Метарски систем
Метарски систем, назив за децимални систем мјерења који се званично користи у СИ систему мјерења. Метарски систем се развио након пада француске монархије. Националини савјет републике је 1795. поништио дотада вриједне мјере које су се у читавој Француској разликовале. Старе мјере су замијењене јединицама метарског система.
Јединица дужине
[уреди | уреди извор]Метар је дефинисан као десетмилионски дио дужине размака између пола и екватора. Подјела метра подлијеже децималном систему са латинским и грчким префиксима.
Јединица масе
[уреди | уреди извор]Као јединица масе је дефинисан килограм. Један килограм је једнак прототипу нормног килограма, чуваног у Интернациналном Уреду за Тежине и Мјерења (Интернатионал Буреау оф Wеигхтс анд Меасурес ). Мања јединица је грам која по старој дефиницији одговара тежини једног кубног центиметра воде на температури од 4 °Ц, када вода има највећу густоћу (аномалија воде). Нова дефиниција грам означује као хиљадити дио нормне јединице килограма (по СИ-у) или као 1×10–3 кг.
Јединица запремине
[уреди | уреди извор]Као јединица запремине је дефинисан један литар што одговара 1000 кубичних центиметара.
Историја
[уреди | уреди извор]Послије увођења метарског система мјере, у Француској је направљен један штап дужине од једног метра од споја платине и иридијума чије су копије подијељене по цијелом свијету као стандард. За стандардизирање тежине је направљен један цилиндар од платине тежине 1000 г (1 кг као норма).
На почетку се Французи нису хтјели помирити са новим јединицама које су се тек 1840. пробиле у читавој земљи. У Великој Британији метарски систем је уведен тек 1864. године паралелно са британским Империал Унитс системом. Године 1866. метарски систем је уведен и у САД, а у Њемачку тек 1870/1871. године.
Метарски систем је пренешен на електрицитет, магнетизам, температуру итд. и од 1921. вриједи као Интернатионални Систем за мјеру (СИ).