Бенин

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Република Бенин
Рéпублиqуе ду Бéнин
Гесло: Фратернитé, Јустице, Траваил
(сх. Братство, правда, рад)
Химна: "L'Аубе ноувелле"
Главни градПорто-Ново
6°29′0″Н, 2°36′0″Е
Највећи градЦотоноуа
Службени језицифранцуски језик
ВладаПредсједничка република
Патрице Талон
ЛегислатураНародна скупштина
Независност
1. коловоза 1960.
Површина
• Укупно
114.763 км2 (100.)
• Воде (%)
0.4
Становништво
• Процјена за 2016.
10,872,298 (82.)
• Густоћа
94.8 /км2 (120.)
БДП (ППП)процјена за 2018. 
• Укупно
$27.546 млрд. (137.)
• Пер цапита
$2,411 (163.)
БДП (номинални)процјена за 2018. 
• Укупно
$10.546 млрд. (141.)
• Пер цапита
$923 (163.)
Гини (2015)негативе инцреасе 47.8
висок
ХДИ (2015)▲ 0.485
низак (167.)
Валутазападноафрички ЦФА франак (XОФ)
Временска зонаУТЦ+1 (WАТ)
Позивни број+229
Веб-домена.бј
а Иако је Порто-Ново уставом одређени главни град Бенина, Цотоноу је сједиште владе и де фацто главни град.

Бенин, службено Република Бенин (француски: Рéпублиqуе ду Бéнин), држава је у Западној Африци. На западу граничи с Тогом, на истоку с Нигеријом, а на сјеверу с Нигером и Буркином Фасо. Већина популације Бенина живи на омањем обалном појасу на југу земље, уз Бенински зељев, који чини дио већег Гвинејског заљева.[1] Службени главни град је Порто-Ново, међутим сједиште владе налази се у граду Цотоноу, који је највећи град у земљи и њезин господарски центар. Бенин има површину од 114,763 км2,[2] док је процијењена популација за 2016. годину износила нешто више од 10,800,000 људи. Бенин је земља у тропском појасу, а њезино је господарство увелике темељено на пољопривреди; главни извози су памук и палмино уље.[3]

Службени језик у Бенину је француски, мада се локални језици попут фона и јорубе такођер често користе. Највећа вјерска скупина у Бенину су католици, а прате их муслимани, вуду и протестанти. Бенин је члан Уједињених нација, Афричке уније, Покрета несврстаних, Франкофоније, Организације исламске конференције и других међународних организација регионалног, континенталног и глобалног карактера.[4]

Од XVII. до XIX. вијека, најзначајнији ентитети на подручју данашњег Бенина били су Краљевство Дахомеј, град-држава Порто-Ново те серија мањих, племенских ентитета на сјеверу. Због великог броја робова који су с овог подручја транспортирани у Нови свијет, подручје је још од XVII. вијека било познато као Обала робова. Након укидања ропства, Француска је преузела контролу над територијем те му надјенула име Француски Дахомеј. Република Дахомеј проглашена је 1958. године, а 1. коловоза 1960. је стекла потпуну независност од Француске. Независни Дахомеј имао је бурну прошлост препуну преврата, војних удара и борби за успоставу демокрације. Од 1975. до 1990. године, био је уређен као комунистичка, једнопартијска Народна Република Бенин. Вишестраначје је уведено 1990. године, када је проглашена Република Бенин.[5]

Етимологија

[уреди | уреди извор]

За вријеме колонијалног периода, Бенин је носио локални и хисторијски назив Дахомеј. Од 1975. године користи се назив Бенин,[6] према Бенинском заљеву, у којем држава лежи. Заљеву су име дали Еуропљани према Краљевству Бенин, које се налази у данашњој Нигерији. Држава Бенин нема никакве повезнице с данашњим Бенин Цитyјем у Нигерији, као ни с бенинском бронцом. Сама ријеч "Бенин" настала је кривим изговором града Убину (данас Бенин Цитy) од стране португалских колонизатора.

Сувремени назив Бенин изабран је због неутралности термина. Наиме, термин "Дахомеј" се изворно односио на фонско Краљевство Дахомеј, које је обухваћало јужну трећину земље те се тако није односило на град-државу Порто-Ново (која је била држава ривалског народа Јоруба), централни Бенин (гдје су Јорубе такођер били доминантни), мултиетнички сјеверни сектор земље, као ни на краљевство народа Бариба на сјевероистоку земље.[7]

Хисторија

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Хисторија Бенина
Жељезнички колодвор у граду Цотоноу током 1930-их година, приказан у јапанској књизи Свјетло и тама јужних мора.

До еуропске колонизације, на подручју Бенина налазило се неколико моћних племенских држава уз обалу (најмоћнија међу којима је била она народа Аја, али значајну улогу имали су и народи Јоруба и Гбе), које су значајне приходе остваривале у трговини робљем, углавном ратним заробљеницима, те значајне скупине племена у унутрашњости земље (ту се посебно истиче народ Бариба). До краја XVII. и почетка XVIII. вијека, најмоћнија војна сила било је Царство Оyо, које је имало свој териториј источно од модерног Бенина; то се промијенило у наведеном периоду, када је народ Фон основао Краљевство Дахомеј на платоу око Абомеyја, а исто је убрзо почело освајати територије уз обалу.

Краљевство Дахомеј било је познато по својој традицији. Млади дјечаци су од најраније доби служили старијим војницима и учили војне обичаје,[8] а посебно је била позната елитна јединица жена, "Ахоси" ("наше мајке"), које се еуропски истраживачима називали "Дахомејским Амазонкама"; земља је уживала надимак "црна Спарта" у том периоду.[9] Заробљенике из својих војних потхвата су продавали у робље (цијела је регија због плодне трговине била знана као Обала робова)[10] и дијелом их према обичајима ритуално погубљавали. Погубљавања и забрана трансатлантске трговине робљем (1807.) довела је до смањења зараде и слабљења краљевства, па су тако од 1885. португалски трговачки бородови, који су од 1472. године имали споразум с Дахомејом, напустили приобално подручје и трговину, преселивши се у Бразил.

Слабљење краљевства у другој половици XIX. вијека омогућило је Француској да без већих проблема освоји териториј и претвори га у колонију Француски Дахомеј, који је 1899. године интегриран у Француску Западну Африку. Французи су 1958. године дали аутономију Републици Дахомеј, а потпуну независност нова је република стекла 1. коловоза 1960. године, што се данас слави као државни празник;[11] први предсједник Дахомеја био је Хуберт Мага.[12][13]

Недуго након стицања независности, дошло је до подјела у ослободилачком покрету и бројних државних удара из којих је као побједник 1972. изашао бојник Матхиеу Кéрéкоу. Нови је предсједник увео политику утемељену на марксизму-лењинизму с национализацијама и планираном економијом; име државе промијењено је у Народна Република Бенин.[14][15] Кéрéкоу је крајем 80-их одбацио марксистичку идеологију, а 1. ожујка 1990. године је име државе службено промијењено у Република Бенин.[16] Године 1991., Кéрéкоу је поражен на изборима и постао је први црни афрички предсједник који је мирно сишао с власти након изборног пораза. Вратио се на власт након побједе на изборима 1996. године.

Након поновне побједе 2001. године, Кéрéкоу се није кандидирао на изборима 2006., те су га многи хвалили што није покушао промијенити устав како би добио могућност останка на власти. На изборима 2006. побиједио је Yаyи Бони, који је на власти остао до 2016. године, када га је, након што му је устав забранио кандидирање за трећи мандат, наслиједио подузетник Патрице Талон.[17]

Географија

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Географија Бенина

Бенин се налази у западној Африци, смјештен између 6° и 13° сјеверно те 0° и 4° источно. На западу граничи с Тогом, на сјеверу с Буркином Фасо и Нигером те с Нигеријом на истоку. На југу, Бенин излази на Бенински заљев, који је дио већег Гвинејског заљева. Бенинска обала широка је тек 121 км, међутим највећа ширина коју земља досеже, на сјеверу, износи 325 км.

По питању рељефа, Бенин показује врло мало осцилација те се може подијелити на четири веће зоне од југа према сјеверу. Изразито ниске, пјешчане пољане уз обалу на југу земље не прелазе 10 метара висине. То подручје обилује мочварама те је препуно лагуна и мањих језера које су повезане с оцеаном. У позадини тих пољана налази гвинејски шумско-савански мозаик, који се простире диљем јужнобенинских платоа, а висином се креће од 20 до 200 метара. То подручје пресјецају долине које се налазе уз токове ријека Цоуффо, Зоу и Оуéмé.

Трећа регија је испуњена је брдима и сличним узвисинама, које ријетко досежу 400 метара надморске висине. На сјеверу земље налази се планински ланац Атакора, који се даље протеже у Того; ту се налази и највиши врх Бенина, Монт Сокбаро, висок тек 658 метара. На сјеверу земље налази се и комплекс националних паркова W-Арлy-Пендјари, ког Бенин дијели са сусједним Нигером и Буркина Фасо; паркови су заштићени од стране УНЕСЦО-а и представљају значајну туристичку атракцију у регији због богате флоре и фауне.[18]

Клима

[уреди | уреди извор]
Кöппенова класификација климе показује само двије изражене климатске зоне у Бенину.

Клима у Бенину је топла и влажна. Током године се измјењују два кишна и два сушна периода, а годишња разина падалина уз обалу је око 1,300 мм. Принципијелна кишна сезона траје од травња до краја српња, уз краћи кишни период од краја рујна до студеног. Главна суха сезона је од просинца до травња, уз краћи сушни период од краја српња до почетка рујна. Температуре и влажност су доста високи уз тропску обалу. У највећем граду, Цотоноуу, просјечни минимум и максум износе 24°Ц, односно 31°Ц. Према Кöппеновој класификацији климе, Бенин има само двије изражене климатске зоне.[18]

Температурне варијације се повећавају како се крећемо према сјеверу, преко савана и платоа до Сахела. Од просинца до ожујка диљем земље пуше сухи вјетар знан као харматан, а који солази из Сахаре; харматан има значајан утјецај на вегетацију у Бенину.[18]

Политика

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Политика Бенина

Према Уставу, Бенин је предсједничка република с представничком демокрацијом, у склопу које је предсједник Бенина истовремено и државни поглавар и предсједник владе унутар вишестраначког политичког система. Влада и предсједник представљају извршну власт, док је законодавна власт подијељена између владе и парламента, Народне скупштине. Судбена власт је независна од извршне и законодавне власти. Судбену власт проводе Уставни суд (Цоурт цонститутионнелле), са 7 чланова именованих за један мандат од 5 година те Врховни суд (Цоурт супрêме), чијег предсједника именује предсједник републике за мандат од 5 година.[19] Актуални Устав Бенина донесен је 1990. године те је био на снази у периоду транзиције према демокрацији 1991. године.

У контексту функционалности политичког сустава, Бенин спада међу боље оцијењене афричке земље; на Ибрахимовом индексу афричке власти за 2013. годину налазио се на 13. мјесто уз значајан дванаестогодишњи напредак. Уз то, нашао се на 18. мјесту међу афричким земљама по питању сигурности, владавине права, партиципације и људских права.[20] У рангирању удруге Новинари без граница, Бенин се налазио на 53. мјесту (од 169 земаља) по питању слободе медија.

С друге стране, корупција је, као и у већини Афричких земаља, горући проблем; године 2005. је Бенин рангиран на 88. мјесту (од 159 земаља) по питању корумпираности полиције, господарственика и политичара.[21]

Административна подјела

[уреди | уреди извор]
Главни чланци: Департмани Бенина и Опћине Бенина

Главне административне јединице у Бенину су департмани (дéпартементс), којих тренутно има 12. До 1999. године, Бенин је имао шест департмана, који су након административне реформе подијељени тако да је настало актуалних дванаест; депарматни су своја средишта добили током 2008. године. Департмани се даље дијеле на опћине (цоммунес), којих од 1999. године има 77.

Департман Главни град[22][23] Популација (2013.) Површина (км2)[24] Мапа
Алибори Канди
868,046
26,242
Департментс оф Бенин.АлибориАтакораБоргоуДонгаЦоллинесПлатеауЗоуЦоуффоАтлантиqуеОуéмéМоноЛитторал
Департментс оф Бенин.
Атакора Натитингоу
769,337
20,499
Атлантиqуе Аллада
1,396,548
3,233
Боргоу Паракоу
1,202,095
25,856
Цоллинес Дасса-Зоумé
716,558
13,931
Коуффо Аплахоуé
741,895
2,404
Донга Дјоугоу
542,605
11,126
Литторал Цотоноу
678,874
79
Моно Локосса
495,307
1,605
Оуéмé Порто-Ново
1,096,850
1,281
Платеау Побè
624,146
3,264
Зоу Абомеy
851,623
5,243

Становништво

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Демографија Бенина
Графички приказ пораста популације Бенина од 1960. године до 2010. године. Тренд раста још увијек је актуалан, уз просјечну стопу од око 2.7-2.8%.

Према процјени за 2018. годину, у Бенину живи 11,340,504 становника, по чему је 82. земља на свијету.[25] Популација је од 50-их година XX. вијека константно расла, тако да се у том периоду број становника упетеростручио, с цца. 2,200,000 на цца. 11,300,000 људи; годишња стопа раста становништва износи око 2.8%.[25] Просјечна очекивана животна доб износи 62 године. Становништво бенина углавном је изразито младо (готово 63% становништва је у добној скупини од 0-24 године), а удјелом старог становништва (старији од 65 година) од само 2.7%.[25]

Највећи постотак станотвништва Бенина налази се на развијенијем југу земље.

Највећи градови у Бенину
Главни чланак: Попис градова у Бенину
Највећи градови у Бенину
Процјена за 2019. годину[26]
Поредак Град Департман Поп.
Цотоноу
Цотоноу
Абомеy-Цалави
Абомеy-Цалави 		1 Цотоноу Литторал 780,000 Дјоугоу
Дјоугоу
Порто-Ново
Порто-Ново
2 Абомеy-Цалави Атлантиqуе 385,755
3 Дјоугоу Донга 237,040
4 Порто-Ново Оуéмé 234,168
5 Паракоу Боргоу 163,753
6 Бохицон Зоу 125,092
7 Канди Алибори 109,701
8 Локосса Моно 86,791
9 Оуидах Атлантиqуе 83,503
10 Абомеy Зоу 82,154

Етнолингтивстичка структура

[уреди | уреди извор]

На подручју Бенина живи неколико десетака етнолингвистичких скупина које угрубо представљају три велике афричке језичне породице - нигерско-конгоанску, нило-сахарску и афроазијску. Главни представници посљедње скупине су Хаусе, који углавном живе као трговци на сјеверу земље, док нило-сахарску породицу представља народ Дɛнди, потомци Царства Сонгхаи. Дɛнди језик доминира на сјеверу земље уз ријеку Нигер те се користи као лингуа франца међу муслиманским заједницама на сјеверу. Представници нигерско-конгоанских језика дијеле се у пет скупина:

  • Народ Боко, који је данас ограничен на крајњи исток земље, говори језицима из скупине манде;
  • Народ Фулани, који настањује сјевероисток земље, користи сенегамбијске језике;
  • Народ Јоруба, који настањује урбана подручја, користи бенуе-конгоанске језике;
  • Гур језици доминирају у четири провинције на сјеверу земље, гдје их користе бројне етничке скупине;
  • Кwе и гбе језици доминантну су у јужном и централном дијелу земље, гдје их такођер користе бројне и разноврсне етничке скупине.

Најбројнија етничка скупина су припадници народа Фон, након чега слиједе Јорубе, Аје, Барибе, Аyизи, Фулани и Гуни. Уз лучке градове на југу станују и бројни потомци бразилских робова. Еуропљани су присутни, мада у малом броју (углавном Французи), а присутан је и одређен број људи из Азије, махом Либанонаца и Индијаца.

Религија

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Религија у Бенину
Религија у Бенину (ЦИА, 2013.)[27]
Кршћанство
  
 48.5%
Ислам
  
 27.7%
Остале / арелигиозни
  
 12.2%
Вуду
  
 11.6%

Предоминантна религија у Бенину је кршћанство (48.5%, 2013.), међу којима су најдоминантнија деноминација католици (око 30%). Нешто мање од 30% становништва (27.7%) су муслимани, док се нешто више од 10% становника (11.6%) изјаснило припадницима запарноафричког вудуа. Остале религије, као и они арелигиозни, чине 12.2% становништва.

Значајно присуство имају и традиционалне религије, попут анимистичких скупина у департману Атакора, поборника вудуа и религије Òрìṣà међу народима Јоруба и Тадо у централном и јужном дијелу државе. Град Оуидах се сматра духовним центром бенинског вудуа. Кршћанство је предоминантно на југу и у средишту Бенина, док су муслиманске заједнице доминантне на сјеверу земље.

Господарство

[уреди | уреди извор]
Главни трговински партнери
Бенина за 2017. годину[28]
Извоз Увоз
 Бангладеш
18.1%
  Тајланд
18.1%
 Индија
10.7%
  Индија
15.9%
 Украјина
9%
  Француска
8.5%
 Нигер
8.1%
  Кина
7.5%
 Кина
7.7%
  Того
5.9%
 Нигерија
7.2%
  Низоземска
4.3%
 Турска
4%
  Белгија
4.3%

Унаточ чињеници да је једна од развијенијих афричких земаља, Бенин се глобално и даље сматра неразвијеном земљом, а његово господарство се још увијек темељи на самоодрживој пољопривреди и памуку као главном производу.[19] Трговина и производња памука чине готово 40% БДП-а, а памук сачињава чак 80% службене вањске трговине. Остали значајни производи су текстил, производи од палми и какао. Сјеменке и житарице се углавном узгајају ради локалне опскрбе. Почетком 80-их година, Бенин се успио пробити и на међународно тржиште нафтом захваљујући скромним налазишима недалеко од обале, међутим производња је у посљедњим годинама обустављена, иако се полагано откривају нова налазишта. Скроман допринос господарству даје и рибарство, које је примарно локалног значаја, али сачињава и дио извоза.

За 2018. годину, номинални БДП је био у порасту и износио је $10.456 милијарди, док је ППП такођер био у порасту, с износом од $27.718 милијарди.[29] Од 2015. године, Бенин биљежи стални пораст БДП-а, који је 2018. године износио чак 6%.[30] Извоз је за 2017. годину износио $1.974 милијарди, док је увоз био $2.787 милијарди.[28]

Култура

[уреди | уреди извор]
Главни чланци: Бенинска књижевност, Бенинска музика и Бенинска кухиња
Традиционална женска музичка скупина из Бенина

Култура у Бенину спој је вишестољетне културе локалних племена и народа који су настањивали подручје пуно прије него су дошли први Еуропљани; значајнији траг на хисторију и културу Бенина оставили су Португалци и Французи, с тим да је потоња боље прошла кроз тест времена од ове прве. Утјецај афричких култура видљив је у плесу, ликовној умјетности, кухињи, фолклори и у давању имена, мада махом на југу Бенина,[31] док је француски (и генерално еуропски) утјецај видљив у књижевности, музици и спорту.

Прије доласка Еуропљана, бенинска књижевност је имала дугогодишњу усмену традицију;[32] први роман бенинске књижевности, L'Есцлаве, написан је тек 1929. године од стране Фéлиxа Цоуцхороа и то на француском језику. Сам француски језик је службени језик у земљи, међутим у школама се учи тек у вишим разредима, уз изузетак богатијих школа, гдје се учи од раније доби; иначе се у основним школама користе локални језици.

Сувремена бенинска музика развијала се под различити утјецајима - роцк, функ, јазз, соул, конгоанска румба, кабаре, хигхлифе - а њихова глобално најпознатија пјевачица, Ангéлиqуе Кидјо, издала је двадесетак албума и остварила значајну каријеру у Сједињеним Државама. Остали значајни музичари су композитор Wаллy Бадароу те пјевач Гноннас Педро. Уз њих, значајну међународну каријеру остварио је и глумац Дјимон Хоунсоу, који је глумио у серији америчких филмова. Од ликовних умјетника, значајан међународни углед уживају Георгес Адéагбо, Месцхац Габа, Ромуалд Хазоумè, Доминиqуе Зинкпè и Емо де Медеирос.

По питању спорта, далеко најпопуларнији национални спорт је ногомет, мада национална репрезентација никада није имала значајнијих резултата; од бенинских ногометаша, значајну међународну каријеру изградио је Стéпхане Сессèгнон.

Образовање

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Образовање у Бенину
Основношколска дјеца у Бенину, 2011. година.

Према подацима за 2015. годину, Бенин је имао једну од највиших стопа неписмености у свијету; процјена за опћу стопу износила је 38.4%, док су бројке за мушкарце износиле 49.9%, односно 27.3% за жене. С друге стране, данас је процес опћег основног образовања у Бенину потпуно реализиран, а 54% дјеце је уписано у средње школе, према УНЕСЦО-вим подацима за 2013. годину. Ово је посебно значајно у свјетлу чињенице да школство у Бенину није било бесплатно све до 2007. године,[33] када су у склопу образовних реформи укинуте школарине.[34] Настава се одвија на француском језику, а оцјене се крећу од 0 до 20. Основно образовање траје шест година, средње укупно седам, а свеучилишно три за дипломски и четири за магистарски студиј.[35]

Од 2009. године, држава је улагала минимално 4% БДП-а у образовање, што се до 2015. године попело на 4.4%. Укупно 0.97% БДП-а ишло је у терцијарно образовање,[36] посљедица чега је био значајан пораст уписаних на свеучилишта у земљи. Главни универзитет у земљи је Национални универзитет Бенина у Абомеyју.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ↑ Хугхес, Р. Х.; Хугхес, Ј. С. (1992). А Дирецторy оф Африцан Wетландс. ИУЦН. стр. 301. ИСБН 978-2-88032-949-5. Архивирано из оригинала на датум 8 Маy 2016. Приступљено 12 Оцтобер 2015. 
  2. ↑ Аннуаире статистиqуе 2010 (ПДФ) (Репорт) (ин Француски). ИНСАЕ. 2012. п. 49. Арцхивед фром тхе оригинал (ПДФ) он 4 март 2016. Ретриевед 17 децембар 2015. {{ците репорт}}: |арцхиве-дате= / |арцхиве-урл= тиместамп мисматцх (хелп); Ункноwн параметер |деадурл= игноред (|урл-статус= суггестед) (хелп)
  3. ↑ "Фоод анд Агрицултуре Организатион оф тхе Унитед Натионс" Архивирано 24 Оцтобер 2012 на Wаyбацк Мацхине-у. Унитед Натионс, 29 Јуне 2010.
  4. ↑ "Бенин – Интернатионал Цооператион" Архивирано 27 Септембер 2010 на Wаyбацк Мацхине-у. Натион Енцyцлопедиа (29 Јуне 2010).
  5. ↑ Ибп Уса. Глобал Логистицс Ассессментс Репортс Хандбоок: Стратегиц Транспортатион анд Цустомс Информатион фор Селецтед Цоунтриес, п. 85. Инт'л Бусинесс Публицатионс, 2008. ИСБН 0-7397-6603-1
  6. ↑ Леа, Давид; Роwе, Аннамарие, ур. (2001). А Политицал Цхронологy оф Африца. Таyлор & Францис. стр. 33. ИСБН 978-1-85743-116-2. Архивирано из оригинала на датум 3 Јуне 2016. Приступљено 12 Оцтобер 2015. 
  7. ↑ Смитх, Бонние Г., ур. (2008). Тхе Оxфорд Енцyцлопедиа оф Wомен ин Wорлд Хисторy, Волуме 1. Оxфорд Университy Пресс. стр. 535. ИСБН 978-0-19-514890-9. Архивирано из оригинала на датум 22 Новембер 2015. Приступљено 12 Оцтобер 2015. 
  8. ↑ Хармс, Роберт W. (2002). Тхе Дилигент: А Воyаге Тхроугх тхе Wорлдс оф тхе Славе Траде. Басиц Боокс. стр. 172. ИСБН 978-0-465-02872-6. Архивирано из оригинала на датум 2016-05-09. Приступљено 12 Оцтобер 2015. 
  9. ↑ Алперн, Станлеy Б. (1998). Амазонс оф Блацк Спарта: Тхе Wомен Wарриорс оф Дахомеy. C. Хурст & Цо. Публисхерс. стр. 37. ИСБН 978-1-85065-362-2. Архивирано из оригинала на датум 6 Маy 2016. Приступљено 12 Оцтобер 2015. 
  10. ↑ Африцан Амбассадор Апологизес фор Славерy Роле Архивирано 22 Маy 2010 на Wаyбацк Мацхине-у. ФОXНеwс.цом. 10 Јулy 2003
  11. ↑ „Пресидент Сирлеаф цонгратулатес Бенин он 57тх Индепенденце Анниверсарy” (ен). Агенце де Прессе Африцане. 2017-07-31. Архивирано из оригинала на датум 30 Јулy 2018. Приступљено 2018-07-30. 
  12. ↑ Стокес, Јамие, ур. (2009). Енцyцлопедиа оф тхе Пеоплес оф Африца анд тхе Миддле Еаст: L то З. Инфобасе Публисхинг. стр. 229. ИСБН 978-0-8160-7158-6. Архивирано из оригинала на датум 3 Маy 2016. Приступљено 12 Оцтобер 2015. 
  13. ↑ Араујо, Ана Луциа (2010). Публиц Меморy оф Славерy: Вицтимс анд Перпетраторс ин тхе Соутх Атлантиц. Цамбриа Пресс. стр. 111. ИСБН 978-1-60497-714-1. Архивирано из оригинала на датум 17 Јуне 2016. Приступљено 12 Оцтобер 2015. 
  14. ↑ Дицковицк, Ј. Тyлер (9 Аугуст 2012). Африца 2012. Стрyкер Пост. стр. 69. ИСБН 978-1-61048-882-2. Архивирано из оригинала на датум 2 Јуне 2013. Приступљено 5 Марцх 2013. 
  15. ↑ Хоунгникпо, Матхурин C.; Децало, Самуел (14 Децембер 2012). Хисторицал Дицтионарy оф Бенин. Роwман & Литтлефиелд. стр. 33. ИСБН 978-0-8108-7171-7. Архивирано из оригинала на датум 23 Април 2014. Приступљено 5 Марцх 2013. 
  16. ↑ „Бенин”. Флагспот.нет. Архивирано из оригинала на датум 12 Јуне 2010. Приступљено 2 Маy 2010. 
  17. ↑ „Бусинессман сwорн ин ас Бенин'с пресидент”. Реутерс. 6 Април 2016. Архивирано из оригинала на датум 17 Април 2016. Приступљено 1 Маy 2016. 
  18. ↑ 18,0 18,1 18,2 "Бацкгроунд Ноте: Бенин" . У.С. Департмент оф Стате (Јуне 2008).  Овај чланак садржи текст из овог извора, који је у јавном власништву.
  19. ↑ 19,0 19,1 Бенин на енциклопедија.хр (дозвола)
  20. ↑ „2014 Ибрахим Индеx оф Африцан Говернанце (ИИАГ)”. Мо Ибрахим Фоундатион. 2014. Архивирано из оригинала на датум 30 Маy 2013. Приступљено 16 Април 2015. 
  21. ↑ „Цоунтриес Цомпаред бy Говернмент > Говернмент цорруптион ратинг. Интернатионал Статистицс ат НатионМастер.цом”. натионмастер.цом. Архивирано из оригинала на датум 8 Фебруарy 2011. Приступљено 13 Фебруарy 2011. 
  22. ↑ Цоммуниqуé ду Цонсеил дес Министрес ду 22 Јуин 2016 | Портаил Оффициел ду Гоувернемент Бéниноис Архивирано 2019-01-25 на Wаyбацк Мацхине-у. Гоув.бј (22 Јуне 2016). Ретриевед он 2017-01-02.
  23. ↑ Бéнин : листе дес 12 ноувеауx прéфетс ет дес цхефс-лиеуx де дéпартементс Архивирано 2016-11-20 на Wаyбацк Мацхине-у. Ланоувеллетрибуне.инфо. Ретриевед он 2017-01-02.
  24. ↑ Бенин. Геохиве.цом. Ретриевед он 2017-01-02.
  25. ↑ 25,0 25,1 25,2 wорлдпопулатионревиеw.цом - Бенин
  26. ↑ Становништво Бенина по градовима
  27. ↑ „Арцхивед цопy”. Архивирано из оригинала на датум 6 Април 2011. Приступљено 6 Новембер 2008. 
  28. ↑ 28,0 28,1 „Тхе Wорлд Фацтбоок”. Централ Интеллигенце Агенцy. Архивирано из оригинала на датум 2015-09-18. Приступљено 1 Фебруарy 2019. 
  29. ↑ „Wорлд Ецономиц Оутлоок Датабасе, Април 2019”. Интернатионал Монетарy Фунд. Приступљено 28 Маy 2019. 
  30. ↑ „Wорлд Банк форецастс фор Бенин, Јуне 2018 (п. 153)”. Wорлд Банк. Приступљено 11 Септембер 2018. 
  31. ↑ Акwаму – Енцyцлопедиа Артицле анд Море фром Архивирано 12 Јануарy 2012 на Wаyбацк Мацхине-у. Мерриам-Wебстер (13 Аугуст 2010), ретриевед 15 Аугуст 2012
  32. ↑ „Бенин”. Архивирано из оригинала на датум 13 Аугуст 2011. Приступљено 30 Јулy 2007. 
  33. ↑ „Бенин”. Цоунтрy Репортс он Хуман Ригхтс Працтицес. У. С. Департмент оф Стате. 23 Фебруарy 2001. Приступљено 17 Септембер 2010. 
  34. ↑ „Бенин”. У. Н. Едуцатионал, Сциентифиц анд Цултурал Организатион. Архивирано из оригинала на датум 13 Септембер 2010. Приступљено 17 Септембер 2010. 
  35. ↑ ТХЕ ЕДУЦАТИОНАЛ СYСТЕМ ОФ БЕНИН РЕПУБЛИЦ Архивирано 2008-07-27 на Wаyбацк Мацхине-у. Ембассy оф тхе Унитед Статес, Цотоноу, Бенин. Тхис артицле инцорпоратес теxт фром тхис соурце, wхицх ис ин тхе публиц домаин.
  36. ↑ Ессегбеy, Георге; Диабy, Ноухоу; Контé, Алмамy (2015). Wест Африца. Ин: УНЕСЦО Сциенце Репорт: тоwардс 2030. Парис: УНЕСЦО. стр. 471–497. ИСБН 978-92-3-100129-1. Архивирано из оригинала на датум 30 Јуне 2017. Приступљено 12 Јуне 2017. 

Вањске везе

[уреди | уреди извор]
Влада
Медији
Трговина
Спорт

Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Benin&oldid=41338360”