Војска
| Војска / Армија Армéе | |
|---|---|
 | |
Војска (од праславенског и старославенског: војинъ= ратник[1]), у ширем смислу, укупна војна сила (оружане снаге) неке државе или савеза држава.[2]
Тај се назив у том значењу користио до 20. вијека, све док су војске биле претежно састављене од пјешадије, коњице, инжињерије, артиљерије и ратне морнарице. Али како се одтад њена активност проширила и на зрачна пространства, данас се укупну војну силу чешће користи термин - оружане снаге, док се име војска у ужем смислу чешће користи само за копнену војску[2]
У оружаним снагама мањих држава користи се као синоним - армија (од француског: армéе, од латинског: армаре=наоружати).[3] То је велика организирана снага наоружана и истренирана за рат, нарочито на копну.[4] Армија је војна јединица организирана за самостално копнено ратовање.[4]
Армија је најчешће састављена од 3 -4 дивизије (9 - 12 пукова) и осталих мањих помоћних формација батаљона, чета (артиљерије, санитета, инжињерије...) Армијом могу командирати официри са чином генерал-пуковника и вишим.
Хисторија
[уреди | уреди извор]Током хисторије мијењао се карактер и организација војске. Друштвени и политички аспекти нација у различитим периодима резултирали су ревизијом у саставу војски.[5] Нова оружја утјецала су на природу ратовања и организацију војски. У разним временима војске су биле формиране од војника пјешадинца, коњаника или војника послужиоца артиљеријских оруђа, састављене од професионалаца или аматера, од најамника који се боре за плаћу или за оно што опљачкају, или од патриота који се боре за своју нацију. Разматрање развоја војски мора се проматрати у свјетлу времена у којем је конкретна војска формирана и војних кампања које је водила.[5]
Назив армија (армата, армада) употребљавао се испрва у ратној морнарици на прелазу из средњег у нови вијек за већу флоту ратних бродова, након тог се тај назив пренио и на копнену војску. Армија као највиша оперативна јединица копнене војске први пут се спомиње за Француских револуционарних ратова крајем 18. вијека. У Другом свјетском рату армије су као највиши оперативни састави, дјеловале самостално на појединим фронтовима или као групе армија.[3]
Војском или Армијом се, барем у мирнодопском стању, не сматрају милиција као и друге паравојне формације.
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ „Војска” (хрватски). Језикословац. Приступљено 8.4. 2022.
- ↑ 2,0 2,1 „Војска” (хрватски). Хрватска енциклопедија ЛЗМК. Приступљено 8.4. 2022.
- ↑ 3,0 3,1 „Армија” (хрватски). Хрватска енциклопедија ЛЗМК. Приступљено 8.4. 2022.
- ↑ 4,0 4,1 „Милитарy унит армед форцес” (енглески). Енцyцлопаедиа Британница. Приступљено 8.4. 2022.
- ↑ 5,0 5,1 „Армy милитарy” (енглески). Енцyцлопаедиа Британница. Приступљено 8.4.2022.
Вањске везе
[уреди | уреди извор]
- Армy милитарy (en)
- Армија (sh)