Три Узвишена и Пет Царева
Хисторија Кине | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
ДРЕВНА | |||||||
3 Суверена & 5 Царева | |||||||
Династија Xиа 2100–1600 пне. | |||||||
Династија Сханг 1600–1046 пне. | |||||||
Династија Зхоу 1045–256 пне. | |||||||
Западни Зхоу | |||||||
Источни Зхоу | |||||||
Период Прољећа и Јесени | |||||||
Период Зараћених држава | |||||||
ЦАРСКА | |||||||
Династија Qин 221 пне.–206 пне. | |||||||
Династија Хан 206 пне.–220 н.е. | |||||||
Западни Хан | |||||||
Династија Xин | |||||||
Источни Хан | |||||||
Три краљевства 220–280 | |||||||
Wеи, Сху & Wу | |||||||
Династија Јин 265–420 | |||||||
Западни Јин | 16 краљевстава 304–439 | ||||||
Источни Јин | |||||||
Јужне & Сјеверне династије 420–589 | |||||||
Династија Суи 581–618 | |||||||
Династија Танг 618–907 | |||||||
( Други Зхоу 690–705 ) | |||||||
5 династија & 10 краљевстава 907–960 |
Династија Лиао 907–1125 | ||||||
Династија Сонг 960–1279 |
|||||||
Сјеверни Сонг | З. Xиа | ||||||
Јужни Сонг | Јин | ||||||
Династија Yуан 1271–1368 | |||||||
Династија Минг 1368–1644 | |||||||
Династија Qинг 1644–1911 | |||||||
МОДЕРНА | |||||||
Република Кина 1912–1949 | |||||||
Народна Република Кина 1949– |
Република Кина (Тајван) 1945– | ||||||
Тројица Узвишених и пет царева (кинески: 三皇五帝; Ханyу Пинyин: Сāнхуáнг wǔдì; Wаде-Гилес: Сан-хуанг wу-ти) су били митолошки владаре Кине од око 2850. пне. до 2205. пне., што је доба које претходи династији Xиа.
Тројица Узвишених
[уреди | уреди извор]Тројица Узвишених, за које се понекад користи израз Три Суверена, су по предаји били богови-краљеви односно полубожанства која су својим магичним моћима побољшавали живот свог народа. Захваљујући својој узвишеној врлини доживјели су дубоку старост и владали у периоду великог мира.
Тројици Узвишених се приписују различити идентитети у различитим кинеским хисторијским текстовима. Записи великог хисторичара Симе Qиана као њихова имена наводе:
- Небески суверен (天皇), који је владао 18.000 година
- Земаљски суверен (地皇), који је владао 11.000 година
- Људски суверен (泰皇 ор 人皇), који је владао 45.600 година
Yундоу сху (運斗樞) и Yуанминг бао (元命苞) за њих наводе да су:
Фуxију и Нüwи, односно брачном пару бога и божице, се приписује да су били праоци човјечанства након катастрофалне поплаве, исто као што се за Схеннонга наводи да је измислио земљорадњу и први користио биљке у љековите сврхе.
Схангсху дазхуан (尚書大傳) и Баиху тонгyи (白虎通義) су Нüwу замијенили са Суиреном (燧人), проналазачем ватре. Диwанг схији (帝王世紀) је Нüwу замијенио са Жутим царем (黄帝), митским претком Хан Кинеза.
Пет Царева
[уреди | уреди извор]Пет Царева су били легендарни, морално савршени краљеви-мудраци. По Записима великог хисторичара то су били:
Yао и Схун су такођер познати као Два Цара, а, заједно с Yуем Великим (禹), оснивачем династије Xиа, се сматрају узорним влдарима и моралним примјерима које су у каснијој кинеској хисторији користили конфуцијанци. Схангсху Xу (尚書序) и Диwанг схији уводе Схаохаоа (少昊) умјесто Жутог цара.
Пјесма Цхуа (楚辭) као Пет Царева наводи богове - стране свијета:
- Схаохао (исток)
- Зхуанxу (сјевер)
- Жути цар (центар)
- Схеннонг (запад)
- Фуxи (југ)
Књига обреда (禮記) изједначује Пет Царева с Пет Лоза (五氏), које творе:
- Yоуцхао-схи (有巢氏)
- Суирен-схи (燧人氏)
- Фуyи (伏羲氏)
- Нüwа (女媧氏)
- Схеннонг (神農氏)
У одређеном смислу, први хисторијски Цар Кине био је Qин Схи Хуанг (秦始皇), који је увео нови израз за "Цара" (хуангди 皇帝) комбинирајући називе "узвишени" (хуанг 皇) и "бог-краљ" (ди 帝).