Пређи на садржај

1,4-Butandiol

С Википедије, слободне енциклопедије
1,4-Butaediol
Nazivi
IUPAC naziv
Butan-1,4-diol
Drugi nazivi
Tetrametilen glikol
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChemSpider
DrugBank
ECHA InfoCard 100.003.443
RTECS EK0525000
UNII
  • OCCCCO
  • C(CCO)CO
Svojstva
C4H10O2
Molarna masa 90,12 g·mol−1
Gustina 1,0171 g/cm3 (20°C)
Tačka topljenja 201 °C (394 °F; 474 K)
Tačka ključanja 235 °C (455 °F; 508 K)
Meša se
Rastvorljivost u etanol Rastvoran je
Indeks refrakcije (nD) 1,4460 (20°C)
Opasnosti[1][2]
GHS grafikoni Acute Tox. (oral) 4
GHS signalna reč Upozorenje
H302
P264, P270, P301+312, P330, P501
NFPA 704
NFPA 704 four-colored diamondFlammability code 1: Must be pre-heated before ignition can occur. Flash point over 93 °C (200 °F). E.g., canola oilHealth code 1: Exposure would cause irritation but only minor residual injury. E.g., turpentineКод реактивности 0: Нормално стабилан, чак и под стањем изложености ватри; није реактиван с водом (нпр. течни азот)Special hazards (white): no code
1
1
0
Tačka paljenja 121 °C (250 °F; 394 K)(otvorena posuda)
350 °C (662 °F; 623 K)
Srodna jedinjenja
Srodne materije
1,2-Butandiol
1,3-Butandiol
2,3-Butandiol
Srodna jedinjenja
Sukcinaldehid
Sukcinska kiselina
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

1,4-Butanediol je organsko jedinjenje sa formulom HOCH2CH2CH2CH2OH.[3][1] Ova bezbojna viskozna tečnost je derivat butana koji ima dve alkoholne grupe na krajevima lanca. On je jedan od četiri stabilna izomera butandiola.

Njegova industrijska sinteza, je reakcija acetilena sa dva ekviivalenta formaldehida čime se formira 1,4-butindiol, takođe poznat kao but-2-in-1,4-diol. Ovaj tip procesa baziranog na acetilenu je primer „Repove hemije“, po nemačkom hemičaru Volteru Repu. Hidrogenacija 1,4-butindiola daje 1,4-butanediol.

  1. ^ а б 1,4-Butanediol, International Chemical Safety Card 1104, Geneva: International Programme on Chemical Safety, 1999 
  2. ^ HSNO Chemical Classification Information Database, New Zealand Environmental Risk Management Authority 
  3. ^ Weast, Robert C., ур. (1981). CRC Handbook of Chemistry and Physics (62nd изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN 0-8493-0462-8. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]