Пређи на садржај

Веб-кеш

С Википедије, слободне енциклопедије

Веб-кеш је механизам привременог складиштења (кеширања) веб-докумената, као што су HTML странице и слике, како би се смањило коришћење протока, оптерећење сервера и видљив лаг. Веб-кеш складишти копије докумената који пролазе кроз њега; наредни захтеви се могу остварити из кеша уколико су испуњени неки захтеви.[1] Гуглов кеш линк у његовим резултатима претраге пружа начин прикупљања података са веб-страница које су недавно скинуте са веба и бржи начин прикупљања података од самог клика на директни линк.

Веб-кешеви могу бити коришћени у различитим системима.

  • Претраживач веба може кеширати вебсајт.
  • Forward кеш је кеш изван мреже веб-сервера, нпр. на клијентском софтверу интернет сервис провајдера или на мрежи компаније.[2]
  • Forward кеш свестан мреже је исти као forward кеш али кешира само често посећене странице.[3]
  • Reverse кеш стоји испред једног или више веб-сервера и веб-апликација, убрзавајући захтеве са интернета.[4]
  • Клијент, као што је интернет прегледач, може да складишти веб-садржај за поновно коришћење. На пример, уколико је притиснуто дугме назад, локално кеширана верзија странице може бити приказана уместо слања новог захтева веб-серверу.
  • Веб-сервер који стоји између клијента и сервера може да процени HTTP заглавља и да онда изабере да складишти веб-садржај.
  • Мрежа за доставу садржаја може да чува копије веб-садржаја на различитим тачкама кроз мрежу.

Контрола кеша

[уреди | уреди извор]

HTTP дефинише три основна механизма за котролу кеша: свежину, валидност и невалидност.[5]

Свежина
Дозвољава одговору да се користи без његове поновне провере на серверу одакле је стигао, и да може бити контролисан и од стране сервера и од стране клијента. На пример, заглавље Истекао даје датум када документ постаје устајао, и Контрола-кеша: директива максималног времена, каже кешу још колико секунди је одговор свеж.
Валидност
Може се користити како би се проверило да ли је кеширани одговор још увек добар након што постане устајао. На пример, уколико одговор садржи заглавље Последње-модификован, кеш може да направи условни захтев користећи Уколико-је-модификован-након заглавље да би проверио да ли је дошло до промене. Механизам ETag (ентитет таг) такође допушта јаку и слабу валидност.
Невалидност
Обично је нуспојава неког другог захтева који пролази кроз кеш. На пример, уколико URL који је повезан са кешираним одговором накнадно добије POST, PUT или DELETE захтев, кеширани одговор ће постати невалидан.

Правна питања

[уреди | уреди извор]

Године 1998, Дигитални миленијумски акт о ауторским правима додао је правило закону Сједињених Америчких Држава (17 U.S.C. §: 512) које ослобађа системске операторе одговорности за употребу кеширања.

Поређење веб-кеширања

[уреди | уреди извор]
Име Тип Оперативни систем Forward
мод
Reverse
мод
Лиценца
Apache HTTP Server Софтвер
ApplianSys CACHEbox Уређај Linux Да Да Власнички
Blue Coat ProxySG Уређај SGOS Да Да Власнички
Nginx Софтвер Linux, Unix Да Да Бесплатан (2-clause BSD-like)
Microsoft Forefront Threat Management Gateway Софтвер Windows Да Да Власнички
Polipo Софтвер Linux, Unix, Windows Да Да Бесплатан (MIT License)
Squid Софтвер Linux, Unix, Windows Да Да Бесплатан (GNU GPL)
Traffic Server Софтвер Linux, Unix Да Да Бесплатан (Apache License 2.0)
Untangle Софтвер Linux Да Да Власнички
Varnish Софтвер Linux, Unix Да Да Бесплатан (BSD)
WinGate Софтвер Windows Да Да Власнички / Бесплатан за три корисника

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Huston, Geoff. „Web Caching”. Cisco. The Internet Protocol Journal - Volume 2, No. 3. Архивирано из оригинала 23. 09. 2015. г. Приступљено 10. 9. 2009. 
  2. ^ Shinder, Thomas. „Understanding Web Caching Concepts for the ISA Firewall”. Архивирано из оригинала 16. 01. 2013. г. Приступљено 27. 2. 2011. 
  3. ^ Erman, Jeffrey; Gerber, Alexandre; Mohammad T. Hajiaghayi; Pei, Dan; Spatscheck, Oliver (2008). „Network-Aware Forward Caching”. AT&T Labs. Приступљено 27. 2. 2011. 
  4. ^ Multiple (wiki). „Web application/Caching”. Docforge. Архивирано из оригинала 12. 12. 2019. г. Приступљено 6. 3. 2010. 
  5. ^ „PowerPoint Presentation” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 10. 07. 2010. г. Приступљено 14. 6. 2013. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]