Слив

Слив
Карта Дунавског слива Карта Дунавског слива

Слив или слијев, укупна копнена површина с које вода отјече према одређеном оцеану, мору или језеру. Обично се састоји од неколико порјечја (ријечни базен, ријечни слив), дијела површине што га одводњава нека текућица са својим притоцима. Граница између двају сливова зове се вододјелница или развође, а чини је неко брдо, гребен или планина.

Највећи сливови на Земљи

Карта оцеанских сливова, сиво су означени затворени базени

Оцеански сливови

• Атлански оцеан - у њега отјече око 48,7% свих континенталних вода на свијету из западне Европе, источног дијела Сјеверне и Јужне Америке и западне Африке. Унутар тог слива су два подслива:
  • Карипско море и Мексички заљев
  • Средоземно море са Црним морем
• Арктички оцеан у ког се слијевају воде сјеверне Канаде, Аљаске, Скандинавије и свјеверне Русије.
• Тихи оцеан у ког отјече 13% вода и то из Кине, југоисточне Русије, Јапана, Корејског полуотока, већег дијела Индонезије и Малезије, Филипина и свих отока Тихог оцеана, сјевероисточне Аустралије и западне Сјеверне и Јужне Америке.
• Индијски оцеан у њега отјече 13% вода из Источне Африке, Арапског полуотока, Индијског потконтинента, Бурме и доброг дијела Аустралије.
• Јужни оцеан у њега отјечу воде Антарктика, који има око 8 % земљине површине.

Највећа порјечја

• Амазона
• Ла Плата
• Конго
• Нил
• Миссиссиппи, али по количини вода које донесе три највећа слива су; Амазона, Гангес и Конго.

Затворени сливови

Затворени сливови су они из којих воде не отјечу у оцеане, око 18% вода на земљи завршава у таквим затвореним језерима или испарава по пустињама. Највећа таква језера су Каспијско и Аралско, а међу познатијима је и Мртво море. Велики затворени базени су и пустиње Сахара, Калахари), унутрашњост Аустралије и Арапског полуотока.

Повезано

• Листа најдужих ријека на свијету
• Порјечје

Вањске везе

Слив на Wикимедијиној остави

• Драинаге басин на порталу Енцyцлопæдиа Британница (en)