Неолит
| Неолит |
|---|
| ↑ Мезолит |
|
пољоприведа, узгој животиња |
| ↓Бронзано доба |
Неолитик је млађе камено доба. Име добива од грчких ријечи неос = нов и литхос = камен.
Основна обиљежја неолитика су развој земљорадничке и сточарске привреде, појава сталних руралних и протоурбаних насеља тј. пријелаз на сједилачки начин живота, те производња керамичког посуђа и других предмета од печене глине. Камено се оруђе оружје и даље производи (све до у брончано доба), а јављају се технике глачања и полирања. Умјетност се огледа у украшавању керамичких посуда, фигуралне пластике и различитих култних предмета.
Неолитик се није равномјерно појављивао у свим крајевима свијета нити на еуропскоме тлу. Негдје настаје поступним развојем, негдје као посљедица наглог локалног преображаја, а у нека подручја стиже сеобом нове популације. Ради се о дуготрајном процесу који се одвијао између 12. и 6. тисућљећа прије Криста. Британски праповијесничар Гордон Цхилде увео је у знаност појам неолитичке револуције, прве револуције у повијести људског рода која има друштвено-господарски карактер.
Неолитичке се промјене нису свуда одвијале истовремено. Новости се појављују прије што ближе идемо према ЈИ, Грчкој и Малој Азији, тј. ближе жариштима - покретачима друштвених токова. Теорија о плодном полумјесецу заснива се на чињеници да су први кораци у производњи начињени у простору који чини широки лук што се пружа висоравнима (не долинама) од Леванта преко Мале Азије до ирачког Курдистана, јужно од Каспијског језера, а овија се око великих пустињских пространстава (Арапска, Сиријска, Иранска пустиња). Право пољодјелство почиње, дакле, неовисно у различитим дијеловима свијета, у различита времена, с узгојем различитих биљака (Плодни полумјесец - пшеница, јечам, махунарке око 8000. г. пне.; Азија - рижа, просо око 6000. г. пне.; Средња Америка - кукуруз, грах, крумпир у 7. тис. пне.)
Протонеолитик
[уреди | уреди извор]Пријелазно раздобље између мезолитика и неолитика назива се протонеолитик (грч. протос=први, предњи).
Тада касни мезолитик не задржава изворне особине класичног мезолитика, већ се назире пријелаз са скупљања и лова на производњу хране, као и припитомљавање животиња. Појава припитомљених животиња потврђена је археолошки у подручју Курдистана (Загроз планине), али нема доказа о узгоју биљака. Ипак одређени археолошки налази попут камених жрвњева и мужара, батова и брусева, јама за залихе и сл. свједоче о промјенама у господарству. Важан извор прехране постају самоникле житарице чија је постојбина управо у подручју Блиског и Средњег Истока. Истовремено се јављају трагови првих трајних насеља који сугерирају сједилачки начин живота (седентизам), што је видљиво у остацима настамби, а такођер га потврђују складиштење и чување хране, остаци флоре и фауне који показују на измјену годишњих доба, те покапање мртвих у склопу насеља.
Примјери протонеолитичких заједница су Карим Схахир култура у подручју Курдистана (Загроз планине)и натуфијенска култура на подручју данашњег Израела и Јордана (10000. – 8300. г. пне.), за коју су карактеристична трајна насеља на отвореном: Ејнан, Јерихон и Беидха, али се још увијек насељавају и пећине. То су дјеломично укопане настамбе кружног тлориса које имају доњи дио од камена, горњи од трске и рогожине, а средишњи ступ носи кровну конструкцију. Смјештене су око средишњег простора у којем је укопано више јама обљепљених иловачом, а које су служиле за спремање залиха житарица. Натуфијенска култура у своме је простору појам нечег новог, а то је оснивање сеоских заједница и увођење житне исхране. Битно је нова друштвена категорија рурални живот са стандардизираним стамбеним елементима и дуготрајним боравком на једном мјесту кроз више генерација, дакле барем стотину година.
У Еуропи, протонеолитичком раздобљу припада култура Лепенског вира чије је господарство (лов и риболов) типично мезолитичко, али сједилачки начин живота у насељима ближи је неолитику.
Преткерамички неолитик
[уреди | уреди извор]Називом преткерамички неолитик се обиљежавају заједнице које су у различитим дијеловима свијета досегле разину неолитика у свим аспектима (господарском, друштвеном, духовном) осим у познавању керамичке производње.
Најприје је та појава уочена на Блиском Истоку - преткерамички Јерихон А и Б, Çатал Хöyüк, Асиклy Хоyук, Цаyону, Хацилар, Јармо - гдје врло стабилне климатске прилике почетком холоцена погодују развоју заједница које узгајају биљке и настављају с припитомљавањем животиња. Сличне појаве уочене су у Кирокитији (Ципру) и у грчкој Тесалији (тесалски преткерамик). Све ово доводи до пораста броја становника и стварања великих насеља, а на Блиском истоку и у Анадолији и до почетака стварања градова.
На основу археолошких налаза и радиокарбонске анализе израђена је АСПРО (Атлас дес ситес ду Процхе-Ориент - Атлас оф Неар Еаст арцхаеологицал ситес) хронологизација[3] периода, култура и особености неолита на подручју Плодног полумјесеца.
| АСПРО Период | Културе | Датирање (пне) |
| Период 1 | Натуфиан, Зарзиан | 12.500 – 9.500. |
| Период 2 | Протонеолит, Предкерамички неолит А | 10.500 – 8.300. |
| Период 3 | Рани Предкерамички неолит Б | 9.200 – 8.300. |
| Период 3 | Средњи Предкерамички неолит Б | 8.400 – 7.500. |
| Период 4,5 | Касни Предкерамички неолит Б Предкерамички неолит C | 7.600 – 6.000. |
| Период 6 | Хассуна, Самарра, Халаф, Убаид 1 | 6.400 – 5.600. |
| Период 7 | Керамички Неолит А, Халаф, Убаид 2 | 5.800 – 5.400. |
| Период 8 | Керамички Неолит Б, Убаид 3 | 5.000 – 4.500. |
| Период 9 | Убаид 4 | 6.400 – 5600. |
Сее алсо
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ „Драгослав Срејовић - Балкан и Анадолија у средње и млађе камено доба”. Електронско издање Заједнички подухват ТИА Јанус и Арс Либри – Београд 2001. Приступљено 9. 2. 2019.
- ↑ „Боривој Човић: ОД БУТМИРА ДО ИЛИРА - Култови са Медитерана”. Културно наслијеђе, Сарајево, 1976. Приступљено 9. 2. 2016.
- ↑ Францис Хоурс (1994). Атлас дес ситес ду процхе ориент (14000 - 5700 БП). Маисон де л'Ориент мéдитерранéен. ИСБН 978-2-903264-53-6. Приступљено 25 Јулy 2011.
