз и Пиетер Зееман (истраживање утицаја магнетизма на радијационе појаве, → Зееманов ефект)
Кемија: Херманн Емил Фисцхер (рад на шећерима и синтези пурина, нпр. кофеина)
Физиологија и медицина: Роналд Росс (откриће начина преноса маларије)
Књижевност: Тхеодор Моммсен (Историјски списи, нарочито "Римска историја")
Мир: Éлие Дуцоммун и Цхарлес Алберт Гобат (лидери Међународног мировног бироа)

Умјетност

Новела Јосепх Цонрад - Срце таме
Кип Ромео и Јулиа Аугуста Родина
Роман Хенрy Јамес - Крила голубице
Артхур Цонан Доyле - Баскервилски пас

Референце

↑ Ћоровић, БиХ, Културне прилике, растко.рс
↑ Ћоровић, Владимир. Историја српског народа - Последњи Обреновић. растко.рс
↑ Интервентион Арривес ин Мацедониа: Тхе Виенна План, 1902-1903 Архивирано 2016-04-03 на Wаyбацк Мацхине-у. балканалyсис.цом Марцх 20, 2006
↑ Порука књаза Николе Петровића краљу Александру Обреновићу растко.рс
↑ Никола Спасић, српски Нобел. растко.рс
↑ Путне белешке по Старој Србији 1871—1898. растко.рс

[1] Ћоровић, БиХ, Културне прилике, растко.рс

[vcisnpo-2] Ћоровић, Владимир. Историја српског народа - Последњи Обреновић. растко.рс

[3] Интервентион Арривес ин Мацедониа: Тхе Виенна План, 1902-1903 Архивирано 2016-04-03 на Wаyбацк Мацхине-у. балканалyсис.цом Марцх 20, 2006

[4] Порука књаза Николе Петровића краљу Александру Обреновићу растко.рс

[5] Никола Спасић, српски Нобел. растко.рс

[6] Путне белешке по Старој Србији 1871—1898. растко.рс

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]