Пређи на садржај

Јаванско море

Координате: 5° Ј; 110° И / 5° Ј; 110° И / -5; 110
С Википедије, слободне енциклопедије
Јаванско море
Location of the Java Sea
ЛокацијаСундски праг
Координате5° Ј; 110° И / 5° Ј; 110° И / -5; 110 5° Ј; 110° И / 5° Ј; 110° И / -5; 110
ПритокеБарито, Бенгаван Соло, Брантас, Киливунг, Симанук, Ситарум, Кахајан, Муси, Сампит
Макс. дужина1.600 km (990 mi) km
Макс. ширина380 km (240 mi) km
Површина320.000 km2 (120.000 sq mi) km2
Прос. дубина46 m (151 ft) m
НасељаБатуличин, Циребон, Џакарта, Џепара, Макасар, Пекалонган, Проболинго, Семаранг, Сурабаја, Танџунг Пандан, Тегал, Тобоали, Тубан
Јаванско море на карти Индонезије
Јаванско море
Јаванско море
Водена површина на Викимедијиној остави
Јаванско море

Јаванско море је део Тихог океана и има површину од 310.000 km². Налази се између острва Борнео на северу, Јаве на југу, Суматре на западу и Сулавеси на истоку. На северозападу је преко пролаза Каримата повезан са Јужним Кинеским морем. Риболов је важна економска делатност у Јаванском мору, у коме живи преко 3000 морских животиња. Јаванско море је и популарна туристичка дестинација, нарочито за роњење. Током Другог светског рата, у фебруару и марту 1942. године одиграла се у њему поморска битка. Снаге Холандије, Велике Британије, Аустралије и САД су скоро потпуно уништене покушавајући да одбране Јаву од Јапанских напада.[1][2]

Географија

[уреди | уреди извор]

Јаванско море покрива јужни део Сундског прага од 1.790.000 km2 (690.000 sq mi). Ово плитко море, има средњу дубину од 46 m (151 ft). Оно је величине од око 1.600 km (990 mi) исток-запад са 380 km (240 mi) север-југ[3] и заузима укупну површину од 320.000 km2 (120.000 sq mi).

Ово море је настало како је ниво мора порастао на крају последњег леденог доба.[4] Његово скоро равномерно равно дно и присуство дренажних канала (који се могу пратити до ушћа острвских река) указују на то да је Сундски праг некада био стабилно, суво, ниско-рељефно копно (пенеплан) изнад којег је стајало неколико монаднока. (гранитна брда која због отпорности на ерозију формирају данашња острва).

Међународна хидрографска организација (IHO) дефинише Јаванско море као једну од вода Источноиндијског архипелага,[5] са следећим критеријумима:[6]

На северу. До јужне границе Јужног кинеског мора [тачка Луципара (3° 14′ S 106° 05′ E / 3.233° Ј; 106.083° И / -3.233; 106.083) одатле до Танџонг Нанке, југозападног краја острва Бангка, преко овог острва до Танџонг Бериката, источне тачке (2° 34′ S 106° 51′ E / 2.567° Ј; 106.850° И / -2.567; 106.850), до Танџонг Џеманга (2° 36′ S 107° 37′ E / 2.600° Ј; 107.617° И / -2.600; 107.617) у Билитону, дуж северне обале овог острва до Танџонг Боероенг Мандија (2° 46′ S 108° 16′ E / 2.767° Ј; 108.267° И / -2.767; 108.267) а одатле линија до Танџонг Самбара (3° 00′ S 110° 19′ E / 3.000° Ј; 110.317° И / -3.000; 110.317) југозападни крај Борнеа], јужна обала Борнеа и јужна граница Макасарског мореуза [Линија од југозападног екстрема Целебеса (5° 37′ S 119° 27′ E / 5.617° Ј; 119.450° И / -5.617; 119.450), кроз јужну тачку Тана Кеке, до јужног екстремног дела Лаоета (4° 06′ S 116° 06′ E / 4.100° Ј; 116.100° И / -4.100; 116.100) одатле уз западну обалу тог острва до Танџонг Кивија и одатле преко до Танџонг Петанга, Борнео (3° 37′ S 115° 57′ E / 3.617° Ј; 115.950° И / -3.617; 115.950) на јужном крају мореуза Лаоет].

На Истоку. Уз западну границу мора Флорес [Линија од Тг Сарокаја (8° 22′ S 117° 10′ E / 8.367° Ј; 117.167° И / -8.367; 117.167) до острва Западни Патерностер (7° 26′ S 117° 08′ E / 7.433° Ј; 117.133° И / -7.433; 117.133) одатле до североисточног острва Постиљон (6° 33′ S 118° 49′ E / 6.550° Ј; 118.817° И / -6.550; 118.817) и до западне тачке залива Лајканг, Целебес].

На југу. Уз северне и северозападне границе Балијског мора [Линија од западног острва Патерностер до источне тачке Сепанџанга и одатле кроз ово острво до западне тачке залива Гедех на јужној обали Кангеана (7° 01′ S 115° 18′ E / 7.017° Ј; 115.300° И / -7.017; 115.300). Линија од западне тачке залива Гедех, острва Кангеан, до Тг Седана, североисточног екстремног дела Јаве и низ источну обалу до Тг Бантенана, југоисточног крајњег дела острва], северне и западне обале Јаве до Јава Хуфда (6° 46′ S 105° 12′ E / 6.767° Ј; 105.200° И / -6.767; 105.200) његова западна тачка, а одатле линија до Влаке Хоек (5° 55′ S 104° 35′ E / 5.917° Ј; 104.583° И / -5.917; 104.583) јужни крај Суматре.

На Западу. Источна обала Суматре између Влаке Хоек и Луципара Појнт (3° 14′ S 106° 05′ E / 3.233° Ј; 106.083° И / -3.233; 106.083).

Историја

[уреди | уреди извор]
Обала Јаванског мора код Анјера

Битка на Јаванском мору од фебруара до марта 1942. била је једна од најтежих поморских битака у Другом светском рату.[7][8][9][10] Поморске снаге Холандије, Британије, Аустралије и Сједињених Држава биле су скоро уништене покушавајући да одбране Јаву од јапанског напада.[11][12]

Лет 8501 Индонезија ЕрАзија се 28. децембра 2014. срушио у Јаванско море док је био на путу за Сингапур из Сурабаје, Источна Јава. Погинуло је свих 162 путника и чланова посаде.[13]

Дана 29. октобра 2018. године, Лет 610 компаније Лајон Ер срушио се у Јаванско море убрзо након полетања са међународног аеродрома Соекарно-Хата у Џакарти на путу ка аеродрому Депати Амир у Пангкал Пинангу. Претпоставља се да су сви 189 путника и чланова посаде погинули.[14]

Дана 9. јануара 2021, Боинг 737-500 (PK-CLC) који је летео као Сривиџаја Ер Лет 182, срушио се у близини острва Лаки, убрзо након полетања са међународног аеродрома Соекарно-Хата, на путу до међународног аеродрома Супадио, са 50 путника и 12 чланова посаде.[15]

Економске активности

[уреди | уреди извор]

Јужни део морског дна је одавно препознат као геолошки сличан северној Јави, где се налазе нафтна поља и простиру се испод мора. Изгледи су такође повољни за нафтна поља у водама југоисточног Калимантана. Као локација успешног истраживања нафте и природног гаса, Јаванско море је постало основа извозног програма Индонезије.

Риболов је важна економска активност у Јаванском мору. Преко 3.000 врста морског живог света се налази у овој области. Бројни национални паркови постоје у области као што је Каримунџава. Хиљаду острва се налазе северно од главног града Џакарте и једино су градско регентство.

Подручје око Јаванског мора је такође популарна туристичка дестинација. Роњење пружа могућности да се истражују и фотографишу подводне пећине, олупине, корале, сунђере и други морски живот.[16]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ AirAsia flight QZ8501: 5 things about Java Sea, where search for plane is taking place. The Straits Times. December 28, 2014
  2. ^ Java Sea. Encyclopædia Britannica.
  3. ^ GoogleEarth
  4. ^ „Pleistocene Sea Level Maps”. The Field Museum. 2003. 
  5. ^ „Limits of Oceans and Seas” (PDF) (3rd изд.). International Hydrographic Organization. 1953. Архивирано из оригинала (PDF) 20. 10. 2016. г. Приступљено 23. 03. 2023. 
  6. ^ „Limits of Oceans and Seas, 3rd edition” (PDF). International Hydrographic Organization. 1953. Архивирано из оригинала (PDF) 8. 10. 2011. г. Приступљено 28. 12. 2020. 
  7. ^ L, Klemen (1999—2000). „Rear-Admiral Karel W.F.M. Doorman”. Forgotten Campaign: The Dutch East Indies Campaign 1941–1942. Архивирано из оригинала 31. 10. 2021. г. Приступљено 23. 03. 2023. 
  8. ^ Morison, Samuel Eliot (2001). History of United States Naval Operations in World War II: The rising sun in the Pacific. University of Illinois Press. стр. 332. ISBN 9780252069734. 
  9. ^ Muir, Dan (1999—2000). „The Balikpapan Raid”. Forgotten Campaign: The Dutch East Indies Campaign 1941–1942. Архивирано из оригинала 10. 04. 2021. г. Приступљено 23. 03. 2023. 
  10. ^ Horner, David (1995). „The Gunners: A History of Australian Artillery”. Forgotten Campaign: The Dutch East Indies Campaign 1941–1942. Архивирано из оригинала 16. 07. 2022. г. Приступљено 23. 03. 2023. 
  11. ^ Oosten, F. C. van (1976). The Battle of the Java Sea. London: I. Allen. ISBN 0-7110-0615-6. 
  12. ^ Thomas, David A. (1971). Battle of the Java Sea. London: Pan Books. ISBN 0-330-02608-9. 
  13. ^ AirAsia flight: teams retrieve bodies from Java Sea. The Guardian. Dec 30, 2014.
  14. ^ Noyes, Jenny; Massola, James (2018-10-29). „Lion Air flight crashes in Indonesia”. The Sydney Morning Herald (на језику: енглески). Приступљено 2018-10-29. 
  15. ^ „Dozens feared dead after Boeing 737 drops 10,000ft into sea off Indonesia”. Independent.co.uk. 10. 1. 2021. 
  16. ^ Epton, Nina. The Islands of Indonesia. London, Pitman 1955

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Touwen, Jeroen (editor). (2001). Shipping and trade in the Java Sea region, 1870-1940 : a collection of statistics on the major Java Sea ports. ISBN 90-6718-162-5. 
  • (2008) "Java Sea a study on its economic impacts."
  • Zvi Ben-Avraham, "Structural framework of the Sunda Shelf and vicinity" Structural Geology (January 1973) abstract
  • Monk, K.A.; Fretes, Y.; Reksodiharjo-Lilley, G. (1996). The Ecology of Nusa Tenggara and Maluku. Hong Kong: Periplus Editions Ltd. стр. 10. ISBN 962-593-076-0. 
  • va Bemmelen, R.W. (1949). The Geology of Indonesia. Vol. IA: General Geology of Indonesia and Adjacent Archipelagoes. Matinus Nithoff, The Hague, 723 pp.
  • Tomascik, T; Mah, J.A.; Nontji, A.; Moosa, M.K. (1996). The Ecology of the Indonesian Seas – Part One. Hong Kong: Periplus Editions Ltd. стр. 74. ISBN 962-593-078-7. 
  • Monk, K.A.; Fretes, Y.; Reksodiharjo-Lilley, G. (1996). The Ecology of Nusa Tenggara and Maluku. Hong Kong: Periplus Editions Ltd. стр. 10. ISBN 962-593-076-0. 
  • Till Hanebuth, Karl Stattegger and Pieter M. Grootes, "Rapid Flooding of the Sunda Shelf: A Late-Glacial Sea-Level Record", Science 288 12 May 2000:1033-35.
  • Tomascik, T; Mah, J.A.; Nontji, A.; Moosa, M.K. (1996). The Ecology of the Indonesian Seas – Part One. Hong Kong: Periplus Editions Ltd. стр. 580—581. ISBN 962-593-078-7. 
  • Andrew B. G. Bush and Richard G. Fairbanks, "Exposing the Sunda shelf: Tropical responses to eustatic sea level change", Journal of Geophysical Research 108 (2003).
  • Earle, W. (1845). On the physical structure and arrangement of the Indonesian Archipelago. Journal of the Geographical Society of London 15: 358:365
  • Voris, Harold K. (септембар 2000). „Maps of Pleistocene sea levels in Southeast Asia shorelines, river systems and time durations.”. Journal of Biogeography. Field Museum of Natural History, Chicago, Illinois, USA. 27 (5): 1153—1167. S2CID 85952383. doi:10.1046/j.1365-2699.2000.00489.x. 
  • Molengraaff, G. A. F.; Hinde, George Jennings (1902). Borneo-expedition. Geological explorations in Central Borneo (1893-94). Leyden, E.J. Brill. стр. 189—196. 
  • Hanebuth, Till; Stattegger, Karl; Grootes, Pieter M. (11. 10. 1999). „Rapid Flooding of the Sunda Shelf: A Late-Glacial Sea-Level Record” (PDF). Science. www.sciencemag.org. 288 (12 MAY 20): 1034. PMID 10807570. doi:10.1126/science.288.5468.1033. Архивирано из оригинала (PDF) 16. 08. 2016. г. Приступљено 29. 6. 2016. 
  • Tjia, H.D. (1980). The Sunda Shelf, Southeast Asia. Z. Geomorph. 24: 405-427. (23.3.6)
  • Whitten, T; Soeriaatmadja, R. E.; Suraya A. A. (1996). The Ecology of Java and Bali. Hong Kong: Periplus Editions Ltd. стр. 118. ISBN 978-9625938882. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
  • Voris, H., and C. Simpson, 2000 and 2006, [1] The Field Museum, Chicago, Illinois.