Западни Каап
| |
| У саставу | Јужноафричке Републике |
| Управни облик | провинција |
| Службени језик | африкаанс [1] |
| Главни град | Каапстад |
| премијер | Хелен Зилле[2] |
| Површина | 129.462 км² |
| Становништво | 5.356.900 |
| Густоћа | 41.378 становника на км² |
| Wеб страница | |
| основана 27. априла 1994. | |
Западни Каап је једна од девет провинција Јужноафричке Републике, која се налази на југозападу државе уз обале Атлантског и Индијског оцеана. Главни град провинције је Каапстад који је уједно и сједиште националног парламента Јужноафричке Републике.
Западни Каап је дио некадашње пуно веће каапске провинције која је укинута 1994.[3]
Географске карактеристике
[уреди | уреди извор]Западни Каап се простире на 129 462 км² [3] по том критерију је четврта провинција по величини. Обале Атлантика и Индијског оцеана формирају западне и јужне границе провинције, док је то на сјеверу провинција Сјеверни Каап, а са истока провинција Источни Каап.[3] Она налази се на самом југу велике средишње висоравни Хигхвелд у Јужној Африци. На југу рубови ове висоравни формирају упадљиву камениту литицу која се протеже отприлике дуж сјеверне границе покрајине. Средишњи дио провинције састоји од полупустинске висоравни Кароо, коју од истока према западу пресјецају планински масиви, Сwарт и Ланге. Уски обални појас јужно и западно од Карооа има рељеф који варира од пјесковитог Рта Цолумбине на западу до стјеновитог Рта Добре Наде на крајњем југозападу и Столне планине изнад Каапстада. Највећи водотоци су ријеке Олифантс, Берг, Брееде и Гоуритс уз мање ријеке. Западни Каап има велику биоразноликост, неколико локација је уврштено 2004. на УНЕСЦО-ву Листу мјеста свјетске баштине у Африци као Заштићена цвјетна регија ртова.[3]
.svg)
Клима
[уреди | уреди извор]Уз обалу влада оцеанска клима и вегетација, већи дио остатка провинције на сјеверу има медитеранску климу која се мијеша са полупустињском климом још даље према сјеверу. Средња годишња количина оборина у већини провинције износи мање од 380 мм, а подручја на сјеверозападу имају мање од 125 мм оборина. Просјечне максималне дневне температуре крећу се у распону од 20 °Ц у зимском раздобљу (јул) до 32 °Ц у љету (фебруар).[3]
Становништво
[уреди | уреди извор]Према попису из 2001. у провинцији је живјело 4 524 334 становника[1], а према процјени из 2009. у провинцији живи 535 6900 становника[3], по том критерију је четврта у Јужноафричкој Републици. Око половице становништва су обојани (2 438 975[1]), једна четвртина су црнци (1 207 428[1]) а једна петина - бијелци (832 899 [1]Африканери и Англоафриканци), остатак су Азијати (45 032[1]) индијског поријекла.[3] Готово сво становништво живи у градовима, концентрираним око града Каапстада. Африкаанс говори већина становника (2 500 748 [1]), нешто мање xхосу (1 073 951 [1]) и енглески језик (874 660 [1]), а мање афричке језике говори мали постотак становништва.[3]
Привреда, школство, култура
[уреди | уреди извор]Провинција Западни Каап има врло развијену пољопривреду, у којој се производи велик дио јужноафричке вуне, пшенице, сточне хране (луцерка) и воћа (јабуке, крушке, марелице, брескве) и готово сво јужноафричко вино. Унутрашњост је сточарски крај у којем се највише узгајају овце, по цијелој провинцији развијен је узгој нојева, чије се месо и перје извозе. Западни Каап је велики извозник свјежег воћа, столног грожђа, вина, ракија, конзерви и дрвене грађе која се експлоатира у подручју источно од заљева Моссел дуж јужне обале.[3]
Рибарство је врло важна привредна грана провинције јер се ту налази богати атлантски акваториј, који се протеже од Игленог рта далеко на сјевер до Намибије, тако да се производи пуно рибљег брашна и конзервиране рибе. Западни Каап има врло развијену индустрију: текстила, одјеће, обуће, моторних возила, гума, умјетних гнојива, пестицида, фармацеутских производа уз развијену бродоградњу и ремонт бродова. За разлику од осталих провинција рудна богатства Западног Каапа су мала.[3]
У провинцији се налазе три универзитета: у Каапстаду, Стелленбосцху и Беллвиллеу. Град Каапстад има бројне музеје и библиотеке, међу њима је најзначајнији Јужноафрички музеј (основан 1825) и Оток Роббен некадашњи злогласни затвор који је данас музеј и локалитет који је 1999. уврштен на УНЕСЦО-ву Листу мјеста свјетске баштине у Африци.[3]
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 „Ценсус 2001 бy провинце, лангуаге, популатион гроуп анд гендер” (енглески). Соутх Африца/Популатион Ценсус. Архивирано из оригинала на датум 2012-06-03. Приступљено 2. 02. 2012.
- ↑ Wестерн Цапе Говернмент
- ↑ 3,00 3,01 3,02 3,03 3,04 3,05 3,06 3,07 3,08 3,09 3,10 „Wестерн Цапе” (енглески). Енцyцлопæдиа Британница. Приступљено 2. 02. 2012.
Вањске везе
[уреди | уреди извор]
- Службене странице провинцијске владе Архивирано 2006-07-11 на Wаyбацк Мацхине-у (en)
- Западни Каап на порталу Енцyцлопæдиа Британница (en)
 | ||
