Кишна шума

кишна шума у Националном парку Даинтрее у Аустралији

Кишна шума је назив за шумске екосуставе углавном препуштене самим себи, без човјековог утјецаја, обиљежене нарочито влажном климом с просјечно више од 2000 мм падалина годишње. Такви екосустави постоје како у тропима, тако и у умјереним подручјима, па се према томе разликују и два различита облика кишних шума:

• тропске кишне шуме
• кишне шуме умјерених подручја

Тропске кишне шуме

• Главни чланак тропска кишна шума

Тропске кишне шуме настале су на свим континентима које пресијеца екватор. Протежу се с обје стране екватора до око 10° ширине, прије свега у јужној Америци и Оцеанији, али и изван тих подручја. Највећа повезана површина - истовремено и више од половице укупне површине свих тропских кишних шума - налази се у подручју амазонског базена. Друге велике повезане тропске кишне шуме постоје и у Заиру и Индонезији.

Појам тропска кишна шума обиљежава екосустав састављен од великог броја типова шума: низинска тропска кишна шума која се простире до око 800 м надморске висине, затим брдска тропска кишна шума до око 1500 м висине и затим маглена шума изнад 2000 м. У стручној литератури понекад се за нека подручја користе и други разнолики називи, као "облачна шума" за шуме које расту на сјеверним дијеловима обалних Кордиљера у Венецуели.

Кишне шуме умјерених подручја

• Главни чланак кишна шума умјерених подручја

Кишне шуме умјерених подручја расту прије свега на западним обалама сјеверне Америке, у Чилеу, на Тасманији и на Новом Зеланду. Разграничење према тропским кишним шумама дато је положајем умјерене климатске зоне.

Тло и кружење храњивих твари

Оба типа кишних шума имају заједничко, релативно сиромашно храњивим тварима, црвено, жуто или латеритно тло (с врло танким слојем хумуса), само увјетно корисно за пољопривреду. Томе доприноси и присутност неплодног минерала каолинита, који се лако испире из тла. У кишној шуми влада кемијска равнотежа. Ако се с тог тла уклони првобитна вегетација, огољено тло се до те мјере испере, да након око 10 година уопће више није искористиво.

Увијек зелене тропске кишне шуме развијају због цјелогодишње вегетације без годишњих доба готово савршено кружење храњивих твари. Све храњиве твари прешле су у живу биомасу, а шуме расту на кварцним, прастарим тлима (за разлику од леденим добом увјетованих младих тала богатих храњивим тварима или бореалних игличастих шума с непрекидним одлагањем храњивих твари у мртву биомасу које се замјетније мобилизирају тек након пожара). Микоризе воде минерале до стабала. Стабла не могу сана узети минерале из тла, оно му служи само за физичку стабилизацију.

80% биомасе ствара се у крошњама, па се ради тога око 2/3 животиња задржава у њима, а само ријетке живе на тлу. Обиљежје кишних шума је велика биљна и животињска разноврсност. Према Террy Едwину из Смитхсиниан института (1982.), на земљи живи око 30 милијуна различитих врста (међутим, тај број још 2003. није верифициран, и сматра се да би то прије могла бити доња граница броја врста).

Опало лишће и грање као и мртве животиње због климе врло брзо поново улазе у кружење храњивих твари. Коријење често дивовских прашумских стабала и других биљки остају близу површине тла како би лакше поново преузеле храњиве твари.

Крчење тропских кишних шума води до непоправљивих разарања. Испирањем огољеног тла губи се највећи дио храњивих твари. Осим тога, с готово сваким срушеним стаблом неповратно се губи понека биљна или животињска врста. У том смислу разликују се изворне, нетакнуте, примарне и секундарне шуме.

Богатство врста

Распршеност појединих врста стабала на великом подручју увијек зелене кишне шуме јединствени је феномен на земљи, огромно богатство врстама. Процјењује се, да у овим увијек зеленим шумама живи 40-60% свих на земљи живућих врста биљног и животињског свијета.

Угроженост

Сваке године искрчи се велики број квадратних километара тропске кишне шуме, с једне стране ради добивања површина за плантажно господарство, испашу стоке или пољопривредну обраду, а с друге стране, оборена стабла користе се као дрво за производњу намјештаја. Али највећи дио се користи јао јефтино грађевинско дрво или за производњу папира. У те сврхе управо су у Југоисточној Азији (Малезија, Индонезија) већ саграђене огромне творнице папира.

Велике површине припремају се за пољопривредну обраду крчењем уз помоћ ватре, спаљивањем шуме. На тај начин с једне стране уклања постојећа се вегетација, а с друге спаљивањем настаје пепео који садржи храњиве твари. Упркос томе, овако искрчена подручја могу се користити за ефикасну пољопривреду само неколико година јер је слој хумуса врло танак а пољопривреда црпи из њега више храњивих твари него што се може обновити. Годишње се уништава 125.000 км² тропских шума, што чини губитак од око 34.000 хектара дневно.

До данас је нестало већ више од 50% кишних шума. Кишне шуме Бразила угрожене су спаљивањем, што чини већи дио укупно "произведених" стакленичких плинова те земље. Само од коловоза 2003. до коловоза 2004. у Бразилу је уништено 26.130 км² кишне шуме.

Због узнапредовалог илегалног крчења преосталих тропских кишних шума ради брзе зараде као и дозвољавања спаљивања шума опстојност неизвјесног броја биолошких врста је угрожена. Постоји велика опасност изумирања врста.

Селективна сјеча

Селективном сјечом назива се циљано рушење само одређених стабала. Тај облик сјече би требао спријечити смањивање количине храњивих твари у тлу кишних шума. У идеалном случају, сјеча појединог стабла не би требала узроковати трајне штете на околној фауни. Но, често се за одвоз посјеченог стабла ради усјек до најближе цесте. Но, анализирајући сателитске снимке 2 милијуна квадратних километара кишних шума у времену од 1999. до 2004., стручњаци су утврдили да је и селективна сјеча довела до потпуног уништења шуме. На једној шестини проматраних подручја је већ годину дана након почетка селективне сјече остао потпуно без шуме, а након 4 године, већ је на трећини тих подручја шума изгубљена.

Примјена појединих врста дрвета

Махагониј и тиковина обично се користе за вањску употребу, јер су врло отпорни на атмосферске утјецаје, док се за израду глазбених инструмената најчешће користе палисандер и ебановина. Ово дрво је посебно омиљено пошто ради специфичних одлика климе у којој расту, нема годове.

Заштита кишних шума

Бројне организације се труде заштитити кишне шуме и спријечити углавном илегалну сјечу. Поред тога, на интернету су отворене странице на којима сваки корисник интернета једним кликом може дати малени износ као допринос заштити кишних шума.

Између осталог, може се и одустати од кориштења скупог племенитог дрвета, јер се само 5% посјечених стабала кишних шума користи. Остатак се готово уопће не користи, или се користи врло слабо. Сваки дан искрчи се површина величине 5760 ногометних игралишта!

Заштита кишних шума врло је важна из још једног разлога. Сматра се, да су то највеће љекарне на свијету. До сада су истражена љековита својства тек малог дијела тамошњих биљки. Ако се настави крчење и спаљивање у овако драматичном обујму као до сада, велики број природних лијекова изгубит ће се неповратно, за увијек, и прије него што се утврди њихово постојање.

Вањске повезнице

Кишна шума на Wикимедијиној остави

• Тхе Раинфорестсите (енглески)
• ЕцологyФунд (енглески)
• www.регенwалд.орг/регенwалдрепорт (њемачки) Архивирано 2007-03-12 на Wаyбацк Мацхине-у - Селективна сјеча уништава кишне шуме