Цоокови Отоци

Кукова Острва Цоокови Отоци Кūки 'Āирани Цоок Исландс
Застава
Химна: "Те Атуа Моу Е Год ис Трутх"
Главни град	Аваруа 21°12′0″С, 159°46′0″W
Највећи град	главни_град
Службени језици	Енглески Маорски Кукових Острва
Демоним(и)	Цоок Исландер
Влада	Уставна монархија
• Државни поглавар	Краљица Елизабета II
• Краљичин представник	Том Марстерс
• Премијер	Хенрy Пуна
Придружена држава
• Самоуправа у слободној асоцијацији с Новим Зеландом	4. аугуст 1965.
Површина
• Укупно	240 км2 (206..)
Становништво
• Попис из 2006	19.569
• Густоћа	76 /км2
БДП (ППП)	процјена за 2005
• Укупно	183,2 мил $ (нерангиран.)
• Пер цапита	9.100 $ (нот ранкед.)
Валута	Новозеландски долар такођер се користи (Долар Цоокових Отока) (НЗД)
Временска зона	УТЦ-10
Позивни број	682
Веб-домена	.цк

Кукови или Цоокови Отоци представљају скупину од 15 малих отока у Јужном Пацифику који се налазе у слободној асоцијацији с Новим Зеландом.

Имају око 20.000 становника, који су већином полинежански Маори Цоок Оточја. Главна вјерска заједница је кршчанска Црква Цоок Оточја.

Главни извор прихода је туризам.

Географија

Састоји се од 15 малих острва у Јужном дијелу Пацифика, укупне површине 240 км². Главни град ове државе је Аваруа, а службени језици су енглески, куковски маорски.

Хисторија

Отоке су између 9. и 12. стољећа населили Полинежани с Друштвених отока и Самое. Први Еуропљанин који је пристао на отоке 1606 је шпањолац Педро Фернáндез де Qуирóс. Док је затим 1773 пристао и Јамес Цоок. Велика Британија проглашава 1888 протекторат над отоцима, а 1900 препушта Новом Зеланду.Отоци су 1965 добили потпуну аутономију и тако рећи постали суверени.

Становништво

Плажа на Раротонги, Кукови Отоци.

Кукови отоци припадају полинезијском говорном подручју, а његову већину данас чине Маори (10,000, 2006., процјена УН-а); Букабуканци или Пукапуканци (1,000), народ сродан Самоанцима; Манихикијци који на Манихикију живе барем од 1500 н.е. Њихово поријекло мора бити са Раротонге, одакле су се населили на Ракахангу, па на Манихики. Од осталих Полинезијаца има и Тонгареванаца (300) са отока Пенрхyн или Тонгарева; и Ниујци (200); Надаље Еуронезијци (900); Англоновозеланђани (700). Посљедње двије групе служе се енглеским језиком, док се домородачки народи служе властитим полинежанским језицима.

Религиозно, становници Кукувог оточја припадају Кршћанској цркви Куковог Оточја, а друга највећа скупина су Римокатолици. Такођер има и припадника других вјера: Бахаиста (чија је вјера бахаизам), Јеховиних свједока, баптиста, мормона.

Кукови оточани имају властиту управу и специјално партнерство са Новим Зеландом, које им дозвољава двојно држављанство, и многи су од њих иселили на Нови Зеланд и на Аустралију. Домородачко становништво веома је срдачно.

Индустрија

Најразвијенија грана индустрије је туризам, који предњачи у односу на оффсхоре (бесцаринског) банкарство, трговине бисерима и извозом воћа.

Отоци

• Аитутаки
• Атиу
• Мангаиа
• Манихики
• Мануае
• Мауке
• Митиаро
• Нассау
• Палмерстон
• Пенрхyн
• Пукапука
• Ракаханга
• Раротонга
• Суwарроw

Екстерни линкови

Цоокови Отоци на Wикимедијиној остави

• Раротонга,Кукови отоци фотографије Архивирано 2006-06-21 на Wаyбацк Мацхине-у
• Тхе Цоок Исландс Архивирано 2011-08-31 на Wаyбацк Мацхине-у