Три Узвишена и Пет Царева

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Хисторија Кине
Хисторија Кине
Хисторија Кине
ДРЕВНА
3 Суверена & 5 Царева
Династија Xиа 2100–1600 пне.
Династија Сханг 1600–1046 пне.
Династија Зхоу 1045–256 пне.
 Западни Зхоу
 Источни Зхоу
   Период Прољећа и Јесени
   Период Зараћених држава
ЦАРСКА
Династија Qин 221 пне.–206 пне.
Династија Хан 206 пне.–220 н.е.
  Западни Хан
  Династија Xин
  Источни Хан
Три краљевства 220–280
  Wеи, Сху &
Династија Јин 265–420
  Западни Јин 16 краљевстава
304–439
  Источни Јин
Јужне & Сјеверне династије
420–589
Династија Суи 581–618
Династија Танг 618–907
  ( Други Зхоу 690–705 )
5 династија &
10 краљевстава

907–960
Династија Лиао
907–1125
Династија Сонг
960–1279
  Сјеверни Сонг З. Xиа
  Јужни Сонг Јин
Династија Yуан 1271–1368
Династија Минг 1368–1644
Династија Qинг 1644–1911
МОДЕРНА
Република Кина 1912–1949
Народна Република
Кина

1949–
Република
Кина (Тајван)

1945–

Тројица Узвишених и пет царева (кинески: 三皇五帝; Ханyу Пинyин: Сāнхуáнг wǔдì; Wаде-Гилес: Сан-хуанг wу-ти) су били митолошки владаре Кине од око 2850. пне. до 2205. пне., што је доба које претходи династији Xиа.

Тројица Узвишених

[уреди | уреди извор]

Тројица Узвишених, за које се понекад користи израз Три Суверена, су по предаји били богови-краљеви односно полубожанства која су својим магичним моћима побољшавали живот свог народа. Захваљујући својој узвишеној врлини доживјели су дубоку старост и владали у периоду великог мира.

Тројици Узвишених се приписују различити идентитети у различитим кинеским хисторијским текстовима. Записи великог хисторичара Симе Qиана као њихова имена наводе:

Yундоу сху (運斗樞) и Yуанминг бао (元命苞) за њих наводе да су:

Фуxију и Нüwи, односно брачном пару бога и божице, се приписује да су били праоци човјечанства након катастрофалне поплаве, исто као што се за Схеннонга наводи да је измислио земљорадњу и први користио биљке у љековите сврхе.

Схангсху дазхуан (尚書大傳) и Баиху тонгyи (白虎通義) су Нüwу замијенили са Суиреном (燧人), проналазачем ватре. Диwанг схији (帝王世紀) је Нüwу замијенио са Жутим царем (黄帝), митским претком Хан Кинеза.

Пет Царева

[уреди | уреди извор]

Пет Царева су били легендарни, морално савршени краљеви-мудраци. По Записима великог хисторичара то су били:

Yао и Схун су такођер познати као Два Цара, а, заједно с Yуем Великим (禹), оснивачем династије Xиа, се сматрају узорним влдарима и моралним примјерима које су у каснијој кинеској хисторији користили конфуцијанци. Схангсху Xу (尚書序) и Диwанг схији уводе Схаохаоа (少昊) умјесто Жутог цара.

Пјесма Цхуа (楚辭) као Пет Царева наводи богове - стране свијета:

  • Схаохао (исток)
  • Зхуанxу (сјевер)
  • Жути цар (центар)
  • Схеннонг (запад)
  • Фуxи (југ)

Књига обреда (禮記) изједначује Пет Царева с Пет Лоза (五氏), које творе:

  • Yоуцхао-схи (有巢氏)
  • Суирен-схи (燧人氏)
  • Фуyи (伏羲氏)
  • Нüwа (女媧氏)
  • Схеннонг (神農氏)

У одређеном смислу, први хисторијски Цар Кине био је Qин Схи Хуанг (秦始皇), који је увео нови израз за "Цара" (хуангди 皇帝) комбинирајући називе "узвишени" (хуанг 皇) и "бог-краљ" (ди 帝).

Повезано

[уреди | уреди извор]