24. 6.
Пређи на навигацију
Пређи на претрагу
| Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартср. |
| Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартсб. |
| Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартсб. |
24. липањ/јун (24. 6.) је 175. дан године по грегоријанском календару (176. у пријеступној години). До краја године има још 190 дана.
Догађаји
[уреди | уреди извор]- 1497. — Енглески морепловац Јохн Цабот открио је Канаду и прогласио Северну Америку енглеским поседом.
- 1509. — Хенри VIII, други монарх из династије Тјудор, крунисан је за краља Енглеске.
- 1529. — Склапањем мира у Капелу завршен је рат између протестаната и католика у Швајцарској.
- 1793. — У Француској је усвојен први републикански устав којим је извршна власт подређена скупштини.
- 1798. — Убијен грчки песник и борац за независност Рига од Фере у београдској кули Небојши.
- [1812]. - Трупе Наполеона Бонапарте (611.000 војника) прешле су реку Њемен и тако отпочеле инвазију Русије.
- 1821. — Симон Боливар је са 8.000 бораца за јужноамеричку независност победио 4.000 шпанских ројалиста у бици код Карабобоа и ослободио Венецуелу од шпанске власти.
- 1822. — Формирано је прво београдско обшчество (општина).
- 1859. — Француски цар Наполеон III је потукао Аустријанце у бици код Солферина у Ломбардији. Швајцарац Жан Анри Динан, који је тада организовао помоћ за хиљаде рањеника, основао је 1864. Црвени крст.
- 1894. — Италијански анархиста Санто Касерио убио је у Лиону председника Француске Мари Франсоа Сади Карноа.
- 1901. — У Паризу је отворена прва изложба 19-годишњег шпанског сликара Пабла Пикаса, која је одушевила ликовне критичаре.
- 1912. — На Олимпијске игре у Стокхолму отпутовала је прва српска олимпијска екипа, атлетичари Душан Милошевић и Драгутин Томашевић.
- 1916. — Први свјетски рат: Савезничким артиљеријским бомбардирањем почела битка на Соми.
- 1947. — Један амерички пилот изјавио је да је на небу видео необичан предмет који је описао као "тањир који лети кроз воду". После овог догађаја почео је да се користи термин "летећи тањир".
- 1948. — У покушају да спрече обнављање немачке државе на простору који су држали западни савезници, совјетске трупе су почеле блокаду Западног Берлина заустављањем друмског и железничког саобраћаја према том граду.
- 1960. — Југославија, Грчка и Турска су распустиле Балкански савез, заснован на Уговору о савезу, политичкој сарадњи и узајамној помоћи закљученом на Бледу 8. августа 1954.
- 1973. — Најстарији светски државник Éамон де Валера дао је у 90. години оставку на функцију председника Ирске, на којој је био од 1959.
- 1975. — У близини њујоршког аеродрома "Кенеди" срушио се авион "Боинг 727" америчке компаније "Истерн Ерлајнз". Погинуло је 113 људи од 124 колико их је било у летелици.
- 1989. — Смењен је генерални секретар Комунистичке партије Кине Џао Цијанг, јер се противио употреби силе против студената на тргу Тјенанмен 4. јуна. На његово место изабран је Ђанг Цемин.
- 1981. — У херцеговачком мјесту Међугорју се по наводима очевидаца указала Блажена Дјевица Марија (Међугорска Госпа).
- 2001. — Југословенска ватерполо репрезентација постала је шампион Европе.
- 2001. — У операцијама руских снага безбедности у Чеченији убијен је вођа чеченских побуњеника Арби Бараyев.
- 2002. — Председник СР Југославије Војислав Коштуница сменио је начелника Генералштаба Војске Југославије генерала Небојшу Павковића.
- 2002. — У железничкој несрећи у Танзанији на линији Дар ес Салам-Кигома погинула је 281 особа.
- 2003. — Председник Русије Владимир Путин допутовао је у Лондон у четвородневну посету Великој Британији, где је био званични гост Бекингемске палате као први руски државни поглавар након 1874.
- 2004. — Међународни кривични суд у Хагу саопштио је да ће се прва званична истрага тог суда усредсредити на ратне злочине почињени током десетогодишњег грађанског рата у Демократској Републици Конго (бивши Заир) од јула 2002. године, када је ступио на снагу Римски статут којим је суд основан.
.
Рођења
[уреди | уреди извор]- 1386. — Иван Капистран (Јохн оф Цапистрано), талијански светац († 1456.).
- 1821. — Јован Стефановић Виловски, српски хидролог и војни повјесничар, члан више научних друштава († 1902.).
- 1888. — Геррит Риетвелд, низоземски дизајнер намјештаја и архитект († 1964.).
- 1890. — Иво Параћ, хрватски складатељ и зборовођа († 1954.).
- 1899. — Сретен Жујовић Црни, партизански командант, касније присталица Информбироа
- 1911. — Хуан Фанђо, аргентински аутомобилски ас и петоструки светски шампион у Формули 1.
- 1911. — Ернесто Сабато, аргентински књижевник († 2011.).
- 1915. — Фред Хојл, британски астроном и математичар († 2001.).
- 1923. — Yвес Боннефоy, француски поезиста († 2016.).
- 1927. — Мартин Леwис Перл, амерички физичар († 2014.).
- 1930. — Цлауде Цхаброл, француски режисер.
- 1940. — Ибрахим еф. Халиловић, бањалучки муфтија.
- 1942. — Артхур Броwн, амерички пјевач.
- 1946. — Велимир Милошевић, пјесник за дјецу.
- 1947. — Петер Wеллер, амерички глумац.
- 1950. — Нанцy Аллен, америчка глумица.
- 1961. — Иаин Глен, шкотски глумац.
- 1967. — Јанез Лапајне, словенски филмски режисер.
- 1978. — Јуан Ромáн Риqуелме, аргентински ногометаш.
- 1978. — Луис Гарцíа, шпањолски ногометаш.
- 1978. — Схунсуке Накамура, јапански ногометаш.
- 1980. — Цицинхо, бразилски ногометаш.
- 1985. — Крунослав Симон, хрватски професионални кошаркаш.
- 1987. — Лионел Месси, аргентински фудбалер.
- 1992. — Давид Алаба, аустријски ногометаш.
.
Смрти
[уреди | уреди извор]- 79. — Тит Флавије Веспазијан, римски цар и оснивач династије Флавија.
- 1519. — Лукреција Борџија, војвоткиња од Фераре, кћерка папе Александра VI, мецена уметника и научника у време италијанске ренесансе.
- 1798. — Рига од Фере, грчки пјесник и борац за независност.
- 1872. — Димитрије Деметер, хрватски књижевни и казалишни дјелатник (* 1811.).
- 1886. — Александар Николајевич Островски, руски писац.
- 1894. — Мари Франсоа Сади Карно, предсједник Француске.
- 1908. — Гровер Кливленд, председник САД два пута (1885-89. и 1893-97).
- 1984. — Емерик Блум, оснивач и први директор Енергоинвеста у Сарајеву, једне од највећих босанскохерцеговачких компанија. Дипломирао електротехнику на Универзитету у Прагу. Био је градоначелник Сарајева, инжињер, послован човјек и умјетник, антифашиста (* 1911.).
- 1986. — Мирослав Антић, српски песник, новинар, писац филмских сценарија и радио драма. (* 1932.).
- 1991. — Сумнер Лоцке Еллиотт, аустралијски писац.
- 2010. — Томислав Готовац, хрватски филмски редатељ, глумац, перформер, мултимедијални и концептуални умјетник (* 1937.).
- 2011. — Томислав Ивић, хрватски ногометни тренер (* 1933.)
.
Благдани/Празници
[уреди | уреди извор]- Српска православна црква слави:.
.
Види такође: Годишњи календар - Дневни календар