Јужни Судан

Републиц оф Соутх Судан جنوب السودان Република Јужни Судан
Застава Грб
Гесло: Правда, слобода, просперитет
Химна: "Јужни Судан, оје!"
Службени језици	енглески (арапски, занде, чоло, динка, нуерски)
Влада	Савезна председничка демократска република
Површина
• Воде (%)	0
Становништво
• Попис из 2005	7,5 — 9,7 милиона (89.)
• Густоћа	12.9 ст. /км2
Валута	суданска фунта (СДГ)
Временска зона	+3
Позивни број	249
Веб-домена	.сд
Званично проглашење независности било је 9. јула 2011. године

Република Јужни Судан (енгл. Republic of South Sudan и арап. جنوب السودان) је континентална држава источне Африке. Граничи се са Суданом, Етиопијом, Угандом, ДР Конгом и Централноафричком Републиком. Површина износи око 620.000 км², на којој живи приближно 7-9 милиона становника, претежно хришћана и анимиста. Највеће етничке групе су Динке, Нуери и Азанде. Главни и највећи град је Џуба, на југу државе. Претходних педесетак година ове просторе карактерисао је грађански рат, који је однео око три милиона живота. Јужни Судан постојао је у два наврата као аутономни регион. То је једна од најмлађих независних држава која је самосталност стекла референдумом у јануару 2011, а званично од 9. јула 2011. године.

Име

Званичан назив државе је Република Јужни Судан, а проистекао је из географског положаја земље. Пре независности било је још неколико предлога за име, као на пример Азанија, Република Нил, затим Република Куш (према античком краљевству) и Џувама, према почетним словима три највећа града — Џуба, Вав, Малакал.

Положај

Јужни Судан се налази у источној Африци између држава Судан на северу, Етиопија на истоку, Кенија, Уганда, ДР Конго на југу и Централноафричка Република на западу. Смештен је на прелазу између регије Судан у екваторску Африку. У физичко-географском смислу Јужни Судан је централноафричка, екваторијална земља у долини Белог Нила. Простире се између 10° и 4° сгш и 25° и 35° игд.

Географија

Рељеф и геологија

Геолошка подлога ових предела је од кристаластих шкриљаца, који су на југу прекривеним вулканским изливима лаве, док на северу доминира мезозојски пешчар. Главна рељефна форма Јужног Судана је басен и долина реке Бели Нил. На ободима доминирају Бонго, Азандски праг, Иматонг, Централноафрички праг и Етиопска висораван. Највиши врх Јужног Судана је Кињети у близини границе са Угандом и износи 3.187 метара.

Климатске одлике

Клима Јужног Судана је субекваторијална-саванска. На крајњем југу и југозападу је изразитији утицај екватора па се падавине крећу у просеку између 1.000-2.000 милиметара годишње, док остатак државе прима 500-1.000 мм талога. Средња јануарска температура је око 26°S, а средња јулска 20°-24°S на југоистоку, а у остатку државе до 28°S.. Кишни период траје од априла до септембра.

Хидрографија

Бели Нил

Основицу хидрографске мреже чини река Бели Нил. Он прима велики број притока од којих су најзначајније Бахр ел Газал са леве и Собат са десне стране. Бахр ел Газал је дуг 716 километара и прима неколико токова међу којима се истичу Џур, Гел и Бахр ел Араб. Улива се у Бели Нил код језера Но, недалеко од града Бентију. Собат се улива у Нил близу града Малакал. Током кишне сезоне у сливу Белог Нила формира се највећа мочварна област на свету, позната под именом Суд. Њена површина у периоду април-новембар достиже 130.000 км², те је практично једна петина Јужног Судана поплављена.

Живи свет

Вегетација Јужног Судана је разнолика. На северу и северозападу доминира нискотравна савана, која се наставља на високотравнате пределе са галеријским шумама. За средиште земље у области Суд карактеристични су барска и мочварна вегетација. Крајњи југ Јужног Судана одлукује се топским кишним шумама. Доминантне врсте су акација, тврдолисно жбуње, и разне врсте трава.

Фауна Јужног Судана је типично саванска. Истичу се слонови, жирафе, бафало, лавови, затим неколико врста антилопа (око 1,3 милиона јединки), дивље свиње и др. На југу има шимпанзи и других планинских мајмуна. Због изузетних природних одлика издвојено је и законом заштићено неколико области — мочвара Суд са долином Белог Нила, национални парк Бома и национални парк Бандингило.

Становништво

Припадник народа Динке

Припадник народа Нуер

Размештај

Према проценама мисије Уједињених нација у Судану, Јужни Судан насељава између 7,5 и 9,7 милиона људи. На основу званичног пописа на територији Судана који је спроведен 2008. године, комисија је дошла до бројке од 8.260.490 становника у Јужном Судану, док су са друге стране власти те земље наредне године дошли до бројке од 11-13 милиона.

Најгушће насељен вилајет је Централна Екваторија са градом Џуба, где живи преко 2,5 милиона људи или прецизније 109 становника по км². Са друге стране, најређе насељени су Источна Екваторија са 2,7 ст./км² и Западни Бахр ел Газал са 3,5 ст./км². Главни град Џуба је највећи град Јужног Судана са 250.000 становника према проценама из 2008. године. Следе Малакал (165.000), Вав (137.000) и Румбек (100.000).

Народи

У Јужном Судану живи велики број народа, тачније око 200 етничких група. Најбројнији народ ове земље су Динке, којих има између 2,5 и 3 милиона, што чини трећину укупног броја становника. Друга најважнија група Јужног судана је Нуер, традиционални непријатељи Динки, којих има око 2 милиона. Следе их Азанде на југозападу земље у вилајету Западна Екваторија којих има око један милион. Значајан удео чине и етничке групе Шилук на североистоку Јужног Судана (500.000).

Језици и религија

Званични језик Јужног Судана је енглески. Пре проглашења независности, у званичној употреби био је и арапски. У употеби је и велики број регионалних језика међу којима доминирају динка, (око 2-3 милиона), следи га нуерски језик са приближно милион говорника, занде такође око милион, затим бари и шилук са по 420, односно 200 хиљада.

На основу неких извора у Јужном Судану су најзаступљенија традиционална афричка веровања (анимизам, спиритуализам, тотемизам), са израженом хришћанском мањином. Међутим, према наводима из 2011. године, чак четири милиона становника Јужног Судана, тј. приближно половина од укупног броја практикује хришћанство и припада англиканској цркви Судана. Упркос томе, велики број народа Јужног Судана задржао је своја традиционална веровања и обичаје.

Историја

Председник Салва Кир Мајардит

Пре европске колонизације Африке на подручју данашњег Јужног Судана нису постојале државе. Регион су насељавале мање или веће етничке заједнице које су међусобно коегзистирале. Прву страну инвазију на ово подручје извршиле су 1820-21. године турске трупе египатског паше Мохамеда Алија. Током честих упада, Турци / Египћани су бројно становништво са ових простора одвели у ропство. Иако је турско-египатска владавина овим просторима трајала преко 60 година, она није успела да потчини све становнике Јужног Судана, што није успело ни каснијем махдистичком режиму. Ови режими су, међутим, пљачкали богатсва региона. Подручје Јужног Судана било је маргинализовано још током колонијалног периода, а после стицања независности власт у Судану преузима елита са севера. С обзиром да су остали без политичке и економске моћи, становници Јужног Судана подижу 1955. године побуну која прераста у 17 година дуг грађански рат.

Први грађански рат између Владе Судана и Народног покрета за ослобођење Судана вођен је између 1955. и 1972. године и окончан је Споразумом у Адис Абеби. Тиме је Јужни Судан добио известан степен аутономије, али су ова аутономна права кршена од стране власти у Картуму. Због тешког положаја становништва јужног дела земље, избијају нове побуне 1962. и 1972. године, а потом и нови грађански рат (1983-2005), који се завршава мировним договором према којем је Јужни Судан добио самоуправу и право да на референдуму 2011. године одлучи да ли жели пуну независност. У међусобним сукобима зараћених страна током 50 година страдало је око 3 милиона људи.

Референдум о независности спроводен је између 9. и 15. јануара 2011. године са циљем да се донесе одлука о даљој судбини аутономног региона Јужни Судан. Коначни резултати објављени су 7. фебруара и према њима 98,83% гласача определило се за отцепљење. Независност је званично проглашена 9. јула 2011. године.

Политика

Јужни Судан је према државном уређењу република на чијем челу је председник Салва Кир Мајардит од 2005. године. Законодавну власт представља Парламент Јужног Судана, који је сачињен од 170 чланова, а седиште му је у главном граду Џуби. Тренутно владајућа партија је Народни покрет за ослобођење Судана са 70% у скупштини, тј. 112 посланика од укупног броја. Извршна власт је поверена Влади Јужног Судана, коју чине председник, потпредседник и 31 министар. Безбедност, одбрана граница и суверенитета државе поверени су војним снагама Јужног Судана, које су званично основане 9. јула 2005. године на основу Свеобухватног мировног споразума, који су потписале владе јужног и северног Судана. Званичан назив је Народна армија за ослобођење Судана (НАОС).

Административна подела

Традиционално, Јужни Судан је подељен у три историјске регије Бахр ел Газал, Горњи Нил и Екваторија, који се састоје од 10 вилајета. Најнижа административна јединица је округ којих има 86 укупно. Главни град је Џуба.

Мапа Јужног Судана

Вилајет	Главни град	Површина (km²)	Број становника	Гувернер	Почетак мандата
Западни Бахр ел Газал	Вав	93.900	350.000	Ризик Закарија Хасан	18. мај 2010.
Северни Бахр ел Газал	Авејл	33.558	826.646	Пол Малонг Аван	27. март 2008.
Вараб	Квајок	31.027	638.002	Њанденг Малек Делич	25. мај 2010.
Ел Бухајрат	Румбек	40.235	567.329	Чол Тонг Мајај Јанг	28. мај 2010.
Западна Екваторија	Јамбјо	79.319	1.731.341	Џозеф Бакосоро	26. мај 2010.
Централна Екваторија	Џуба	22.956	2.500.626	Клемент Вани Конга	18. јул 2005.
Источна Екваторија	Торит	82.542	225.872	Луис Лобонг	20. мај 2010.
Џонглеј	Бор	122.479	1.189.330	Куол Мањанг Џук	децембар 2007.
Ел Вахда	Бентију	35.956	144.439	Табан Денг Гај	30. септембар 2005.
Горњи Нил	Малакал	77.773	1.212.979	Симон Кунг Пуоч	25. мај 2010.

Економија

Транспорт на Белом Нилу

Џуба, главни град

Коб антилопа

Привреда Јужног Судана заснована је на принципу слободног тржишта. То је једна од најбрже растућих економија на свету, тренутно. Тачније, налази се на 17. месту по расту упркос актуелно нестабилном економском тренду. Главни адути Јужног Судана су нафта, гас, агруми и дрвна грађа. Званична валута у земљи је једна суданска фунта. Упркос овим показатељима, становништво Јужног Судана је већином изузетно сиромашно, што је директна последица дугог грађанског рата.

Природни ресурси

Најзначајнији обновљиви ресурс представљају воде реке Бели Нил са притокама Бахр ел Газалом, Собатом и другим. Најбитнија минерална налазишта размештена су по ободу државе у побрђима (злато, сребро, хром, азбест, манган, гипс, гвожђе, цинк). Свакако најперспективнији природни ресурс Јужног Судана су нафта и гас, чија лежишта су концентрисана у само средишту земље у долинама Нила и Бахр ел Газала. Приход од црног злата за Јужни Судан, чак 98% укупног буџета.

Примарни сектор

Пољопривреда је развијена у долинама. Најзначајнија култура Суда је папирус, а највише се гаје сирак, кукуруз, просо, кикирики, слатки кромпир и др. Најзначајније врсте воћа карактеристичне за Јужни Судан су: манго, папаја и банана. Сточарство се базира на гајењу коза, оваца и говеда. Шумарство је развијено на крајњем југу Јужног Судана у зони тропских шума где се експлоатише квалитетно тиково дрво.

Индустрија, саобраћај и трговина

Главне гране су енергетика и нафтна индустрија. Следе их дрвна индустрија на југу земље у зони кишних шума, затим прехрамбена за производњу и прераду воћа и поврћа и грађевинска на бази минералних сировина. Важну улогу заузима и рударство захваљујући богатим лежиштима.

Инфраструктура Јужног Судана је значајно нарушена након вишегодишњи разарања током грађанског рата. Сви најважнији градови повезани су путевима. Главни град Џуба повезани је регионалним путем А-34 са Авејлом, Румбеком, Вавом, и даље на југоистоку са Кенијом и Угандом. Ка западу се наставља магистрала до града Јамбјо и даље у ДР Конго. На север од Џубе пролази пут преко Бора, па све до Малакала на североистоку земље. Ваздушни међународни транспорт врши се преко интернационалног аеродрома у Џуби, а једним делом и преко ваздушне луке у Малакалу. Осим поменутих у Јужном Судану постоји још 20-ак мањих аеродрома који се користе за локални саобраћај. Главни превозници су Садерн Судан ерлајнс и Фидер ерлајнс.

Основу трговинске делатности Јужног Судана представља производња и извоз нафте и гаса. Око 98% јавних прихода који износе осам милијарди долара, долазе од „црног злата“. Главни трговински партнери Јужног Судана су Египат, неке земље Европе и државе Блиског истока. На страно тржише извозе се и злато, сребро и дијаманти. У пољопривредној размени главни адути су месо, вуна и памук, приступљено дана 23. јуна 2011. године.

Туризам

Саванска пространства средишњег и северног дела земље насељена су великим бројем јединки газела, слонова, жирафа, зебри и других врста што омогућује развој фото-сафарија. На југу су богате тропске шуме где живе шимпанзе и друге врсте мајмуна. Још за време некадашњег Судана, због својих изузетних одлика законом су заштићене велике површине попут мочваре Суд, националних паркова Бома и Бандигило и резервата Зераф. Све наведено представља основицу потенцијалног туристичког развоја Јужног Судана.

Образовање и спорт

У Јужном Судану постоје три универзитета, сачињених од укупно 20-ак факултета. Највећи и најстарији је Универзитет у Џуби, основан 1977, а осим њега постоје још и Бахр ел Газал и Горњи Нил са седиштима у Картуму и Малакалу. Традиционални спорт у Јужном Судању је рвање, а популарни су и фудбал и кошарка. У америчком клубу Чикаго булси наступа јужносудански кошаркаш Луол Денг, рођен у Ваву.

У априлу 2001. године оформљен је Фудбалски савез Јужног Судана, а месец дана касније и Фудбалска репрезентација Јужног Судана. За селектора је изабран Самјуел Лолако.

Види још

• Судан
• Судански грађански рат
• Аутономни регион Јужни Судан
• Историја Јужног Судана
• Џуба
• Динке

Литература

• Вујадиновић, С. (2009): Регионална географија Африке, Географски факултет, Београд.
• Група аутора (2006): Атлас Африке, Монде Неуф-Политика, Београд
• Група аутора (2004): Енциклопедијски атлас света, Моно и Мањана, Београд

Мапе

• 
  Народи Јужног Судана
• 
  Хидрографија Јужног Судана
• 
  Рељеф Јужног Судана
• 
  Инфраструктура Јужног Судана
• 
  Подела Јужног Судана
• 
  Геологија Јужног Судана

Екстерни линкови

Јужни Судан на Wикимедијиној остави

• Званична презентација Владе Јужног Судана Архивирано 2015-12-25 на Wаyбацк Мацхине-у (en)
• Парламент Јужног Судана Архивирано 2011-06-28 на Станфорд Wеб Арцхиве-у (en)
• Народи Јужног Судана Архивирано 2011-06-28 на Wаyбацк Мацхине-у (en)
• Језици Јужног Судана (en)
• Званична презентација НПОС-а (en)