Пређи на садржај

Дајаци

С Википедије, слободне енциклопедије
Дајаци
Младић и девојка Ибани (Приморски Дајаци) у народној ношњи
Укупна популација
6.300.000
Региони са значајном популацијом
 Индонезија3.219.626[1]
           Западни Калимантан1.531.989
           Централни Калимантан1.029.182
           Источни Калимантан351.437
           Јужни Калимантан80.708
           Џакарта45.385
           Западна Јава45.233
           Јужни Сулавеси29.254
           Бантен20.028
           Источна Јава14.741
           Јужна Суматра11.329
 Малезија3.138.788
           Саравак1.835.900
           Сабах1.302.888
 Брунеј30.000[2]
Језици
Ширесеверноборнејски језици и ширебаритски језици
Религија
хришћанство (већина), анимизам (народна веровања), хиндуизам и ислам (мањина)
Сродне етничке групе
остали аустронежански народи

Дајаци је заједнички назив немалајског и немуслиманског дела староседелачких народа Борнеа, који највећим делом насељава брда и обале река у средњем и јужном делу унутрашњости острва, док Малајци насељавају приморје.[3] Говоре различитим језицима, који спадају у две гране малајско-полинежанских језика (хипотетичку) ширесеверноборнејску и ширебаритску. Свака етничка група има своје обичаје, земљу и културу, али постоје и неке заједничке одлике које су лако уочљиве. Дајаци су донедавно већином били анимисти, али је од 19. века дошло до масовног преласка у хришћанство, а један број их је примио ислам.[4] Иако су већином прихватили хришћанство (протестантизам и католичанство) и у мањој мери ислам, Дајаци и данас негују традиционална анимистичка веровања.[5]

Класификација

[уреди | уреди извор]
Различите подгрупе Малајаца и Дајака у индонезијском делу Борнеа (Калимантан). Насупрот приобаља Борнеа које је насељено претежно Малајцима и Банџарцима, дајачки народи насељавају унутрашњост острва. Поред Калимантана, Дајаци насељавају и малезијске државе Саравак и Сабах, као и Брунеј.

Термин Дајаци су користили Европљани да би разликовали немалајско и немуслиманско становништво средњег и јужног Борнеа од Малајаца. Постоји 7 основних група Дајака, груписаних према језику којим говоре:

3.1. Кајани
3.2. Бахауи
3.3. Кењаи

Списак горенаведених основних група Дајака (према Тилику Ривуту) незнатно је измењен на „Првом Међународном Конгресу Дајака” 2017, тако да списак основних група Дајака изгледа мало другачије: 1. Нгаџу-От Данум, 2. Апо Кајан-Кења, 3. Ибан, 4. Клемантан, 5. Кадазан-Дусун и 6. Пунан.

Наведене основне групе Дајака даље се деле на велики број народа и племена.

Језици којима се говори у индонезијском делу Борнеа (Калимантан)

Дајаци не говоре једним језиком,[6] већ њихови језици спадају у две гране малајско-полинежанских језика ширебаритску и (хипотетичку) ширесеверноборнејску (укљ. кајанскомуричке, северносаравачке, ибанскомалајске, копненодајачке, сабашке и средњосаравачке језике).[7][8] Већина Дајака поред матерњег језика говори и службени језик земље у којој живи малајски или индонежански.

Већина борнејских језика није у употреби нигде ван Борнеа. Процењује се да је на острву у употеби око 170 језика и дијалеката, а неки од њих имају само неколико стотина говорника, због чега је велики део њих у опасности од нестанка.

  1. ^ Kewarganegaraan, Suku Bangsa, Agama dan Bahasa Sehari-hari Penduduk Indonesia Hasil Sensus Penduduk 2010 [Citizenship, Ethnicity, Religion and Language Everyday, Indonesian Population Census 2010] (на језику: Indonesian). Indonesian Central Bureau of Statistics. 2011. ISBN 978-979-064-417-5. 
  2. ^ „East & Southeast Asia: Brunei”. The World Factbook. Central Intelligence Agency. Архивирано из оригинала 12. 06. 2007. г. Приступљено 3. 12. 2016. 
  3. ^ „Report for ISO 639 code: day”. Ethnologue: Countries of the World. Архивирано из оригинала 1. 10. 2007. г. 
  4. ^ Chalmers, Ian (2006). „The Dynamics of Conversion: the Islamisation of the Dayak peoples of Central Kalimantan” (PDF). Asian Studies Association of Australia. Архивирано из оригинала (PDF) 7. 3. 2014. г. Приступљено 3. 12. 2016. 
  5. ^ Belford, Aubrey (25. 9. 2011). „Borneo Tribe Practices Its Own Kind of Hinduism”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 18. 4. 2019. 
  6. ^ Avé, J. B. (1972). „Kalimantan Dyaks”. Ур.: LeBar, Frank M. Ethnic Groups of Insular Southeast Asia, Volume 1: Indonesia, Andaman Islands, and Madagascar. New Haven: Human Relations Area Files Press. стр. 185—187. ISBN 978-0-87536-403-2. 
  7. ^ Adelaar, K. Alexander (1995). Bellwood, Peter; Fox. James J.; Tryon, Darrell, ур. „Borneo as a cross-roads for comparative Austronesian linguistics” (PDF). The Austronesians: Historical and Comparative Perspectives (online изд.). Canberra, Australia: Department of Anthropology, The Australian National University: 81—102. ISBN 978-1-920942-85-4. Архивирано из оригинала (PDF) 29. 6. 2014. г. Приступљено 29. 6. 2014. 
  8. ^ See the language list at „Borneo Languages: Languages of Kalimantan, Indonesia and East Malaysia”. Royal Netherlands Institute of Southeast Asian and Caribbean Studies, Koninklijk Instituut voor Taal-, Land- en Volkenkunde (KITLV). Архивирано из оригинала 9. 2. 2012. г. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]