Монтсеррат

За остала значења, види Монтсеррат (разврставање).

Монтсеррат
Застава Грб
Химна: ""Год Саве тхе Кинг""
Главни град	Плyмоутх (де јуре) Брадес (де фацто) 1 16°45′0″Н, 62°12′0″W
Службени језици	енглески
Етничке скупине	Западноафриканци, мулати, Британци, Ирци
Говернмент
• Краљ	Цхарлес III
• Гувернер	Петер Андреw Wатерwортх
• Премијер	Лоwелл Леwис
Британска прекоморска територија
• Успостављена британска власт	1632.
Површина
• Укупно	102 км2 (219..)
Становништво
• Процјена за јул 2005.	4.488 (216..)
• Густоћа	44 /км2 (153рд.)
БДП (ППП)	процјена за 2002
• Укупно	29 мил. $ (нерангиран.)
• Пер цапита	3.400 $ (нерангиран.)
ХДИ	н  (н/а.)
Валута	Источнокарипски долар (XЦД)
Временска зона	УТЦ-4
Позивни број	+1-664
Веб-домена	.мс

Монтсеррат је шумовити планински оток у Карипском мору, који се налази на Лееwардским отоцима, односно Малим Антилима. Име је добио године 1493. од Кристофора Колумба према истоименој планини у Шпанији. Данас се Монтсеррат често назива Смарагдним отоком Кариба, дијелом због покривености бујном тропском вегетацијом, дијелом због ирског поријекла раних бијелих насељеника.

Монтсеррат има статус Британског прекоморског територија.

Плyмоутх, главни град Монтсеррата саграђен у 18. вијеку, је уништен у ерупцији вулкана Соуфриерре Хиллс која је отпочела 18.7. 1995.. Ерупција која траје дан-данас, натјерала је двије трећине становништва на емиграцију. Јужни дио отока - гдје се налази Плyмоутх и напуштена насеља - је дању отворен за туристе.

Географија

Овај оток је један од отока у малим Антилима и вулканског је поријекла. Задња већа активност вулкана Соуфриере Хиллс се догодила, након 400 година мировања, 1995. Геолози мисле, да се задња велика активност тог вулкана догодила прије 20.000 година.

2/3 отока су, ради ерупције, још увијек затворено подручје. Пловидба водама око отока је рискантна, јер од ерупције поморске карте више нису поуздане, а нове још нису израђене. У широј околици отока се још увијек осијећа снажан мирис сумпора стање травња 2005.

Монсеррат има тропску климу са температурама од 23° до 30°Ц али без изражених кишних и сушних раздобља.

Хисторија

Први становници отока били су Араwак Индијанци који на њега пристижу са јужноамеричког копна између 500. пне. до 500 н.е., гдје се задржавају све до средине 1400.-тих када су их протјерали агресивни Кариби. Оток су прозвали именом Аллиоуагана, 'земља бодљикавог грмља' ="ланд оф прицклy бусх", према вегетацији којом су биле обрасле његове обале.

Кристофор Колумбо је "открио" оток 1493. и дао му име по познатом самостану на бријегу Монсеррат у Шпањолској. Од 1871. до 1956. је Монсеррат био дио федерације отока завјетрине, да би се 1958. прикључио Западноиндијској федерацији. Након распуштања федерације 1962. становници су на референдуму одлучили да желе остати Британска крунска колонија.

Низ ерупција вулкана Соуфриере Хиллс, који су почели у српњу 1995. опустошили су већи дио отока. 75% становништва је напустило оток. Дотадашњи главни град Плyмоутх је 1996. и службено, због ерупција вулкана, напуштен. Пријелазна влада је смјештена у мјесто Брадес, на сјеверозападу отока.

Извори

Монтсеррат на Wикимедијиној остави