Terminal (film)
| Тхе Терминал | |
|---|---|
 | |
| Режија | Стевен Спиелберг |
| Продуцент | Стевен Спиелберг Лаурие МацДоналд Wалтер Ф. Паркес |
| Сценарио | Сценариј: Сацха Герваси Јефф Натхансон Прича: Андреw Ниццол Сацха Герваси |
| Улоге | Том Ханкс Цатхерине Зета-Јонес Станлеy Туцци |
| Музика | Јохн Wиллиамс |
| Фотографија | Јанусз Камински |
| Монтажа | Мицхаел Кахн |
| Дистрибуција | ДреамWоркс Дистрибутион ЛЛЦ |
| Датум(и) премијере | 2004. |
| Трајање | 128 мин. |
| Земља |  Сједињене Америчке Државе |
| Језик | енглески француски руски бугарски |
| Буџет | $60,000,000 |
| Тхе Терминал на Интернет Мовие Датабасе | |
Терминал (2004) је филм о човјеку који бива заробљен на терминалу међународне зрачне луке ЈФК, тј. након искрцавања из зракоплова забрањује му се улазак на америчко тло но истовремено му бива забрањен и повратак у своју домовину из разлога јер се у њој одвија револуција. Филм је режирао Стевен Спиелберг а главне ликове су одглумили: Том Ханкс, Цатхерине Зета-Јонес, Станлеy Туцци и Цхи МцБриде. Сценариј филма, темељен на причи коју су створили Андреw Ниццол и Сацха Герваси, написали су Јефф Натхансон и сам Сацха Герваси. Неки су чак и примјећивали како им се чинило да је филм инспириран причом Мерхана Каримиа Нассериа, званог «Сир, Алфред», који је био ирачка избјеглица која је живјела у терминалу једне од зрачних лука Цхарлес де Гаулле, у близини Париза све од 1988., године у којој су му сви службени документи украдени. Унаточ томе, ниједан службени материјал, специјални додатак на ДВД-у или службене странице филма нису никада споменуле Нассеријеву невољу као инспирацију за филм. Такођер, филм из 1993. под називом, Изгубљени у пријевозу (Томбéс ду циел) обрађује сличну тематику и одвија се у паришкој зрачној луци.
Радња
[уреди | уреди извор]Виктор Наворски (Том Ханкс), човјек из измишљене земље Кракозије, слијеће у њујоршку међународну зрачну луку Јохн Ф. Кеннедy, у којој открива како су у његовој земљи, тијеком његовог лета, побуњеници свргнули владу и преузели власт, те како су као посљедица тога сви његови документи постали неважећи а он тиме остао заглављен на терминалу. Сљедећих девет мјесеци Виктор је присиљен живјети у терминалу и није у могућности нити спустити стопало на америчко тло а нити вратити се кући. Наворски се у међувремену спријатељи са особљем терминала, укључујући у ту скупину и стјуардесу Амелиу Wаррен (Цатхерине Зета-Јонес), а све то се догађа под будним оком Имиграцијског службеника Франка Диxона (Станлеy Туцци), који жели «проблем зван Наворски» одстранити из зрачне луке. Једног дана, Виктор објашњава Амелии како је сврха његовог посјета граду Неw Yорку била добити аутограм јазз тенорског саксофониста по имену Беннy Голсон. Наиме, његов отац који је неко вријеме прије тога умро је био јазз ентузијаст. I управо тај ентузијаст је видјевши фотографију јазз групе по имену «Греат Даy ин Харлем» у некаквим мађарским новинама, 1958. послао писмо свим њеним члановима у којима их је молио за аутограм. Сви чланови су одговорили његовом оцу и послали му аутограм, тј. сви осим претходно споменутог Бенниа Голсона. I управо због свог оца, односно због тога како би испунио очев сан, Виктор жели скупити и посљедњи аутограм. Неколико мјесеци потом, медији јављају како је рат у Кракозији завршен, но Диxон унаточ томе не жели пустити Виктора да уђе у САД. Амелија открива Виктору како је замолила «пријатеља», који је заправо ожењени владин службеник с којим је већ дуго времена била у сексуалној вези, да му помогне добити једнодневну визу за улазак на америчко тло, но Виктора то откривење заправо апсолутно разочарава јер сазнаје и чињеницу како је Амелиа обновила своје «пријатељство» с тим човјеком. Но да би ствари биле још горе, Диxон треба потписати ту визу како би Виктор могао остати у САД-у, наравно Диxон одбија било какву сличну мисао и умјесто тога одлучује депортирати Виктора из ината. Захваљујући правовременој реакцији пријатеља, које је Виктор стекао тијеком свог боравка на терминалу, дозвољава му се напуштање зрачне луке. Убрзо потом, у тренутку када се Виктор спрема отићи таксијем до адресе Рамада Инн, 161 Леxингтон Авенуе, у Неw Yорку, мјеста гдје Беннy Голсон има своје наступе, он примјећује Амелију која му излазећи из свог таксија упућује кисели осмијех. Унаточ свим недаћама које су га снашле он коначно успијева присуствовати наступу и покупити аутограм тог познатог јаззиста. Након наступа он говори таксисту како жели ићи кући, остављајући на тај начин на размишљање публици је ли тиме мислио на зракопловни терминал или Кракозију.
Језик
[уреди | уреди извор]У тренутку када Виктор слијеће у зрачну луку он говори свега неколико ријечи енглеског и то дословно, но унаточ томе у неколико кадрова филма он успијева научити енглески проматрањем других и успоређивањем ријечи из енглеске и руске верзије Водича кроз Неw Yорк. Он такођер учи значење ријечи пратећи обавјештајне тв програме. Заправо, језик и локација Кракозије се у филму држе врло магловитим и то на такав начин да се Виктора представља једноставно као човјека из источне Еуропе. Кроз филм се сазнаје како Кракозија граничи с Русијом, да је кракозијански језик сличан руском језику и како је нацонална химна Кракозије глазбено блиска оној од Албаније (или глазби Вајацки марш). Језик којим се Том Ханкс користи при портретирању Кракозије је уствари бугарски. А подуке из тог језика је добио од своје супруге Рите Wилсон, чији је отац Бугар.
Главне улоге
[уреди | уреди извор]- Том Ханкс као Виктор Наворски.
- Цатхерине Зета-Јонес као Амелиа Wаррен
- Станлеy Туцци као Франк Диxон
- Цхи МцБриде као Јое Мулроy
- Диего Луна као Енриqуе Цруз
- Баррy Схабака Хенлеy као Раy Тхурман
- Кумар Паллана као Гупта Рајан
- Зоë Салдаñа као службеница Торрес
- Еддие Јонес као Салцхак.
- Мицхаел Ноури као Маx
- Јуде Циццолелла као Карл Иверсон.
- Цореy Реyнолдс као Wаyлин.
- Гуиллермо Дíаз као Боббy Алима.
- Рини Белл као Надиа.
- Степхен Мендел као стјуард првог разреда
- Беннy Голсон као он сам
Награде и други успјеси
[уреди | уреди извор]Филм је остварио свеукупно 4 номинације, од којих су двије резултирале наградама.
- Награда Еxцелленце ин Продуцтион Десигн (2005): награда за особност-сувременог филма - Алеx МцДоwелл, Цхристопхер Буриан-Мохр, Брад Рицкер, Бруце Роберт Хилл, Мартха Јохнстон, Харрy Е. Отто (номинација и награда)
- Награда БМИ Филм Мусиц (2005): Јохн Wиллиамс (номинација и награда)
- Голден Траилер (2005): најбоља романса (номинација)
- Награда Голден Реел (2005): најбоље едитирање звука у домаћој производњи-дијалог и АДР - Цхарлес L. Цампбелл, Рицхард C. Франклин, Р.Ј. Кизер, Милдред Иатроу, Бернард Wеисер, Ванесса Лапато (номинација)
Занимљивости и пропусти
[уреди | уреди извор]Један од ријетких филмова које је режирао Стевен Спиелберг а чије специјалне ефекте није радила твртка «Индустриал лигхт анд магиц».
Возачка дозвола коју Виктор држи у рукама је на бјелоруском језику и издана је женској особи.
У првој верзији посљедње сцене Амелија је отишла у Неw Yорк са Викотором. Снимљени су разне верзије свршетка филма како би или биле више комичне или више драматичне.
Дјевојка са ружичастом торбом којој Виктор покушава помоћи у филму је заправо кћерка Стевена Спиелберга, Сасха.
Рано у филму, униформирани царински службеник даје Виктору телефонску картицу од 15 долара. Но, у тренутку када Виктора избацују из свечане ложе за чекање видљиво је како је у његовом посједу картица у вриједности 10 долара.
Глазба из филма
[уреди | уреди извор]- Тхе Тале Оф Виктор Наворски
- Диннер Wитх Амелиа
- А Легенд Ис Борн
- Виктор Анд Хис Фриендс
- Тхе Фоунтаин Сцене
- Тхе Wеддинг Оф Оффицер Торрес
- Јазз Аутограпхс
- Рефусинг То Есцапе
- Кракозхиа Натионал Антхем Анд Хомесицкнесс
- Лоокинг Фор Wорк
- Гупта'с Деливеранце
- Финдинг Цоинс Анд Леарнинг То Реад
- "Дестинy"... "Цаннелони"... Анд Тхе Тале Оф Виктор Наворски Реприсе
- А Хаппy Наворски Ендинг!
