Централноафричка Република

Средњоафричка Република Рéпублиqуе центрафрицаине Кöдöрöсêсе тî Бêафрîка
Застава Грб
Гесло: "Унитé, Дигнитé, Траваил"  (француски) "Јединство, достојанство, рад"
Химна: "Ла Ренаиссанце  (француски) Е Зинго  (Санго)"
Главни град	Бангуи 4°22′0″Н, 18°35′0″Е
Највећи град	главни_град
Службени језици	Санго, француски
Демоним(и)	Централноафриканци
Говернмент
• Предсједник	Фаустин-Арцханге Тоуадéра
• Премијер	Хенри-Марие Дондра
Независност  од Француске
• Дате	13. аугуст 1960.
Површина
• Укупно	622,984 км2 (43рд.)
Становништво
• Попис из 2003.	4,987.640 (119.)
• Густоћа	6,77 /км2 (191.)
БДП (ППП)	процјена за 2008
• Укупно	3.217 мрлд. $
• Пер цапита	738 $
БДП (номинални)	процјена за 2008
• Укупно	1.997 мрлд. $
• Пер цапита	458 $
Гини (2008)	56.3 висок
ХДИ (2017)	0.367 низак (171.)
Валута	Средњоафрички ЦФА франак (XАФ)
Временска зона	УТЦ+1 (WАТ)
• Љети (ДСТ)	УТЦ+1
Позивни број	236
Веб-домена	.цф

Средњоафричка Република је држава у средишњој Африци без излаза на море. На западу граничи с Камеруном, на сјеверу с Чадом, на истоку са Суданом те на југу с ДР Конгом и Републиком Конго.

Географија

Највећи дио земље заузима валовита висораван (600 до 800 м) којом пролази разводница сливова Конга и ријеке Схари (језера Чад). На сјевероистоку и сјеверозападу издижу се масиви Бонго односно Карре (у којем се налази и највиши врх земље, Нгаоуи, висок 1420 м). Ријека Убанги, лијеви приток Конга, твори велик дио јужне границе и значајан је прометни пут за средњоафрички извоз (пловна је од главног града Бангуиа).

Клима Средњоафричке Републике је тропска и влажна, а велик дио земље покривен је густом шумом. Од листопада до ожујка траје сушно раздобље када пуше харматтан, сјевероисточњак из Сахаре.

Повијест

Од 16. стољећа овим су подручјем доминирали арапски трговци који су главнину прихода убирали ловом на робове и њиховом продајом у сјеверну Африку или низ ријеку Убанги и Конго до обале Атлантског оцеана. У 18. стољећу овамо су се, бјежећи са запада пред нападима Фуланија, доселили народи Банда, Баyа-Мандјиа и Занде који данас чине већину становништва. У 19. стољећу ловом на робове почели су се бавити и домаћи народи који су живјели уз ријеку Убанги што их је учинило изнимно непопуларнима код других етничких скупина. Еуропске колонијалне силе подијелиле су у другој половици 19. стољећа Африку, а подручје данашње Средњоафричке Републике припало је Француској која је велика подручја земље изнајмила приватним плантажерима што је узроковало неколико побуна домаћег становништва. Године 1960. земља је постала неовисна.

Од неовисности до данас у земљи се измијенило неколико предсједника који су на власт редовито долазили војним ударом. Најдуже су владали ексцентрични Јеан-Бéдел Бокасса (1966. – 1979.) који се у раздобљу од 1977. до 1979. прогласио царем и Андрé Колингба (1981. - 1993.). Француска је углавном подржавала ове ауторитарне владаре у замјену за стабилну опскрбу ураном за њен нуклеарни програм. Након неколико слободнијих изборних циклуса у 1990-има земља се вратила умјереном ауторитаризму послије државног удара 2003. у којем је на власт дошао предсједник Франçоис Бозизé.

Становништво

Средњоафричка Република етнички је мозаик с преко 80 народа. Највећи су Баyа (33%), Банда (27%), Мандјиа (13%) и Сара (10%). Банту језик Санго којим говоре народи уз ријеку Убанги постао је језиком међусобне комуникације појединих етничких група. Међу вјерама релативну већину имају домаће религије (35%), слиједе Католичанство и Протестантизам (по 25%) те Ислам (15%).

Господарство

Господарством САР-а доминирају некомерцијална пољопривреда и шумарство. Више од половице извозних прихода доносе алувијални дијаманти, али бржи развој ове и других господарских дјелатности кочи недостатак прометне инфраструктуре, неповољан земљописни положај без излаза на море и лоше управљање господарством с великом корупцијом. Расподјела националног богатства изнимно је неравномјерна. БДП је за 2004. процијењен на 1100 УСД по становнику (мјерено по ППП-у).

Градови

Попис градова у Средњоафричкој Републици

Референце

Централноафричка Република на Wикимедијиној остави