Пређи на садржај

Хидростатика

С Википедије, слободне енциклопедије

Хидростатика изучава законе мировања флуида и део је Механике флуида, тачније једне области Механике флуида - хидраулике. Флуид се при мировању налази у „савршеном“ стању јер његова вискозност не долази до изражаја. Наиме, на основу Хипотезе о великој покретљивости (Хипотеза о великој и лакој деформабилности) последица молекуларне микроструктуре течности и гасова је лака покретљивост (течљивост) тако да и врло мале силе изазивају велике деформације. Директне последице ове хипотезе су следеће:

Притисак флуида

[уреди | уреди извор]

Притисак флуида је притисак некој тачки унутар флуида, као што су вода и ваздух. До појаве притиска у флуиду долази у:

  1. у отворени системима као што су океани, базени или атмосфера; или
  2. у затвореним системика као што су топловод или гасовод.

Притисак у отвореним системима обично се може апроксимирати као притисак у „статичним“ условима (чак и у океанима, где постоје таласи и струје), јер та кретања стварају занемарљиву промену притиска. Таква стања се поклапају са принципима статике флуида. Притисак у било којој тачки флуида који се не креће се назива хидростатички притисак.

Хидростатички притисак је једнак производу густине флуида у којој је тело зароњено, висина, односно дубини на којој се налази то тело и убрзању земљине теже:

Ова формула се може добити из основне формуле за притисак:

Пошто је сила једнака производу масе тела и убрзању земљине теже, а маса тела сразмерна густини тела и његовој запремини, онда је притисак у флуидима једнак:

Када се запремина и површина тела скрате добије се висина тог тела:

Затворена тела у флуиду су у „статична“, ако се флуид не креће, или „динамична“, када се флуид може кретати било у цеви било помоћу компресије ваздухом из затвореног компресора. Притисак у затвореним системима се поклапа са принципима динамике флуида.

Велики допринос у откривању концепата притиска флуида имали су Блез Паскал и Данијел Бернули.