Талк

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Талк

Блок талка
Опште
КатегоријаМинерал
Хемијска формулаМг3Си4О10(ОХ)2
Идентификација
Бојабео до сив или зелен
Кристални хабитусфолиатед то фиброус массес
Кристална системаМоноклиничан
Цепљивостперфецт басал цлеаваге
Тврдоћа по Мосу харднесс1
Сјајwаxлике ор пеарлy
ОгребБео
Специфична тежина2,5-2,8
Талк

Талк (изведено из персијског преко арапског талq) је минерал по саставу хидратисани магнезијум силикат формуле Х2Мг3(СиО3)4 или Мг3Си4О10(ОХ)2.

Настанак

[уреди | уреди извор]

Талк је матаморфни минерал, дакле настаје метаморфозом магнезијумових минерала, као што су пироксен, амфибол оливин и други слични минерали, у присуству угљендиоксида и воде. Процес је познат као карбонизација талка или стеатизација њим настаје читава серија стена познатих као талкови карбонати.

Талк првенствено настаје хидратацијом и карбонизацијом серпентина, по следећој реакцији:

Серпентин + Угљендиоксид → Талк + Магнезит + Вода

Талк такође може да настане у реакцији доломита и силицијумдиоксида:

Доломит + Силицијум диоксид + вода → Талк+ Калцит + Угљен диоксид

Хлорит + КварцКијанит + Талк+ Х2О

Налажење

[уреди | уреди извор]

На подручју планина Радочела и Чемерна

Употреба

[уреди | уреди извор]

Иако нема широку примену у свакодневном животу, Талк игра велику улогу у петрографији/петрологији, за утврђивање тврдоће разних камења и минерала. Такође има примену, између осталих материјала, у обради камена процесом глачања.

Талков прах

Сигурност

[уреди | уреди извор]

Неколико студија је нашло везу између талка и плућних проблема,[1] рака плућа,[2][3] рака коже и рака јајника.[4]

Литература

[уреди | уреди извор]