Римски споменици у Орангеу
| Римско казалиште с околицом и Славолук у Орангеу | |
|---|---|
 Свјетска баштина – УНЕСЦО | |
 | |
 Француска
  Оранге | |
| Регистриран: | 1981. (9. засједање) |
| Врста: | Културно добро |
| Мјерило: | иии, ви |
| Угроженост: | но |
| Референца: | УНЕСЦО |
Римски споменици у Орангеу у долини Роне (јужна Француска) су прије свега римско казалиште с околицом и славолук античког римског града Араузија (Цолониа Јулиа Сецунданорум Араусио), основаног 40. пр. Кр., који су уписани на УНЕСЦОв попис мјеста свјетске баштине у Еуропи 1981. године .
44°08′10″Н 4°48′29″Е / 44.136°Н 4.808°Е
Римско казалиште
[уреди | уреди извор]Римско казалиште у Орангеу (фр:Тхéâтре антиqуе д'Оранге) је једно од најбоље очуваних од свих античких римских казалишта, које је данас у опћинском власништву и мјесто љетњег оперног фестивала Цхорéгиес д'Оранге. Налази се у Орангеу, античкој колонији Араусио, а изграђено је у 1. стољећу.
Казалиште је играло важну улогу у животу грађана, не само као мјесто забаве, него и као начин ширења римске културе у колонијама, али и начин свраћања позорности с политичких активности. Зато је улаз био бесплатан свима. Мимика, пантомима, читање поезије и и “аттелана” (облик фарсе попут Цоммедиа делл’Арте) су били главни облици забаве, а у неком облику су сачувани до данашњих дана. Обичан пук је особито уживао у представама са специјалним ефектима, за што је била потребна сложена казалишна машинерија.
Како је опадала моћ Царства у 4. стољећу, кршћанство је већ постало службеном вјером и казалиште је затворено 391. године јер га је Црква доживљавала као мјесто нецивилизираних спектакала. Дуго је казалиште било потпуно напуштено, опљачкано од стране Визигота и рабљено као обрамбена постаја у средњем вијеку. Тијеком вјерских ратова у 16. стољећу (Тридесетогодишњи рат) било је избјегличким кампом (збјегом).
-
Панорама казалишта -
Поглед на сцену и сједалишта -
Оперна представа Лес Цхорéгиес -
-
Нови наткров сцене
Славолук
[уреди | уреди извор]
Монументални славолук у Орангеу (француски, Арц де триомпхе д'Оранге) је римски славолук[1] за којега се вјерује како је изграђен за цара Аугуста, о чему говори и натпис на славолуку[2]
Изграђен је на бившој цести (Виа Агриппа) у славу ветерана галских ратова и II. Аугустове легије, но касније га је обновио цар Тиберије у славу побједа Германицуса над германским племенима у рајнској области. Лук садржи натпис посвећен цару Тиберију из 27. године[3].
Лук је изграђен од великих блокова вапненца без везива с три лука од којих је средишњи виши. Цијела грађевина је дуга 19,57 метара, широка 8,40 и висока 19,21 м. На свакој фасади се налазе четири коринтска полуступа. Овај лук је најстарији примјер овакве градње које је касније копирана на славолуку Септимија Севера и Константиновом славолуку.
На сјеверном (вањском) прочељу, архитрав и вијенац су увућени како би се уметнуо брончани натпис који је данас изгубљен[4]. Лук је украшен различитим рељефима војних мотива, укључујући поморске битке, ратним плијеном и Римљана у боју против Германа и Гала. Препознатљив је пјешак који носи штит II. Аугустове легије на сјеверном рељефу.
Лук је у средњем вијеку кориштен као утврђена сјеверна врата града.[5]. Архитект Аугустин Царистие је проучавао славолук и покренуо је рестаурацију 1850их.
Повезано
[уреди | уреди извор]Биљешке
[уреди | уреди извор]- ↑ Налази се 600 метерс сјеверно од градског центра цестом Н7 (Роуте натионале 7).
- ↑ Славолуци у римској провинцији Галлиа Нарбоненсис се датирају према Пиерреу Гросу и његовом дјелу "О датирању гало-римских славолука (Поур уне цхронологие дес арцс де триомпхе де Гауле нарбоннаисе)", Галлиа 37, 1979., стр. 55.-83.
- ↑ Јамес Бромwицх, Римски остаци у јужној Француској, Роутледге, 1993., стр. 183.-186. ИСБН 0415143586
- ↑ Р. Амy, П.-M. Дувал, Ј. Формигé, Цх. Пицард, и А. Пиганиол, L'Арц д'Оранге, Париз, 1962.
- ↑ Хенрy Цлеере, Јужна Француска: Оxфордки водич, 2001., стр. 122.-123., ИСБН 0192880063
Вањске везе
[уреди | уреди извор]- Службене странице споменика града Орангеа (fr)
- Странице фестивала Архивирано 2011-12-05 на Wаyбацк Мацхине-у (fr)
.svg){kind=small}
