Пређи на садржај

Коичи Танака

С Википедије, слободне енциклопедије
Коичи Танака
Коичи Танака 2003. године
Лични подаци
Датум рођења(1959-08-03)3. август 1959.(65 год.)
Место рођењаТојама, Јапан
ОбразовањеTohoku University

Коичи Танака (јап. 田中 耕一, транслит. Tanaka Kōichi; Тојама, 3. август 1959) је јапански хемичар. Добио је Нобелову награду за хемију 2002. за развој иновативне методе анализе биолошких макромолекула масеном спектрометријом.[1][2] Награду је поделио са Џон Бенет Феном и Куртом Витрихом.

Дипломирао је 1983. на Универзитету Тојама у Јапану, и једини је добитник Нобелове награде у научним дисциплинама без постдипломског школовања. Од дипломирања запослен је у Шимадзу корпорацији где развија масене спектрометре.

За анализу макромолекула, рецимо протеина, масеном спектрометријом, анализирана супстанца се мора јонизовати и претворити у пару тако што се озрачује ласером. Проблем је у томе што јак ласерски зрак разбија структуру супстанце. Танака је фебруара 1985. открио да коришћењем матрице од финог металног праха у глицеролу, посматрана материја може да се јонизује без разарања структуре. Овај патент је пријављен 1985. и свету представљен 1987. под именом мека ласерска десорпција (soft laser desorption).[3] Сличан метод (MALDI) су 1985. развили Михаел Карас и Франц Хиленкамп.[4]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Tanaka, K.; Waki, H.; Ido, Y.; Akita, S.; Yoshida, Y.; Yoshida, T. (1988). „Protein and Polymer Analyses up to m/z 100 000 by Laser Ionization Time-of flight Mass Spectrometry”. Rapid Commun Mass Spectrom. 2 (20): 151—3. doi:10.1002/rcm.1290020802. 
  2. ^ „Biographical Snapshots of Famous Women and Minority Chemists: Snapshot”. Архивирано из оригинала 05. 06. 2008. г. Приступљено 18. 08. 2008. 
  3. ^ Markides, K; Gräslund, A. „Advanced information on the Nobel Prize in Chemistry 2002” (PDF). 
  4. ^ Karas, M.; Bachmann, D.; Hillenkamp, F. (1985). „Influence of the Wavelength in High-Irradiance Ultraviolet Laser Desorption Mass Spectrometry of Organic Molecules”. Anal. Chem. 57: 2935—9. doi:10.1021/ac00291a042. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]