Пређи на садржај

Хамас

С Википедије, слободне енциклопедије
Исламски покрет отпора
حركة المقاومة الإسلامية
Председник Политичког бироаЈахја Синвар
Заменик председникаХалил ел Хаја
Вођа у Појасу ГазеЈахја Синвар
Војни командантМухамед Деиф X
Заменик војног командантаМарван Иса X
Основана10. децембар 1987. (1987-12-10)
Одвојила се одМуслиманског братства
СедиштеГаза, Појас Газе
Идеологија
Религијасунизам
Боје  зелена
Национални савет
74 / 132
Застава странке
Веб-сајт
hamas.ps

Хамас (арап. حماس [Hamās], акроним од арап. حركة المقاومة الاسلامية [Harakat al-muqāwama al-islāmiyya], што приближно значи „Исламски покрет отпора”) је палестинска политичка и милитантна организација која од 2007. управља деловима Појаса Газе који је окупирао Израел.[14][15]

Хамас је основао палестински имам и активиста Ахмед Јасин 1987. године, након избијања Прве интифаде против окупације Израела. Настао је из његове исламске добротворне организације Муџама ел Исламија из 1973. повезане са Муслиманским братством.[16] Године 2006. Хамас је победио на парламентарним изборима у Палестини водећи кампању за чисту владу без корупције, у комбинацији са афирмацијом права Палестинаца на оружану борбу против окупације Израела, чиме је освојио већину у Националном савету Палестине.[17] Хамас је 2007. преузео контролу над Појасом Газе од ривалске палестинске фракције Фатаха,[18][19] којом од тада управља одвојено од Палестинске народне самоуправе. Након тога уследила је блокада Појаса Газе коју је водио Израел заједно са Египтом и више ратова са Израелом, који су се водили 2008—2009, 2012, 2014. и 2021.

Док се првобитно залагао за државу у читавим Британским мандатом над Палестином која би заменила Израел, Хамас је почео да пристаје на границе из 1967. у споразумима које је потписао са Фатахом 2005, 2006. и 2007. Хамас је 2017. објавио нову Повељу која подржава палестинску државу унутар граница из 1967. без признавања Израела. Док је Хамасова Повеља из 1988. нашироко описана као антисемитска, Повељом из 2017. уклонио је антисемитски наратив и навео да је Хамасова борба била са ционистима, а не Јеврејима. Хамас је промовисао палестински национализам у исламском контексту. Негује добре односе са државама као што су Египат, Иран, Катар, Саудијска Арабија, Сирија и Турска.

Хамас и Израел су учествовали у оружаном сукобу користећи ракетне нападе, ваздушне нападе и друге облике насиља. Неколико земаља, међу којима Аустралија, Канада, Израел, Јапан, Нови Зеланд, Уједињено Краљевство и Сједињене Америчке Државе, означило је Хамас као терористичку организацију.

Оснивање

[уреди | уреди извор]

Хамас је основан 1987, из милитантног крила Муслиманског братства.[20] Различите организације Хамаса су у остваривању својих циљева дјеловале политички, насиљем као и терористичким акцијама. Хамас је децентрализована организација, која при врбовању нових симпатизера и спонзора, промовисању својих циљева и растурања пропагандног материјала, дјелује тајно, али и јавно по џамијама и социјалним установама.

Посебно омиљена међу Палестинцима из Газе, Хамас добија све више на замаху и у другим предјелима Блиског истока. Највише због отворене и оружане борбе против Израела, али и због ангажовања на социјалном плану, организовању рада школа и других добротворних акција.

При својој борби (асиметрично вођење рата) против израелских цивила, Хамас употребљава и атентаторе самоубице. Највише због терористичких акција, Израел од 2004. приступа прецизном ликвидирању водећих активиста Хамаса.

Мировне иницијативе и преговоре, Хамас одбија као „чисто губљење времена“ и „бескористан напор“. Оне су „ништа друго него средство, убацивања невјерника као посредника у исламским земљама“. „За Палестину, не постоји другог рјешења од Џихада“.

Хамас означава цијели регион Палестине – самим тим и Израел, као „вјештачку ционистичку творевину“ – као „исламску колијевку“ коју не треба никада препустити „невјерницима“, и борбу за „освајање“ Израела проглашава дужношћу сваког муслимана. Та позиција је радикалнија од „свјетовне“ позиције Палестинске ослободилачке организације, која је 1988. признала суверенитет Држави Израел.

Идеологија

[уреди | уреди извор]

Оснивачка повеља Хамаса из 1988. прокламује „дизање Алахове заставе изнад сваког палестинског пограничног камена“, као идеолошки циљ те организације. Последица тога би било укидање државе Израел, као и сваке секуларне институције у самој Палестини.

Та повеља се заснива на више антисемитских завереничких теорија које верују у истинитост Протокола сионских мудраца, као и у тезу о тајном заступању ционистичких интереса од стране слободних зидара, лионског и ротари клуба. Припадници Хамаса у Јеврејима виде одговорне за Француску револуцију, западни колонијализам, комунизам као и свјетске ратове.[тражи се извор]

Вође Хамаса негирају постојање холокауста. Својевремено је, од Израела ликвидирани вођа Хамаса Абделазиз ар-Рантиси, изјавио да се Холокауст никада није десио и да су ционисти подржавали и финансирали нацисте.[тражи се извор]

Види још

[уреди | уреди извор]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ "As with Islamic political organizations elsewhere, Hamas offers its followers an ideology that appropriates the universal message of Islam for what is, in effect, a nationalist struggle."[2]
  2. ^ "Hamas considers Palestine the main front of jihad and viewed the uprising as an Islamic way of fighting the Occupation. The organisation's leaders argued that Islam gave the Palestinian people the power to confront Israel and described the Intifada as the return of the masses to Islam. Since its inception, Hamas has tried to reconcile nationalism and Islam. [...] Hamas claims to speak as a nationalist movement but with an Islamic-nationalist rather than a secular nationalist agenda."[4]
  3. ^ "Hamas is primarily a religious movement whose nationalist worldview is shaped by its religious ideology."[5]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в Dalacoura 2012, стр. 66–67.
  2. ^ Gelvin 2014, стр. 226.
  3. ^ Stepanova 2008, стр. 113.
  4. ^ Cheema 2008, стр. 465.
  5. ^ Litvak 2004, стр. 156–57.
  6. ^ Maqdsi, Muhammad. „Charter of the Islamic Resistance Movement (Hamas) of Palestine” (PDF). Palestine Studies. University of California Press. Архивирано (PDF) из оригинала 27. 2. 2024. г. Приступљено 20. 3. 2024. 
  7. ^ Dunning 2016, стр. 270.
  8. ^ Mišʿal, Šāʾûl; Sela, Avraham; Selaʿ, Avrāhām (2006). The Palestinian Hamas: vision, violence, and coexistence ; [with a new introduction]. New York: Columbia Univ. Press. ISBN 9780231116756. Архивирано из оригинала 6. 11. 2023. г. Приступљено 20. 10. 2023. 
  9. ^ „Hamas: between Militarism and Governance”. 
  10. ^ „How Hamas Built an Army | The Washington Institute”. www.washingtoninstitute.org. 
  11. ^ Matos Ferreira, Dina (27. 10. 2023). „Terroristas como atores da guerra: um guia para as perceções”. CNN Portugal. „Na clássica elaboração de Clausewitz, validada em mais de dois séculos, todos os ingredientes estão presentes: a guerra ao serviço de objetivos políticos, a paixão (imperialismo islâmico), a razão (adequação de meios aos fins, sem qualquer limitação no caso terrorista), e a oportunidade (alargada a novos aliados e a um novo contexto de opinião pública mundial)...trata-se de redefinir o mapa, do velho ideal imperialista islâmico, da implantação da sharia, a lei islâmica, como lei civil em novos territórios e também no Ocidente.” 
  12. ^ Hofnung, Tamar (30. 1. 2024). „Hamas Isn't the First to Use Anticolonialism to Mask Authoritarianism”. Time Magazine. 
  13. ^ Honig-Parnass, Tikva; Haddad, Toufic (2007). „10: Expanding Regionally, Resisting Locally”. Between the Lines. Haymarket Books. стр. 297. ISBN 978-1931859-44-8. 
  14. ^ Kear 2018, стр. 22.
  15. ^ „What is Hamas? A simple guide to the armed Palestinian group”. Al Jazeera. 2023-10-08. Архивирано из оригинала 2023-10-08. г. Приступљено 2024-06-26.  Невалидан унос |url-status=deviated (помоћ)
  16. ^ Higgins, Andrew (24. 1. 2009). „How Israel Helped to Spawn Hamas”Неопходна новчана претплата. The Wall Street Journal. Архивирано из оригинала 26. 9. 2009. г. Приступљено 25. 1. 2023. „When Israel first encountered Islamists in Gaza in the 1970s and '80s, they seemed focused on studying the Quran, not on confrontation with Israel. The Israeli government officially recognized a precursor to Hamas called Mujama Al-Islamiya, registering the group as a charity. It allowed Mujama members to set up an Islamic university and build mosques, clubs and schools. Crucially, Israel often stood aside when the Islamists and their secular left-wing Palestinian rivals battled, sometimes violently, for influence in both Gaza and the West Bank. 'When I look back at the chain of events I think we made a mistake,' says David Hacham, who worked in Gaza in the late 1980s and early '90s as an Arab-affairs expert in the Israeli military. 'But at the time nobody thought about the possible results.' Israeli officials who served in Gaza disagree on how much their own actions may have contributed to the rise of Hamas. They blame the group's recent ascent on outsiders, primarily Iran. This view is shared by the Israeli government. 'Hamas in Gaza was built by Iran as a foundation for power, and is backed through funding, through training and through the provision of advanced weapons,' Mr. Olmert said last Saturday. Hamas has denied receiving military assistance from Iran.” 
  17. ^ Madelene Axelsson (27. 1. 2006). „Islamistisk politik vinner mark” (на језику: шведски). Stockholms Fria Tidning. Архивирано из оригинала 27. 9. 2007. г. Приступљено 10. 4. 2006. 
  18. ^ Davis 2017, стр. 67–69.
  19. ^ Mukhimer 2012, стр. vii, 58.
  20. ^ Roy, Sara (2011). Hamas and Civil Society in Gaza: Engaging the Islamist Social Sector. Princeton University Press. стр. 25. ISBN 978-1-4008-3832-5. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хамас&oldid=28344092”