Пређи на садржај

Источни свијет

С Википедије, слободне енциклопедије
Мапа Источног свијета из 1796. године, која укључује континенте Азију и Аустралију (тада позната као Нова Холандија)

Источни свијет, или једноставно Исток или, ређе Оријент (од oriens, латинске ријечи за „исток”), термин је који има широко значење и односи се на разне културне или друштвене структуре и филозофске системе, у зависности од контекста, најчешће укључује бар дио Азије или географски земље и културе источно од Европе, нарочито у историјском (предмодерном) смислу и у савременом добу у контексту оријентализма.[1]

Термин обично не говоре становници самог региона на који се он односи, с обзиром да је Источни свијет разноврстан, сложен и динамичан регион, тежак за генерализацију, и иако земље и региони са тог простора имају много тога заједничког, историјски оне се никада нису дефинисале колективног против другог ентитета.[2]

Термин је првобитно дословно имао географско значење, а односио се на источно дио Старог свијета, упоређујући културе и цивилизације Азије са онима у Европи (Окцидент или Западни свијет). Традиционално, термин укључује средњу, сјеверну и источну Азију (Далеки исток), Велики Средњи исток, југоисточну Азију и јужну Азију (Индијски потконтинент).

Концептуално, граница између Источног и Западног свијета није географска, него је културна, због чега се Аустралија обично сврстава у Западни свијет, док се исламске земље и велики дио бившег Совјетског Савеза (заједно са Русијом), без обзира на локацију, сврставају у Источни свијет.[3] Осим Азије и неких дијелова Африке, Европа је успјешно апсорбовала скоро сва друштва Океаније и Америка у Западни свијет,[4][5] док се Турска, Филипини, Израел и Јапан, који се географска налазе у Источном свијету, сматрају барем дјелимично вестернизованим због културног утицаја Европе.[6][7][8][9]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Thompson, William; Hickey, Joseph (2005). Society in Focus. Boston, MA: Pearson. 0-205-41365-X. 
  2. ^ Lee, Sandra S. Mountain, Joanna. Barbara, Koening A. The Meanings of Race in the New Genomics: Implications for Health Disparities Research. Yale University. 2001. October 26, 2006. [1] Архивирано 2006-11-01 на сајту Wayback Machine
  3. ^ Meštrovic, Stjepan (1994). Balkanization of the West: The Confluence of Postmodernism and Postcommunism. Routledge. стр. 61. ISBN 978-0-203-34464-4. 
  4. ^ „Embassy of Brazil - Ottawa”. Brasembottawa.org. Архивирано из оригинала 29. 4. 2011. г. Приступљено 1. 11. 2006. 
  5. ^ Falcoff, Mark. „Chile Moves On”. AEI. Архивирано из оригинала 17. 4. 2009. г. Приступљено 1. 11. 2006. 
  6. ^ Kirshner, Sheldon (2013). „Is Israel Really a Western Nation?”. Sheldon Kirshner Journal. Приступљено 9. 11. 2013. 
  7. ^ „EU-Turkey relations”. European Information on Enlargement & Neighbours. EurActiv.com. 23. 9. 2004. Архивирано из оригинала 06. 07. 2008. г. Приступљено 26. 8. 2008. 
  8. ^ „Fifty Years On, Turkey Still Pines to Become European”. TIME. 2009. Архивирано из оригинала 26. 08. 2013. г. Приступљено 8. 9. 2009. 
  9. ^ Early Westernization & Modernization in Japan 1868-1900 | JapanVisitor Japan Travel Guide