УНПРОФОР
УНПРОФОР је акроним за "Унитед Натионс ПРОтецтион ФОРцес" (Заштитне Снаге Уједињених народа) основане 21. фебруара 1992, Резолуцијом 743 Вијећа сигурности, а распуштене 31. марта 1995. године (процес повлачења трајао је до децембра 1995. године).
Мисија је покривала подручје "бивше" Југославије (без Словеније) а главнина снага била је распоређена на територијама Хрватске и Босне и Херцеговине.
Главни штаб мисије био је смјештен у Загребу.
У марту 1995. године укупно је било распоређено 38.599 припадника војног особља, укључујући 684 војна посматрача Уједињених народа. Осим њих, било је 803 припадника полиције, 2.017 међународног цивилног особља и 2.615 домаћег цивилног особља.
Током мисије погинуло је 213 особа: 6 војних посматрача, 198 других припадника војног особља, 3 припадника полиције, 3 међународна цивилна службеника и 3 домаћа цивилна службеника.[1]
Укупни трошкови мисије износили су преко 4.5 милијарди долара[2].
Мандат
[уреди | уреди извор]У почетку је требало да УНПРОФОР успостави услове (мир и безбједност) потребне за спровођење преговора којим би се ријешила криза у бившој Југославији.
- Хрватска
Првобитно успостављен у Хрватској, УНПРОФОР је имао задатак да осигура да се три тамошње заштићене зоне демилитаризују. Убрзо су одговорности проширене и на тзв. "ружичасте зоне", контролу преласка људи и роба у заштићеним зонама и праћење демилитаризације полуострва Превлака на југу Хрватске и споразума о прекиду ратних дејстава.
- Босна и Херцеговина
С погоршањем ситуације у БиХ, УНПРОФОР је проширен и на омогућавање функционирања аеродрома у Сарајеву и доставу хуманитарне помоћи, прво у Сарајево и околину а затим и цијелу БиХ. Мандат је укључивао и заштиту конвоја, праћење забране летења и заштиту тзв. заштићених зона - енклава. Мандат је укључивао и употребу силе у самоодбрани и координацију са НАТО-м уз употребу зрачних напада по одобрењу.
- Македонија
У Македонији је УНПРОФОР пратио и извјештавао о ситуацији на граничном подручју и евентуалне опасности по стабилност и интегритет Македоније.
Команданти
[уреди | уреди извор]Имена команданата УНПРОФОР-а и период када су били вршили ту дужност:
- Генерал потпуковник Сатисх Намбиар (Индија) - 5. март 1992[3] - 2. март 1993. године[4]
- Генерал потпуковник Ларс-Ериц Wахлгрен (Шведска) - 2. март 1993[5] - јуни 1993.
- Генерал Јеан Цот (Француска) јуни 1993 - март 1994.
- Генерал Бертранд де Саувилле де Ла Пресле (Француска) март 1994 - март 1995. године
- Генерал Бернард Јанвиер (Француска) - март 1995 - јануар 1996.
Списак држава које су учествовале у мисији УНПРОФОР-а
[уреди | уреди извор]Повезано
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ Уједињени народи. „Фаталитиес бy Миссион анд Аппоинтмент Тyпе”. ун.орг. стр. 2. Приступљено 17. коловоза 2013.
- ↑ УНПРОФОР ун.орг
- ↑ Кронологија рата ХИЦ, Загреб 1998. ИСБН 953-6058-11-1 стр. 145
- ↑ Кронологија рата ХИЦ, Загреб, 1998; ИСБН 953-6058-11-1 стр. 246
- ↑ Кронологија рата ХИЦ, Загреб 1998. ИСБН 953-6058-11-1 стр. 246
