1991

**1991. по календарима**
Грегоријански	1991. (MCMXCI)
Аб урбе цондита	2744.
Исламски	1411–1412.
Ирански	1369–1370.
Хебрејски	5751–5752.
Бизантски	7499–7500.
Коптски	1707–1708.
	Хинду календари
• Викрам Самват	2046–2047.
• Схака Самват	1913–1914.
• Кали Yуга	5092–5093.
	Кинески
• Континуално	4627–4628.
• 60 година	Yин Метал Коза; (од кинеске Нг.)
Холоценски календар	11991.
	п • р • у
	Подробније: Календарска ера

Миленијум:	2. миленијум
Вјекови:	19. вијек – 20. вијек – 21. вијек
Деценија:	1960-е 1970-е 1980-е – 1990-е – 2000-е 2010-е 2020-е
Године:	1988 1989 1990 – 1991 – 1992 1993 1994

Година 1991 (MCMXCI) била је, по грегоријанском календару, редовна година која почиње у уторак, 991. година по реду у 2. миленију, 91. година у 20. веку и 2. година у деценији 1990-их година. Ова се година обично сматра последњом годином Хладног рата, који је почео 1940-их. Те године Савез Совјетских Социјалистичких Република распао се на петнаест независних држава. Уз дозволу Уједињених нација, коалиционе снаге састављене од 34 државе водиле су рат против Ирака, који је у Августу 1990. напао и окупирао Кувајт. Тај ће се сукоб назвати Првим заливским ратом и означиће почетак дуготрајног и снажног војног присуства Сједињених Америчких Држава на Блиском Истоку.

У југоисточној Европи, конфликт између власти различитих југословенских република прерастао је у оружане сукобе и резултирао распадом. Хрватска и Словенија прогласиле су независност, а Македонија и Босна и Херцеговина објавиле су да их у томе намеравају следити. Крајем године последњи југословенски премијер Анте Марковић поднео је оставку. У међувремену су се догодили и први ратни злочини, који су те године кулминирали након пада Вуковара.

На пољу филма, 1991. година донијела је неколико знаковитих остварења. Филм Тхе Силенце оф тхе Ламбс с Антхонyјем Хопкинсом и Јодие Фостер помео је конкуренцију на додјели Осцара те је постао први хорор филм у хисторији награђен наградом за најбољи филм. Исте године, Оливер Стоне издаје свој култни филм ЈФК, који анализира ситуацију након атентата на предсједника Кеннедyја, с Кевином Цостнером, браћа Цоен остварују свој први прави успјех с филмом Бартон Финк док је на пољу анимираног филма несумњиво најзнаковитије издање Диснеyјев Беаутy анд тхе Беаст. Најуспјешније музичко остварење те године била је балада "(Еверyтхинг I До) I До ит Фор Yоу" Брyана Адамса, а међу пет најуспјешнијих пјесама те године спадају и "Wинд оф Цханге" групе Сцорпионс и алтернативна роцк пјесма "Лосинг Мy Религион" бенда Р.Е.M. На Еуросонгу одржаном у Риму побједила је Шведска.

1991:
1 • 2 • 3 • 4 • 5 • 6 • 7 • 8 • 9 • 10 • 11 • 12
Рођења • Смрти

Догађаји

Јануар/Сијечањ

1. 1. - Девалвација динара са 7 на 9 за немачку марку.
1. 1. - Првог дана Нове године у Југославији поскупео бензин.^[1]
4. 1. - Основан Секретаријат унутрашњих послова Крајине, на челу са Миланом Мартићем.
6. 1. - Садам Хусеин позвао све Арапе и Муслимане у свети рат. Бадњак на Црвеном тргу у Москви.^[1]
8. 1. - Савезни званичници изјавили да је српска скупштина 28. 12. одобрила упад у монетарни систем (издавање новог новца у вредности 1,8 милијарди долара), Светска банка упозорава да би земља могла остати без кредита^[2]^[3].
8. 1. - Загребачка "Астра" увезла 36 000 калашњикова.^[1]
9. 1. - Предсједништво СФРЈ усвојило Наредбу којом изричито наређује расформирање свих нелегалних оружаних састава на територији Југославије (први рок 19. 1., затим 21, Словенија и Хрватска кажу да су њихови састави легални).
9. 1. - Резолуција муслиманских интелектуалаца Босне и Херцеговине - истиче се "засебност и сувереност" Муслимана и "посебни значај" СДА^[4].
10. 1. - На састанку Председништва, републичких лидера и савезног премијера, Слободан Милошевић званично изјавио да ће захтевати промену граница ако Југославија постане конфедерација независних република^[5].
11. 1. - Слободан Милошевић положио заклетву и постао председник Републике. Најтоплији дан у Београду за последње 103 године - 18 °Ц.^[1]
11. 1. - Конституисана вишестраначка скупштина у Србији.
11 - 13. 1. - Сијечањски догађаји у Литви - у неуспјелој интервенцији совјетске војске гине 14 цивила.
12. 1. - Конгрес САД предсједнику Георге Х.W. Бусху одобрио употребу војне силе у сврху истјеривања ирачких снага из Кувајта, чиме су створени предувјети за формални почетак заљевског рата.
13. 1. - Југословенски ватерполисти освојили светско злато у Перту, Аустралија.
14. 1. - Савезни уставни суд поништио кључне делове словеначке декларације суверенитета и србијански закон којим се уводе препреке на трговину са Словенијом и Хрватском.
17. 1. - Заљевски рат почиње интензивним бомбардирањем ирачких циљева ("Пустињска олуја"); истог дана Ирак испаљује прве Сцудове на Израел.
17. 1. - Харалд V је нови краљ Норвешке.
19. 1. - Повишена готовост словеначке и хрватске полиције/редарства и територијалне обране, распоређени око кључних објеката.
20. 1. - Приједлог "војног пакта" између Словеније и Хрватске^[6] - у случају интервенције ЈНА у било којој републици, обе ће прогласити независност (објављено 8. 2.).
21. 1. - Филм "Плес са вуковма" добитник "Златног глобуса".^[1]
22. 1. - Ирак бомбардовао Тел Авив. Жестоке борбе у Заливу.^[1]
22. 1. - Пошто је рок за предају оружја прошао, Председништво СФРЈ каже да су неосновани страхови од сукоба војске и Словеније и Хрватске - овлашћује војне судове да спроводе одлуку, према појединцима.^[7]
23. 1. - Савезни секретаријат народне одбране упозорава Хрватску да ће повисити борбену готовост за спровођење наређења војних судова, ако се не распусте специјалне јединице.
24. 1. - Хрватска одбија разоружати своју паравојну полицију, упркос пријетњи ЈНА^[8], војска је наводно већ у повишеној готовости, Туђман је отказао састанак са Милошевићем, заказан за сутрадан.^[9]
24. 1. - Тајни састанак Милошевић-Кучан - Словенија може напустити СФРЈ^[10], Срби имају право живјети у једној држави^[11].

25. 1. - ТВ Београд емитовала тајни филм у коме се износе тврдње о илегалном увозу оружја у Хрватску, планирању напада на официре ЈНА и вођењу немилосрдног рата ("афера Шпегељ")^[12].
25. 1. - Македонско Собрање усвојило декларацију о суверености.
25 - 26. 1. - У Београду одржан састанак савезног Председништва и хрватског вођства - обостраним уступцима избегнут конфликт^[13] - "демобилизација" резервне хрватске полиције и снижавање готовости ЈНА.^[14] Митинг подршке влади у Загребу.
26. 1. - Моника Селеш најмлађа победница Аустралиан Опен-а (ово је година њене доминације).
27. 1. - Борис Бекер победник "грен слем" турнира у Аустралији.^[1]
26. 1. - У Сомалији збачен Мохамед Сиад Барре - ово је и пад Сомалске Демократске Републике, националне владе практично неће бити до 2006.
30. 1. - Војни суд издао налог за привођење Мартина Шпегеља, хрватског министра обране; Хрватска сматра да су оптужбе исфабриковане.
30. 1. - Пуштене у оптицај новчанице од 1000 динара. Рат у Заливу се наставља.^[1]
31. 1. - Хрватска делегација напустила проширену седницу Председништва СФРЈ јер се "наставља притисак ЈНА".

Фебруар/Вељача

1. 2. - Из Сабора Хрватске се повукло 11 заступника српске националности.
2. 2. - ЈНА и Председништво, односно председавајући Јовић, кажу да Хрватска није испунила обећање да ће разоружати полицијску резерву и ухапсити Шпегеља. Митинзи Срба у Книну и Белом Манастиру, забрањен у Вуковару. Туђман му одговара 5-ог, назива га "
2. 2. - Канцеларија мађарског премијера потврдила да је једна мађарска фирма испоручила малу пошиљку машинки у Југославију (Хрватску) претходног октобра, према поруџбини из треће земље^[15]^[16]. Мађарски парламент 12-тог одбија даље испитивање ствари.
4. 2. - У Београду основана Делта холдинг.
6. 2. - У Јапану је издата утицајна аркадна борилачка игра Стреет Фигхтер II.
7. 2. - Мађарска признала испоруку "калашњикова" Хрватској.^[1]
7. 2. - На седници проширеног Председништва СФРЈ у Београду Јанез Дрновшек изјавио да ће Словенија и формално покренути поступак "раздруживања" од Југославије. На примедбу Васила Тупурковског да "у случају изласка из Југославије макар једне републике, СФРЈ више не постоји", Милошевић одговара "Мало морген!"^[17].
7. 2. - Положио заклетву Јеан-Бертранд Аристиде, први демократски изабран председник Хаитија.
7. 2. - Привремена ИРА извела минобацачки напад на 10 Доwнинг Стреет, седиште британског премијера, током заседања владе - нико од њих није повређен.
8. 2. - Трећа рунда међурепубличких разговора окончана без резултата, Туђман и Месић бојкотовали због митинга жена испред зграде у којем су одржавани. Словеначки председник напустио састанак, захтева разговоре о раздруживању федерације - напушта концепт конфедерације.^[18]
9. 2. - У Литванији гласали за независност.
11. 2. - Драгутин Зеленовић постао председник Владе Србије.^[1]
12. 2. - У бомбардовањима Багдада погинуле хиљаде људи.^[1]
13. 2. - На четвртој рунди међурепубличких преговора Словенија и Хрватска траже трансформацију у савез суверених држава у року од четири месеца.
13. 2. - Паметним бомбама уништено склониште са више стотина људи у Багдаду - мислило се да је то војни објект.
14. 2. - Хрватски муповци упали у Титову Кореницу.^[1]
15. 2. - Основана Вишеградска група - Мађарска, Чехословачка и Пољска.
16. 2. - Долазак специјалних јединица МУП Хрватске на подруцје Плитвичких језера изазвао бројне протесте и негодовање локалног српског становништва^[17].
16. 2. - Коментатор Дневника ТВ Београд, Славко Будихна, оптужио СПО да сарађује и "са крајњом профашистичком и проусташком Хрватском" (на основу Вуковог писма Туђману)^[19].
20. 2. - Словеначки парламент усвојио амандмане који му омогућују преузимање савезних функција и Резолуцију о дисоцијацији од Југославије (први конкретни кораци ка независности)^[20].
20. 2. - Пошто ТВ Београд није желела дати деманти на коментар од 16. 2., СПО позива на окупљање 9. марта ("ТВ Бастиљу морамо да ослободимо"); придружиће се и друге странке, главни захтеви непристрасност ТВ Београд и смена Душана Митевића, Сергеја Шестакова, Предрага Витаса, Славка Будихне и Ивана Кривеца^[19].
20. 2. - Око 100.000 људи у Тирани подржава студенте који штрајкују глађу, срушена статуа Енвера Хоџе.
21. 2. - Бајага, Хари Мата Хари, Драгана Мирковић, Харис Џиновић добитници "Оскара популарности" РТВ ревије.^[1]
21. 2. - Хрватски сабор једногласно за Резолуцију о раздруживању Републике Хрватске и СФР Југославије и предност републичких над савезним законима.
22. 2. - Пета рунда југословенских разговора, у Сарајеву.
23. 2. - Иран на коленима. Буш дао ултиматум Садаму Хусеину.^[1]
23. 2. - Основана Српска радикална странка (Шешељев Српски четнички покрет и Николићева фракција Народне радикалне странке).
24 - 28. 2. - Операција Пустињска сабља или "100-часовни рат" - ослобођење Кувајта.
25. 2. - Од комада ирачког скада погинуло 29 америчких војника у касарни у Дхахрану, Сауди Арабија.
26. 2. - Ирачки предсједник Саддам Хуссеин објавио повлачење ирачких снага из Кувајта - у повлачењу се пале нафтне бушотине.
26. 2. - Хрватски министар обране ген-пук. Мартин Шпегељ оптужен пред загребачким војним судом за оружану побуну - хрватске власти одбијају сарадњу^[21].
27. 2. - У парламенту БиХ српски посланици не дозвољавају доношење "Декларације о државној суверености и недјељивости Републике Босне и Херцеговине"; Изетбеговић изјавио да би "због суверене Босне жртвовао мир"^[22].
28. 2. - Српско национално вијеће и Извршно вијеће САО Крајине усвојили Резолуцију о раздруживању Републике Хрватске и САО Крајине и останку у Југославији, "односно у заједничкој држави са републиком Србијом и Црном Гором, као и са српским народом у републици Босни и Херцеговини"^[17].

Март/Ожујак

1. 3. - Састанак у Београду, Туђман није дошао јер каже да му се прети хапшењем (савезни тужилац је протумачио Туђманово писмо Бусху од 24. 1. као позив страној сили, што би омогућило оптужбу за велеиздају).^[23]
2. 3. - Окршај у Пакрацу: хрватски специјалци повратили контролу над полицијском станицом у Пакрацу, у Београду се извештава о погинулима; ЈНА послата да раздваја стране.
2. 3. - Након окупљања подјељено оружје из полицијске станице у Билећи Србима који су регистрирани као припадници причувног састава^[24].
3. 3. - У Лос Ангелесу бијели полицајци премлаћују црног пријеступника Роднеyа Кинга, а што је забиљежено видео-камером.
3. 3. - Хрватске снаге се повлаче из Пакраца.
3. 3. - Летонија и Естонија гласају за независност од СССР.
7. 3. - Словеначки закон омогућује тамошњим регрутима да избегну службу у ЈНА^[25].
8. 3. - Албанци беже бродовима за Италију.^[1]
9. 3. - Велике демонстрације у Београду, у организацији СПО и остале опозиције против Милошевићевог режима, поводом пристрасности ТВ Београд. СУП није дозвољавао окупљање на Тргу Републике (већ на Ушћу). Долази до нереда на више места у граду у којима су две особе изгубиле живот. Увече је ухапшен лидер СПО-а Вук Драшковић (пуштен 12. 3.), на градске улице изашли тенкови ЈНА.
9. 3. - Избор за представника за "Песму Евровизије" на последњој "Југовизији" одржаној у Сарајеву.^[26]
10. 3. - Окупљање у београдском Студентском граду, студенти увече кренули у стари Београд, на Бранковом мосту бачен сузавац на њих. Демонстрације студената код Теразијске чесме трају до 13-тог.

11. 3. - СПС организовао митинг на београдском Ушћу. Студенти и грађани и даље на Теразијама.

11. 3. - Моника Селеш први пут на врху WТА листе - смењује се са Штефи Граф до јуна 1993.
11 - 12. 3. - Ванредно заседање Скупштине Србије, које је опозиција напустила; смењени Митевић, Шестаков и Витас, поднели оставке Будихна и Кривец, анегдота о деди и унуку...^[27]; изабран Анкетни одбор у вези 9. марта (прихваћена већина студентских захтева).
13. 3. - Велики митинг опозиције на београдском Тргу Републике, који преноси телевизија; ослобођени Вук Драшковић први пут покреће скандирање "Сви! Сви! Сви!" (ухапшени да буду пуштени), захтева се и оставка владе; студенти окончали протесте иза поноћи, након што је министар полиције Радмило Богдановић поднео оставку.
13. 3. - Експлозија испод новинског киоска у Книну рано ујутро,^[28] и још неколико наредних дана.
13. 3. - Амерички амбасадор Wаррен Зиммерман изјављује да САД подржавају уједињену и демократску Југославију, али "апсолутно не" путем војне интервенције и силе.^[29]
14. 3. - Окупљање студената и опозиције у Новом Саду, траже оставку покрајинског премијера Радомана Божовића и шефова покрајинских медија.^[29]
15. 3. - Седница Председништва СФРЈ 12. марта 1991.: после тродневне расправе, Председништво СФРЈ, у функцији Врховне команде оружаних снага, са 5:3 одбило предлог врха ЈНА о завођењу ванредног стања на територији СФРЈ (овлашћење за гушење етничких конфликата, мобилизација и поништавање републичких закона противних савезним).
15. 3. - Због одбијања плана ЈНА, Борисав Јовић, председник Председништва СФРЈ, поднео оставку (сутрадан и представници Црне Горе (Ненад Бућин) и Војводине (Југослав Костић).
15. 3. - Међустраначко вијеће Републике Хрватске донијело закључак о оснивању Народне заштите.
15. 3. - Немачка и формално независна, након што су се четири силе одрекле свих преосталих права.
16. 3. - Слободан Милошевић изјавио да Србија неће признавати савезно председништво, због "антисрпске коалиције" других република^[30]. На затвореном састанку са председницима општина из Србије изјавио: "Влада је добила задатак да припреми одговарајуће формације које ће нас учинити... безбедним..."^[31] ("...А, ако треба да се тучемо, богами ћемо да се тучемо!..."^[32]).
16. 3. - У Србији, Словенији и Хрватској мобилизација резервне милиције и ТО.
16. 3. - Извршно вијеће САО Крајине донело формалну одлуку о одвајању из Републике Хрватске и поштовању савезних закона^[33].
17. 3. - Референдум о очувању СССР: учествује 9 од 15 република, убедљива већина је "за".
18. 3. - Скупштина Србије, уместо распуштене косовске скупштине, сменила Риза Сапунxхиу-а, косовског представника у савезном председништву (које тиме остаје са четири члана и губи кворум).
19. 3. - Слободан Милошевић разговара са студентима у Ректорату. Петиција 200 српских глумаца, писаца и филмских радника тражи Милошевићеву оставку, јер је "одабрао ратну политику".
19. 3. - Саопштење Врховне команде ЈНА: војска се неће мешати у политичке договоре, нити дозволити међуетничке конфликте и промену граница СФРЈ.

19. 3. - Основан Хрватски жељезнички музеј.
20. 3. - Борисав Јовић повукао оставку (тј. србијанска скупштина је није прихватила^[21]).
20. 3. - Савезни парламент привремено смањио савезну потрошњу са 40 на 34% ГНП, што је био ММФ-ов услова за стендбај кредит од 1 милијарде долара, део пакета од 3,4 милијарде помоћи за реформе.^[34]
21. 3. - Проширена седница Председништва СФРЈ (поред Милошевића, ту су и Кучан и Туђман који су пристали доћи у Београд).
21. 3. - За нове чланове Председништва изабрани Бранко Костић (ЦГ) и Сејдо Бајрамовић (Косово) уместо смењеног Сапунџиуа (они и војвођански представник потврђени 16. 5.).
23. 3. - Србија донела Закон о враћању земље сељацима.^[1]
24. 3. - Концерт Мајлса Дејвиса у Центру "Сава".^[1]
25. 3. - Састанак у Карађорђеву Милошевића и Туђмана.
25. 3. - 63. додјела Осцара: најбољи филм је Данцес wитх Wолвес, укупно седам награда од 12 номинација.
26. 3. - Основан Мерцосур, заједничко тржиште југа Јужне Америке.
27. 3. - Митинг СПО и Уједињене опозиције у Београду, поводом 50-годишњице пуча 27. марта и против Милошевићевог режима.
27. 3. - Крајинска милиција стигла у Плитвице.
28. 3. - Састанак републичких лидера у Сплиту, у вили Далмација. Туђман се залаже за лабави савез суверених држава или разлаз, Милошевић би само федерацију.
март, крајем - Иницијатива за Српски национални савет (неки академици, интелектуалци, представници странака из Србије, БиХ), састављена Декларација о српском националном јединству^[35] (неуспешно, у септембру ће бити основан Српски сабор^[36]).

31. 3. - Инцидент на Плитвичким језерима - оружани сукоб специјалаца МУП Хрватске и милицајаца самопроглашене САО Крајине; први у коме су забиљежене људске жртве. Ухапшени крајишки полицајци, као и Горан Хаџић. Симболични почетак Домовинског рата. Пуцњава и код Титове Коренице. ЈНА раздваја стране.
31. 3. - У џамији на Соук-бунару основана Патриотска лига, војно крило СДА^[37].
31. 3. - У Албанији одржани први вишестраначки избори, на којима побјеђују реформирани комунисти.
31. 3. - Грузија гласа за независност од СССР.
31. 3. - Распуштен Варшавски пакт.^[1]
31. 3. - Издате нове новчанице од 100 динара (дјевојка са марамом), 500 динара (одрастао младић) и 1000 динара (Никола Тесла) за ванредне потребе земље.
март - Одржан Попис становништва у СФРЈ - око 23,5 милиона становника; у Босни и Херцеговини 4.377.033 становника, 43,47% Муслимана, 31,21% Срба, 17,38% Хрвата, 5,54% Југославена (→ пописи у Србији и у Хрватској).

Април/Травањ

1. 4. - Извршно вијеће САО Крајине донијело у Т. Кореници одлуку о присаједињењу САО Крајине Србији и мобилизацији (Скупштина у Србији није прихватила одлуку о прикључењу)^[21].
3. 4. - Вијеће сигурности УН изгласало резолуцију о прекиду ватре у Заљевском рату и затражило од Ирака да уништи оружје за масовно разарање.
5. 4. - Дан након доласка из Београда са Франком Симатовићем, Капетан Драган преузима команду над базом крајишке милиције у Голубићу код Книна (настанак "Книнџи", зачетак ЈСО)^[31].
8. 4. - У Загребу, услед протеста испред војног суда, одложено суђење у Мартину Шпегељу, у одсуству, и још седморици (почиње 18-ог, следећег дана се процес Шпегељу одваја од осталих, шест пресуда 20. 5.).
9. 4. - Грузија проглашава независност од СССР-а.
9. 4. - На Борово Село испаљено неколико ракета. Оставка Радмила Богдановића министра МУП-а Србије.^[1]
11. 4. - Састанак републичких лидера на Брду код Крања - договорено да се до краја маја спроведу референдуми у републикама, осим Словеније где је он већ спроведен (није се дошло до датума гласања)^[21].
11. 4. - Велики штрајк ЈАТ-ових радника.^[1]
15. 4. - У Лондону основана Европска банка за обнову и развој. Савезни премијер Марковић је разговарао са западним лидерима и добио подршку за реформе и опстанак Југославије.^[38]
16. 4. - У Србији због неисплаћених плата штрајкује 700.000 радника; траже гарантовани минималац и укидање нових пореза - влада одмах испуњава захтеве^[21].
17. 4. - Слободан Милошевић посетио Хиландар уз хладан дочек^[39].
18. 4. - Састанак републичких лидера у Охриду: договорено је референдумско питање, али сумња се у корисност истог.
19. 4. - Марковић пред Савезном скупштином: девалвација динара са 9 на 13 за немачку марку, предлаже план реформи "11+3" који подржава Запад, али га одбацују републике (Србија, Хрватска, Словенија).^[40]

20. 4. - Основан Збор народне гарде, претходник Хрватске војске.
20. 4. - Први Крос Радио Београда, данас Крос РТС-а.
24. 4. - Фудбал: У Београду на стадиону Маракана Црвена Звезда победила Бајерн 2:2(1:0)^[1]
25. 4. - Срби оснивају Заједницу општина Босанске крајине.
25. 4. - Председник Јовић пред Скупштином окривљује Марковићеве реформе за економске проблеме.

28. 4. - ЈНА блокира Кијево пошто је хрватска полиција стигла синоћ - жели спречити сукобе са суседним селима.
29. 4. - Састанак републичких лидера на Цетињу, не могу се договорити о начину спровођења референдума.
29. 4. - Почела с емитовањем београдска Радио Политика.
29. 4. - Циклон погађа Бангладеш, погинуло скоро 139 хиљада људи.
30. 4. - Конститутивна седница скупштине САО Крајине у Книну, изабрана влада, заказан референдум.^[41]

Мај/Свибањ

2. 5. - Сукоб у Боровом Селу у коме је убијено 12 хрватских полицајаца и тројица Срба. ЈНА раздваја стране овде и у околним селима. Полицајац Франко Лисица убијен у Полачама код Бенковца.
2. 5. - Пуцано је на хеликоптер потпредседника Сабора Владимира Шекса, након посете Кијеву. Експлозије у Пакрацу.
2. 5. - У Задру и Шибенику вандализована српска имовина.
3. 5. - Мошти Николаја Велимировића из САД донесене у Београд, а у Лелић код Ваљева 12. 5.
4. 5. - У Сотину, са барикаде, убијен један Србин^[42]. Низ инцидената са пуцњавом и експлозијама у више градова Хрватске следеће ноћи, постављају се барикаде по селима; Тањуг преноси да је 200 избеглица прешло Дунав у Србију.^[43]
4. 5. - Шешељеви четници демонстрирају испред Куће цвећа.
4. 5. - Званичан датум настанка ЈСО (Црвене беретке).
4. 5. - Песма Евровизије у Риму: последње учешће СФР Југославије, Беби Дол са песмом "Бразил" узима претпоследње место (победила Царола из Шведске).
5. 5. - Цроатиа Аирлинес има први путнички лет, на линији Загреб-Сплит.
6. 5. - На великим демонстрацијама у Сплиту испред тадашње Команде Војнопоморске области, поводом блокаде Кијева, убијен војник ЈНА Сашо Гешовски. ССНО Вељко Кадијевић изјављује да је земља у стању грађанског рата и проглашава борбену готовост^[44], изјављује да ће војска одговорити на сваки напад, даје ултиматум савезним и републичким властима за очување мира.
6. 5. - Замрзнута америчка економска помоћ Југославији и подршка за кредите у међународним институцијама, поводом "оштре репресије" албанске мањине и "дестабилизације Председништва" (на основу закона од прошлог новембра)^[44]; помоћ условно настављена 24. 5. уз упозорења Србији.
7. 5. - У Београду позвани резервисти^[44]. Демонстранти у БиХ и Македонији траже да се војни рок служи у сопственој републици.
7 - 9. 5. - Код Полога блокирана моторизирана бригада ЈНА из Мостара, пропуштена након посредовања председника Изетбеговића^[45]. Једна колона је била блокирана и код Шуице.
7. 5. - У Сплиту масовне демонстрације хрватских националиста против ЈНА. Убијен војник Саша Гешовски.^[1]
8. 5. - Хајдук осваја посљедњи Куп Југославије у ногомету, побједом у Београду од 1-0 над Црвеном звездом.
8. 5. - Словеначки закон захтева од својих грађана да служе у Територијалној одбрани уместо у ЈНА.
9. 5. - Трећи дан седнице Председништва СФРЈ са републичким лидерима - ЈНА овлашћена да спроводи одлуке за успостављање мира и заустављање етничког насиља: разоружавање паравојних јединица и хрватске резервне полиције. Туђман, који није био присутан, одбија разоружање полиције и преговоре са "терористима".
9. 5. - Патријарх Павле у Јасеновцу. Финале 43. YУ купа: Хајдук - Црвена Звезда 1:0.^[1]
11. 5. - Основано Бошњачко национално вијеће Санџака (касније Дан Бошњачке националне заставе).

12. 5. - Референдум о статусу САО Крајине, тј. о прикључењу Србији и останку у Југославији. Крајишка скупштина потом доноси одлуку да је "територија Крајине део државне територије Србије".
14. 5. - Телевизија Београд почела да емитује програм преко сателита, за западну Европу, али и западне делове Југославије.
15. 5. - Утопио се Вукашин Шошкоћанин ратни командант Срба у Хрватској.^[1]
15. 5. - "Српски блок" у Председништву СФРЈ гласа против тога да Стјепан Месић преузме председавање, Црна Гора уздржана, четири за (поново одбијено 17-ог).
15. 5. - Éдитх Црессон прва жена премијер Француске (до 1992).
16. 5. - Савезна скупштина одобрава нове чланове Председништва СФРЈ (Црна Гора, Војводина, Косово). Косовско-албански, словеначки и хрватски делегати напустили заседање због Сејде Бајрамовића.
17. 5. - Сејдо Бајрамовић, представник Косова, именован за координатора Председништва СФРЈ. Председник СИВ Анте Марковић именовао специјални панел (којег Хрватска одбацује)^[46].
17. 5. - Скупштина САО Крајне донела одлуку о присаједињењу Србији.^[1]
18. 5. - Сомалиланд се отцепио од Сомалије (остаје непризнат).

19. 5. - Референдум о хрватској самосталности - одзив 83,56%, "за" гласало 94,17%.
21. 5. - У САД-у усвојен Никлсов амандман против Србије.^[1]
21. 5. - Бомбашица-самоубица на скупу у граду Сриперумбудур убија бившег индијског премијера Рајива Гандхија.
21. 5. - Бијегом марксистичког предсједника Менгисту Хаиле Мариама из Етиопије завршава Етиопски грађански рат. На власт долази Револуционарни демократски фронт етиопских народа који је и 2014. владајућа коалиција.

23. 5. - Инцидент у словеначком кампу за обуку у Пекрама код Марибора - након што су задржана двојица војника ЈНА, војска током преговора упала у базу и одвела двојицу словеначких официра (или официра и тројицу припадника ТО, у Марибору^[47]), који су пуштени сутрадан, након што су касарнама искључени струја и телефон^[48]. (→ Пекрски догодки (сл))
23. 5. - Одлука предсједника Републике Туђмана, на основу резултата референдума: Република Хрватска не остаје у Југославији као јединственој савезној држави (објављено 27. 5.)^[49].
24. 5. - Државни секретар САД Бакер објављује наставак помоћи САД Југославији, али осуђује Србију због "гажења права" Албанаца на Косову и блокаде Месићевог избора, отказује се осигурање нових инвестиција у Србији.^[50]
24. 5. - Почиње Операција Соломон - 14.325 етиопских Јевреја превезено у Израел.
24 - 25. 5. - Туђман у Риму, сусрети са талијанским лидерима и кратка аудијенција код папе.
25. 5. - На сабору Српске православне цркве: превазилажење раскола.^[1]
25. 5. - Полиција ликвидирала загорског убојицу и одмјетника Винка Пинтарића.
26. 5. - Лауда Аир лет 004: у паду аустријског авиона у Тајланду погинуло 223 путника и чланова посаде, укључујући троје Југословена. Локалци опљачкали погинуле.
27. 5. - Основана Заједница општина источне и старе Херцеговине (в. САО Херцеговина).
28. 5. - Прва смотра Збора народне гарде на Стадиону НК Загреб.

29. 5. - ФК Црвена Звезда постала првак Европе у фудбалу у Барију победивши Олимпик из Марсеја са 5:3 после извођења једанаестераца.
29. 5. - Скупштина САО Крајине изабрала прву владу: премијер Милан Бабић, министар унутрашњих послова Милан Мартић.
29 - 30. 5. - Председник Комисије ЕЗ Јацqуес Делорс и Јацqуес Сантер, луксембуршки премијер и председавајући Савета министара ЕЗ, у Београду - ЕЗ је спремна да помогне демократизованој и реформисаној Југославији^[44] (наводно Слободан Милошевић и Фрањо Туђман одбили споразум).
30. 5. - Прва велика смјена страже на Маркову тргу - Предсједничка гарда у стилизираним повијесним одорама. Сабор гласа за проглашење пуне независности ако се до 30. јуна не нађе споразум.

Јун/Јуни/Липањ

1. 6. - Отворен тунел Караванке.
1. 6. - Поскупело 1.500 производа.^[1]
2. 6. - Црна Гора се прогласила еколошком државом.^[1]
3. 6. - Четири Стеријине награде "Кнежевој вечери".^[1]
5. 6. - Побуна у затвору Лепоглава, траже бољи третман и амнестије - специјалци повратили контролу два дана касније.
5. 6. - Оставка председника Скупштине Србије Слободана Унковића. Нови председник Александар Бакочевић.^[1]
6. 6. - Самит шефова република у Стојчевцу код Сарајева. Изетбеговић и Киро Глигоров предложили асиметрични савез суверених република.
8. 6. - Милиционари САО Крајине из Книна одржавају смотру у Дрвару и Босанском Грахову^[45].
9. 6. - Опозиција демонстрира у Београду, траже Милошевићеву оставку и нове изборе. Вук Драшковић тражи српску националну гарду (СПО донео одлуку о оснивању Српске гарде 27. 6. - не мешати са Аркановом гардом).

10. 6. - У Сарајеву основано Вијеће националне обране муслиманског народа с Патриотском лигом као својим војним крилом^[51].
10. 6. - Дарко Панчев са 32 гола први стрелац Европе.^[1]
11. 6. - Концерт Боба Дилана у Земуну.^[1]
12. 6. - Борис Јељцин изабран за предсједника Русије (РСФСР).
12. 6. - Туђман, Изетбеговић и Милошевић разговарају у Сплиту (и у Београду 19-ог). Кадијевић каже да војска хоће федерацију са непромењеним границама и економским реформама.
13. 6. - Доброслав Парага у Љубушком прогласио "Независну државу Хрватску"^[51].
14. 6. - Жељко Ражнатовић Аркан осуђен у Хрватској на пет година затвора и пуштен да се до правоснажности пресуде брани са слободе - одлази у Београд^[52].
15. 6. - Ултраплинијска ерупција вулкана Пинатубо на Филипинима, друга највећа на копну у 20. веку - страдало 800 људи, сматра се да је средња температура на северној полулопти снижена за 0,5–0,6 степени.
15. 6. - Несташица нафте у свим рафинеријама.^[1]
16. 6. - Италија силом враћа албанске избеглице.^[1]
16. 6. - Приказана последња од 82 епизоде "Бољег живота".
17. 6. - Најтоплији јун у овом веку - 35 °Ц. Инвазија комараца у Београду.^[1]
19-20. 6. - Састанак КЕБС-а у Берлину - тражи се мирно решење несугласица у Југославији, подржава се њен интегритет^[44].
21. 6. - Амерички државни секретар Јамес Бакер у посети Југославији, чији интегритет подржава. Разговара са савезним и републичким лидерима - обесхрабрен је; САД неће признати Словенију и Хрватску,^[44] чији лидери не одустају од независности.
24. 6. - Европска заједница и КЕБС подржавају јединство Југославије.
24. 6. - Председник СИВ Анте Марковић пред Хрватским сабором позива Словенију и Хрватску да зауставе планове за проглашење независности (опасност "колапса друштва").

25. 6. - Хрватска и Словенија проглашавају независност од СФРЈ, остављена могућност савеза са осталим републикама, као независним државама (словеначки рок за проглашење био 26. 6.). Најављено повлачење делегата из Савезног већа, не и Већа република и покрајина. Србија не признаје отцепљење.
26. 6. - Словеначка милиција заузела граничне прелазе, тенкови ЈНА су на путевима, авиони прелећу градове, аеродроми су затворени. Савезна влада сматра одлуке о отцепљењу ништавним, наређује заузимање граничних прелаза.
26. 6. - Српске снаге напале станицу милиције у Глини, погинуо полицајац и двојица цивила, сукоб и у Двору на Уни, ЈНА интервенише - наредних дана напето на Банији и Кордуну. У Бршадину погинуо савезни полицајац.^[53]
26. 6. - СПО одлучио да оснује Српску националну гарду^[54].
27. 6. - Започиње Рат у Словенији. ЈНА кренула у оружану акцију преузимања контроле југословенских граничних прелаза. Над љубљанским насељем Рожна долина оборен хеликоптер ЈНА (прве жртве - Тони Мрлак и Бојанче Сибиновски). У десетодневном ратовању са припадницима словеначке територијалне одбране погинуле 62 особе.

27. 6. - Тенк гази фићу у Осијеку (→ Фићо гази тенка!).
27. 6. - У Босанском Грахову донесена Декларација о уједињењу Заједнице општина Босанске крајине и САО Крајине.
27 - 28. 6. - Случај Холмец: окршај ЈНА и ТО Словеније код граничног прелаза Холмец и могући ратни злочин словеначке стране.
28. 6. - Дејства Ратног ваздухопловства у Словенији.
28. 6. - Тенкови ЈНА у Словенији. У борбама више мртвих са обе стране.^[1]
28. 6. - За увече договорено примирје у Словенији, повратак у касарне ЈНА (која објављује да је испунила задатке), али пуцњава се наставља.^[44]^[54]^[55]. Поручник ЈНА Драган Бубало рањен и умро јер ТО није дозволила превоз хеликоптером.
28. 6. - Тројка ЕЗ увече у Југославији (Поос, де Мицхелис, Броек):^[56] Стјепан Месић да буде изабран за председника председништва СФРЈ, одлуке о независности ће бити замрзнуте^[57]. Петогодишњи програм помоћи вредан 1,155 милијарди долара ће бити замрзнут ако не буде спроведено примирје^[58].
29. 6. - Папа се изјашњава против кршења легитимних аспирација војном силом.
29. 6. - Сукоби код Осијека и Мирковаца.
29. 6. - Ултиматум ЈНА Словенији, план од 12 тачака^[59] - примирје, напуштање граничних прелаза и деблокада касарни.
29. 6. Еуробаскет 1991. у Риму - Југославија првак, Владе Дивац и Тони Кукоч у тиму првенства.
30. 6. - Војислав Шешељ (СРС) изабран за народног посланика (Борислав Пекић из ДС остао у првом кругу 16. 6.)^[57].
30. 6. - ЈНА позива резервисте,^[57] у Словенији и Хрватској се не одазивају.
30. 6. - Премијер Марковић објављује да је војсци наређен повратак у касарне.

Јул/Јули/Српањ

1. 7. - Стјепан Месић, под притиском Европске заједнице, рано ујутро изабран за председника Председништва СФРЈ^[60]. Бранко Костић потпредседник.^[1]
1. 7. - Убијен Јосип Реихл-Кир, шеф осијечке полиције.
1. 7. - Формално укинут Варшавски пакт.
1. 7. - Холандија председава Саветом Европске заједнице (министар ино. послова Ханс ван ден Броек).
2. 7. - Нове борбе у Словенији, словеначка ТО напада ЈНА, Ваздухопловство гађало неколико циљева; начелник генералштаба Аџић прети одмаздом за нападе на војску; Месић и Тупурковски у Љубљани: војска ће напасти ако трупе не буду деблокиране; увече примирје.
2. 7. - Гомила у Загребу покушава да заустави тенковски конвој, најмање троје мртвих (једна тенковска колона се сутрадан вратила).
2. 7. - Родитељи војника ЈНА у Словенији упали у Народну скупштину Србије - траже да се регрути не шаљу у Словенију и Хрватску, сутрадан путују у Словенију^[57]^[61]. "Вратите нам Децу!".^[1]
2. 7. - Евакуација странаца са Јадрана.^[1]
3. 7. - Рано ујутру тенковска колона из Београда креће ауто-путем (до хрватске границе)^[61], на подручје Белог Манастира и мађарске границе. У Словенији је примирје, већина ЈНА се вратила у касарне, Словенци заузимају напуштене граничне прелазе.
3. 7.? - Писмо председника САД Џ. Буша председнику председништва Месићу: САД не подржавају употребу силе за очување интегритета Југославије, прихватиће независност Словеније и Хрватске ако буду постигнуте мирно^[58].

4. 7. - Хрватске снаге у Топуском. Окршај са мртвима у Ћелијама близу Вуковара.
4. 7. - Партријарх Павле позив странке на измирење.^[1]
5. 7. - Европска заједница уводи Југославији ембарго на оружје, замрзава финансијску помоћ од 807 милиона екија (915 мил. долара), за сада одбијају признати независност две републике. КЕБС одлучио послати посматрачку мисију у Југославију (САД подржавају ембарго на оружје 8. 7.)^[58].
5. 7. - Председништво СФРЈ предлаже да Словенци задрже контролу над прелазима, али да се приходи уплаћују у савезну касу. Словенија демобилисала део својих снага, ослобођено је 2.000 заробљених припадника ЈНА.
6. 7. - Милошевић: ко не жели да остане у федерацији, може да иде; Србија ће заштитити Србе који живе у другим републикама. Борисав Јовић каже два дана касније да ће доћи до рата ако Хрватска буде инсистирала да се отцепи са српским енклавама.^[62]

7. 7. - Окршај у Тењи, код Осијека, први пут употребљена хрватска артиљерија, мртви на обе стране (најмање осам), ЈНА раздваја (Српска добровољачка гарда има прве борбе у овом месту^[52]). Срби заузели и спалили Ћелије.
7. 7. - Штефи Граф - вимблдонска победница.^[1]
7 - 8. 7. - Брионска декларација на састанку тројке ЕЗ и представника Словеније, Хрватске и савезних власти - крај рата у Словенији, објаве независности Словеније и Хрватске замрзнуте на три месеца, предвиђен повратак ЈНА у касарне у Словенији и Хрватској.
9. 7. - Е3 шаље посматрачку мисију у Хрватску.^[1]
11. 7. - Оружани окршај на периферији Осијека (суседи тврдили да се у једној кући окупљају четници). Пуцњава и експлозије и у Тењи, Мирковцима и Борову Селу. Код Задра синоћ убијен хрватски полицајац.^[63]
12. 7. - Земљотрес у румунском делу Баната (M 5.6, I VIII).
13. 7. - Савезно председништво наређује демобилизацију ТО и етничких оружаних група, Месић каже да се то не односи на ЗНГ. Потписан меморандум о разумевању са ЕЗ о слању посматрача.
14. 7. - Борбе на Банији: хрватске снаге повратиле села Краљевчани и Драготинци код Петриње, нападнута постаја хрватске полиције у Глини (пар дана касније и у Топуском и Козиброду).
14. 7. - Фрањо Туђман у интервјуу Франс пресу: о разграничењу у БиХ би се могло договорити "мирно за зеленим столом"^[64], касније демантовано^[65].
14. 7. - У Београду на Ади Циганлији рекордних 350.000 купача.^[1]
15 - 17. 7. - Самит Г7 у Лондону на који је позван и Михаил Горбачов из СССР - не успева добити економску помоћ.
16. 7. - Фрањо Грегурић је на челу треће Владе Републике Хрватске (до 1992).
18. 7. - Председништво СФРЈ усвојило одлуку о повлачењу снага ЈНА из Словеније у року од три месеца: 31. корпус у Србију а 14. у БиХ^[65] (Месић против, Богићевић уздржан).
20. 7. - Убијена тројица полицајаца у Дарувару.
22. 7. - Састанак савезних и републичких челника у Охриду, предлог разоружања паравојски и демобилизације,, позив посматрачима ЕЗ. Анте Марковић упозорава на "катаклизму"; Туђман напустио састанак због јаких борби у Мирковцима (20-так мртвих). Хрватске снаге и авиони ЈНА разменили ватру изнад Винковаца.
22. 7. - ЈНА почела блокаду Вуковара.^[1]
22. 7. - Мике Тyсон ухапшен под оптужбом силовања Десирее Wасхингтон.
23. 7. - ЈНА: хрватске снаге напале српско село Палача код Осијека и војну јединицу на мосту "25. мај" између Бачке Паланке и Илока (окршај код моста и 25. и 27. 7.).
23. 7. - У Србији усвојен Закон о територијалној организацији и локалној самоуправи, Ужице, Врбас и (Косовска) Митровица више нису "Титови". Нема више Међуопштинских регионалних заједница а окрузи су уведени следећег јануара.
24. 7. - Део опозиције делимично излази из Скупштине Србије. Драган Стојковић Пикси и Роберт Просинечки у тиму света.^[1] Српски званичници кажу да је из Хрватске стигло 26.400 избеглица, јуче 3.000. Борбе код Пластова, северно од Шибеника.
25. 7. - Борбе између тенкова ЈНА и хрватских снага у Ердуту, Даљу и Аљмашу, у Ердуту погинула шесторица хрватских "Тигрова".
25. 7. - Два "јастреба" ЈНА уништила хрватски ракетни полигон.^[1]
26. 7. - Акција "Жаока"^[66]. Српска паравојска у Струзи код Двора на Уни користила хрватске цивиле као живи штит (ЈНА касније заштитила цивиле)^[67]. Тенк ЈНА код Сиска прегазио хрватски полицијски аутомобил, погинула двојица полицајаца.
26. 7. - 38. Пулски филмски фестивал отказан на дан отварања^[68].
27. 7. - ЈНА и српске снаге избациле хрватску полицију из Глине (Книнџе након ове битке добиле познате црвене беретке). Суња је опкољена након гранатирања.
28. 7. - Концерт "Yутел за мир" у сарајевској Зетри.
28. 7. - Пулска "Златна арена" Џону Малковичу, за учешће на фестивалу који се не одржава.^[1]
29. 7. - Шеф полиције у Вргинмосту поручује да се прикључује Крајини.
31. 7. - Хрватске снаге и цивили напуштају Костајницу; јуче су српске снаге нападале град, уз дејствовање два авиона ЈНА^[69] (хрватске снаге се враћају два дана касније). Полиција у Војнићу се изјашњава за Крајину.
31. 7. - СССР и САД у Москви потписују СТАРТ I, уговор о редукцији стратешког наоружања.
31. 7. - Хрватска иступа из ФСЈ.^[1]

Август/Аугуст/Коловоз

1. 8. - Хрватска страна губи Ердут, Даљ и Аљмаш уз неколико десетина убијених (→ Покољ у Даљу).
3. 8. - Хрватски напад на Даљ, борбе код Тење, Председништво наређује примирје.
3. 8. - Услед борби, Хрватска прекида све односе са Србијом^[58].
3. 8. - Горбачов најављује да ће део република СССР 20. августа потписати нови савезни договор којим би настао Савез Суверених Држава (коначни текст уговора објављен 15. 8.).
4. 8. - У Пребиловцима код Чапљине сахрањени посмртни остаци Срба убијених 1941.
4. 8. - Неуспех мировне мисије ЕЗ (примирје са посматрачима), српска делегација није дошла на састанак, наводно "трик" око термина. Ханс-Диетрицх Генсцхер сутрадан најављује да ће ЕЗ размотрити санкције против Србије и признање Словеније и Хрватске.
4. 8. - У Београду убијен Бранислав Матић Бели, финансијер СПО, заповедник Српске гарде.
5. 8. - Српски напад на Ловинац код Грачаца.
5. 8. - У Србији објављен Закон о радио-телевизији - РТВ-е Београд, Нови Сад и Приштина спојени у државну Радио-телевизију Србије.
6. 8. - Договорено примирје у Хрватској, од сутра ујутру, спорадично се крши.
6. 8. - Тим Бернерс-Лее објавио сажетак пројекта Wорлд Wиде Wеб на њузгрупи алт.хyпертеxт - тиме WWW постаје јавно доступни сервис на интернету.
7. 8. - Македонија одлучила да одржи референдум 8. септембра.
10. 8. - Код Костајнице убијен сниматељ ХТВ Гордан Ледерер.
11. 8. - Авиони ЈРВ грешком убили четворицу српских побуњеника код Топуског - одговор на ранији хрватски напад на хеликоптер. Срби и Хрвати су јуче и данас разменили 25 заробљеника.^[70]
12. 8. - Београдска иницијатива на састанку Слободана Милошевића са предсједницима скупштина Србије, Црне Горе и БиХ (Крајишник) за очување Југославије^[71]; предложено да се састави нови устав за републике које желе остати у Југославији, председник БиХ Алија Изетбеговић протестује јер састанак није био репрезентативан^[72].
12. 8. - Основана САО Западна Славонија.
13. 8. - У окршају код Белог Манастира погинула тројица хрватских полицајаца, у Книну размењено 75 заробљених.
14. 8. - У Хрватској, БиХ и Македонији одбијају регрутацију за ЈНА, а Словенци ослобођени војне обавезе.^[1]
14. 8. - Покољ у Краљевчанима код Петриње, убијено пет старијих сељана Хрвата.
14. 8. - Влада Србије наредила банкама да дају 22 динара за марку, уместо званичних 13 (црни курс је 50-80% виши, у Словенији и Хрватској се од раније даје 50% више од курса).
16. 8. - Двојица хрватских полицајаца погинула у Окучанима, хеликоптер са посматрачима ЕЗ се спустио код Новске након што је погођен. Српска страна каже да се хрватске снаге гомилају и опкољавају српска села.
16. 8. - Изетбеговић: о судбини БиХ ће се одлучити на референдуму чији ће датум одредити скупштина, позив Турској и ЕЗ за помоћ против српских и хрватских планова за поделу БиХ^[72].
16. 8. - Аутомобил са таблицама из БиХ експлодирао у Херцег Новом, двоје погинулих.^[73]
16. 8. - Демократски савез Косова најављује референдум.
17. 8. - Папа Јован Павле II у Печују каже да су хрватска хтења легитимна.
17/18. 8. - Тенкови ЈНА у Окучанима, након што је заузет мост на Сави; авиони гађали хрватске положаје у Старој Градишкој, након борби претходног дана.

19. 8. - Распад СССР: покушај државног удара у Совјетском Савезу, тј. збацивања Михаила Горбачова са власти, следи низ проглашења независности.
19. 8. - Борбе око Пакраца и Окучана - нападнуте су хрватске полицијске станице. Гранатирање Осијека. Милан Мартић у интервјуу "Борби" каже да је ЈНА уз Србе и да ће ускоро бити заузети Петриња, Карловац и Задар, јер је "потребна лука".
19. 8. - Експлозије испред два јеврејска здања у Загребу (→ Операција Лабрадор).
20. 8. - У СССР-у уведено ванредно стање. Смењен Михаил Горбачов.^[1]
20. 8. - Протести против пуча у Москви, на челу којих се налази Борис Јељцин.
20. 8. - Естонија проглашава независност од СССР-а.
20. 8. - Влада САО Крајине одлучила да успостави јединствену Територијалну одбрану, у склопу Оружаних снага СФРЈ.
20. 8. - Гранатирање Осијека, погођени трамвај (двоје мртвих) и катедрала - сутрадан искључени вода и струја касарнама ЈНА на истоку Славоније.
21. 8. - Борис Јељцин и грађани Москве зауставили тенкове послате на руски парламент.^[1]
21. 8. - Кнински корпус ЈНА на домаку Задра, Новосадски корпус ушао у Бели Манастир. МиГ-21 пао код Плитвица, пилот погинуо.
21. 8. - Латвија проглашава независност од СССР-а, покушај пуча у Москви окончан.
21 - 22. 8. - Ваздухопловство ракетира положаје ЗНГ у Сарвашу.
22. 8. - Туђманов ултиматум савезном председништву: ЈНА ће бити сматрана окупационом војском и биће проглашена општа мобилизација, ако се до 31. 8. не успостави примирје и побуњеници не положе оружје.
22. 8. - Михаил Горбачов се вратио у Москву. Тријумф Бориса Јељцина: војска се скренула против генерала - пучиста.^[1]
24. 8. - Украјина проглашава независност од СССР-а.
24. 8. - Борис Јељцин забранио руску КП.^[1]
24. 8. - Код Жуте Локве близу Бриња убијена четворица хрватских полицајаца. Оборен авион ЈРВ изнад Борова, пилот се спасао.
24. 8. - Ханс Диетрицх Генсцхер упозорава да би Немачка могла признати Словенију и Хрватску ако се борбе наставе.
24. 8. - У Атини завршено Европско првенство у ватерполу: Југославија прва.
24. 8. - УЕФА одлучила да се мечеви европских купова играју ван Југославије.

25. 8. - Почиње Опсада Вуковара: напади ЈНА и српских паравојних јединица са земље, реке и ваздуха.
25. 8. - Белорусија прогласила независност.
25. 8. - Студент Линус Торвалдс пише на неwсгроупи о језгру новог оперативног система који развија.
26. 8. - Хрватске снаге напале ЈНА око Вуковара. Град и даље под блокадом. ЈНА заузима Кијево.
27. 8. - Молдавија проглашава независност од СССР.
27. 8. - Министри иностраних послова у Бриселу сматрају да је Србија одговорна за конфликт (два дана касније Стате Департмент мисли исто)^[72]; ЕЗ предлаже мировни план (примирје уз посматраче и мировна конференција), Србија оклева да прихвати.
27. 8. - На Косову је отпуштено 6.000 средњошколских наставника који нису прихватали нови наставни програм.
29. 8. - Родитељи војника ЈНА из свих република, углавном мајке, покушавају протестовати испред Генералштаба ЈНА; хрватске мајке дочекане сутрадан у Загребу ("Бедем љубави").
29. 8. - Комунистичка партија Совјетског Савеза забрањена на совјетској територији, у новембру и у Русији.
29. 8. - Сусрет Слободана Милошевића и Франсоа Митерана, председника Француске^[1] (Миттерранд се јуче састао и са Туђманом).
30. 8. - Артиљеријски напад на Госпић (→ Битка за Госпић), окршај и код Костајнице, наставља се код Вуковара.
30. 8. - Азербејџан проглашава независност.
31. 8. - Узбекистан и Киргистан проглашавају независност од СССР-а.
31. 8. - Ваздухопловство ЈНА присилно спустило угандски авион са оружјем на загребачки аеродром Плесо, ухапшен Антон Кикаш (размјењен 25. 11.).
31. 8. - Србија прихвата мировни план ЕЗ, након претњи економске и дипломатске изолације.
31. 8. - Мајк Пауел струшио 23 године стар рекорд Боба Димона скоком удаљ 8,95 метара.^[1]

Септембар/Рујан

1. 9. - У Пањанима код Костајнице убијена су двојица руских новинара.
1. 9. - Гранатирање Госпића и Дарувара.
1. 9. - У Сендаиу, Јапан, завршена статуе богиње Нyоирин Каннон - са 100 метара највиша статуа до 1993.
2. 9. - Уз посредство ЕЗ, Председништво и републички лидери договорили прекид ватре (не држи се - борбе око касарне у Петрињи, Пакрац, Осијек, Вуковар, Берак...) и распоређивање 200 посматрача из Европе на линији раздвајања.
2. 9. - САД признале независност балтичких република, четири дана касније то чини и СССР.
3. 9. - Хрвати заузели војно складиште Барутана у Сиску (прва освојена војарна). Покољ у Четековцу, Чојлугу и Балинцима код Подравске Слатине.
3. 9. - Министри ЕЗ заказали за 7. 9. мировну конференцију у Хагу; појачане борбе (ЈНА и локалне снаге држе под контролом око једне трећине Хрватске, мада је ЈНА ослабљена дезертирањем и неодазивањем на мобилизацију)^[72].
4. 9. - Борбе код Окучана (прекинут аутопут, а код Новске и пруга), Петриње, Суње, Костајнице, Госпића, Задра, Вуковара, Биља код Осијека. Гранате на Жељезару у Сиску (два дана раније и на Рафинерију). Покољ у Четековцу: убијен 21 хрватски цивил код Подравске Слатине.
5. 9. - У Загреб стигли први посматрачи ЕЗ и КЕБС^[72].
6. 9. - Лењинград је опет Санкт Петербург.
6. 9. - Пресечен југословенски нафтовод.^[1] Панчевачка рафинерија, која даје већину горива за Србију, Црну Гору и ЈНА, прекида рад 11-ог.
7. 9. - Почетак двомесечне мировне конференције о Југославији у Хагу, под вођством лорда Карингтона.
8. 9. - Референдум о независности Македоније ("с правом на улаз у савез суверених држава Југославије") - 95% за, уз одзив 75% (многи Албанци бојкотовали; касније Дан независности Македоније).
8. 9. - Гранатирање Новске, борбе за Костајницу. Покољ у Кусоњама припадника ХВ и полиције у засједи код Пакраца. Бомбардовани Глина, Госпић, Сињ ,Осјек, Вуковар, Карловац.
8. 9. - Милан Мартић накратко притворен у Босанској Отоци, наоружани Муслимани сутрадан били опколили полицијску станицу у којој је држан, испаљен сузавац.
9. 9. - Таџикистан проглашава независност од СССР-а.
9. 9. - Уводи се полицијски час од 23 до 05 сати у 29 од 102 општине у Хрватској. Тројица албанских граничара убијена након уласка на југословенску територију.
10. 9. - Растурене албанске демонстрације у Приштини.
10. 9. - Почиње вишедневно гранатирање Осијека. Данас су гађани центар града, индустријско подручје, оштећен и фрањевачки самостан. Гранатирани и Крушево код Задра, Карловац, Суња и Оточац.
10. 9. - Објављен Нирвана-ин сингл Смеллс Лике Теен Спирит који им доноси светску популарност, нарочито од 29. 9. када је видео први пут приказан на МТВ.
11. 9. - Срби заузели Масленички мост - прекинута копнена веза Хрватске и Далмације (мост разорен у новембру, → Битка за Далмацију).
11. 9. - Пуцано на хеликоптер ЈНА са посматрачима ЕЗ код Окучана, принуђен на спуштање.
11. 9. - Савезни председник Месић наредио ССНО Кадијевићу да се ЈНА повуче у касарне у року од 48 сати - Кадијевић одбија, јер слуша наређења само целог председништва.
11. 9. - Нема бензина. Џејмс Бејкер у Москви напао Србију и ЈНА због употребе силе.^[1]
12. 9. - Српске снаге заузеле Костајницу, гранатирање Осијека.
12. 9. - Конференција у Хагу закључена декларацијом: унутрашње границе се не могу мењати силом, права мањина се морају поштовати, морају се узети у обзир "све легитимне бриге и хтења".

12. 9. - Основана САО Херцеговина.
13. 9. - Код Карловца заробљен генерал ЈНА Милан Аксентијевић. ЈНА увече затворила све цивилне аеродроме у Хрватској.
14. 9. - Хрватска влада донела одлуку о блокади гарнизона и објеката ЈНА у целој републици, уз искључење воде и струје, што доводи до одмазде; у неким градовима (Вараждин, Загреб, Сплит) блокада почела и пре одлуке хрватске владе. То је почетак Битке за војарне - хрватске снаге их заузимају и наоружавају се. Операција Зелена табла - Мала бара у Плочама и околици.
14. 9. - Прва војна област ЈНА објавила да започиње операцију спасавања вуковарског гарнизона, који је већ 20 дана у блокади.
14. 9. - САД и СССР се договорили о окончању помоћи афганским странама у рату од краја године.
15. 9. - Почетак гранатирања Задра; прве сирене у Загребу, због надлетања авиона ЈНА, наређено замрачивање; Морнарица и авијација ЈНА бомбардује војно складиште у Плочама, које су заузеле хрватске снаге. Заузето складиште ЈНА у Селској улици у Загребу, укључујући старе хаубице од 203 мм.
15. 9. - Ђорђе Божовић Гишка из Српске гарде убијен код Госпића.
15. 9. - Потпун прекид железничког саобраћаја.^[1]
септембар - У БиХ основане Српске аутономне области - Босанска Крајина, Херцеговина, Романија и Североисточна Босна (Семберија); такође и Сјеверна Босна.
септембар - Неуспела мобилизација у Србији.
септембар - Откривен српски план РАМ - припрема за рат у БиХ.
16. 9. - Гађан торањ на Сљемену, Мађарска оптужује Југославију за кршење ваздушног простора (противречне вести о обарању једног авиона код Доњег Михољца, затворен прелаз Дравасаболч).
16. 9. - Основана САО Босанска Крајина. ЈНА врши мобилизацију у Србији, Црној Гори и околини Бања Луке, мобилизација проглашена и у Книну. Кнински корпус покренуо офанзиву за деблокаду објеката у Дрнишу, Сињу, Задру, Шибенику и Сплиту.
17. 9. - Холандска иницијатива за слање европске војне мисије у Југославију (V. Британија није спремна).
17. 9. - Морнарица ЈНА блокира хрватске луке (до 22. 9.), гранатира изгубљене објекте.
17. 9. - Милошевић, Туђман и Кадијевић потписују примирје у Игалу; пуцњава, гранатирање и удари авијације у Загребу током ноћи. Хрв. снаге заузеле касарне у Осијеку.
17. 9. - Македонија изјављује да неће слати регруте у ЈНА, након упада родитеља у Собрање.
18. 9. - Артиљеријске борбе око Сплита и Шибеника, као и Вуковара и Осијека. Гојко Шушак је нови хрватски министар обране (до 1998).
18. 9. - Хрвати напали транспорт ЈНА у Вињанима код Посушја, погинули старији водник Војко Чех и "Бугојанац" Лудвиг Павловић^[74].
18. 9. - Извештава се да је савезни премијер Марковић захтевао оставку Кадијевића и његовог заменика Бровета.
19. 9. - Разарање Шибеника. Вуковар у пламену. Потпун прекид телефонских веза.^[1]
19. 9. - Дуга колона ЈНА (тенкови, транспортери, аутобуси са војницима, камиони, топови) отишла из Београда у Славонију и Босну (инциденти у Босни током њеног кретања) - фамозно "цвеће на тенковима". Наставља се позивање резервиста, одзив је слаб.
19. 9. - Одбијен напад ЈНА на Госпић, након што су заузети тамошња касарна и други војни објекти.

19. 9. - На граници Аустрије и Италије пронађена мумија касније названа Оетзи.
20. 9. - ЈНА креће у офанзиву за деблокаду касарни. Борбе између Осијека, Вуковара и Винковаца. Стјепан Месић позива војнике на дезертирање јер војно вођство "делује без цивилне контроле".
20. 9. - Препреке кретању ЈНА код Чапљине и Вишеграда, власти БиХ прогласиле мобилизацију резервног састава, пуцњава код Мостара (заустављена још једна колона ЈНА).
20. 9. - Црна Гора проглашена за еколошку државу на заседању парламента на Жабљаку.
21. 9. - ЈНА и Срби заузели Петрињу. Кадијевић изјавио да више не признаје осмочлано председништво.
21. 9. - Покољ српских резервиста на Коранском мосту. Праваш Анте Параџик убијен на пункту у Сесветама.
21. 9. - Оборена два југословенска МиГ-а код Шибеника ("Обадва, обадва су пала!").
21. 9. - Скупштина Савета Европе изгласала да чланице "предвиде" признање Словеније и Хрватске.
21. 9. - Јерменија проглашава независност од СССР.
22. 9. - Туђман и Кадијевић наредили примирје (које у Београду неки критикују), попуштена блокада гарнизона. Спорадично кршење, без већих борби до 29-ог.
22. 9. - Како би спасао 300 војника и официра, генерал Владимир Трифуновић предао касарну у Вараждину, са великом количином наоружања, укључујући тенкове (због чега ће 1994-95 бити осуђен у Београду); Резервисти из Србије масовно напуштају фронт.
22. 9. - Ванлегална скупштина Косова прогласила независну Републику Косова (успостављаће паралелне структуре власти у српској покрајини).
23. 9. - Хрватска влада захтева повлачење ЈНА из републике, уз останак опреме и оружја.
23. 9. - У САД почиње приказивање друге сезоне серије Баywатцх, с којом почиње велика популарност.
25. 9. - Резолуција СБ УН 713: ембарго на оружје и војну опрему Југославији, одобрено слање посматрача и иницијатива за посредовање. САД оптужују Србију и ЈНА да сносе главну одговорност за насиље, противе се територијалним променама силом.
25. 9. - Радио Сарајево јавља да је у Чапљини убијен полицајац Хрват и да је из тог места и околине побегло 3.000 Срба.
26. 9. - Војска пристала да се у БиХ повуче у касарне, у замену за обећање разоружања паравојски. ЈНА такође пристала да се повуче из касарне у Винковцима, оптужује хрватску страну да минира воде код Сплита.
26. 9. ? - Из Збора народне гарде формиране Оружане снаге Републике Хрватске.
26 - 30. 9. - Косовски Албанци организовали незванични референдум о независности.
27. 9. - Избили тешки сукоби код Дубровника: 60 рањених војника.^[1]
27. 9. - У Сарајеву договорено слање посматрача ЕЗ у БиХ. ЈНА напушта објекте у Сињу. Владимир Шекс каже у "Глобусу" да ће велика већина Срба морати да оде ако Хрватска победи.^[75]
27. 9. - Бусхова иницијатива: смањење војног буџета, броја војника и наоружања - Горбачов одговара на исти начин - "најдраматичнији преокрет трке у наоружању"^[76], Доомсдаy Цлоцк је ове године био најдаљи од поноћи.
28. 9. - Артиљеријска размена око Пакраца.
29. 9. - Напад на гарнизон ЈНА у Бјеловару: мајор Милан Тепић се дигао у ваздух заједно са складиштем муниције код Бјеловара (постхумно одликован орденом народног хероја). Касарна у граду се предала након борбе.
30. 9. - Гранатиран Задар, поморска блокада Дубровника од стране ЈНА. 50.000 људи без воде, струје и хране.

Октобар/Листопад

1. 10. - ЈНА објављује да ће уништити неки кључни објект у сваком граду где буде нападнут или заузет војни гарнизон.
1. 10. - Тенкови ЈНА кренули на Вуковар. Распад југословенског електросистема.^[1]
1. 10. - Почиње опсада Дубровника. Херцеговачко село Равно разорено до 13-ог.
1. 10. - Основано Јавно предузеће "Србијашуме".
3. 10. - Председништво СФРЈ прогласило стање непосредне ратне опасности на територији Југославије, и прешло у рад у четворочланом саставу - тзв. крње председништво с представницима Србије и Црне Горе, на челу с Бранком Костићем. I друга половина председништва се сматра легитимним. САД одбацују легитимност крњег председништва.
3. 10. - Кадијевић, Милошевић и Туђман постигли у Хагу договор о деблокади касарни ЈНА.^[1]
3. 10. - Хрватске трупе се повлаче са Баније, ЈРМ блокира Дубровник и поново Пулу, Ријеку, Шибеник, Задар и Плоче.
3. 10. - У београдском кафићу тројица погинула од кашикаре - овог месеца се догодило пет таквих експлозија, са шест мртвих и осам рањених.
3. 10. - Билл Цлинтон службено објавио почетак кампање за предсједника САД.
4. 10. - Гранатирање Карловца. Довршено опкољавање Дубровника (блокиран пут код Сланог).
4. 10. - Ваздушне узбуне у целој Хрватској. Ракетирано Сљеме. Бомбардовани Осјек, Вуковар, Винковци, Трстено, Купари и Цавтат.^[1]

5. 10. - Линус Торвалдс објавио прву званичну верзију Линуx кернела.
5. 10. - Одбијен други српски покушај заузимања Нуштра.
5. 10. - Битка за Задар: град је и под копненом опсадом, у наредним данима договорено примирје и повлачење ЈНА из касарне (од 11-ог).
6. 10. - У Хрватској објављена мобилизација.
6. 10. - Премијерно емитована прва епизода култне америчке тинејџерске серије "Беверли Хилс 90210" на Радио Телевизији Србије 1, у термину недељом од 13:05.^[77]
6. 10. - Крунски принц Александар Карађорђевић пред великом масом испред Храма Светог Саве (јуче стигао у прву посету земљи).
7. 10. - Ракетирање Банских двора. САД осуђују напад и први пут кажу да ће бити размотрене санкције Југославији. МУП заузео зграду Војног суда у Загребу.
7. 10. - Предс. Туђман наређује да се са блокаде касарни пређе на артиљеријске нападе.

8. 10. - Истеком суспензије одлуке о независности, Хрватска и Словенија и формално прекидају све државноправне везе с остатком СФРЈ (Дан неовисности у Хрватској 2002-19). Уведен словенски толар (1:1 за динар, замењен еуром почетком 2007).
8. 10. - Хрватски представници и генерал Андрија Рашета потписали седмо примирје (деблокада гарнизона и лука итд., борбе мало смањене, настављене на истоку Славоније).
8. 10. - Цyрус Ванце постао специјални изасланик генералног секретара УН за Југославију, стиже у посету Београду 12-ог.
9. 10. - У месту Горња Мокрица на путу Глина-Петриња, погинула четворочлана екипа дописништва ТВ Београд из Шапца, међу којима уредник Зоран Амиџић, отац Огњена Амиџића.
10. 10. - Милошевић, Туђман и Кадијевић у Хагу - под окриљем ЕЗ вербално договорено повлачење ЈНА из Хрватске у року од месец дана - крње председништво сутрадан одбацује повлачење из крајева насељених Србима.^[78]
10. 10. - ЈНА и српске формације заузели Ловас, до 18. 10. траје Масакр у Ловасу. Два јака напада на Вуковар.
10. 10. - Уклоњена звезда са заставе Србије. Скупштина Србије не може да се одлучи за грб, заставу и химну.
12. 10. - Гранатирање зауставља хуманитарни конвој ЕЗ за Вуковар, враћају се 14-ог. Око 50 возила напустило касарну у Боронгају.
13. 10. - На Кордун дошла Зајечарска бригада ЈНА.
13. 10. - Бугарска социјалистичка партија (бивши комунисти) изгубила изборе.

14/15. 10. - Скупштина БиХ донијела Акт о реафирмацији суверености Републике Босне и Херцеговине. Тим чином одлучено је да се повуку представници БиХ из рада савезних органа док се не постигне договор између свих република које сачињавају Југославију. Акт донели представници СДА и ХДЗ, након што су посланици СДС напустили скупштину.
15. 10. - ЈНА заузела Цавтат. Јак напад на Сисак, борбе и код Нове Градишке.
15. 10. - Милошевић и Туђман у Москви, потписали девето примирје, без ефекта.
листопад - Убојства у Пакрачкој Пољани (злочини над Србима).
16. 10. - Хрватска суспендује деблокирање база ЈНА, тражи да се прво повуку трупе приодошле из Србије и БиХ.
16. 10. - Масакр у Госпићу: хрватске снаге на подручју Госпића започињу тродневни масакр над тамошњим житељима српске националности. У Вуковару погинуо Благо Задро.
17. 10. - Појачање борби: јак напад на Вуковар, хрватске избеглице напуштају Илок и околину, дејства код Дубровника. Хрватска влада тражи од ЈНА да напусти републику до 10. новембра, без оружја и опреме.
18. 10. - Карингтонов план на конференцији у Хагу - конфедерација суверених држава, заједничко тржиште, поштовање мањина; Милошевић против, Момир Булатовић прво пристаје, па одустаје. Заједничка изјава САД, СССР, и Е3: "Ужаснути смо насиљем у Југославији". Договорено 10. примирје. Бомбардован Дубровник.
18. 10. - Авионска паљба изазвала пожар у рафинерији Сисак.
17 - 19. 10. - Битка за Нови Фаркашић код Петриње хрватски је успјех.
19. 10. - Привремена влада самопроглашене Републике Косово, на челу Бујар Букосхи (Парламент Албаније 29. 10. признаје "Републику Косово").
21. 10. - Српске паравојне снаге у Хрватској починиле Баћински масакр.
22. 10. - Гранатирање Бабиног Кука у Дубровнику. Напад на Вуковар. Објављена нова мобилизација на подручјима под српском контролом, "ради спречавања неприхватљивих решења".
22. 10 - У Москви распуштен КГБ. На Дурмитору пао први снег.^[1]
23. 10. - ЈРМ први пут гранатира историјски део Дубровника (ЈНА демантује, српски медији кажу да се Хрвати сами гранатирају). Избеглице напуштају град ових дана бродовима.
23. 10. - Влада Србије подржава план за нову (крњу) Југославију.
23. 10. - ЈНА мења знак, сада је без звезде.

24. 10. - Основана Скупштина српског народа БиХ, заказан референдум о останку у Југославији.
24. 10. - Десант ЈНА на Купаре код Дубровника. САД осуђују "бесмислене и неоправдане" нападе на Дубровник.
25. 10. - Конференција у Хагу, крње Председништво бојкотује (због блокираних касарни и кршења примирја), Милошевић одбија предлог ЕЗ за ограничену аутономију и демилитаризацију српских крајева у Хрватској, али и аутономију Косова и Војводине. Оштри протести УНЕСЦО-а, Е3 и низа земаља због бомбардовања Дубровника. Више од 300.000 избеглица.
25. 10. - Црногорска скупштина подржала план ЕЗ од 18-ог и Булатовићев предлог за референдум (одржан у марту 1992), такође је позвао црногорске војнике у ЈНА да се врате кући.^[79]
25. 10. - ЈНА заузела Тординце. Рудолф Перешин прелетио с МиГ-21 у Клагенфурт. ЈНА стиже на 2 км од Дубровника, договорено је примирје.
25 - 27. 10. - У Санџаку се гласа о аутономији, противно забрани.

26. 10. - Последњи војници ЈНА напуштају Словенију, преко луке Копер.
27. 10. - Разговори дубровачких власти и ЈНА у Цавтату: тражи се повлачење хрватских снага.
27. 10. - Туркменистан проглашава независност од СССР-а.
27. 10. - Први потпуно слободни избори у Пољској - без апсолутне већине.
28. 10. - Министри ЕЗ прете санкцијама Србији ако не прихвати мировни план до 5. 11.
28. 10. - 2. 11. - Пети Конгрес народних депутата Руске СФСР: Борис Јељцин излаже Гајдаров економски програм који креће иза Нове године ("шок терапија"), постављен је и на чело владе, добија ванредна овлашћења следећих 13 месеци.
29. 10. - Почиње хрватска Операција Оркан '91. у западној Славонији (до примирја сијечња 1992)
31. 10. - "Конвој Либертас", у коме су и југословенски председник Стјепан Месић и хрватски премијер Фрањо Грегурић, стиже у Дубровник.
31. 10. - 4. 11. - Операција Откос 10 - хрватске снаге заузимају 270 кв. км у западној Славонији.

Новембар/Студени

1. 11. - Југословенске војне власти ограничиле путовање војних обвезнике у иностранство (проблеми са мобилизацијом). ЈНА каже да је без отпора ушла у места Орашац и Затон Мали сз. од Дубровника и да одустаје од плана за мирну предају Дубровника. Егзодус Срба из западне Славоније.^[1] Офанзива ЈНА у Вуковару.
2. 11. - ЈНА заузела западни део Вуковара, воде се борбе за сваку кућу (појачање борби у целој Хрватској пред конференцију 5. 11.). Загреб без струје након дејстава ЈРВ код Велике Горице.
2. 11. - Устоличен Васељенски патријарх Вартоломеј I.
3. 11. - Заузета српска села између Дарувара и Славонске Пожеге, талас избеглица.
3. 11. - 65 борбених летова ЈНА. Уништена рафинерија у Сиску.^[1]
4. 11. - Операција Логориште: касарна ЈНА у Карловцу евакуисана уз мртве и рањене. Прва гардијска моторизована бригада ЈНА саопштава да су почеле завршне операције за протеривање хрватских паравојних формација из Вуковара.
5. 11. - Хашка конференција: Милошевић опет одбија мировни план, јер не даје "заштиту елементарних права српског народа" у Хрватској; објављено 11. примирје.
5. 11. - Хрватске снаге по први пут гађале територију Србије (Шид, извештено о четири погинула, сутрадан и Апатин). Заузели су касарну у Делницама и околне објекте с великом количином наоружања.
5. 11. - У Атлантику нађено тело издавачког магната Роберта Маxwелла.
6. 11. - ЈНА захтева предају Дубровника (одн. брда Срђ, Босанка анд Нунцијата). Туђман тражи интервенцију САД. Експлозија оштетила мост на прузи Београд-Бар.
6. 11. - КПСС и КП РСФСР забрањени у Русији.
7. 11. - Тенковске борбе око Вуковара, Окучана, Градишке, Дарувара, Пакраца, Петриња.^[1] Увече, паљба из опкољених касарни у Загребу.

7. 11. - Магиц Јохнсон објавио да има вирус ХИВ.
8. 11. - Пашки мост обрањен од зрачних напада ЈНА. Данас су се сирене за зрачну опасност чуле у 34 града, погођена је трафостаница у Купинечком Краљевцу близу Загреба. Почиње вишедневно гранатирање Дубровника.
8. 11. - Европска заједница увела економске санкције Југославији (суспензија споразума о трговини и сарадњи, ограничен увоз неких производа у ЕЗ, нарочито текстила, тражиће се ембарго нафте од УН), сутрадан их најављују и САД. ЈРМ поново блокира хрватске луке.
9. 11. - Муџахединска делегација Бурханудина Рабанија у посети Москви, која се слаже да је неопходно пренети власт у Афганистану на прелазну исламску владу.

9 - 10. 11. - СДС (БиХ) организовао плебисцит за останак Срба у Југославији.
11. 11. - Пешадија ЈНА напредује северно од Дубровника (Тањуг).
12. 11. - У Хрватској оштећено 317 насеља и 358 културно-историјиских споменика. Несташица 250 најнеопходнијих лекова.^[1]
12. 11. - ХДЗ БиХ прогласио Хрватску заједницу Босанска Посавина.
12. 11. - Велики мировни митинг у Сарајеву, у организацији синдиката (етничке тензије су високе, као и ефекти од рата у Хрватској, нпр. несташица је горива).
12. 11. - Јако гранатирање Дубровника, погођен и хотел "Аргентина" где бораве посматрачи ЕЗ.
14. 11. - Договор о "плавим шлемовима" у Хрватској - ЈНА и Србија први пут пристају на чуваре мира; питање је на којој линији а потребан је и престанак дејстава. Примирје у Дубровнику ради евакуације посматрача ЕЗ и преко две хиљаде избеглица на броду "Славија".


Битка у Сплитском каналу		... и код Корчуле

14/15. 11. - Рат у Хрватској: У нападу ЈРМ на Сплит, након потапања патролног чамца, судјелује разарач Сплит, што је једини случај у хисторији да неки ратни брод бомбардира град по коме је добио име; блокада хрватске обале је до сутрадан ипак окончана. Договорено 13-то примирје у Хрватској: подизање хрватске блокаде касарни у замену за евакуацију свих савезних трупа. Једно веће савезне скупштине изгласало неповерење савезном премијеру и секретару иностраних послова.
14. 11. - Фудбал: Југославија - Аустрија 2:0.^[1]
16. 11. - Српске снаге заузимају Слуњ, тешко оштећено ХНК у Осијеку. Договорено 13. примирје.
16. 11. - Веће Република и покрајина, само 31 делегат, изгласавају неповерење влади Анте Марковића, након што је Бранко Костић позвао на смену А. M. и Будимира Лончара.
17. 11. - Собрање Македоније усвојило Устав који је ту бившу југословенску републику означио као независну државу у постојећим административним границама. Од 120 посланика за Устав су гласала 92.
17. 11. - Српске снаге заузеле Борово Насеље и већину Вуковара.
18. 11. - После тромесечне опсаде, Вуковар пао у руке ЈНА и разним српским паравојним јединицама. 12.000 људи преживело 86 дана у подрумима.
18. 11. - Почињен је масакр у Шкабрњи, сутрадан пада и Надин.
18. 11. - Влада Крајине огласила да се међународне снаге могу разместити само на линији разграничења.
18. 11. - Проглашена Хрватска Заједница Херцег-Босна у БиХ (преименована у Републику 28. 8. 1993., де фацто главни град: Груде).
18. 11. - Нападнуте просторије "Јутела" у Београду (такође и седишта реформиста и просторије Покрета за мировну акцију).
18. 11. - Изасланик Цyрус Ванце и подсекретар УН Маррацк Гоулдинг стигли у седмодневну посету зараћеним земљама.

20. 11. - Рат у Хрватској: Предајом хрватског гарнизона престаје оружани отпор у Вуковару. Дио заробљеника масакриран на Овчари. Почиње вишедневно гранатирање Осијека. ЈНА ушла у Мокошицу код Дубровника.
20. 11. - Македонија прогласила независност.^[1]
21. 11. - Миле Паспаљ председник скупштине САО Крајине уместо Велибора Матијашевића.
21. 11. - Разорен Масленички мост, Задар је гранатиран. ЈНА јавља да је заузела Ласлово (или 24.) и Ернестиново код Осијека.
21. 11. - Ассоциатед Пресс јавља да је у Вуковару пронађено 41 заклано српско дете, што се убрзо испоставља нетачним^[80].
22. 11. - ЈНА почиње повлачење из база у Сплиту, Дивуљама и Шибенику према јучерашњем споразуму. Увече постигнут споразум о повлачењу загребачког гарнизона.
22. 11. - Лидери ХСП Доброслав Парага и Милан Вуковић притворени под оптужбом да су планирали оружану побуну (ХСП је 14. 11. прогласила "мобилизацију" и претила грађанским ратом ако би то власти ометале).
22. 11. - Е3 прети нафтним ембаргом.^[1]
23. 11. - Договорено 14. примирје, прво посредовањем УН, на састанку Туђмана, Милошевића и Кадијевића са Венсом и Карингтоном у Женеви.
23. 11. - Фреддие Мерцурy, пјевач групе Qуеен, објављује како болује од АИДС-а.
24. 11. - Издата новчаница од 5.000 динара (Иво Андрић).
24. 11. - У Цавтату проглашена "Дубровачка Република".
24. 11. - Тенис: Моника Селеш победила Мартину Навратилову и тиме у 1991. зарадила 2.7 милиона УСД.^[1]
25. 11. - Регистровано 500.000 избеглица.^[1]
25. 11. - Амнестy Интернатионал оптужује све стране у југословенском сукобу за мучење и убиства цивила; Савет Европе укида специјални статус Југославије. Размењени ген. Милан Аксентијевић и бизнисмен Антун Кикаш.
26. 11. - ЈНА напушта загребачку војарну “Маршал Тито” (до 30-ог).
27. 11. - Резолуција 721 СБ УН - подржавају се напори генералног секретара и његовог изасланика за окончање борби, спремност за слање миротвораца ако се примирје одржи.
27. 11. - Канцелар Хелмут Кохл обећава да ће Немачка признати Словенију и Хрватску "пре Божића".
28. 11. - Хрватска прихвата распоређивање снага УН унутар републике. Српске снаге заузеле Липик код Пакраца.
28. 11. - Јужна Осетија прогласила неовисност од Грузије.
29. 11. - У Барањи наређено породицама припадника хрватских снага да напусте домове у року од пет дана - у област је стигло 3.000 српских избеглица из Хрватске.

Децембар/Просинац

1. 12. - Украјина на референдуму изгласала неовисност од СССР-а са 92%, из одзива од 84%.
1. 12. - Цyрус Ванце у мисији у Југославији (до 8. 12.).
1. 12. - Награда "Фелиx Ромулиана" глумици Марти Келер и сценографу Миљену Кљаковићу. Партизан јесењи фудбалски првак.^[1]
2. 12. - Министри ЕЗ укинули санкције југо републикама, осим Србије и Црне Горе. Процурели извештај посматрача ЕЗ оптужује ЈНА да је "кукавичка" и одговорна за ескалацију рата, сугерише се војна интервенција.
2. 12. - Јак земљотрес у румунском Банату, мала штета и у Београду.
2. 12. - Украјина се отцепила од СССР-а.^[1]
3. 12. - Русија признала Украјину.^[1] ЈРМ прекида блокаду хрватских лука, осим Гружа (9-ог). У Хрватској објављена радна обавеза за мушкарце од 18 до 60.
4. 12. - Хрватски сабор усвојио Уставни закон о људским правима и слободама и правима етничких или националних заједница или мањина - предвиђа културну аутономију, пропорционално судјеловање у тијелима, аутономне котареве Глина и Книн.
4. 12. - Немачка прекилула саобраћај са Србијом.^[1]
5. 12. - Хрватски сабор и формално повлачи Стјепана Месића из савезног председништва ("Мислим да сам обавио задатак, Југославије више нема"). Гранате код Стона и Госпића.

6. 12. - Рат у Хрватској: највећи артиљеријски напад ЈНА за вријеме опсаде Дубровника, 24 мртвих, оштећено 400 зграда. УНЕСЦО, УН и Е3 оштро протестују. Јако гранатирање Осијека - погођена болница током посете посматрача ЕЗ.
6. 12. - Операција Орада: хрватске снаге повратиле Липик код Пакраца - прво ослобођено мјесто у Хрватској. Борбе у том крају се настављају следећих дана.
6. 12. - САД увеле економске санкције за целу Југославију (одузети царински преференцијали итд.).
6. 12. - КГБ, тајна полиција Совјетског Савеза, службено престаје с радом.
7. 12. - Убојство обитељи Зец у Загребу, међу којима и Александре (12).
7. 12. - Мишљење бр. 1 Бадинтерове комисије: СФРЈ је у процесу распада (све државе наследнице имају иста права).
7. 12. - Свадба највеће југословенске певачке звезде Лепе Брене и прослављеног тенисера Слободана Бобе Живојиновића у београдском хотелу "Интерконтинентал" на којој је присуствовало 600 званица. Многи новинари су овај догађај назвали и "Свадбом деценије".^[1]^[81]
8. 12. - ФК Црвена Звезда у Токију победила чилеански клуб Коло-Коло резултатом 3-0 и постала клупски првак света.
8. 12. - Споразум Хрварске и ЈНА о довршењу деблокирања војних база у Загребу и њиховом повлачењу - западни дипломати приписују нападе ЈНА хрватском одуговлачењу у деблокади. Договорена и размена 1.600 заробљеника.
8. 12. - У Плочама присижу први рочници Хрватске војске (Прва сатнија морнаричко-десантног пјешаштва основана 5. 10.).

8. 12. - Бјеловјешки споразуми: предсједници Русије, Бјелорусије и Украјине договарају формални нестанак СССР-а и његову замјену Заједницом независних држава (ЗНД).
9. 12. - У Мастрихту основана Европска Унија.^[1]
10. 12. - Састављен Мастрихтски уговор којим је из Европске заједнице створена Европска унија и предвиђена монетарна унија (потписан у фебруару, ступио на снагу 1. 11. 1993).
10-12. 12. - Размјене заробљеника у Јелаши код Карловца, Босанском Шамцу и на приморју.
11. 12. - Премијер Србије Драгутин Зеленовић дао оставку.^[1]
12. 12. - Почела Операција Оркан '91 - нови хрватски успеси у западној Славонији (противно примирју од 23. 11.).
12. 12. - Генерални секретар УН де Куељар у писму немачкој влади "забринут" због немачке намере да призна две републике (признању се противе и САД и већина европских земаља, због страха од ескалације).
12. 12. - Црвена Звезда - Андерлехт 3:2. Украјина признала Хрватску и Словенију.^[1]
13. 12. - Операција Стријела: Бели Орлови напустили Воћин након убиства неколико десетина цивила (Стријела завршена 26. 12., уз Воћин ослобођено још 23 насеља). Истог дана поражена хрватска Операција Вихор, покушај преласка Купе.
13. 12. - У Србији хладноће до минус 20 °Ц.^[1]
13. 12. - ЈНА продужује рок регрутима са 11 на 14 месеци и резервистима са 45 дана на 4 месеца (резервисти у Краљеву су јуче протестовали против новог позива, неки су напустили положаје код Вуковара).^[82]
14. 12. - 550.000 избеглица (у Србији 145.000, један број и у БиХ). У Хрватској нестало 30.000 људи.
15. 12. - Резолуција 724 СБ УН - проследиће се предлози за планирану миротворачку операцију у Југославији, мисија од 18 чланова ће припремити слање плавих шлемова.
децембар - Основан Савет северноатлантске сарадње, консултативни форум земаља НАТО и источне Европе (од 1997. Савет евроатлантског партнерства).
16. 12. - Казахстан прогласио независност од СССР.
16. 12. - Масакр у Јошевици, код Глине убијен 21 хрватски цивил. ЈНА оптужује да су хрватски пољопривредни авиони гађали колону српских избеглица код Пакраца.
17. 12. - Немачка издејствовала да Европска заједница призна Словенију и Хрватску до 15. 1., уз дефинисане критерије за признавање нових држава (права мањина, неповредивост граница итд.) - републике да се пријаве до 23. децембра. У Србији је одлука заједнице названа „агресијом на СФРЈ”. Радоман Божовић постао је нови председник српске владе.^[1]
17. 12. - СССР дефинитивно прекида слање оружја афганистанској влади Мохамеда Наџибулаха.
18. 12. - Акција "Ђавоља греда" ("Копачки рит"), хрватски успјех код Осијека.
19. 12. - Рат се наставља. 1 ДЕМ - 70 динара.^[1]
19. 12. - Уставотворна скупштина САО Крајине у Книну усвојила Устав и прогласила Републику Српску Крајину; први председник Милан Бабић (међународно неће бити призната).
19. 12. - Јако гранатирање Нове Градишке.
19. 12. - Главни одбор СДС БиХ донео Упутство о организовању и дјеловању органа српског народа у БиХ у ванредним околностима.
19. 12. - Македонско Собрање овластило владу да затражи признање од ЕЗ.
19. 12. - Исланд је прва земља која је признала Хрватску (раније признале Словенија и неке бивше републике СССР).
20. 12. - Предсједништво БиХ тражи признање од ЕЗ, српски чланови против^[83].
20. 12. - Анте Марковић, посљедњи премијер СФРЈ, поднео оставку (предложени савезни буџет назива ратним; Лончар дао оставку 11. 12.).
21. 12. - Скупштина српског народа у Сарајеву одобрила предлог да пет српских области до 13. 1. постане Република Српска Босна и Херцеговина у оквиру Југославије.

22. 12. - Грузијски пуч, или Рат у Тбилисију: побуњени команданти Националне гарде крећу у обарање председника Звијада Гамсахурдије - овај напушта град и земљу 6. јануара, у марту долази Едуард Шеварнадзе.
23. 12. - Немачка признала Словенију и Хрватску (ефективно од 15. 1.) - прва унилатерална акција Немачке од рата.
23. 12. - Уведен хрватски динар: 1:1 за југославенски; новчанице од 1, 5, 10, 25, 100, 500 и 1000 динара; Руђер Бошковић и Загребачка катедрала (замјењен куном 1994).
23. 12. - Влада Србије предложила скупштини да призна Републику Српску Крајину. Савезни потпредседник Бранко Костић каже у "Народној армији" да ће ЈНА осигурати српске крајеве БиХ за нову федерацију, ако не буде споразума.
23. 12. - Словенија, Хрватска, БиХ, Македонија и косовски Албанци траже признање независности од ЕЗ; БиХ тражи и плаве шлемове, "нарочито на граници".^[84]
23. 12. - Радоман Божовић нови премијер Србије (до 1993), након што је Зеленовић поднео оставку 11-ог (економска ситуација је лоша).
24. 12. - Обновљено Хрватско домобранство, као резервни састав војске.
24. 12. - ЈНА и лидери БиХ у Сарајеву договарају распуштање етничких милиција.
25. 12. - Михаил Горбачов поднео оставку на место председника СССР. Борис Јељцин је добио пуну председничку власт у Русији, резиденцију у Кремљу и нуклеарни кофер. Застава Совјетског Савеза на Кремљу је замењена руском.
25. 12. - Божић у подрумима у више градова Хрватске, неке зграде у Дубровнику поново имају струју.
26. 12. - Званични распад СССР: Врховни совјет СССР констатовао да земља више не постоји, након што су све републике прогласиле независност.
26. 12. - У Алжиру су одржани први вишепартијски парламентарни избори од стицања независности од Француске 1962 - највише гласова за Фронт исламског спаса у првом кругу. Отказивање другог круга је увод у Алжирски грађански рат.
27. 12. - Српско-македонски разговори у Охриду.
27. 12. - Јако гранатирање Карловца синоћ, узбуна и у Загребу.
28. 12. - Покренута Операција Папук '91. - ХВ напредује до примирја 3. сијечња.
29. 12. - Авиони ЈРВ гађали Дарувар и аеродром код Чаковца, гранатирања се настављају на више места - Карловац девети дан, Сисак, Пакрац, Липик, Нова, и Босанска, Градишка, Новска.
30. 12. - Први окршај Адема Јашарија у Преказу на Косову са српским снагама (избегао хапшење).
30. 12. - До сада најјаче гранатирање Карловца, погинуо камерман WТН Живко Крстичевић; ЈРВ гађала Оточац.

30. 12. - "Савезна" скупштина усвојила буџет од око 3 милијарде долара, од чега 75% за ЈНА; очекује се да ће мањак новца бити надокнађен штампањем. Инфлација је већ преко 200%.
31. 12. - Специјални изасланик УН Цyрус Ванце добио у Београду пристанак за повлачење ЈНА и паравојних формација из Хрватске и постављање снага УН.
31. 12. - 3. 1. - Операција Удар-91: ЈНА и ТО заузимају Новиград и још три села у задарском залеђу. Гранатирања од Јадрана до Драве током новогодишње ноћи.

Кроз годину

Распад СФРЈ
Случај "Селотејп" (злочини над Србима у Осијеку).
Убојства Срба у Сиску 1991-1992

1991. у темама

Телевизија. ТВ серије: "Заборављени" (ТВ Београд, сним. 1988-90), "Топ листа надреалиста 3", "Сарајевске приче" (ТВ Сарајево); "У име закона" (сним. 1990, ТВ Београд).
Неки домаћи филмови: "Вирџина", "Празник у Сарајеву", "Чаруга", "Ђука Беговић", "Мала", "Мој брат Алекса", "Оригинал фалсификата", "Ноћ у кући моје мајке". (види и Категорија:Филмови 1991.)
Неки домаћи музички/глазбени албуми (Југославија^[85], Хрватска^[86]) (→ Категорија:Албуми 1991.):
- Поп/роцк: Екатарина Велика: "Дум дум"; Бајага и инструктори: "Четири годишња доба"; Галија: "Историја, ти и ја" и "Ни рат ни мир"; Црвена јабука: "Некако с прољећа"; Обојени програм: "Овај зид стоји криво"; Вампири: "Рама лама динг донг" и "Тачно у поноћ"; Тоннy Монтано: "Ловац на новац"; Дисциплина кичме: "Нова изненађења за нова поколења"; Регина: "Љубав није за нас!"; Зана: "Нисам, нисам..."; Ван Гогх: "Свет је мој"; Влада, Гиле, Пико & Шваба: "Лутка која каже не"; Рамбо Амадеус: "Психолошко пропагандни комплет M-91";
- Забавни: Ђорђе Балашевић: "Марим ја..."; Плави оркестар: "Симпатија"; Ђани Маршан: "Боже, чувај Хрватску";
- Фолк: Цеца: "Бабарога"; Драгана Мирковић: "Добра девојка"; Легенде: "Не веруј"; Харис Џиновић: "Познаћеш ме"; Џеј: "Ко се с нама дружи"; Снеки: "Хопа-цупа";
- Дебитантски албуми (не мора бити почетак каријере): Зузи Зу, Вампири, Гибонни, Бајоне, Јасна Миленковић Јами, Драгица Радосављевић Цакана...
Нека возила уведена 1991:

ВW Голф III (Европски ауто године '92)
Опел Астра Ф
Цитроëн ЗX
Пеугеот 106

Рођења

Главни чланак: :Категорија:Рођени 1991.

Јануар/Сијечањ – Јун/Липањ

7. 1. - Еден Хазард, белгијски фудбалер
9. 1. - Амел Тука, атлетичар
12. 1. - Пиxие Лотт, певачица
12. 1. - Марко Бијач, ватерполист
19. 1. - Петра Мартић, тенисачица
17. 2. - Ед Схееран, кантаутор, продуцент
14. 3. - Емир Бекрић, атлетичар
21. 3. - Антоине Гриезманн, француски фудбалер
8. 4. - Мелание Риос, еротска глумица
13. 4. - Бранкица Михајловић, одбојкашица
9. 5. - Мајлинда Келменди, џудока
16. 5. - Григор Димитров, тенисер
23. 5. - Лена Меyер-Ландрут, њемачка пјевачица
25. 5. - Цлаире Синцлаир, Плаyмате оф тхе Yеар
7. 6. - Емилy Ратајкоwски, модел, глумица
19. 6. - Андреј Крамарић, ногометаш

Јул/Српањ – Децембар/Просинац

10. 8. - Пратyусха Банерјее, глумица († 2016)
11. 8. - Милица Павловић, певачица
28. 8. - Андреј Пејић, манекен
28. 8. - Марко Вешовић (фудбалер)
7. 9. - Амар Гарибовић, скијашки тркач († 2010)
9. 9. - Александар Кукољ, џудиста
27. 9. - Симона Халеп, тенисерка
29. 9. - Адем Љајић, фудбалер
10. 10. - Габриелла Цилми, аустралска кантауторка
10. 10. - Xхердан Схаqири, швајцарски фудбалер
13. 10. - Дарко Лазић, певач, звезда Гранда
16. 10. - Једwард, ирски поп дуо
4. 12. - Зоеy Кусх, еротска глумица
6. 12. - Милица Мандић, теквондашица
31. 12. - Бојана Јовановски, тенисерка

Смрти

Главни чланак: :Категорија:Умрли 1991.

Јануар/Сијечањ

4. 1. - Звонко Лепетић, хрватски глумац (* 1928.)
5. 1. - Васко Попа, српски песник (*1922)
5. 1. - Југ Гризељ, београдски новинар (* 1926)
6. 1. - Марко Никезић, српски политичар (* 1921)
8. 1. - Стеве Цларк, гитариста Деф Леппард-а (* 1960)
11. 1. - Ратко Сарић, српски глумац (* 1916)
11. 1. - Царл Давид Андерсон, проналазач позитрона, нобеловац (* 1905)
14. 1. - Михаило Стевановић, српски филолог, академик (* 1903)
17. 1. - Олав V, краљ Норвешке (* 1903)
26. 1. - Зване Чрња, хрватски књижевник (* 1920.)
30. 1. - Јохн Бардеен, супроналазач транзистора, двоструки нобеловац (* 1908)

Фебруар/Вељача

8. 2. - Аарон Сискинд, фотограф (* 1903)
13. 2. - Арно Брекер, нацистички скулптор (* 1900)
16. 2. - Енриqуе Бермúдез, лидер никарагванских контраша (* 1932)
21. 2. - Маргот Фонтеyн, балерина (* 1919)
25. 2. - Станоје Стефановић, хематолог, српски академик (* 1911)

Март/Ожујак

1. 3. - Едwин Х. Ланд, проналазач Полароид камере (* 1909)
2. 3. - Серге Гаинсбоург, певач (* 1928)
15. 3. - Миодраг Булатовић, српски књижевник (* 1930)
15. 3. - Вељко Кораћ, српски филозоф (* 1914)
17. 3. - Ана Роје, балерина, педагогиња и кореографкиња (* 1909)
21. 3. - Лео Фендер, произвођач гитара (* 1909)
25. 3. - Мића Татић, глумац (* 1923)
29. 3. - Фрањо Бензингер, хрватски фармацеут (* 1899.)

Април/Травањ

1. 4. - Мартха Грахам, кореографкиња (* 1894)
3. 4. - Грахам Греене, енглески књижевник (* 1904.)
4. 4. - Маx Фрисцх, швицарски књижевник и архитект (* 1911.)
16. 4. - Давид Леан, филмски редатељ (* 1908)
20. 4. - Дон Сиегел, филмски режисер (* 1912)
20. 4. - Јумџагин Цеденбал, бивши лидер НР Монголије (* 1916)
30. 4. - Рафаило Блам, композитор (* 1910)

Мај/Свибањ

4. 5. - Владо Јанић Цапо, генерал-пуковник ЈНА, народни херој (* 1904)
6. 5. - Сашо Гешовски, војник ЈНА (* 1971)
7. 5. - Ђуро Шпољарић, синдикалиста, учесник НОБ (* 1906)
14. 5. - Аладар Геревицх, мађарски мачевалац, (* 1910.)
14. 5. - Јианг Qинг, удовица Мао Цетунга (* 1914)
15. 5. - Вукашин Шошкоћанин, командант српских снага у Боровом Селу (* 1958)
15. 5. - Схинтаро Абе, јапански политичар (* 1924)
15. 5. - Роналд Лацеy, глумац (* 1935)
21. 5. - Рајив Гандхи, бивши премијер Индије (* 1944)
25. 5. - Винко Пинтарић, серијски убојица (* 1941)
30. 5. - Маријан Коцковић, кипар (* 1923)
30. 5. - Витомир Лукић, књижевник, политичар из ХДЗ БиХ (* 1929)
31. 5. - Ангус Wилсон, енглески писац (* 1913)

Јун/Липањ

2. 6. - Анка Берус, друштвено-политичка радница СРХ и СФРЈ, народни херој (* 1903)
2. 6. - Љубо Трута, адмирал ЈРМ, народни херој (* 1915)
3. 6. - Катиа и Маурице Краффт, вулканолози (* '42. и '46.)
5. 6. - Јанко Ђоновић, књижевник (* 1909)
10. 6. - Милорад Добрић, карикатуриста, цртач стрипа (* 1924)
12. 6. - Раде Ухлик, ромолог, лингвиста (* 1899)
14. 6. - Пеггy Асхцрофт, глумица (* 1907)
21. 6. - Зоран Пјанић, српски економиста (* 1922)
24. 6. - Сумнер Лоцке Еллиотт, аустралијски писац (* 1917)
24. 6. - Руфино Тамаyо, сликар (* 1899)
26. 6. - Иван Керн, капетан бојног брода ЈКРМ и контраадмирал ЈРМ (* 1898)
27. 6. - Миленко Јоргић, капетан прве класе ЈРВ (* 1956)
27. 6. - Тони Мрлак, капетан прве класе ЈРВ, сарадник ТО Словеније (* 1950)
28. 6. - Драган Бубало, поручник ЈНА (* 1964)
28. 6. - Антонијо Шимуновић, војник ЈНА (* 1972)
29. 6. - Хенри Лефебвре, марксистички филозоф и социолог (* 1901)
30. 6. - Хрвоје Пожар, доктор техничких знаности, академик (* 1916)

Јул/Јули/Српањ

1. 7. - Јосип Реихл-Кир, начелник осјечке полиције (* 1955)
1. 7. - Ђура Јакшић, диригент (* 1924)
1. 7. - Мицхаел Ландон, глумац (* 1936)
2. 7. - Лее Ремицк, глумица (* 1935)
6. 7. - Антон Југов, бивши премијер Бугарске (* 1904)
16. 7. - Роберт Мотхерwелл, сликар (* 1915)
24. 7. - Исаац Басхевис Сингер, књижевник, нобеловац (* 1902)
25. 7. - Лазар Каганович, совјетски политичар (* 1893)
29. 7. - Бранислав Ловренски, књижевник и новинар (* 1935)
30. 7. - Иво Шеремет, сликар (* 1900)
31. 7. - Миро Барешић, бивши милитантни емигрант (* 1950)

Август/Аугуст/Коловоз

1. 8. - Владо Шегрт, народни херој и политичар (* 1907)
4. 8. - Бранислав Матић Бели, члан и финансијер СПО
5. 8. - Јован Аћин, филмски редитељ (* 1941)
5. 8. - Соицхиро Хонда, инжењер, оснивач фирме (* 1906)
6. 8. - Схапоур Бакхтиар, последњи шахов премијер Ирана (* 1914)
8. 8. - Иван Кожедуб, маршал авијације и троструки херој СССР (* 1920)
9. 8. - Гордан Ледерер, сниматељ ХТВ (* 1958)
22. 8. - Борис Пуго, совјетски политичар (* 1937)
24. 8. - Сергеј Ахромејев, маршал СССР (* 1923)
25. 8. - Нивен Бусцх, писац, сценариста (* 1903)
28. 8. - Патријарх српски Герман (Ђорић), српски патријарх (*1899)
30. 8. - Јеан Тингуелy, сликар, скулптор (* 1925)

Септембар/Рујан

1. 9. - Отл Аицхер, графички уметник (* 1922)
3. 9. - Франк Цапра, амерички филмски редатељ (* 1897.)
5. 9. - Жељко Сабол, хрватски књижевник (* 1941.)
6. 9. - Велес Перић, песник (* 1924)
8. 9. - Алеx Нортх, композитор (* 1910)
9. 9. - Лео Матес, бивши уредник Тањуга и дипломата СФРЈ (* 1911)
11. 9. - Радмила Димић, певачица народне музике (* 1922)
15. 9. - Ђорђе Божовић Гишка, криминалац, оснивач СПО-ове Српске гарде (* 1955)
18. 9. - Младен Караман, српски зоолог (* 1937)
21. 9. - Анте Параџик, хрватски политичар (* 1943)
23. 9. - Клаус Барбие, осуђени ратни злочинац (* 1913)
24. 9. - Др. Сеусс, амерички писац и карикатуриста (* 1904)
25. 9. - Миодраг Тодоровић Крњевац, хармоникаш и композитор (* 1924)
28. 9. - Милес Давис, џез музичар (* 1926)
29. 9. - Милан Тепић, мајор ЈНА (* 1957)
29. 9. - Владимир Баровић, контраадмирал ЈРМ (* 1939)
30. 9. - Тома Здравковић, српски певач (* 1938)

Октобар/Листопад

2. 10. - Димитриос I (васељенски патријарх) (* 1914)
5. 10. - Милан Милишић, књижевник (* 1941)
6. 10. - Игор Талков, совјетски рок кантаутор (* 1956)
11. 10. - Редд Фоxx, глумац, комичар (* 1922)
16. 10. - Борис Папандопуло, хрватски складатељ и диригент (* 1906.)
16. 10. - Благо Задро, хрватски војник (* 1944)
24. 10. - Гене Родденберрy, ТВ писац и продуцент (* 1921)

Новембар/Студени

4. 11. - Синиша Главашевић, хрватски књижевник и новинар († 1960.)
5. 11. - Фред МацМурраy, глумац (* 1908)
5. 11. - Роберт Маxwелл, медијски предузетник (* 1923)
6. 11. - Гене Тиернеy, глумица (* 1920)
9. 11. - Yвес Монтанд, француски шансонијер и глумац (* 1921.)
10. 11. - Драго Мажар, друштвено-политички радник СР БиХ и СФРЈ, народни херој (* 1918)
14. 11. - Тонy Рицхардсон, режисер и продуцент (* 1928)
18. 11. - Густáв Хусáк, бивши председник Чехословачке СР (* 1913)
20. 11. - Антун Стипанчић, хрватски столнотенисач (* 1949.)
20. 11. - Петар Брајовић, генерал-пуковник ЈНА, народни херој (* 1915)
21. 11. - Даниел Манн, режисер (* 1912)
22. 11. - Никола Карановић, генерал-пуковник ЈНА, народни херој (* 1914)
23. 11. - Клаус Кински, глумац (* 1926)
24. 11. - Фреддие Мерцурy, британски пјевач (Qуеен), (* 1946.)
24. 11. - Ериц Царр, бубњар Кисс-а (* 1950)
29. 11. - Фрањо Мајетић, глумац (* 1923)
29. 11. - Ралпх Белламy, глумац (* 1904)

Децембар/Просинац

1. 12. - Иво Вејвода, учесник Шпанског рата и НОБ, дипломата, народни херој (* 1911)
7. 12. - Александра Зец, жртва ратног злочина (* 1979)
9. 12. - Беренице Абботт, фотографкиња (* 1898)
10. 12. - Карло Метикош, хрватски пјевач (* 1940.)
13. 12. - Хрвоје Ивековић, кемичар, ректор Свеучилишта у Загребу, академик (* 1901)
15. 12. - Васили Зајцев, херој СССР (* 1915)
27. 12. - Хервé Гуиберт, писац и фотограф (* 1955)

Кроз годину

Хрвоје Ивековић, бивши ректор Свеучилишта у Загребу (* 1901)
Омер Мујаџић, сликар, професор (* 1903)
Агата Орешки, предратна комунисткиња (* 1906)
Мухамед Абдагић, књижевник (* 1916)
Мирјана Мијатовић, певачица бивше групе "ВИА Талас" (* 1961)
Кристјан Цавазза, словенски рок музичар (* 1969)

Дани сећања

Нобелове награде

Физика: Пиерре-Гиллес де Геннес (откриће да методи развијени за проучавање феномена поретка у простим системима могу бити генерализовани за сложеније облике материје, нарочито течне кристале и полимере)
Кемија: Рицхард Р. Ернст (допринос развоју методологије НМР спектроскопије високе резолуције)
Физиологија и медицина: Ерwин Нехер и Берт Сакманн (открића у вези функционисања појединачних јонских канала у ћелијама)
Књижевност: Надине Гордимер (која је путем свог величанственог епског писма - по речима Алфреда Нобела - била од велике користи човечанству)
Мир: Аунг Сан Суу Кyи (ненасилна борба за демократију и људска права)
Економија: Роналд Цоасе (откриће и разјашњење значаја трошкова трансакције и имовинских права за институционалну структуру и функционисање економије)

Повезано

Референце

↑ ^1,00 ^1,01 ^1,02 ^1,03 ^1,04 ^1,05 ^1,06 ^1,07 ^1,08 ^1,09 ^1,10 ^1,11 ^1,12 ^1,13 ^1,14 ^1,15 ^1,16 ^1,17 ^1,18 ^1,19 ^1,20 ^1,21 ^1,22 ^1,23 ^1,24 ^1,25 ^1,26 ^1,27 ^1,28 ^1,29 ^1,30 ^1,31 ^1,32 ^1,33 ^1,34 ^1,35 ^1,36 ^1,37 ^1,38 ^1,39 ^1,40 ^1,41 ^1,42 ^1,43 ^1,44 ^1,45 ^1,46 ^1,47 ^1,48 ^1,49 ^1,50 ^1,51 ^1,52 ^1,53 ^1,54 ^1,55 ^1,56 ^1,57 ^1,58 ^1,59 ^1,60 ^1,61 ^1,62 ^1,63 ^1,64 ^1,65 ^1,66 ^1,67 ^1,68 ^1,69 ^1,70 ^1,71 ^1,72 ^1,73 ^1,74 ^1,75 ^1,76 ^1,77 ^1,78 ^1,79 ^1,80 ^1,81 ^1,82 ^1,83 ^1,84 Радио ТВ Ревија бр.1296 стр. 18. и 19. од 26.12.1991.
↑ (en) Судетиц, Цхуцк (Јануарy 10, 1991). "Финанциал Сцандал Роцкс Yугославиа. НY Тимес
↑ Јакоби, Тања (04. новембар 1999). Операција у Народној банци, Нин
↑ Борић, Фарук (2007-05-11). Етнонационалисти: Ексклузивни представници грађанске Босне. Дани, Сарајево (нwбих.цом)
↑ (en) Судетиц, Цхуцк (Јануарy 11, 1991). "Серб Цхиеф Wарнс оф Ланд Демандс. НY Тимес
↑ Гуштин, Дамијан (2008). Словенија, савезница Хрватске тијеком разлаза с југославенском државом (од »неначелне коалиције« до распада војног савеза 1989.-1991.), стр. 11. хрцак.срце.хр
↑ Yугослав пресиденцy меетс афтер армс суррендер деадлине. упи.цом
↑ (en) Судетиц, Цхуцк (Јануарy 25, 1991). "Дефиант Цроатиан Републиц Рефусес то Дисарм Парамилитарy Полице. НY Тимес
↑ Неw тенсионс ин армy стандофф wитх Цроатиа, Словениа. упи.цом
↑ Литтле, Аллан (2006). Слободан Милосевиц'с роад то руин. ББЦ Неwс
↑ Карабег, Омер (2008) Стјепан Месић: Ја сам договорио састанак у Карађорђеву. Слободна Европа
↑ (en) Судетиц, Цхуцк (Јануарy 26, 1991). "Yугославиа Тенсе Овер ТВ Филм он Цроатиан Армс. НY Тимес
↑ (en) Судетиц, Цхуцк (Јануарy 27, 1991). "Цонфронтатион ин Yугославиа Хеадед Офф. НY Тимес
↑ Армy, Цроатиа фулфилл де-есцалатион аццорд. упи.цом
↑ БетхлехемWеллер1997, п. xxв.
↑ Хунгариан оффициалс имплицатед ин Цроатиа армс деал. упи.цом
↑ ^17,0 ^17,1 ^17,2 Луковић, Петар. Коначно, рат! (3) Архивирано 2015-01-19 на Wаyбацк Мацхине-у. е-Новине
↑ Цроатиа'с леадерс боyцотт Yугославиа'с црисис цонференце. упи.цом
↑ ^19,0 ^19,1 Дедеић, Синиша (2011). 9. март – две деценије (1. део). Истиномер
↑ (en) Судетиц, Цхуцк (Фебруарy 21, 1991). "Јолтинг Yугославиа, а Регион Wиденс Итс Аутономy. НY Тимес
↑ ^21,0 ^21,1 ^21,2 ^21,3 ^21,4 БетхлехемWеллер1997, п. xxви.
↑ Лучић (2007) стр. 10
↑ Етхниц леадерс ремаин деадлоцкед он Yугославиа'с футуре. упи.цом
↑ Лучић (2007) стр. 14
↑ АП (Марцх 8, 1991). Словенес Воте то Маке Дутy Ин Yугослав Армy Волунтарy, НY Тимес
↑ Пред Југовизију 1991: Да ли је ово последњи пут да Југославија бира свог представника за Еуросонг?. yугопапир.цом
↑ Дедеић, Синиша (2011). Чекајући скупштинске ‘маратонце’ (6. део), Истиномер
↑ Еxплосион ин Сербиан енцлаве ин Цроатиа
↑ ^29,0 ^29,1 Милитарy цоунцил меетс ас неw протест арисес ин 2д цитy. упи.цом
↑ Биндер, Давид (Марцх 17, 1991). Леадер оф Сербиа Дефиес Yугославиа он Федерал Руле, НY Тимес
↑ ^31,0 ^31,1 Шварм, Филип "Јединица", 1. епизода - Дете службе, Б92
↑ Рамач, Михал (29/11/2011). Југославија остала без свог Председништва, Данас (дневник)
↑ Биндер, Давид (Марцх 18, 1991) Сербиан Оффициал Децларес Парт оф Цроатиа Сепарате, НY Тимес
↑ Yугослав леадерсхип меетс овер политицал црисис. упи.цом
↑ Милошевић, Бранислав (15. фебруар 1997.). Хроника племенитих заблуда. Наша Борба (yуропе.цом)
↑ Милосављевић, Оливера (1995) Употреба ауторитета науке, п. 16. Република
↑ Лучић (2007) стр. 15-16
↑ "Приме министер воwс то пурсуе сталлед реформ програм". упи.цом
↑ Владичица у служби власти, време.рс, 5. септ. 2002.
↑ Yугославиа девалуес динар ин еффорт то јумп-старт ецономy. упи.цом
↑ Ребеллиоус Сербс ин Цроатиа форм ассемблy, говернмент. упи.цом
↑ Енгелберг, Степхен (Маy 5, 1991). Оне Море Деад ас Цласхес Цонтинуе ин Yугославиа, НY Тимес
↑ Етхниц виоленце леавес тwо море ињуред. упи.цом
↑ ^44,0 ^44,1 ^44,2 ^44,3 ^44,4 ^44,5 ^44,6 БетхлехемWеллер1997, п. xxвии.
↑ ^45,0 ^45,1 Лучић (2007) стр. 17
↑ Судетиц, Цхуцк (). Цроатиа Рејецтс а Yугослав Панел. НY Тимес
↑ Словениа цутс поwер то милитарy басес афтер аррестс оф оффицерс. упи.цом
↑ НYТ (Маy 25, 1991). Yугославс Фрее Абдуцтед Словениан Оффицерс. НY Тимес
↑ Народне новине број: 24/1991 (27.05.1991.)
↑ У.С. дефендс мовес он Yугославиа. упи.цом
↑ ^51,0 ^51,1 Лучић (2007) стр. 18
↑ ^52,0 ^52,1 Шварм, Филип (14. јануар 2010.). Арканова оставштина. Време
↑ Троопс стифле етхиниц виоленце ин Цроатиа; Словенес гирд фор 'аггрессион'. упи.цом
↑ ^54,0 ^54,1 Дедеић, Синиша (29. 06. 2011.). Почетак рата – 20 година касније - Чекајући примирје (3. део), истиномер.рс
↑ Белграде, Љубљана реацх цеасе-фире афтер блоодy црацкдоwн. упи.цом ЈУНЕ 28, 1991
↑ Тхе Еуропеан Цоммунитy цаллед фор ан енд то тхе.... упи.цом ЈУНЕ 28, 1991
↑ ^57,0 ^57,1 ^57,2 ^57,3 Дедеић, Синиша (30. 06. 2011.). Почетак рата – 20 година касније - Смиривање у Словенији, напетост у Хрватској (4. део), истиномер.рс
↑ ^58,0 ^58,1 ^58,2 ^58,3 БетхлехемWеллер1997, п. xxвиии.
↑ Армy пропосес 12-поинт wитхдраwал план. упи.цом
↑ Николић, др Коста (10/03/2012). Рат у Словенији 1991. (Историја XX века – бр.2/2011), савременаисторија.цом
↑ ^61,0 ^61,1 Дедеић, Синиша (01. 07. 2011.). Почетак рата – 20 година касније - Вратите нам децу! (5. део), истиномер.рс
↑ А сениор Сербиан леадер саид Мондаy тхат Сербиа wоулд.... упи.цом Јулy 8, 1991
↑ Море деад ин етхниц виоленце. упи.цом Јулy 11, 1991
↑ Дедеић, Синиша (06. 07. 2011.). Почетак рата – 20 година касније - Ко то дели Босну? (8. део), истиномер.рс
↑ ^65,0 ^65,1 Дедеић, Синиша (07. 07. 2011.). Почетак рата – 20 година касније - ЈНА се повлачи из Словеније (9. део), истиномер.рс
↑ Годишњица трагичне акције "Жаока" у доњем Поуњу, веритас.орг.рс
↑ А Даy оф Террор анд Деатх он а Серб-Цроат Дивиде, НY Тимес, Јулy 31, 1991
↑ 38. Пулски филмски фестивал Архивирано 2021-10-16 на Wаyбацк Мацхине-у. архив.пулафилмфестивал.хр
↑ Федерал аир аттацк он Цроат тоwн; пресиденцy меетинг цоллапсес. упи.цом Јулy 30, 1991
↑ Yугослав Аир Форце јетс виолате труце, фоур дие. упи.цом Ауг. 12, 1991
↑ Лучић (2007) стр. 24, фуснота 127
↑ ^72,0 ^72,1 ^72,2 ^72,3 ^72,4 БетхлехемWеллер1997, п. xxиx.
↑ Цроатиан фигхтинг. упи.цом Ауг. 16, 1991
↑ Лучић (2007) стр. 21
↑ Армy абандонс море фацилитиес ас труце виолатионс цонтинуе. упи.цом Септ. 28, 1991
↑ Унилатерал У.С. нуцлеар пуллбацк ин 1991 матцхед бy рапид Совиет цутс. нсарцхиве.гwу.еду
↑ Радио ТВ Ревија - бр.1284 стр. 29 од 4.10.1991. .
↑ Тхе ремаинс оф тхе Yугослав пресиденцy, доминатед бy Сербиа,.... упи.цом ОЦТ. 11, 1991
↑ Монтенегро бреакс wитх Сербиа овер Yугослав пеаце план. упи.цом Оцт. 25, 1991
↑ Васић, Милош (6. март 2003.). Ревизија медијског рата - Ко? Је л' ја?, Време
↑ РТБ ПГП 890222 ФИВЕТ ВХС ПАЛ У име љубави Брена и Боба
↑ Ембаттлед Yугослав армy беефс уп итс форцес. упи.цом ДЕЦ. 13, 1991
↑ Лучић (2007) стр. 28
↑ Спорадиц фигхтинг ин Цроатиа ас Германy анноунцес рецогнитион. упи.цом ДЕЦ. 23, 1991
↑ Еxплоре Yугославиа ЛП Албум фром 1991 он Дисцогс. дисцогс.цом (приступ. 28. 7. 2016.)
↑ Еxплоре Цроатиа ЛП Албум фром 1991 он Дисцогс. дисцогс.цом (приступ. 29. 7. 2016.)

Литература/Спољне везе

Лучић, Ивица (2007). Босна и Херцеговина од првих избора до међународног признања. Портал Хрчак
Даниел L. Бетхлехем; Марц Wеллер. Тхе 'Yугослав' Црисис ин Интернатионал Лаw: Генерал Иссуес. Цамбридге Университy Пресс; 1997. ИСБН 978-0-521-46304-1.
Интерактивна мапа, ИЦТY
Yугославиа Евентс Цхронологy 1989-1991 (Университy оф Теxас ат Арлингтон Архивирано 2012-01-19 на Wаyбацк Мацхине-у)
Хронологија РСК (1991) Архивирано 2011-07-28 на Wаyбацк Мацхине-у
Хрватски Центар за прикупљање документације (ЦПД): Подунавље Архивирано 2011-07-18 на Wаyбацк Мацхине-у, Лика и Сјеверна Далмација Архивирано 2011-05-24 на Wаyбацк Мацхине-у, Западна Славонија и Бановина Архивирано 2011-05-24 на Wаyбацк Мацхине-у.

Види такође: Годишњи календар - Дневни календар

[:0-1] 1,00 ^1,01 ^1,02 ^1,03 ^1,04 ^1,05 ^1,06 ^1,07 ^1,08 ^1,09 ^1,10 ^1,11 ^1,12 ^1,13 ^1,14 ^1,15 ^1,16 ^1,17 ^1,18 ^1,19 ^1,20 ^1,21 ^1,22 ^1,23 ^1,24 ^1,25 ^1,26 ^1,27 ^1,28 ^1,29 ^1,30 ^1,31 ^1,32 ^1,33 ^1,34 ^1,35 ^1,36 ^1,37 ^1,38 ^1,39 ^1,40 ^1,41 ^1,42 ^1,43 ^1,44 ^1,45 ^1,46 ^1,47 ^1,48 ^1,49 ^1,50 ^1,51 ^1,52 ^1,53 ^1,54 ^1,55 ^1,56 ^1,57 ^1,58 ^1,59 ^1,60 ^1,61 ^1,62 ^1,63 ^1,64 ^1,65 ^1,66 ^1,67 ^1,68 ^1,69 ^1,70 ^1,71 ^1,72 ^1,73 ^1,74 ^1,75 ^1,76 ^1,77 ^1,78 ^1,79 ^1,80 ^1,81 ^1,82 ^1,83 ^1,84 Радио ТВ Ревија бр.1296 стр. 18. и 19. од 26.12.1991.

[2] (en) Судетиц, Цхуцк (Јануарy 10, 1991). "Финанциал Сцандал Роцкс Yугославиа. НY Тимес

[3] Јакоби, Тања (04. новембар 1999). Операција у Народној банци, Нин

[4] Борић, Фарук (2007-05-11). Етнонационалисти: Ексклузивни представници грађанске Босне. Дани, Сарајево (нwбих.цом)

[5] (en) Судетиц, Цхуцк (Јануарy 11, 1991). "Серб Цхиеф Wарнс оф Ланд Демандс. НY Тимес

[6] Гуштин, Дамијан (2008). Словенија, савезница Хрватске тијеком разлаза с југославенском државом (од »неначелне коалиције« до распада војног савеза 1989.-1991.), стр. 11. хрцак.срце.хр

[7] Yугослав пресиденцy меетс афтер армс суррендер деадлине. упи.цом

[8] (en) Судетиц, Цхуцк (Јануарy 25, 1991). "Дефиант Цроатиан Републиц Рефусес то Дисарм Парамилитарy Полице. НY Тимес

[9] Неw тенсионс ин армy стандофф wитх Цроатиа, Словениа. упи.цом

[10] Литтле, Аллан (2006). Слободан Милосевиц'с роад то руин. ББЦ Неwс

[MesicSvjedoci-11] Карабег, Омер (2008) Стјепан Месић: Ја сам договорио састанак у Карађорђеву. Слободна Европа

[12] (en) Судетиц, Цхуцк (Јануарy 26, 1991). "Yугославиа Тенсе Овер ТВ Филм он Цроатиан Армс. НY Тимес

[13] (en) Судетиц, Цхуцк (Јануарy 27, 1991). "Цонфронтатион ин Yугославиа Хеадед Офф. НY Тимес

[14] Армy, Цроатиа фулфилл де-есцалатион аццорд. упи.цом

[15] БетхлехемWеллер1997, п. xxв.

[16] Хунгариан оффициалс имплицатед ин Цроатиа армс деал. упи.цом

[LukovicKR3-17] 17,0 ^17,1 ^17,2 Луковић, Петар. Коначно, рат! (3) Архивирано 2015-01-19 на Wаyбацк Мацхине-у. е-Новине

[18] Цроатиа'с леадерс боyцотт Yугославиа'с црисис цонференце. упи.цом

[Dedeic931-19] 19,0 ^19,1 Дедеић, Синиша (2011). 9. март – две деценије (1. део). Истиномер

[20] (en) Судетиц, Цхуцк (Фебруарy 21, 1991). "Јолтинг Yугославиа, а Регион Wиденс Итс Аутономy. НY Тимес

[BW1997xxvi-21] 21,0 ^21,1 ^21,2 ^21,3 ^21,4 БетхлехемWеллер1997, п. xxви.

[22] Лучић (2007) стр. 10

[23] Етхниц леадерс ремаин деадлоцкед он Yугославиа'с футуре. упи.цом

[24] Лучић (2007) стр. 14

[25] АП (Марцх 8, 1991). Словенес Воте то Маке Дутy Ин Yугослав Армy Волунтарy, НY Тимес

[26] Пред Југовизију 1991: Да ли је ово последњи пут да Југославија бира свог представника за Еуросонг?. yугопапир.цом

[27] Дедеић, Синиша (2011). Чекајући скупштинске ‘маратонце’ (6. део), Истиномер

[28] Еxплосион ин Сербиан енцлаве ин Цроатиа

[upi1991-03-14-Mil-29] 29,0 ^29,1 Милитарy цоунцил меетс ас неw протест арисес ин 2д цитy. упи.цом

[30] Биндер, Давид (Марцх 17, 1991). Леадер оф Сербиа Дефиес Yугославиа он Федерал Руле, НY Тимес

[SvarmJed1-31] 31,0 ^31,1 Шварм, Филип "Јединица", 1. епизода - Дете службе, Б92

[32] Рамач, Михал (29/11/2011). Југославија остала без свог Председништва, Данас (дневник)

[33] Биндер, Давид (Марцх 18, 1991) Сербиан Оффициал Децларес Парт оф Цроатиа Сепарате, НY Тимес

[34] Yугослав леадерсхип меетс овер политицал црисис. упи.цом

[35] Милошевић, Бранислав (15. фебруар 1997.). Хроника племенитих заблуда. Наша Борба (yуропе.цом)

[36] Милосављевић, Оливера (1995) Употреба ауторитета науке, п. 16. Република

[37] Лучић (2007) стр. 15-16

[38] "Приме министер воwс то пурсуе сталлед реформ програм". упи.цом

[39] Владичица у служби власти, време.рс, 5. септ. 2002.

[40] Yугославиа девалуес динар ин еффорт то јумп-старт ецономy. упи.цом

[41] Ребеллиоус Сербс ин Цроатиа форм ассемблy, говернмент. упи.цом

[42] Енгелберг, Степхен (Маy 5, 1991). Оне Море Деад ас Цласхес Цонтинуе ин Yугославиа, НY Тимес

[43] Етхниц виоленце леавес тwо море ињуред. упи.цом

[BW1997-44] 44,0 ^44,1 ^44,2 ^44,3 ^44,4 ^44,5 ^44,6 БетхлехемWеллер1997, п. xxвии.

[automatski_generisano1-45] 45,0 ^45,1 Лучић (2007) стр. 17

[46] Судетиц, Цхуцк (). Цроатиа Рејецтс а Yугослав Панел. НY Тимес

[47] Словениа цутс поwер то милитарy басес афтер аррестс оф оффицерс. упи.цом

[48] НYТ (Маy 25, 1991). Yугославс Фрее Абдуцтед Словениан Оффицерс. НY Тимес

[49] Народне новине број: 24/1991 (27.05.1991.)

[50] У.С. дефендс мовес он Yугославиа. упи.цом

[Lučić18-51] 51,0 ^51,1 Лучић (2007) стр. 18

[SvarmArkOst-52] 52,0 ^52,1 Шварм, Филип (14. јануар 2010.). Арканова оставштина. Време

[53] Троопс стифле етхиниц виоленце ин Цроатиа; Словенес гирд фор 'аггрессион'. упи.цом

[Dedeic20god3-54] 54,0 ^54,1 Дедеић, Синиша (29. 06. 2011.). Почетак рата – 20 година касније - Чекајући примирје (3. део), истиномер.рс

[55] Белграде, Љубљана реацх цеасе-фире афтер блоодy црацкдоwн. упи.цом ЈУНЕ 28, 1991

[56] Тхе Еуропеан Цоммунитy цаллед фор ан енд то тхе.... упи.цом ЈУНЕ 28, 1991

[Dedeic20god4-57] 57,0 ^57,1 ^57,2 ^57,3 Дедеић, Синиша (30. 06. 2011.). Почетак рата – 20 година касније - Смиривање у Словенији, напетост у Хрватској (4. део), истиномер.рс

[BW1997xxviii-58] 58,0 ^58,1 ^58,2 ^58,3 БетхлехемWеллер1997, п. xxвиии.

[59] Армy пропосес 12-поинт wитхдраwал план. упи.цом

[60] Николић, др Коста (10/03/2012). Рат у Словенији 1991. (Историја XX века – бр.2/2011), савременаисторија.цом

[Dedeic20god5-61] 61,0 ^61,1 Дедеић, Синиша (01. 07. 2011.). Почетак рата – 20 година касније - Вратите нам децу! (5. део), истиномер.рс

[62] А сениор Сербиан леадер саид Мондаy тхат Сербиа wоулд.... упи.цом Јулy 8, 1991

[63] Море деад ин етхниц виоленце. упи.цом Јулy 11, 1991

[Dedeic20god8-64] Дедеић, Синиша (06. 07. 2011.). Почетак рата – 20 година касније - Ко то дели Босну? (8. део), истиномер.рс

[Dedeic20god9-65] 65,0 ^65,1 Дедеић, Синиша (07. 07. 2011.). Почетак рата – 20 година касније - ЈНА се повлачи из Словеније (9. део), истиномер.рс

[66] Годишњица трагичне акције "Жаока" у доњем Поуњу, веритас.орг.рс

[67] А Даy оф Террор анд Деатх он а Серб-Цроат Дивиде, НY Тимес, Јулy 31, 1991

[68] 38. Пулски филмски фестивал Архивирано 2021-10-16 на Wаyбацк Мацхине-у. архив.пулафилмфестивал.хр

[69] Федерал аир аттацк он Цроат тоwн; пресиденцy меетинг цоллапсес. упи.цом Јулy 30, 1991

[70] Yугослав Аир Форце јетс виолате труце, фоур дие. упи.цом Ауг. 12, 1991

[71] Лучић (2007) стр. 24, фуснота 127

[BW1997xxix-72] 72,0 ^72,1 ^72,2 ^72,3 ^72,4 БетхлехемWеллер1997, п. xxиx.

[73] Цроатиан фигхтинг. упи.цом Ауг. 16, 1991

[74] Лучић (2007) стр. 21

[75] Армy абандонс море фацилитиес ас труце виолатионс цонтинуе. упи.цом Септ. 28, 1991

[76] Унилатерал У.С. нуцлеар пуллбацк ин 1991 матцхед бy рапид Совиет цутс. нсарцхиве.гwу.еду

[77] Радио ТВ Ревија - бр.1284 стр. 29 од 4.10.1991. .

[78] Тхе ремаинс оф тхе Yугослав пресиденцy, доминатед бy Сербиа,.... упи.цом ОЦТ. 11, 1991

[79] Монтенегро бреакс wитх Сербиа овер Yугослав пеаце план. упи.цом Оцт. 25, 1991

[80] Васић, Милош (6. март 2003.). Ревизија медијског рата - Ко? Је л' ја?, Време

[81] РТБ ПГП 890222 ФИВЕТ ВХС ПАЛ У име љубави Брена и Боба

[82] Ембаттлед Yугослав армy беефс уп итс форцес. упи.цом ДЕЦ. 13, 1991

[83] Лучић (2007) стр. 28

[84] Спорадиц фигхтинг ин Цроатиа ас Германy анноунцес рецогнитион. упи.цом ДЕЦ. 23, 1991

[85] Еxплоре Yугославиа ЛП Албум фром 1991 он Дисцогс. дисцогс.цом (приступ. 28. 7. 2016.)

[86] Еxплоре Цроатиа ЛП Албум фром 1991 он Дисцогс. дисцогс.цом (приступ. 29. 7. 2016.)

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

[18]

[19]

[20]

[21]

[22]

[23]

[24]

[25]

[26]

[27]

[28]

[29]

[30]

[31]

[32]

[33]

[34]

[35]

[36]

[37]

[38]

[39]

[40]

[41]

[42]

[43]

[44]

[45]

[46]

[47]

[48]

[49]

[50]

[51]

[52]

[53]

[54]

[55]

[56]

[57]

[58]

[59]

[60]

[61]

[62]

[63]

[64]

[65]

[66]

[67]

[68]

[69]

[70]

[71]

[72]

[73]

[74]

[75]

[76]

[77]

[78]

[79]

[80]

[81]

[82]

[83]

[84]

[85]

[86]

1991

Догађаји

Јануар/Сијечањ

Фебруар/Вељача

Март/Ожујак

Април/Травањ

Мај/Свибањ

Јун/Јуни/Липањ

Јул/Јули/Српањ

Август/Аугуст/Коловоз

Септембар/Рујан

Октобар/Листопад

Новембар/Студени

Децембар/Просинац

Кроз годину

1991. у темама

Рођења

Јануар/Сијечањ – Јун/Липањ

Јул/Српањ – Децембар/Просинац

Смрти

Јануар/Сијечањ

Фебруар/Вељача

Март/Ожујак

Април/Травањ

Мај/Свибањ

Јун/Липањ

Јул/Јули/Српањ

Август/Аугуст/Коловоз

Септембар/Рујан

Октобар/Листопад

Новембар/Студени

Децембар/Просинац

Кроз годину

Дани сећања

Нобелове награде

Повезано

Референце

Литература/Спољне везе

Мени за навигацију

Претрага