Енглески језик

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Енглески језик немања м
Енглисх лангуаге
Државе говорења Уједињено Краљевство, САД, Канада, Аустралија Европа
Регије говорења {{{регије}}}
Број говорника материњи језик: око 340 милијуна

страни језик: око 600 милијуна

Ранг 3.
Класификација индоеуропски

 германски
  западногермански
   англијски
    енглески

Службени статус
Службен у Уједињено Краљевство, Сеци вене ружо, Аустралија, Нови Зеланд, већина осталих земаља Цоммонwеалтха, многе државе САД-а и другдје
Регулатори ---
Језични кôд
ИСО 639-1 ен
ИСО 639-2 енг
ИСО 639-3 {{{исо3}}}
СИЛ ЕНГ
п  р  у

Енглески језик (енгл. Енглисх лангуаге) је западногермански језик који потиче из Енглеске[1][2], а такође се користи као матерњи језик у другим државама Уједињеног Краљевства - Шкотској, Велсу, и Северној Ирској, у Републици Ирској, САД, Канади, Аустралији, Новом Зеланду, Јужној Африци, и бројним другим земљама.[3] Енглески је тренутно четврти најраспрострањенији матерњи језик на свету (после кинеског, шпанског и хиндуа), са неких 380 милиона говорника.[4]

Има статус лингва франка у многим деловима света, услед војног економског, научног, политичког и културног утицаја Британске Империје у 18. и 19. веку и још јачег глобалног утицаја Сједињених Америчких Држава током 20. века. Због глобалног утицаја енглеског у свету науке, уметности, телевизије и на Интернету у последњим деценијама, енглески је данас најраспрострањенији језик који се учи као други језик на свету. Од многих ученика широм света се захтева да уче енглески, а знање енглеског језика је корисно или чак неопходно за многа занимања.

Историја

[уреди | уреди извор]
  Државе света у којима је енглески већински изворни језик.
  Државе света у којима је енглески службени, али не и већински изворни језик.

Енглески је западногермански језик који потиче од језика које су у првој половини првог миленијума у Британију донели германски досељеници из разних делова северозападне Немачке. Међу овим племенима су били Фризијци, Англи, Саси и Јити. Првобитни германски језик је затим примио утицаје од два таласа инвазије. Прво од стране говорника језика скандинавске гране германске фамилије, који су колонизовали делове Британије у осмом и деветом веку. Други талас су чинили Нормани у 11. веку, који су говорили варијетет француског. Ове две инвазије су енглески учинили високо „креолизованим“; креолизација настаје од кохабитације говорника различитих језика, који развијају хибридни језик за основну комуникацију. Кохабитација са Скандинавцима је условила значајно граматичко поједностављивање и лексичко обогаћивање англо-фризијског језгра енглеског; каснија норманска окупација је довела до калемљења разрађенијег слоја речи из романске гране европских језика на германско језгро; овај нови слој је ушао у енглески кроз коришћење на судовима и у власти. Стога се енглески развио у 'позајмљивачки' језик значајне гипкости и огромног фонда речи.[5]

Према Англо-саксонском летопису, приближно око 449 године, Вортигерн, краљ Британских острва, позвао је „Англиканску лозу“ (Англи, предвођени Хенгстом и Хорсом) како би му помогли у одбрани од Пикта. Заузврат, Англима је било загарантовано земљиште на југоистоку. Додатна помоћ је тражена, и у помоћ дошли су Сакси, Англи и Јути. Летописи такође пишу о даљем насељавању колонистима који су временом успоставили седам краљевина: Нортумбрија, Мерциа, Источна Англиа, Кент, Есекс, Сусекс и Весекс. Модерна учења прихватају ову причу као легендарну и политички обојену.

Ови германски освајачи доминирали су над изворним келтско-говорећим становништвом, чији су језици преживели у Шкотској, Велсу, Корневалу и Ирској. Дијалекти употребљавани од стране освајача сачинили су акценат касније познат као староенглески, који подсећају на поједине приобалне дијалекте у данашњој Холандији и северозападној Немачкој. Касније, дијалекат је потпао под строги утицај северногерманског језика норс, употребљавним од стране Викинга, који су махом населили североисточни део острва (видети Јорвик). Нови и стари насељеници причали су језицима са супротстављених грана Германске породице. Велики број речи делили су лексиколошке корене или су биле сличне, док им је граматика била удаљенија, укључујући префиксе, суфиксе и изговор значајног броја речи. Услед сличности и разноликости језика, неминовна је била креолизација језика, која је уследила, изостављањем већег дела граматике староенглеског, укључујући родове и падеже, са изузетком заменица, чиме је језик постао знатно простији и једноставнији. Најпознатије дело из староенглеског периода је епска поема Беоwулф, од стране непознатог аутора.

У периоду од 300 година након Норманских освајања 1066. године, нормански краљеви и племство говорили су варијантом француског. Велики број Норманских речи асимилиран је у Стари енглески, резултујући дуплирањем староенглеских речи (пр. оx/бееф, схееп/муттон). Нормански утицај ојачао је континуалну еволуцију језика током наредних векова, резултујући данас познатим Средњим Енглеским. Међу изменама било је ширење употребе уникатног аспекта Енглеске граматике, тј. 'континуалног' времена, додајући суфикс '-инг'. Током 15. ог века, Средњи енглески даље је промењен услед Велике самогласничке промене, ширења стандардизованог Лондонског дијалекта у влади и администрацији, и стандардизовања штампања. Модерни енглески се може пратити назад до доба Вилијама Шекспира. Најпознатије дело из доба Средње Енглеске су Приче из Кантерберија Џефрија Чосера.

Класификација и сродни језици

[уреди | уреди извор]

Енглески језик припада западној под-грани германске гране индо-европске породице језика. Најближи живи сродни језик Енглеском јесте Скотс (Лаланс), један Западно-Германски језик који се говори у већем делу Шкотске и деловима Северне Ирске. Попут Енглеског, шкотски је директан изданак Старог Енглеског, такође познатог као Англо-Саксонски.

Након Скотса, следећи најближи сродни језици су фризијски (употребљаван у Холандији и Немачкој), и нискосаксонски, примарно употребљаван у северној Немачкој. Други мање сродни живи језици укључују холандски, африканс, немачки и скандинавске језике. Велики број француских речи разумљиви су енглеском говорнику (изговори, додуше, нису увек идентични), јер је енглески прихватио огромну количину језичког блага норманског језика након норманских освајања, и од француског у будућим столећима; као резултат, значајан део енглеског језичког блага је доста сличан француском, уз мање разлике у правопису (завршетак речи, употреба старог француског правописа, и сл.), као и повремене разлике у значењу речи.

Географска распрострањеност

[уреди | уреди извор]

Енглески је најраспрострањенији језик света данас; укупно 600-700 милиона људи употребљава енглески редовно. Око 377 милиона људи користи енглески као свој матерњи језик, а подједнак број људи користи га као свој други страни језик. У широкој је употреби у јавној и приватној сфери у више од 100 земаља широм света. Осим тога, енглески је заузео примарно место у међународним, академским и пословним круговима. Тренутни статус енглеског језика се упоређује са положајем латинског у прошлости.

Енглески је званични језик следећим земљама: Аустралија (аустралијски енглески), Бахами, Барбадос (карипски енглески), Бермуда, Доминика, Гибралтар, Гренада, Гвајана, Јамајка (јамајчански енглески), Нови Зеланд, Антигва и Барбуда, Света Луција, Свети Китс и Невис, Тринидад и Тобаго, Велика Британија (британски енглески), Америчка Девичанска Острва и САД (амерички енглески).

Енглески је такође један од примарних језика у следећим државама: Белизе (са шпанским језиком), Канада (са француским језиком), Индија (са хинди и осталим 21 званичним језиком), Ирска, Сингапур, Филипини (са Филипинским језиком), и Јужноафричка Република (са 10 других језика укључујући и језик зулу).

У Хонгконгу енглески је званични језик и има широку примену у пословним активностима. Почиње да се учи још у обданишту. У неким основним школама часови се одржавају на енглеском, у већини средњих школа такође а на факултетима су сва предавања на енглеском. Великом броју студената енглески је матерњи језик. Он се толико користи да је неадекватно рећи да је енглески други или страни језик у Хонгконгу, мада још увек има доста људи који имају веома мало знање енглеског или чак никакво.

Већина Енглеско-говорећег становништва (67 до 70 од сто) живи у Сједињеним Државама. Поред тога што Федерална управа САД нема званични језик, проглашен је званичним у 27 од 50 држава, од којих је већина енглески прогласила њиховим јединим званичним језиком. Хаваји, Луизијана и Нови Мексико такође имају именовано хавајски, француски и шпански као званичне језике у коњункцији са енглеским.

У великом броју земаља где енглески није већински примарни језик, званични је језик; ове земље укључују: Камерун, Фиџи, Федералне Државе Микронезије, Гана, Гамбија, Кирибати, Лесото, Либерија, Кенија, Намибија, Нигерија, Малта, Маршалска Острва, Пакистан, Папуа Нова Гвинеја, Филипини, Руанда, Соломонска Острва, Самоа, Сијера Леоне, Свазиленд, Танзанија, Замбија и Зимбабве.

Енглески је најшире учени и употребљавани језик на свету, и, због тога, велики број лингвиста верују да више није ексклузивни културни амблем „домаћих Енглеских говорника“, већ да је језик који прихвата разне културалне аспекте широм света, како расте његова употреба. Други верују да постоји граница докле енглески може да задовољава комуникативне потребе. Енглески језик се највише изучава као страни у Европи (32.6 од сто), затим следи француски, немачки и шпански. Такође је најизучаванији језик у Јапану, Јужној Кореји и Народој Републици Кини (Тајван), где је обавезан у већини средњих школа. Видети енглески као додатни језик.

Енглески као глобални језик

[уреди | уреди извор]

Због своје широке говорне распрострањености, енглески се често назива „глобални језик“. Иако енглески није званични језик у већини држава, он је најчешће други језик који се говори уз матерњи језик те земље. Он је такође по интернационалним стандардима званични језик у авио комуникацији. Његова распрострањеност као првог или другог језика је главни показатељ његовог глобалног статуса.

Постоје бројни аргументи за и против енглеског (или било ког другог језика) као глобалног језика. У једну руку, постојање глобалног језика помаже у комуникацији и обједињавању информација (на пример у научној заједници). Међутим, енглески као глобални језик искључује оне који га, из неког разлога, течно не говоре. Такође, он маргинализује оне чији матерњи језик није „глобални“.

Други разлог за забринутост је тај што ширење глобалних језика (енглеског, шпанског и др.)за резултат има нестајање мањих језика, често заједно са културама и религијама које су помоћу тих језика преношене. Енглески је повезан са нестанком бројних језика. Многи од тих нестанака су водили ка губитку културног наслеђа. Амерички Индијанци су били најјаче погођени овим феноменом.

Дијалекти и регионалне варијанте

[уреди | уреди извор]

Експанзија Британаца и Американаца је раширила и употребу енглеског језика широм света. Тренутно је он други или трећи језик по броју људи који га говоре, након мандаринског кинеског језика; да ли има више оних чији је матерњи језик енглески или оних чији је матерњи језик шпански, зависи од тога ко броји и како. Пошто се раширио широм света, енглески је дао велики број дијалеката и креолских језика базираних на енглеском као и језика-мешавина.

Главне варијанте енглеског језика најчешће садрже и по неколико под-варијаната, као што је кокни у британском енглеском, њуфаундлендски енглески унутар канадског енглеског и афричко-амерички енглески у америчком енглеском. У енглеском језику, ниједна његова варијанта се не сматра јединим стандардом.

Шкотски је један од дијалеката енглеског. Изговор, граматика и лексика се разликују од стандардног енглеског, понекад драстично. Шкотски дијалект поседује неке особине немачког језика, попут гутуралног изговора.

Услед честе употребе енглеског као другог језика, постоји много различитих дијалеката, на основу којих се може се може одгонетнути који је говорников матерњи језик.

У много земаља широм света енглеске речи и фразе су помешане са њиховим свакодневним говором. Тако настају језичке мешавине. Главни представници ових ад хок конструкција, које се не убрајају у пиџин и креолске језике, су Енгриш, Васеи-еиго, Френглески и Шпенглиш. Еуропанто комбинује многе језике, али му је енглески основа.

Изведене варијанте енглеског језика

[уреди | уреди извор]
  • Базични енглески је упрошћена верзија за међународну употребу. Произвођачи авиона и друге опреме често пишу упутства за употребу на основном енглеском. Неке школе енглеског на Далеком истоку користе ову варијанту у почетним фазама обуке.
  • Специјални енглески је упрошћена верзија енглеског језика коју користи Глас Америке. Речник се састоји из 1.500 речи.
  • Реформисани енглески је резултат колективног доприноса да се унапреди енглески језик.
  • Сиспик, ерспик и полиспик, су верзије засноване на ограниченом речнику. Створио их је Едвард Џонсон током 1980-их као помоћно средство за мећународну кооперацију и комуникацију.
  • Европски енглески је нова варијанта енглеског језика која је замишљена као заједнички европски језик.

Граматика

[уреди | уреди извор]

За разлику од српскохрватског и већине славенских језика енглески је тијеком повијесног развоја готово изгубио деклинацију именица и придјева:

  • множина правилних именица твори се додавањем наставка с или ес,
  • практично постоје два падежа, номинатив и тзв. саксонски генитив

Енглеска граматика је базирана на својим германским коренима, иако су неки научници током 1700-те и 1800-те покушали да наметну Латинску граматику на то, са мало успеха. Енглески је само незнатно измењен, много мање него већина Индо-Европских језика. То надокнађује стављањем више граматичких информација у помоћне речи као и ред речи, кроз задржавање додатака као:

  • Посесивни (понекад звани саксонски генитив, али који је измишљен у клитик)
    • Хе ис Алфредо'с бест фриенд. -'с
  • 3. лице једнине презент
    • Алфредо wоркс. -с
  • Прошло време
    • Алфредо wоркед. -ед
  • Радно време садашње
    • Алфредо ис wоркинг. -инг
  • Паст партицип
    • Тхе цар wас столен. -ен
    • Алфредо хас талкед то тхе полице. -ед
  • Герунд
    • Wоркинг ис гоод фор тхе соул. -инг
  • Множина
    • Алл yоур сигс аре мине. -с
  • Компаратив
    • Алфредо ис смартер тхан Рицкy. -ер
  • Суперлатив
    • Алфредо хас тхе блуест еyес. -ест

За разлику од многих индо-европских језика, енглеске именице немају род (осим 3. лица једнине код заменица).

Енглески за већину ријечи има тзв. повијесни правопис који је углавном фиксиран у вријеме изума тискарства па је због језичних промјена тешко предвидјети изговор ријечи на темељу записаног облика. Такођер, у енглеском постоје неки гласови којих нема у хрватском језику, примјерице сугласник у ријечи тхе и већи број самогласника и двогласа

Скоро без изузетка, германске речи (које садрже све основе као нпр. заменице и коњункције) су краће, и више неформалне. Романске речи се често сматрају више елегантним или едукативним.

Порекло речи

[уреди | уреди извор]

Једна од последица утицаја француског језика на енглески је та да је речник енглеског подељен на речи германског порекла (углавном старо-енглески), и оне које су „Латинизми“ (изведени из латинског, углавном из норманско-француског, али и директно из латинског).

Енглески језик има лексичку сличност са немачким од 60%, са француским 27%, и 24% са руским језиком.

Комјутерска анализа 80.000 речи у старом Кратком Оксфордском Речнику (треће издање) (аутори анализе Томас Финкелштет и Дитер Волф, 1973) проценила је порекло енглеских речи:

  • француски, укључујући стари француски и англо-француски: 28.3%
  • латински, укључујући модерни технички и научни латински: 28.24%
  • стари и средњи енглески, стари нордијски, и холандски: 25%
  • грчки: 5.32%
  • непозната етимологија: 4.03%
  • изведенице из личних имена: 3.28%
  • сви остали језици доприносе мање од 1%

Џејмс Никол је овим поводом приметио: Проблем дефинисања чистоте енглеског језика је у томе што је енглески чист колико и проститутка. Ми не само да позајмљујемо речи; понекад, енглески прогони друге језике и пребија их да би им испразнио џепове у потрази за новим речима.[6]

Систем писања

[уреди | уреди извор]

Енглески језик користи латински алфабет. Ортографија енглеског је историјска а не фонолошка. Изговор и писање се значајно разликују. У енглеском постоје одређене речи које које се пишу са наглашеним акцентом. Ове речи су углавном преузете из других језика, углавном француског.

Референце

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]
Аартс, Бас; Хаегеман, Лилиане (2006). „6. Енглисх Wорд цлассес анд Пхрасес”. у: Аартс, Бас; МцМахон, Април. Тхе Хандбоок оф Енглисх Лингуистицс. Блацкwелл Публисхинг Лтд. 
Аберцромбие, D; Даниелс, Петер Т. (2006). „Спеллинг Реформ Пропосалс: Енглисх”. у: Броwн, Кеитх. Енцyцлопедиа оф лангуаге & лингуистицс. Елсевиер. ДОИ:10.1016/B0-08-044854-2/04878-1. ИСБН 978-0-08-044299-0. Приступљено 6 Фебруарy 2015. 
Аиткен, А. Ј.; МцАртхур, Том, ур. (1979). Лангуагес оф Сцотланд. Оццасионал папер - Ассоциатион фор Сцоттисх Литерарy Студиес; но. 4. Единбургх: Цхамберс. ИСБН 9780550202611. 
Алцараз Ариза, M. Á.; Наварро, Ф. (2006). „Медицине: Усе оф Енглисх”. у: Броwн, Кеитх. Енцyцлопедиа оф лангуаге & лингуистицс. Елсевиер. пп. 752–759. ДОИ:10.1016/B0-08-044854-2/02351-8. ИСБН 978-0-08-044299-0. Приступљено 6 Фебруарy 2015. 
Алгео, Јохн (1999). „Цхаптер 2:Воцабуларy”. у: Ромаине, Сузанне. Цамбридге Хисторy оф тхе Енглисх Лангуаге. IV: 1776–1997. Цамбридге Университy Пресс. стр. 57–91. ДОИ:10.1017/CHOL9780521264778.003. ИСБН 978-0-521-26477-8. 
Аммон, Улрицх (Новембер 2006). „Лангуаге Цонфлицтс ин тхе Еуропеан Унион: Он финдинг а политицаллy аццептабле анд працтицабле солутион фор ЕУ институтионс тхат сатисфиес дивергинг интерестс”. Интернатионал Јоурнал оф Апплиед Лингуистицс 16 (3): 319–338. ДОИ:10.1111/j.1473-4192.2006.00121.x. ИССН 0802-6106. 
Аммон, Улрицх (2008). „Плурицентриц анд Дивидед Лангуагес”. у: Аммон, Улрицх Н.; Диттмар, Норберт; Маттхеиер, Клаус Ј. и др... Социолингуистицс: Ан Интернатионал Хандбоок оф тхе Сциенце оф Лангуаге анд Социетy / Созиолингуистик Еин интернатионалес Хандбуцх зур Wиссенсцхафт вов Спрацхе анд Геселлсцхафт. Хандбоокс оф Лингуистицс анд Цоммуницатион Сциенце / Хандбüцхер зур Спрацх- унд Коммуникатионсwиссенсцхафт 3/2. 2 (2нд цомплетелy ревисед анд еxтендед едитион изд.). де Груyтер. ИСБН 978-3-11-019425-8. Приступљено 19 Децембер 2014. 
Аннамалаи, Е (2006). „Индиа: Лангуаге Ситуатион”. у: Броwн, Кеитх. Енцyцлопедиа оф лангуаге & лингуистицс. Елсевиер. пп. 610–613. ДОИ:10.1016/B0-08-044854-2/04611-3. ИСБН 978-0-08-044299-0. Приступљено 6 Фебруарy 2015. 
Аустралиан Буреау оф Статистицс (28 Марцх 2013). „2011 Ценсус QуицкСтатс: Аустралиа”. Архивирано из оригинала на датум 2015-11-06. Приступљено 25 Марцх 2015. 
Баилеy, Гуy (2001). „Цхаптер 3: Тхе релатионсхип бетwеен Африцан Америцан анд Wхите Вернацуларс”. у: Ланехарт, Соња L.. Социоцултурал анд хисторицал цонтеxтс оф Африцан Америцан Енглисх. Вариетиес оф Енглисх ароунд тхе Wорлд. Јохн Бењаминс. стр. 53–84. ИСБН 978-1588110466. 
Баилеy, Г. (1997). „Wхен дид соутхерн Америцан Енглисх бегин”. у: Едгар W. Сцхнеидер. Енглисхес ароунд тхе wорлд. стр. 255–275. 
Баммесбергер, Алфред (1992). „Цхаптер 2: Тхе Плаце оф Енглисх ин Германиц анд Индо-Еуропеан”. у: Хогг, Рицхард M.. Тхе Цамбридге Хисторy оф тхе Енглисх Лангуаге. 1: Тхе Бегиннингс то 1066. Цамбридге Университy Пресс. стр. 26–66. ИСБН 978-0-521-26474-7. 
Бао, З (2006). „Вариатион ин Ноннативе Вариетиес оф Енглисх”. у: Броwн, Кеитх. Енцyцлопедиа оф лангуаге & лингуистицс. Елсевиер. пп. 377–380. ДОИ:10.1016/B0-08-044854-2/04257-7. ИСБН 978-0-08-044299-0. Приступљено 6 Фебруарy 2015. 
Баррy, Мицхаел V. (1982). „Енглисх ин Иреланд”. у: Баилеy, Рицхард W.; Гöрлацх, Манфред. Енглисх ас а Wорлд Лангуаге. Университy оф Мицхиган Пресс. стр. 84–134. ИСБН 978-3-12-533872-2. 
Бауер, Лаурие; Худдлестон, Роднеy (15 Април 2002). „Цхаптер 19: Леxицал Wорд-Форматион”. у: Худдлестон, Роднеy; Пуллум, Геоффреy К.. Тхе Цамбридге Граммар оф тхе Енглисх Лангуаге. Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс. стр. 1621–1721. ИСБН 978-0-521-43146-0. Приступљено 10 Фебруарy 2015. Лаy суммарy (10 Фебруарy 2015). 
Баугх, Алберт C.; Цабле, Тхомас (2002). А Хисторy оф тхе Енглисх Лангуаге (5тх изд.). Лонгман. ИСБН 978-0-13-015166-7. 
Бермúдез-Отеро, Рицардо; МцМахон, Април (2006). „Цхаптер 17: Енглисх пхонологy анд морпхологy”. Тхе Хандбоок оф Енглисх Лингуистицс. Оxфорд: Блацкwелл. стр. 382–410. ДОИ:10.1111/b.9781405113823.2006.00018.x. ИСБН 978-1-4051-6425-2. Архивирано из оригинала на датум 2017-04-03. Приступљено 2 Април 2015. 
Бленцх, Р.; Сприггс, Маттхеw (1999). Арцхаеологy анд Лангуаге: Цоррелатинг Арцхаеологицал анд Лингуистиц Хyпотхесес. Роутледге. стр. 285–286. ИСБН 978-0-415-11761-6. 
Боберг, Цхарлес (2010). Тхе Енглисх лангуаге ин Цанада: Статус, хисторy анд цомпаративе аналyсис. Студиес ин Енглисх Лангуаге. Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-1-139-49144-0. Лаy суммарy (2 Април 2015). 
Босwортх; Толлер, Т. Нортхцоте (1921). „Енгла ланд”. Ан Англо-Саxон Дицтионарy (Онлине). Цхарлес Университy. Приступљено 6 Марцх 2015. 
Бринтон, Лаурел Ј.; Бринтон, Донна M. (2010). Тхе лингуистиц струцтуре оф модерн Енглисх. Јохн Бењаминс. ИСБН 978-902728824-0. Приступљено 2 Април 2015. 
Брутт-Гриффлер, Ј. (2006). „Лангуагес оф Wидер Цоммуницатион”. у: Броwн, Кеитх. Енцyцлопедиа оф лангуаге & лингуистицс. Елсевиер. пп. 690–697. ДОИ:10.1016/B0-08-044854-2/00644-1. ИСБН 978-0-08-044299-0. Приступљено 6 Фебруарy 2015. 
Бурридге, Кате (2010). „Цхаптер 7: Енглисх ин Аустралиа”. у: Киркпатрицк, Андy. Тхе Роутледге хандбоок оф wорлд Енглисхес. Роутледге. стр. 132–151. ИСБН 978-0-415-62264-6. Лаy суммарy (29 Марцх 2015). 
Цампбелл, Алистаир (1959). Олд Енглисх Граммар. Оxфорд: Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 0-19-811943-7. 
Царр, Пхилип; Хонеyбоне, Патрицк (2007). „Енглисх пхонологy анд лингуистиц тхеорy: ан интродуцтион то иссуес, анд то ‘Иссуес ин Енглисх Пхонологy’”. Лангуаге Сциенцес 29 (2): 117–153. ДОИ:10.1016/j.langsci.2006.12.018. Приступљено 2 Април 2015. 
Цассидy, Фредериц Г. (1982). „Геограпхицал Вариатион оф Енглисх ин тхе Унитед Статес”. у: Баилеy, Рицхард W.; Гöрлацх, Манфред. Енглисх ас а Wорлд Лангуаге. Университy оф Мицхиган Пресс. стр. 177–210. ИСБН 978-3-12-533872-2. 
Церцигнани, Фаусто (1981). Схакеспеаре'с wоркс анд Елизабетхан пронунциатион. Цларендон Пресс. Приступљено 14 Марцх 2015. Лаy суммарy (15 Марцх 2015). 
Цоллингwоод, Робин Георге; Мyрес, Ј. Н. L. (1936). „Цхаптер XX. Тхе Соурцес фор тхе период: Англес, Саxонс, анд Јутес он тхе Цонтинент”. Роман Бритаин анд тхе Енглисх Сеттлементс. Боок V: Тхе Енглисх Сеттлементс. Оxфорд, Енгланд: Цларендон Пресс. ЛЦЦН 37002621. Лаy суммарy (15 Марцх 2015). 
Цоллинс, Беверлеy; Меес, Ингер M. (2003). Тхе Пхонетицс оф Енглисх анд Дутцх. Леиден, Нетхерландс: Брилл. ИСБН 90-04-13225-2. 
Цоннелл, Б. А. (2006). „Нигериа: Лангуаге Ситуатион”. у: Броwн, Кеитх. Енцyцлопедиа оф лангуаге & лингуистицс. Елсевиер. пп. 88–90. ДОИ:10.1016/B0-08-044854-2/01655-2. ИСБН 978-0-08-044299-0. Приступљено 25 Марцх 2015. 
Цонрад, Андреw W.; Рубал-Лопез, Алма (1 Јануарy 1996). Пост-Империал Енглисх: Статус Цханге ин Формер Бритисх анд Америцан Цолониес, 1940-1990. де Груyтер. стр. 261. ИСБН 978-3-11-087218-7. Приступљено 2 Април 2015. 
Црyстал, Давид (2002). Лангуаге Деатх. Цамбридге Университy Пресс. ДОИ:10.1017/CBO9781139106856. ИСБН 978-113910685-6. Архивирано из оригинала на датум 2015-04-02. Приступљено 25 Фебруарy 2015. 
Црyстал, Давид (2003а). Енглисх ас а Глобал Лангуаге (2нд изд.). Цамбридге Университy Пресс. стр. 69. ИСБН 978-0-521-53032-3. Приступљено 4 Фебруарy 2015. Лаy суммарy – Либрарy оф Цонгресс (сампле) (4 Фебруарy 2015). 
Црyстал, Давид (2003б). Тхе Цамбридге Енцyцлопедиа оф тхе Енглисх Лангуаге (2нд изд.). Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 0-521-53033-4. Приступљено 4 Фебруарy 2015. Лаy суммарy (4 Фебруарy 2015). 
Црyстал, Давид (19 Новембер 2004б). „Субцонтинент Раисес Итс Воице”. Тхе Гуардиан. Приступљено 4 Фебруарy 2015. 
Црyстал, Давид (2006). „Цхаптер 9: Енглисх wорлдwиде”. у: Денисон, Давид; Хогг, Рицхард M.. А Хисторy оф тхе Енглисх лангуаге. Цамбридге Университy Пресс. стр. 420–439. ИСБН 978-0-511-16893-2. 
Даниелс, Петер Т.; Бригхт, Wиллиам, ур. (6 Јуне 1996). Тхе Wорлд'с Wритинг Сyстемс. Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-507993-7. Приступљено 23 Фебруарy 2015. Лаy суммарy (23 Фебруарy 2015). 
Дехаене, Станислас (2009). Реадинг ин тхе Браин: Тхе Сциенце анд Еволутион оф а Хуман Инвентион. Викинг. ИСБН 978-0-670-02110-9. Приступљено 3 Април 2015. Лаy суммарy (3 Април 2015). 
Денисон, Давид; Хогг, Рицхард M. (2006). „Овервиеw”. у: Денисон, Давид; Хогг, Рицхард M.. А Хисторy оф тхе Енглисх лангуаге. Цамбридге Университy Пресс. стр. 30–31. ИСБН 978-0-521-71799-1. 
Деннинг, Кеитх; Кесслер, Бретт; Лебен, Wиллиам Роналд (17 Фебруарy 2007). Енглисх Воцабуларy Елементс. Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-516803-7. Приступљено 25 Фебруарy 2015. Лаy суммарy (25 Фебруарy 2015). 
Деумерт, А. (2006). „Мигратион анд Лангуаге”. у: Броwн, Кеитх. Енцyцлопедиа оф лангуаге & лингуистицс. Елсевиер. пп. 129–133. ДОИ:10.1016/B0-08-044854-2/01294-3. ИСБН 978-0-08-044299-0. Приступљено 6 Фебруарy 2015. 
Диxон, Р. M. W (1982). „Тхе граммар оф Енглисх пхрасал вербс”. Аустралиан Јоурнал оф Лингуистицс 2 (1). ДОИ:10.1080/07268608208599280. 
Доногхуе, D. (2008). Олд Енглисх Литературе: А Схорт Интродуцтион. Wилеy. ДОИ:10.1002/9780470776025. ИСБН 978-0-631-23486-9. Приступљено 16 Марцх 2015. 
Дуррелл, M (2006). „Германиц Лангуагес”. у: Броwн, Кеитх. Енцyцлопедиа оф лангуаге & лингуистицс. Елсевиер. пп. 53–55. ДОИ:10.1016/B0-08-044854-2/02189-1. ИСБН 978-0-08-044299-0. Приступљено 6 Фебруарy 2015. 
Еаглесон, Роберт D. (1982). „Енглисх ин Аустралиа анд Неw Зеаланд”. у: Баилеy, Рицхард W.; Гöрлацх, Манфред. Енглисх ас а Wорлд Лангуаге. Университy оф Мицхиган Пресс. стр. 415–438. ИСБН 978-3-12-533872-2. 
„Суммарy бy лангуаге сизе”. Етхнологуе: Лангуагес оф тхе Wорлд. Приступљено 10 Фебруарy 2015. 
Еуропеан Цоммиссион (Јуне 2012). Специал Еуробарометер 386: Еуропеанс анд Тхеир Лангуагес (ПДФ) (Репорт). Еуробарометер Специал Сурвеyс. Ретриевед 12 Фебруарy 2015. {{ците репорт}}: Инвалид |реф=харв (хелп); Ункноwн параметер |лаyдате= игноред (хелп); Ункноwн параметер |лаyсуммарy= игноред (хелп)
Фисцхер, Олга; ван дер Wурфф, Wим (2006). „Цхаптер 3: Сyнтаx”. у: Денисон, Давид; Хогг, Рицхард M.. А Хисторy оф тхе Енглисх лангуаге. Цамбридге Университy Пресс. стр. 109–198. ИСБН 978-0-521-71799-1. 
Гиегерицх, Хеинз Ј. (1992). Енглисх Пхонологy: Ан Интродуцтион. Цамбридге Теxтбоокс ин Лингуистицс. Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-521-33603-1. 
Гнеусс, Хелмут (2013). „Цхаптер 2: Тхе Олд Енглисх Лангуаге”. у: Годден; Лапидге, Мицхаел. Тхе Цамбридге цомпанион то Олд Енглисх литературе (Сецонд изд.). Цамбридге Университy Пресс. стр. 19–49. ИСБН 978-0-521-15402-4. 
Гöрлацх, Манфред (1991). Интродуцтион то Еарлy Модерн Енглисх. Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 0-521-32529-3. 
Гордин, Мицхаел D. (4 Фебруарy 2015). „Абсолуте Енглисх”. Аеон. Архивирано из оригинала на датум 2015-02-07. Приступљено 16 Фебруарy 2015. 
Гордон, Елизабетх; Цампбелл, Лyле; Хаy, Јеннифер; Мацлаган, Маргарет; Судбурy, Ангела; Трудгилл, Петер (2004). Неw Зеаланд Енглисх: итс оригинс анд еволутион. Студиес ин Енглисх Лангуаге. Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-521-10895-9. 
Готтлиеб, Х. (2006). „Лингуистиц Инфлуенце”. у: Броwн, Кеитх. Енцyцлопедиа оф лангуаге & лингуистицс. Елсевиер. пп. 196–206. ДОИ:10.1016/B0-08-044854-2/04455-2. ИСБН 978-0-08-044299-0. Приступљено 6 Фебруарy 2015. 
Граддол, Давид (2006). Енглисх Неxт: Wхy глобал Енглисх маy меан тхе енд оф 'Енглисх ас а Фореигн Лангуаге'. Тхе Бритисх Цоунцил. Архивирано из оригинала на датум 2015-02-12. Приступљено 7 Фебруарy 2015. Лаy суммарy – ЕЛТ Јоурнал (7 Фебруарy 2015). 
Граддол, Давид (2010). Енглисх Неxт Индиа: Тхе футуре оф Енглисх ин Индиа. Тхе Бритисх Цоунцил. ИСБН 978-086355-627-2. Архивирано из оригинала на датум 2015-02-12. Приступљено 7 Фебруарy 2015. Лаy суммарy – ЕЛТ Јоурнал (7 Фебруарy 2015). 
Граддол, Давид; Леитх, Дицк; Сwанн, Јоан и др.., ур. (2007). Цхангинг Енглисх. Роутледге. ИСБН 978-0-415-37679-2. Приступљено 11 Фебруарy 2015. 
Греен, Лиса Ј. (2002). Африцан Америцан Енглисх: а лингуистиц интродуцтион. Цамбридге Университy Пресс. 
Греенбаум, С.; Нелсон, Г. (1 Јануарy 2002). Ан интродуцтион то Енглисх граммар (Сецонд изд.). Лонгман. ИСБН 978-0-582-43741-8. 
Халлидаy, M.А.К.; Хасан, Руqаиyа (1976). Цохесион ин Енглисх. Пеарсон Едуцатион лтд.. 
Ханцоцк, Иан Ф.; Ангого, Рацхел (1982). „Енглисх ин Еаст Африца”. у: Баилеy, Рицхард W.; Гöрлацх, Манфред. Енглисх ас а Wорлд Лангуаге. Университy оф Мицхиган Пресс. стр. 415–438. ИСБН 978-3-12-533872-2. 
Харберт, Wаyне (2007). Тхе Германиц Лангуагес. Цамбридге Лангуаге Сурвеyс. Цамбридге Университy Пресс. ДОИ:10.1017/CBO9780511755071. ИСБН 978-0-521-01511-0. Архивирано из оригинала на датум 2015-04-02. Приступљено 26 Фебруарy 2015. Лаy суммарy – Лангуаге (јоурнал оф тхе Лингуистиц Социетy оф Америца) (26 Фебруарy 2015). 
Хицкеy, Р. (2007). Ирисх Енглисх: Хисторy анд пресент-даy формс. Цамбридге Университy Пресс. 
Хицкеy, Р. (Ед.) (2005). Легациес оф цолониал Енглисх: Студиес ин транспортед диалецтс. Цамбридге Университy Пресс. 
Хогг, Рицхард M. (1992). „Цхаптер 3: Пхонологy анд Морпхологy”. у: Хогг, Рицхард M.. Тхе Цамбридге Хисторy оф тхе Енглисх Лангуаге. 1: Тхе Бегиннингс то 1066. Цамбридге Университy Пресс. стр. 67–168. ДОИ:10.1017/CHOL9780521264747. ИСБН 978-0-521-26474-7. 
Хогг, Рицхард M. (2006). „Цхаптер7: Енглисх ин Бритаин”. у: Денисон, Давид; Хогг, Рицхард M.. А Хисторy оф тхе Енглисх лангуаге. Цамбридге Университy Пресс. стр. 360–61. ИСБН 978-0-521-71799-1. 
„Хоw манy wордс аре тхере ин тхе Енглисх лангуаге?”. Оxфорд Дицтионариес Онлине. Оxфорд Университy Пресс. 2015. Архивирано из оригинала на датум 2011-11-30. Приступљено 2 Април 2015. »Хоw манy wордс аре тхере ин тхе Енглисх лангуаге? Тхере ис но сингле сенсибле ансwер то тхис qуестион. Ит'с импоссибле то цоунт тхе нумбер оф wордс ин а лангуаге, бецаусе ит'с со хард то дециде wхат ацтуаллy цоунтс ас а wорд.« 
Худдлестон, Роднеy; Пуллум, Геоффреy К. (15 Април 2002). Тхе Цамбридге Граммар оф тхе Енглисх Лангуаге. Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-521-43146-0. Приступљено 10 Фебруарy 2015. Лаy суммарy (10 Фебруарy 2015). 
Хугхес, Артхур; Трудгилл, Петер (1996). Енглисх Аццентс анд Диалецтс (3рд изд.). Арнолд Публисхерс. 
Интернатионал Цивил Авиатион Организатион (2011). „Персоннел Лиценсинг ФАQ”. Интернатионал Цивил Авиатион Организатион – Аир Навигатион Буреау. Ин wхицх лангуагес доес а лиценце холдер неед то демонстрате профициенцy?. Приступљено 16 Децембер 2014. »Цонтроллерс wоркинг он статионс сервинг десигнатед аирпортс анд роутес усед бy интернатионал аир сервицес схалл демонстрате лангуаге профициенцy ин Енглисх ас wелл ас ин анy отхер лангуаге(с) усед бy тхе статион он тхе гроунд.« 
Интернатионал Маритиме Организатион (2011). „ИМО Стандард Марине Цоммуницатион Пхрасес”. Архивирано из оригинала на датум 2011-10-03. Приступљено 16 Децембер 2014. 
Интернатионал Пхонетиц Ассоциатион (1999). Хандбоок оф тхе Интернатионал Пхонетиц Ассоциатион: А гуиде то тхе усе оф тхе Интернатионал Пхонетиц Алпхабет. Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 0-521-65236-7. 
Јамбор, Паул З. (Децембер 2007). „Енглисх Лангуаге Империалисм: Поинтс оф Виеw”. Јоурнал оф Енглисх ас ан Интернатионал Лангуаге 2: 103–123. 
Јесперсен, Отто (2007) [1924]. „Цасе: Тхе нумбер оф Енглисх цасес”. Тхе Пхилосопхy оф Граммар. Роутледге. 
Кацхру, Б (2006). „Енглисх: Wорлд Енглисхес”. у: Броwн, Кеитх. Енцyцлопедиа оф лангуаге & лингуистицс. Елсевиер. пп. 195–202. ДОИ:10.1016/B0-08-044854-2/00645-3. ИСБН 978-0-08-044299-0. Приступљено 6 Фебруарy 2015. 
Кастовскy, Диетер (2006). „Цхаптер 4: Воцабуларy”. у: Денисон, Давид; Хогг, Рицхард M.. А Хисторy оф тхе Енглисх лангуаге. Цамбридге Университy Пресс. стр. 199–270. ИСБН 978-0-521-71799-1. 
Кöниг, Еккехард; ван дер Ауwера, Јохан, ур. (1994). Тхе Германиц Лангуагес. Роутледге Лангуаге Фамилy Десцриптионс. Роутледге. ИСБН 978-0-415-28079-2. Приступљено 26 Фебруарy 2015. Лаy суммарy (26 Фебруарy 2015).  Тхе сурвеy оф тхе Германиц бранцх лангуагес инцлудес цхаптерс бy Wинфред П. Лехманн, Анс ван Кеменаде, Јохн Оле Аскедал, Ерик Андерссон, Неил Јацобс, Силке Ван Несс, анд Сузанне Ромаине.
Кöниг, Еккехард (1994). „17. Енглисх”. у: Кöниг, Еккехард; ван дер Ауwера, Јохан. Тхе Германиц Лангуагес. Роутледге Лангуаге Фамилy Десцриптионс. Роутледге. стр. 532–562. ИСБН 978-0-415-28079-2. Приступљено 26 Фебруарy 2015. Лаy суммарy (26 Фебруарy 2015). 
Лабов, W. (1972). „13. Тхе Социал Стратифицатион оф (Р) ин Неw Yорк Цитy Департмент Сторес”. Социолингуистиц паттернс. Университy оф Пеннсyлваниа Пресс. 
Лабов, Wиллиам; Асх, Схарон; Боберг, Цхарлес (2006). Тхе Атлас оф Нортх Америцан Енглисх. Берлин: де Груyтер. ИСБН 3-11-016746-8. Приступљено 2 Април 2015. 
Ланхам, L. W. (1982). „Енглисх ин Соутх Африца”. у: Баилеy, Рицхард W.; Гöрлацх, Манфред. Енглисх ас а Wорлд Лангуаге. Университy оф Мицхиган Пресс. стр. 324–352. ИСБН 978-3-12-533872-2. 
Ласс, Рогер (1992). „2. Пхонологy анд Морпхологy”. у: Блаке, Норман. Цамбридге Хисторy оф тхе Енглисх Лангуаге. II: 1066-1476. Цамбридге Университy Пресс. стр. 103–123. 
Ласс, Рогер (2000). „Цхаптер 3: Пхонологy анд Морпхологy”. у: Ласс, Рогер. Тхе Цамбридге Хисторy оф тхе Енглисх Лангуаге, Волуме III: 1476–1776. Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс. стр. 56–186. 
Ласс, Рогер (2002), „Соутх Африцан Енглисх”, Местхрие, Рајенд, Лангуаге ин Соутх Африца, Цамбридге Университy Пресс, ИСБН 9780521791052 
Ласс, Рогер (2006). „Цхаптер 2: Пхонологy анд Морпхологy”. у: Денисон, Давид; Хогг, Рицхард M.. А Хисторy оф тхе Енглисх лангуаге. Цамбридге Университy Пресс. стр. 46–47. ИСБН 978-0-521-71799-1. 
Лаwлер, Ј (2006). „Пунцтуатион”. у: Броwн, Кеитх. Енцyцлопедиа оф лангуаге & лингуистицс. Елсевиер. пп. 290–291. ДОИ:10.1016/B0-08-044854-2/04573-9. ИСБН 978-0-08-044299-0. Приступљено 6 Фебруарy 2015. 
Лаwтон, Давид L. (1982). „Енглисх ин тхе Цариббеан”. у: Баилеy, Рицхард W.; Гöрлацх, Манфред. Енглисх ас а Wорлд Лангуаге. Университy оф Мицхиган Пресс. стр. 251–280. ИСБН 978-3-12-533872-2. 
Леецх, Г. Н. (2006). А глоссарy оф Енглисх граммар. Единбургх Университy Пресс. 
Леецх, Геоффреy; Хундт, Марианне; Маир, Цхристиан; Смитх, Ницхолас (22 Оцтобер 2009). Цханге ин цонтемпорарy Енглисх: а грамматицал студy. Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-521-86722-1. Архивирано из оригинала на датум 2015-04-02. Приступљено 2015-04-17. Лаy суммарy (29 Марцх 2015). 
Левине, L.; Цроцкетт, Х. Ј. (1966). „Спеецх Вариатион ин а Пиедмонт Цоммунитy: Поствоцалиц р*”. Социологицал Инqуирy 36 (2): 204–226. 
Ли, Давид C. С. (2003). „Бетwеен Енглисх анд Есперанто: wхат доес ит таке то бе а wорлд лангуаге?”. Интернатионал Јоурнал оф тхе Социологy оф Лангуаге 2003 (164): 33–63. ДОИ:10.1515/ijsl.2003.055. ИССН 0165-2516. Приступљено 27 Марцх 2015. 
Лим, L; Ансалдо, У (2006). „Сингапоре: Лангуаге Ситуатион”. у: Броwн, Кеитх. Енцyцлопедиа оф лангуаге & лингуистицс. Елсевиер. пп. 387–389. ДОИ:10.1016/B0-08-044854-2/01701-6. ИСБН 978-0-08-044299-0. Приступљено 6 Фебруарy 2015. 
Мацлаган, Маргарет (2010). „Цхаптер 8: Тхе Енглисх(ес) оф Неw Зеаланд”. у: Киркпатрицк, Андy. Тхе Роутледге хандбоок оф wорлд Енглисхес. Роутледге. стр. 151–164. ИСБН 978-0-203-84932-3. Лаy суммарy (29 Марцх 2015). 
МацМахон, M. К. (2006). „16. Енглисх Пхонетицс”. Тхе Хандбоок оф Енглисх Лингуистицс. Оxфорд: Блацкwелл. стр. 359–382. 
„Мацqуарие Дицтионарy”. Мацмиллан Публисхерс Гроуп Аустралиа. 2015. Приступљено 15 Фебруарy 2015. 
Маир, C.; Леецх, Г. (2006). „14 Цуррент Цхангес ин Енглисх Сyнтаx”. Тхе хандбоок оф Енглисх лингуистицс. 
Маир, Цхристиан (2006). Тwентиетх-центурy Енглисх: Хисторy, вариатион анд стандардизатион. Цамбридге Университy Пресс. 
Мазруи, Али А.; Мазруи, Аламин (3 Аугуст 1998). Тхе Поwер оф Бабел: Лангуаге анд Говернанце ин тхе Африцан Еxпериенце. Университy оф Цхицаго Пресс. ИСБН 978-0-226-51429-1. Приступљено 15 Фебруарy 2015. Лаy суммарy (15 Фебруарy 2015). 
МцАртхур, Том, ур. (1992). Тхе Оxфорд Цомпанион то тхе Енглисх Лангуаге. Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-214183-5. Лаy суммарy (15 Фебруарy 2015). 
МцЦрум, Роберт; МацНеил, Роберт; Цран, Wиллиам (2003). Тхе Сторy оф Енглисх (Тхирд Ревисед изд.). Лондон: Пенгуин Боокс. ИСБН 978-0-14-200231-5. 
МцГуиннесс, Диане (1997). Wхy Оур Цхилдрен Цан'т Реад, анд wхат Wе Цан До абоут ит: А Сциентифиц Револутион ин Реадинг. Симон анд Сцхустер. ИСБН 978-0-684-83161-9. Приступљено 3 Април 2015. Лаy суммарy (3 Април 2015). 
Меиеркорд, C (2006). „Лингуа Францас ас Сецонд Лангуагес”. у: Броwн, Кеитх. Енцyцлопедиа оф лангуаге & лингуистицс. Елсевиер. пп. 163–171. ДОИ:10.1016/B0-08-044854-2/00641-6. ИСБН 978-0-08-044299-0. Приступљено 6 Фебруарy 2015. 
„Енглисх”. Мерриам-wебстер.цом. 26 Фебруарy 2015. Приступљено 26 Фебруарy 2015. 
Местхрие, Рајенд (2010). „Неw Енглисхес анд тхе нативе спеакер дебате”. Лангуаге Сциенцес: 594–601. ДОИ:10.1016/j.langsci.2010.08.002. ИССН 0388-0001. Приступљено 17 Фебруарy 2015. 
Миллер, Јим (2002). Ан Интродуцтион то Енглисх Сyнтаx. Единбургх Университy Пресс. 
Монтгомерy, M. (1993). „Тхе Соутхерн Аццент—Аливе анд Wелл”. Соутхерн Цултурес 1 (1): 47–64. 
Моунтфорд, Ј (2006). „Енглисх Спеллинг: Ратионале”. у: Броwн, Кеитх. Енцyцлопедиа оф лангуаге & лингуистицс. Елсевиер. пп. 156–159. ДОИ:10.1016/B0-08-044854-2/05018-5. ИСБН 978-0-08-044299-0. Приступљено 6 Фебруарy 2015. 
Муфwене, С. С. (2006). „Лангуаге Спреад”. у: Броwн, Кеитх. Енцyцлопедиа оф лангуаге & лингуистицс. Елсевиер. пп. 613–616. ДОИ:10.1016/B0-08-044854-2/01291-8. ИСБН 978-0-08-044299-0. Приступљено 6 Фебруарy 2015. 
Натион, I.С.П. (15 Марцх 2001). Леарнинг Воцабуларy ин Анотхер Лангуаге. Цамбридге Университy Пресс. стр. 477. ИСБН 0-521-80498-1. Приступљено 4 Фебруарy 2015. Лаy суммарy (4 Фебруарy 2015). 
Натионал Рецордс оф Сцотланд (26 Септембер 2013). „Ценсус 2011: Релеасе 2А”. Сцотланд'с Ценсус 2011. Приступљено 25 Марцх 2015. 
Неијт, А (2006). „Спеллинг Реформ”. у: Броwн, Кеитх. Енцyцлопедиа оф лангуаге & лингуистицс. Елсевиер. пп. 68–71. ДОИ:10.1016/B0-08-044854-2/04574-0. ИСБН 978-0-08-044299-0. Приступљено 6 Фебруарy 2015. 
Невалаинен, Тертту; Тиекен-Боон ван Остаде, Ингрид (2006). „Цхаптер 5: Стандардизатион”. у: Денисон, Давид; Хогг, Рицхард M.. А Хисторy оф тхе Енглисх лангуаге. Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-521-71799-1. 
Нортхерн Иреланд Статистицс анд Ресеарцх Агенцy (11 Децембер 2012). „Ценсус 2011: Кеy Статистицс фор Нортхерн Иреланд Децембер 2012”. Табле КС207НИ: Маин Лангуаге. Приступљено 16 Децембер 2014. 
Нортхруп, Давид (20 Марцх 2013). Хоw Енглисх Бецаме тхе Глобал Лангуаге. Палграве Мацмиллан. ИСБН 978-1-137-30306-6. Приступљено 25 Марцх 2015. Лаy суммарy (25 Марцх 2015). 
О'Дwyер, Бернард (2006). Модерн Енглисх Струцтурес, сецонд едитион: Форм, Фунцтион, анд Поситион. Броадвиеw Пресс. 
Оффице фор Натионал Статистицс (4 Марцх 2013). „Лангуаге ин Енгланд анд Wалес, 2011”. Приступљено 16 Децембер 2014. 
„Оxфорд Леарнер'с Дицтионариес”. Оxфорд. Приступљено 11 Фебруарy 2015. 
Патрицк, П. L. (2006а). „Јамаица: Лангуаге Ситуатион”. у: Броwн, Кеитх. Енцyцлопедиа оф лангуаге & лингуистицс. Елсевиер. пп. 88–90. ДОИ:10.1016/B0-08-044854-2/01760-0. ИСБН 978-0-08-044299-0. Приступљено 6 Фебруарy 2015. 
Патрицк, П. L. (2006б). „Енглисх, Африцан-Америцан Вернацулар”. у: Броwн, Кеитх. Енцyцлопедиа оф лангуаге & лингуистицс. Елсевиер. пп. 159–163. ДОИ:10.1016/B0-08-044854-2/05092-6. ИСБН 978-0-08-044299-0. Приступљено 6 Фебруарy 2015. 
Паyне, Јохн; Худдлестон, Роднеy (2002). „5. Ноунс анд ноун пхрасес”. у: Худдлестон, Р.; Пуллум, Г. К.. Тхе Цамбридге Граммар оф Енглисх. Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс. стр. 323–522. 
Пхиллипсон, Роберт (28 Април 2004). Енглисх-Онлy Еуропе?: Цхалленгинг Лангуаге Полицy. Роутледге. ИСБН 978-1-134-44349-9. Приступљено 15 Фебруарy 2015. 
Рицхтер, Инго (1 Јануарy 2012). „Интродуцтион”. у: Рицхтер, Дагмар; Рицхтер, Инго; Тоиванен, Реета и др... Лангуаге Ригхтс Ревиситед: Тхе цхалленге оф глобал мигратион анд цоммуницатион. БWВ Верлаг. ИСБН 978-3-8305-2809-8. Приступљено 2 Април 2015. 
Роацх, Петер (1991). Енглисх Пхонетицс анд Пхонологy (2нд изд.). Цамбридге Университy Пресс. 
Роацх, Петер (2009). Енглисх Пхонетицс анд Пхонологy (4тх изд.). Цамбридге. 
Робинсон, Оррин (1992). Олд Енглисх анд Итс Цлосест Релативес: А Сурвеy оф тхе Еарлиест Германиц Лангуагес. Станфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-8047-2221-6. Приступљено 5 Април 2015. Лаy суммарy (5 Април 2015). 
Ромаине, Сузанне (1982). „Енглисх ин Сцотланд”. у: Баилеy, Рицхард W.; Гöрлацх, Манфред. Енглисх ас а Wорлд Лангуаге. Университy оф Мицхиган Пресс. стр. 56–83. ИСБН 978-3-12-533872-2. 
Ромаине, Сузанне (1999). „Цхаптер 1: Интродуцтион”. у: Ромаине, Сузанне. Цамбридге Хисторy оф тхе Енглисх Лангуаге. IV: 1776–1997. Цамбридге Университy Пресс. стр. 1–56. ДОИ:10.1017/CHOL9780521264778.002. ИСБН 978-0-521-26477-8. 
Ромаине, С. (2006). „Лангуаге Полицy ин Мултилингуал Едуцатионал Цонтеxтс”. у: Броwн, Кеитх. Енцyцлопедиа оф лангуаге & лингуистицс. Елсевиер. пп. 584–596. ДОИ:10.1016/B0-08-044854-2/00646-5. ИСБН 978-0-08-044299-0. Приступљено 6 Фебруарy 2015. 
Роwицка, Г Ј (2006). „Цанада: Лангуаге Ситуатион”. у: Броwн, Кеитх. Енцyцлопедиа оф лангуаге & лингуистицс. Елсевиер. пп. 194–195. ДОИ:10.1016/B0-08-044854-2/01848-4. ИСБН 978-0-08-044299-0. Приступљено 6 Фебруарy 2015. 
Рубино, C (2006). „Пхилиппинес: Лангуаге Ситуатион”. у: Броwн, Кеитх. Енцyцлопедиа оф лангуаге & лингуистицс. Елсевиер. пп. 323–326. ДОИ:10.1016/B0-08-044854-2/01736-3. ИСБН 978-0-08-044299-0. Приступљено 6 Фебруарy 2015. 
Рyан, Цамилле (Аугуст 2013). „Лангуаге Усе ин тхе Унитед Статес: 2011”. стр. 1. Приступљено 16 Децембер 2014. 
Саилаја, Пингали (2009). Индиан Енглисх. Диалецтс оф Енглисх. Единбургх Университy Пресс. ИСБН 978-0-7486-2595-6. Приступљено 5 Април 2015. Лаy суммарy (5 Април 2015). 
Сцхиффрин, Деборах (1988). Дисцоурсе Маркерс. Студиес ин Интерацтионал Социолингуистицс. Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-521-35718-0. Приступљено 5 Април 2015. Лаy суммарy (5 Април 2015). 
Сцхнеидер, Едгар (2007). Постцолониал Енглисх: Вариетиес Ароунд тхе Wорлд. Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-521-53901-2. Приступљено 5 Април 2015. Лаy суммарy (5 Април 2015). 
Сцхöнwеитз, Тхомас (2001). „Гендер анд Поствоцалиц /р/ ин тхе Америцан Соутх: А Детаилед Социорегионал Аналyсис”. Америцан Спеецх 76 (3): 259–285. 
Схаywитз, Саллy Е. (2003). Оверцоминг Дyслеxиа: А Неw анд Цомплете Сциенце-басед Програм фор Реадинг Проблемс ат Анy Левел. А.А. Кнопф. ИСБН 978-0-375-40012-4. Приступљено 3 Април 2015. Лаy суммарy (3 Април 2015). 
Схеидлоwер, Јессе (10 Април 2006). „Хоw манy wордс аре тхере ин Енглисх?”. Приступљено 2 Април 2015. »Тхе проблем wитх трyинг то нумбер тхе wордс ин анy лангуаге ис тхат ит'с верy хард то агрее он тхе басицс. Фор еxампле, wхат ис а wорд?« 
Смитх, Јеремy Ј. (2 Април 2009). Олд Енглисх: а лингуистиц интродуцтион. Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-521-86677-4. 
Статистицс Цанада (22 Аугуст 2014). „Популатион бy мотхер тонгуе анд аге гроупс (тотал), 2011 цоунтс, фор Цанада, провинцес анд территориес”. Приступљено 25 Марцх 2015. 
Статистицс Неw Зеаланд (Април 2014). „2013 QуицкСтатс Абоут Цултуре анд Идентитy”. стр. 23. Архивирано из оригинала на датум 2015-01-15. Приступљено 25 Марцх 2015. 
Статистицс Соутх Африца (2012). Ценсус 2011: Ценсус ин Бриеф. Табле 2.5 Популатион бy фирст лангуаге спокен анд провинце (нумбер). ИСБН 978-0-621-41388-5. Архивирано из оригинала на датум 2018-12-25. Приступљено 16 Децембер 2014. 
Свартвик, Јан; Леецх, Геоффреy (12 Децембер 2006). Енглисх - Оне Тонгуе, Манy Воицес. Палграве Мацмиллан. ИСБН 978-1-4039-1830-7. Приступљено 5 Марцх 2015. Лаy суммарy (16 Марцх 2015). 
Сwан, M (2006). „Енглисх ин тхе Пресент Даy (Синце ца. 1900)”. у: Броwн, Кеитх. Енцyцлопедиа оф лангуаге & лингуистицс. Елсевиер. пп. 149–156. ДОИ:10.1016/B0-08-044854-2/05058-6. ИСБН 978-0-08-044299-0. Приступљено 6 Фебруарy 2015. 
Сwеет, Хенрy (2014) [1892]. А Неw Енглисх Граммар. Цамбридге Университy Пресс. 
Тхомас, Ерик Р. (2008). „Рурал Соутхерн wхите аццентс”. у: Едгар W. Сцхнеидер. Вариетиес оф Енглисх. 2: Тхе Америцас анд тхе Цариббеан. де Груyтер. стр. 87–114. Приступљено 2 Април 2015. 
Тхомасон, Сарах Г.; Кауфман, Терренце (1988). Лангуаге Цонтацт, Цреолизатион анд Генетиц Лингуистицс. Университy оф Цалифорниа Пресс. ИСБН 978-0-520-91279-3. 
Тодд, Лорето (1982). „Тхе Енглисх лангуаге ин Wест Африца”. у: Баилеy, Рицхард W.; Гöрлацх, Манфред. Енглисх ас а Wорлд Лангуаге. Университy оф Мицхиган Пресс. стр. 281–305. ИСБН 978-3-12-533872-2. 
Тоон, Тхомас Е. (1982). „Вариатион ин Цонтемпорарy Америцан Енглисх”. у: Баилеy, Рицхард W.; Гöрлацх, Манфред. Енглисх ас а Wорлд Лангуаге. Университy оф Мицхиган Пресс. стр. 210–250. ИСБН 978-3-12-533872-2. 
Тоон, Тхомас Е. (1992). „Олд Енглисх Диалецтс”. у: Хогг, Рицхард M.. Тхе Цамбридге Хисторy оф тхе Енглисх Лангуаге. 1: Тхе Бегиннингс то 1066. Цамбридге Университy Пресс. стр. 409–451. ИСБН 978-0-521-26474-7. 
Траск, Ларрy; Траск, Роберт Лаwренце (Јануарy 2010). Wхy До Лангуагес Цханге?. Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-521-83802-3. Приступљено 5 Марцх 2015. 
Трудгилл, Петер (2000). Тхе Диалецтс оф Енгланд (2нд изд.). Оxфорд: Блацкwелл. ИСБН 978-0-631-21815-9. Лаy суммарy (27 Марцх 2015). 
Трудгилл, П (2006). „Аццент”. у: Броwн, Кеитх. Енцyцлопедиа оф лангуаге & лингуистицс. Елсевиер. п. 14. ДОИ:10.1016/B0-08-044854-2/01506-6. ИСБН 978-0-08-044299-0. Приступљено 6 Фебруарy 2015. 
Трудгилл, Петер; Ханнах, Јеан (2002). Интернатионал Енглисх: А Гуиде то тхе Вариетиес оф Стандард Енглисх (4тх изд.). Лондон: Ходдер Едуцатион. ИСБН 0-340-80834-9. 
Трудгилл, Петер; Ханнах, Јеан (1 Јануарy 2008). Интернатионал Енглисх: А Гуиде то тхе Вариетиес оф Стандард Енглисх (5тх изд.). Лондон: Арнолд. ИСБН 978-0-340-97161-1. Приступљено 26 Марцх 2015. Лаy суммарy (26 Марцх 2015). 
Департмент фор Цоммунитиес анд Лоцал Говернмент (Унитед Кингдом) (27 Фебруарy 2007). Сецонд Репорт субмиттед бy тхе Унитед Кингдом пурсуант то артицле 25, параграпх 1 оф тхе фрамеwорк цонвентион фор тхе протецтион оф натионал миноритиес (ПДФ) (Репорт). Цоунцил оф Еуропе. АЦФЦ/СР/II(2007)003 рев1. Ретриевед 6 Марцх 2015.
Унитед Натионс (2008). „Еверyтхинг Yоу Алwаyс Wантед то Кноw Абоут тхе Унитед Натионс”. Приступљено 4 Април 2015. »Тхе wоркинг лангуагес ат тхе УН Сецретариат аре Енглисх анд Френцх.« 
Wардхаугх, Роналд (2010). Ан Интродуцтион то Социолингуистицс. Блацкwелл теxтбоокс ин Лингуистицс; 4 (Сиxтх изд.). Wилеy-Блацкwелл. ИСБН 978-1-4051-8668-1. 
Wаттс, Рицхард Ј. (3 Марцх 2011). Лангуаге Мyтхс анд тхе Хисторy оф Енглисх. Оxфорд Университy Пресс. ДОИ:10.1093/acprof:oso/9780195327601.001.0001. ИСБН 978-0-19-532760-1. Приступљено 10 Марцх 2015. Лаy суммарy (10 Марцх 2015). 
Wеллс, Ј.C. (1982). Аццентс оф Енглисх, I, II, III. Цамбридге Университy Пресс. 
Wојцик, Р Х (2006). „Цонтроллед Лангуагес”. у: Броwн, Кеитх. Енцyцлопедиа оф лангуаге & лингуистицс. Елсевиер. пп. 139–142. ДОИ:10.1016/B0-08-044854-2/05081-1. ИСБН 978-0-08-044299-0. Приступљено 6 Фебруарy 2015. 
Wолфрам, W. (2006). „Вариатион анд Лангуаге: Овервиеw”. у: Броwн, Кеитх. Енцyцлопедиа оф лангуаге & лингуистицс. Елсевиер. пп. 333–341. ДОИ:10.1016/B0-08-044854-2/04256-5. ИСБН 978-0-08-044299-0. Приступљено 6 Фебруарy 2015. 

Вањске везе

[уреди | уреди извор]